2626.Aleksandar Loven - Bioenergetika.pdf

152 

Loading.... (view fulltext now)

Loading....

Loading....

Loading....

Loading....

Full text

(1)
(2)

ALEKSANDAR LOVEN

BIOENERGETIKA

PREVELA DIVNA PERIC-TODOROVIĆ

NOLIT

BEOGRAD

(3)

1

Naslov originala: BIOENERGETICS

Alexander Lowen, M. D.

Coward, McCann and Goeghegan, Ine, New York, 1975

Copyright © Alexander Lowen, M. D., 1975.

Mojim roditeljima

koji su se posvetili meni i omogućil

mi da se suočim sa konfliktima u svo

joj ličnosti i da ih proradim.

(4)

Tri vrste duše, tri molitve:

Luk sam u tvojim rukama, Gospode. Zapinji me da ne bih istrulio.

Ne zapinji me previše, Gospode, slomiću se.

Zapni me previše, Gospode, nije važno što ću se slomiti.

Nikos Kazancakis, Izveštaj Greku

I. OD RAJHA DO BIOENERGETIKE

Rajhovska terapija, 1940—1945.

Bioenergetika se zasniva na r a d u Vilhelma Rajha (Wilhelm Reich). O n , j e bio moj učitelj od 1942. do 1945. godine. Sreo s a m ga 1940. g o d i n e u Novoj školi za socijalna istraživanja u Njujorku, gde je držao tečaj o analizi k a r a k t e r a . Z a i n t r i g i r a o me je opis tog tečaja u katalogu, u k o m e je p o m e n u t funkcionalni identitet k a r a k t e r a ličnosti sa njenim telesnim s t a v o m ili m i ­ šićnim oklopljavanjem. Oklopljavanje se odnosi na ce-lokupni sklop h r o n i č n e mišićne napetosti u telu. Taj sklop je definisan kao oklop, j e r služi čoveku kao zaš­ tita od bolnih i pretećih emocionalnih iskustava. Oklop štiti čoveka od opasnih impulsa k a k o u n u t a r s a m e lič­ nosti t a k o i od n a p a d a d r u g i h ljudi.

P r e nego što sam sreo R a j h a nekoliko godina s a m se bavio odnosom tela i u m a . To interesovanje je p r o -izašlo iz m o g ličnog iskustva sa fizičkim a k t i v n o s t i m a , sportom i g i m n a s t i k o m . Dok s a m tridesetih godina bio i n s t r u k t o r za fiskulturu u nekoliko dečijih letovališta došao s a m do zaključka da r e d o v a n p r o g r a m fizičke aktivnosti poboljšava ne samo moje fizičko zdravlje već t a k o đ e ima pozitivan efekat na moje m e n t a l n o sta­ nje. U t o k u svog t r a g a n j a razmišljao s a m o idejama Emila Zak-Dalkroza (Emile Jacques-Dalcroze), n a z v a ­ n i m E u r i t m i k a , o k o n c e p t u mišićne relaksacije E d m u n -da Džekobsona (Edmund Jacobson) i o jogi. M a d a me te studije nisu p o t p u n o zadovoljile, potvrdile su ono što sam snažno osećao, n a i m e , da se kroz r a d sa telom

može uticati na m e n t a l n e stavove ljudi.

Rajh je već p r v i m p r e d a v a n j e m zaplenio moju p a ž ­ nju. Započeo je tečaj diskusijom o p r o b l e m u histerija.

(5)

Istakao je da psihoanaliza može da objasni istorijski faktor k o d histeričnog konverzivnog sindroma. Pokazao je da je taj faktor s e k s u a l n a t r a u m a koju je osoba doživela u r a n o m detinjstvu, a koja je u kasnijim g o ­ d i n a m a potpuno potisnuta i zaboravljena. Potiskivanje i p r e t v a r a n j e potisnutih ideja i osećanja u simptome čini d i n a m s k i faktor bolesti. M a d a su pojmovi potiski­ vanja i konverzije u ono v r e m e bili dobro zasnovani principi psihoanalitičke teorije, proces kojim se p o ­ t i s n u t a ideja p r e t v a r a u fizički s i m p t o m nije bio uopšte shvaćen. Rajh je s m a t r a o da psihoanalitičkoj teoriji ne­

dostaje r a z u m e v a n j e faktora v r e m e n a . „Zašto se", p i ­ tao se Rajh, „simptom razvija baš t a d a k a d a se razvija a ne ranije ili k a s n i j e ? " Da bi se dobio odgovor na to pitanje, m o r a se znati š t a se dešavalo u životu tog p a ­ cijenta u m e đ u v r e m e n u , k a k a v je bio njegov odnos p r e m a seksualnim osećanjima tokom tog perioda? Rajh je v e r o v a o da se potiskivanje p r v o b i t n e t r a u m e održava

prigušivanjem seksualnih osećanja. To priguši van je

izgrađuje predispoziciju za histerični simptom, koji p o ­ činje da se ispoljava tek k a o posledica nekog kasnijeg seksualnog doživljaja. Za Rajha se p r a v a n e u r o z a s t v a ­ ra g u š e n j e m seksualnog osećanja. zajedno sa k a r a k t e ­ rističnim stavom koji to p r a t i : simptom je samo nje­ govo otvoreno ispoljavanje. R a z m a t r a n j e tog elementa — naime, ponašanja i s t a v a pacijenta prema, seksual­ nosti — uvelo je „ e k o n o m s k i " faktor u problem n e u r o ­ za. Izraz „ekonomski" odnosi se na snage koje p r e d o d -ređuju osobu za razvijanje n e u r o t s k i h simptoma.

Rajhova pronicljivost je ostavila snažan utisak na mene. Pošto s a m pročitao m n o g e F r o j d o v e knjige, u glavnim crtama sam bio upoznat sa psihoanalitičkim stavovima, ali se nisam sećao da se o t o m f a k t o r u diskutovalo. Osećao s a m da me je Rajh uveo u n o v način poimanja ljudskih p r o b l e m a i o d m a h s a m bio oduševljen. K a k o je Rajh razrađivao svoje ideje tokom tečaja, m e n i je postepeno bivalo jasnije p u n o značenje tog novog pristupa. S h v a t i o sam da je ekonomski fak­ t o r bio važan ključ za r a z u m e v a n j e ličnosti, za to k a k o osoba upravlja svojom s e k s u a l n o m energijom ili e n e r ­ gijom u celini. Koliko energije čovek ima i koliko je koristi u seksualnoj a k t i v n o s t i ? Covekova e n e r g e t s k a ekonomija ili seksualna ekonomija odnosi se na to k a k o on održava ravnotežu između punjenja i pražnjenja ili između seksualnog u z b u đ e n j a i seksualnog rasterećenja.

10

Samo kada je ta ekonomija ili ravnoteža poremećena, razvija se histerični k o n v e r z i v n i simptom. Mišićno oklo-pljavanje, ili hronična mišićna tenzija, služe za održa­ vanje te ekonomije u ravnoteži, vezujući energiju koja se ne može rasteretiti.

Što je Rajh više razvijao svoja razmišljanja i opaža­ nja, to je moje i n t e r e s o v a n j e više raslo. Razlika između zdrave i n e u r o t s k e seksualne e k o n o m i j e nije bila u pita­ nju ravnoteže. U to v r e m e Rajh je radije govorio o seksualnoj nego o energetskoj e k o n o m i j i : m e đ u t i m , ti izrazi su po njegovom mišljenju bili istoznačni. N e u r o t -ska osoba održava ravnotežu vezujući energiju u m i ­ šićne tenzije i ograničavajući svoje seksualno u z b u đ e ­ nje. Z d r a v a osoba n e m a tih ograničavanja, njena e n e r ­ gija nije vezana u mišićno oklopi ja van je. Stoga je sva njena energija d o s t u p n a seksualnom zadovoljstvu ili bilo kojem d r u g o m k r e a t i v n o m izražavanju. Njena energet­ ska ekonomija funkcioniše na visokom nivou. Nizak nivo e n e r g e t s k e ekonomije je k a r a k t e r i s t i k a većine ljudi i ona je odgovorna za tendenciju ka depresiji koja je e n d e m s k a u našoj k u l t u r i1.

Mada je Rajh svoje ideje predstavio jasno i logično, j a sam ostao malo skeptičan tokom p r v e polovine t e ­ čaja. T a k a v stav, t o s a m već ranije znao, tipičan j e za m e n e . T o m e dugujem veliki deo svoje sposobnosti da samostalno razmišljam o s t v a r i m a . Moj skepticizam p r e m a R a j h u je bio u s m e r e n ka njegovom očiglednom p r e n a g l a š a v a n j u uloge seksa u emocionalnim p r o b l e ­ m i m a . Seks nije potpuni odgovor, mislio sam. O n d a . iznenada, moj skepticizam je iščezao a da, toga nisam bio ni svestan. U n a s t a v k u tečaja osećao s a m da sam p o t p u n o u b e đ e n u valjanost Rajhovog stava.

Razlog za tu p r o m e n u mi je postao j a s a n otprilike dve godine kasnije, pošto s a m k r a t k o v r e m e proveo n a terapiji kod Rajha. Prisetio s a m s e d a n i s a m d o kraja pročitao j e d n u od knjiga p r e p o r u č e n i h za Rajhov tečaj, Frojdova Trt eseja o seksualnosti. Stigao s a m do polovine drugog eseja, nazvanog Infantilna seksualnost, kada s a m prestao da čitam. Tada sam shvatio da je taj esej d o t a k a o moju nesvesnu želju u vezi sopstvene i n ­ fantilne seksualnosti, i pošto s a m bio n e p r i p r e m l j e n da

' A. Lowen, Depression and the Body. (N. Y. Caward, McCann & Geoghegan, Inc. 1972).

(6)

se suočim sa t o m željom, moj skepticizam u vezi važ­ nosti seksualnosti nije se više mogao održavati.

Rajhov tečaj o analizi k a r a k t e r a završio se j a n u a r a 1941. godine. U periodu između z a v r š e t k a tečaja i p o ­ četka moje t e r a p i j e ostao s a m u k o n t a k t u sa njim. Prisustvovao s a m m n o g i m sastancima u njegovoj kući na Forest Hilu, gde smo diskutovali o socijalnim i m ­ plikacijama njegovog p o j m a seksualne ekonomije i raz­ vijali plan za uključivanje tih pojmova u p r o g r a m u s t a ­ nove m e n t a l n o g zdravlja. Rajh je u Evropi bio pionir na tom polju. (Taj aspekt njegovog r a d a i moj odnos p r e m a Lome biće p o t p u n i j e izložen u n a r e d n o j knjizi o R a j -h u . )l a

Započeo s a m t e r a p i j u sa Rajnom u proleće 1942. g o ­ dine. Tokom p r e t h o d n e godine bio s a m čest posetilac Rajhove laboratorije. On mi je pokazivao n e k e r a d o v e koje je vršio na biološkim p r e p a r a t i m a i kanceroznom tkivu. J e d n o g a d a n a mi r e č e : „Loven. ako si z a i n t e r e -sovan za ovaj posao, postoji samo j e d a n način da uđeš u njega, a to je da ideš na terapiju". Njegove reci su me trgle, j e r n i s a m razmišljao o t o m potezu. R e k a o s a m m u : „Zainteresovan sam, ali ono što ja. u stvari, hoću jeste da p o s t a n e m slavan". Rajh je to shvatio ozbiljno, j e r je odgovorio: „ J a ću te n a p r a v i t i slav­ nim". Tokom godina s m a t r a o sam te Rajhove reči p r o ­ ročanstvom. To je ono što mi je bilo potrebno da p r e -vaziđem otpor i u p u s t i m se u svoje životno delo.

Moja p r v a terapijska seansa sa Rajhom bila je d o ­ življaj koji n i k a d a neću zaboraviti. Došao s a m sa n a i v ­ nom p r e t p o s t a v k o m da je sa m n o m sve u redu. T r e ­ balo je da to b u d e čista trening-analiza. Legao sam na krevet u gaćicama za k u p a n j e . Rajh nije koristio k a u č . pošto je to bila terapija orijentisana na telo. Rečeno mi je da savijem kolena, da se opustim i da dišem otvorenih usta i opuštene vilice. Sledio s a m instrukcije i čekao da vidim šta će se desiti. Posle nekog v r e m e n a Rajh r e č e : „Loven. ne dišeš". O d g o v o r i h : „ N a r a v n o da dišem, inače bih bio m r t a v " . Onda on p r i m e t i : „Grudni

'a Od 1075. kada je napisana Đioenergetika, do danas A. Loven nije napisao takvu knjigu. Naikompletnija studija o životu i radu V. Rajna, iz koje se m o ž e videti i mesto bioenergelike u odnosu na rajhovsku terapiju, jeste knjiga M. Sharaf, Fury on Earth, a biography of Wilhelm Reich, st. Martin's Press/Marek. N e w York. 1983. (Prim prev.).

12

koš ti se ne kreće, pipni moj g r u d n i koš". Stavio sam r u k u na njegov g r u d n i koš i primetio da se diže i spušta sa s v a k i m u d a h o m . Moj očigledno to nije radio.

Legao sam p o n o v o i nastavio disanje. Ovoga p u t a mi se g r u d n i koš dizao i spuštao sa svakim u d a h o m . Ništa se nije desilo. Moje disanje se nastavilo lako i duboko. Malo zatim Rajh r e č e : „Loven, zabaci glavu u n a z a d i otvori širom oči". Uradio s a m što mi je r e k a o i . . . krik sc razlegao kroz moje grlo. Bio je lep prolećni d a n i prozori p r e m a ulici su bili otvoreni. Da bi izbegao nezgode sa susedima, doktor Rajh je tražio da i s p r a ­ vim glavu, što je p r e k i n u l o vrisak. Nastavio sam d u ­ boko disanje. Čudno, vrisak me nije uznemirio. Nisam bio emocionalno povezan sa t i m . Nisam osećao n i k a k a v strah. Posle toga sam još malo disao. D o k t o r Rajh je tražio da ponovim p r o c e d u r u : zabacim glavu unazad i širom otvorim oči. Opet se oteo vrisak. S a d a se kole­ b a m da kažem da s a m vrištao, jer t a d a nije izgledalo da to ja r a d i m . Vrisak mi se desio. Opet nisam bio u dodiru sa t i m , ali s a m napustio seansu sa osećanjem da sa m n o m nije b a š sve onoliko u redu koliko s a m mislio. Bilo je stvari (slika, emocija) u mojoj ličnosti koje su bile skrivene od nesvesnog i t a d a sam znao da će se one opet pojaviti.

U to v r e m e Rajh je svoju terapiju nazivao vegeta­ tivnom analizom k a r a k t e r a . Analiza k a r a k t e r a bila je njegov najveći doprinos psihoanalitičkoj teoriji, koji su visoko cenili svi analitičari. Vegetativno se odnosi na mobilizaciju osećanja kroz disanje i d r u g e telesne t e h ­ n i k e koje aktiviraju v e g e t a t i v n e c e n t r e (ganglije a u t o -n o m -n o g -n e r v -n o g sistema) i oslobađaju ..vegetativ-ne" energije.

Vegetoterapija je predstavljala p r o d o r od čisto v e r ­ balne analize do d i r e k t n o g r a d a sa telom. Nastala je n e k i h devet godina ranije, u t o k u analitičke seanse. Rajh je to opisao o v a k o :

U Kopenhagenu, 1933, radio sam terapiju sa čove-kom koji je izgradio izuzetno jak otpor protiv svo­ jih pasivno-homoseksualnih fantazija. Taj otpor se manifestovao u krajnjoj ukočenosti vrata (kao da je metlu progutao). Posle energetskog napada na njegov otpor, on je iznenadno popustio, ali na alarmantan način. Boja njegovog lica se naglo menjala od belog do žutog ili plavog; koža je bila išarana i imala

(7)

ličite nijanse; osećao je jak bol u vratu i potiljku i imao je proliv; osećao se iscrpljeno i izgledalo je da je izgubio oslonac2.

„Energetski n a p a d; i je bio samo verbalni, ali je bio

u s m e r e n ka pacijentovom stavu p r o g u t a n e metle.

„Afekti su se pojavili somatski pošto je pacijent na­ pustio psihički odbrambeni stav." Rajh je tada shvatio da energija može biti vezana „hroničnim mišićnim t e n ­

zijama"3. Od t a d a je Rajh p r o u č a v a o telesne s t a v o v e

svojih pacijenata. P r i m e t i o je da „nema n e u r o t s k e osobe koja n e m a tenzije u stomaku'"1. Uočio je zajed­

ničku tendenciju pacijenata da zadržavaju d a h i i n h i -biraju izdisanje k a o način kontrolisanja osećanja. Z a k ­ ljučio je da zadržavanje d a h a služi za smanjivanje e n e r ­ gije organizma redukujući metaboličke aktivnosti, koje z a u z v r a t smanjuju s t v a r a n j e anksioznosti.

Za Rajha je p r v i k o r a k t e r a p i j s k e p r o c e d u r e bio da učini da pacijent počne da diše lagano i duboko. Drugi k o r a k je bio da p o k r e n e ispoljavanja onih osećanja koja su najočiglednija u pacijentovom licu ili p o n a š a ­ nju. U m o m slučaju to ispoljavanje je bio s t r a h . Videli smo k a k o je moćan efekat i m a l a ta p r o c e d u r a na mene. N a r e d n e seanse su imale istu opštu s t r u k t u r u . Ležao bih na k r e v e t u i disao slobodno koliko s a m mogao, pokušavajući da omogućim da se pojavi duboki udisaj. Rečeno mi je da se p r e d a m svome telu, da ne k o n t r o -lišem ispoljavanja emocija ili impulsa koji se pojave. Dogodilo se nekoliko stvari koje su me postepeno d o ­ vele u vezu sa r a n i m sećanjima i iskustvima. Dublje disanje, na koje n i s a m bio navikao, prvo je izazivalo j a k o peckanje u mojim r u k a m a , koje se u d v a n a v r a t a razvilo u k a r p o p e d a l n i g r č , ozbiljno mi grčeći šake. K a k o se moje telo privikavalo na povećanu energiju izazvanu d u b o k i m disanjem, ta reakcija je nestajala. D r h t a j se pojavljivao u n o g a m a , dok s a m lagano spajao i razdvajao kolena. i u u s n a m a , dok sam sledio i m p u l s

da ih n a p u ć i m kao da nešto tražim.

N a k o n toga je došlo do proboja osećanja i sećanja vezanih za njih. J e d n o m p r i l i k o m ležao sam na k r e v e t u

1 Wilhelm Reich, The Fuction of the Orgasm (N. Y. Orgone Insti­ tute Press, 1942), str. 239—240.

3 Ibid., str 273. * Ibid., str. 273.

14

dišući, a moje telo je počelo da se njiše bez moje s v e -sne n a m e r e . Njihanje se pojačavalo sve dok n i s a m seo. Onda, ne primetivši da to r a d i m , u s t a o s a m sa k r e v e t a , okrenuo se da se suočim sa tim i počeo to da u d a r a m obema pesnicama. Radeći to, pojavilo se lice moga oca na p r e k r i v a č u k r e v e t a i odjednom sam znao da ja to njega u d a r a m zbog b a t i n a koje sam dobio k a o dete. Koju godinu kasnije pitao s a m oca o tom događaju. Rekao je da. su to bile j e d i n e b a t i n e koje s a m i k a d a dobio od njega. Objasnio mi je da se to desilo k a d a sam došao kući vrlo kasno, t a k o da se m a j k a n e r v i r a l a i brinula. Istukao me je da to ne bih ponovo u r a d i o . I n t e r e s a n t a n deo tog iskustva, kao i onog sa v r i š t a ­ njem, jeste da se desilo p o t p u n o spontano, bez voljne kontrole. Nešto me je pokrenulo da u d a r i m krevet, kao što me je p r e t h o d n o p o k r e n u l o da vrištim. Nije tc bila svesna misao, već u n u t r a š n j a sila koja me je savladala i držala u svojim r u k a m a .

D r u g o m prilikom, dok sam ležao na k r e v e t u dišući, osetio s a m erekciju. Osećao s a m impuls da d o d i r n e m penis, ali s a m ga inhibirao. O n d a s a m se setio z a n i m ­ ljive epizode iz detinjstva. Video sam sebe kao dečaka od pet godina k a k o h o d a m po stanu u k o m e sam ži-veo urinirajući po podu. Moji roditelji su bili napolju. Znao sam da to r a d i m u i n a t m o m e ocu koji me je p r e t h o d n o g d a n a grdio što s a m držao penis.

T r e b a l o mi je devet meseci terapije da s h v a t i m uz­ rok onog vriska iz p r v e seanse. Od t a d a n i s a m vrištao nijednom. Sto je v r e m e više odmicalo, to sam više imao utisak da se pojavljuje n e k a p r e d s t a v a koju iz s t r a h a nisam hteo da vidim. Posmatrajući plafon sa mog položaja na k r e v e t u , osećao s a m da će se to j e d ­ noga dana pojaviti. O n d a se to desilo; to je bilo lice moje m a j k e koje je gledalo dole p r e m a m e n i sa iz­ razom intenzivnog besa u očima. O d m a h s a m znao da je to bilo lice koje me je prestrašilo. P o n o v o sam doživeo to iskustvo kao da se t r e n u t n o dešavalo. Bio sam otprilike devetomesečna beba koja leži p r e d k u ­ ćom. P l a k a o sam p r e g l a s n o za moju m a j k u . O n a je oči­ gledno bila zauzeta u kući i moje u p o r n o p l a k a n j e ju je nerviralo. Izašla je besna na m e n e . Ležeći t a m o na Rajhovom k r e v e t u , u svojoj trideset trećoj godini, gle­ dao s a m n j e n u p r e d s t a v u i koristeći reči koje n i s a m znao kao beba, r e k a o s a m : „Zašto si ljuta na m e n e ?

Plačem samo zato što želim da b u d e m sa tobom".

(8)

Tih d a n a Rajh je koristio d r u g u tehniku kao t e r a ­ pijski postupak. N a početku s v a k e seanse pitao j e p a ­ cijente da mu kažu sve n e g a t i v n e misli koje imaju o njemu. On je verovao da svi pacijenti imaju n e g a t i ­ van transfer sa njim, k a o i pozitivan, i nije verovao pozitivnom ukoliko se nisu p r e t h o d n o ispoljile n e g a ­ tivne misli i ideje. To mi je bilo vrlo teško da u r a d i m . Pošto sam bio privržen R a j h u i terapiji, p r o g n a o s a m sve n e g a t i v n e misli iz glave. Osećao sam da n e m a n i ­ čeg na šta b i h se žalio. Rajh je bio vrlo darežljiv p r e m a meni, n i s a m s u m n j a o u njegovu iskrenost, i n ­ tegritet ili valjanost njegovih pojmova. K a r a k t e r i s t i č ­ no je za m e n e da s a m bio odlučio da i m a m uspešnu terapiju i u tome n i s a m uspeo sve dok terapija nije skoro propala, k a d a s a m konačno otkrio svoja osećanja. Pošto sam doživeo strah, videvši lice moje majke, n a s ­ tao je period od nekoliko meseci tokom kojih n i s a m napredovao. Viđao s a m R a j h a t r i p u t a nedeljno, ali s a m bio blokiran, j e r n i s a m mogao reći Rajhu svoja osećanja p r e m a njemu. Hteo s a m da on b u d e očinski zainteresovan za mene, a ne samo t e r a p e u t s k i , ali p o š ­ to s a m znao da je to n e r a z u m a n zahtev, ja ga n i s a m mogao izgovoriti. Boreći se u sebi sa p r o b l e m o m , n i ­ s a m n i k u d a stigao. Izgledalo je da Rajh nije bio sves-t a n mog konfliksves-ta. Ma koliko da s a m p o k u š a v a o da di­ šem dublje i punije, to mi nije polazilo za r u k o m .

Posle godinu d a n a t e r a p i j e našao s a m se u ćorso­ k a k u . Izgledalo je da će to trajati beskonačno, k a d a mi je Rajh sugerisao da okončam terapiju. „Loven". reče on, „ti si nesposoban da se p r e d a š svojim oseća-njima. Zašto ne o d u s t a n e š ? " Njegove reči su bile g r o m iz v e d r a n e b a . O d u s t a j a n j e je značilo rušenje svih mojih snova. Bio s a m slomljen, plakao s a m d u b o k o . To je bilo p r v i p u t od m o g detinjstva da sam jecao. Nisam više mogao z a d r ž a v a t i osećanja. Rekao sam mu šta sam želeo od njega i on me je saosećajno slušao. Ne znam da li je Rajh s t v a r n o n a m e r a v a o da p r e ­ k i n e terapiju sa, m n o m , ili je njegova sugestija da o k o n ­ čam t r e t m a n bio samo m a n e v a r , smišljen sa ciljem da slomi moj otpor, ali ja s a m imao snažan utisak da je on to ozbiljno mislio. U svakom slučaju, njegova akcija je proizvela željeni rezultat. Terapija je opet k r e n u l a . Za Rajha, cilj terapije je bio razvijanje p a ­ cijentovih sposobnosti da se p o t p u n o p r e d a s p o n t a n i m i nevoljnim p o k r e t i m a tela koji su deo procesa

disa-16

nja. P r e m a tome, naglasak je bio na d u b o k o m i pot­ p u n o m disanju. K a d a se to postigne r e s p i r a t o r n i ta-lasi proizvode valovite p o k r e t e tela koje Rajh naziva refleksom orgazma.

U toku r a n o g psihoanalitičkog rada Rajh je došao do zaključka da je emocionalno zdravlje povezano sa s p o ­ sobnošću ćoveica aa se u t o k u seksualnog odnosa pot­ p u n o preda, ili, k a k o je on to nazvao, sa orgastičkom potencijom. Rajh je zaključio da n e m a n e u r o t i č a r a koji poseduje taj kapacitet. N e u r o z a ne samo da ometa p r e p u š t a n j e već vezuje energiju u h r o n i č n u mišićnu napetost, onemogućavajući na taj način da se energija koristi za seksualno rasterećenje. Rajh je t a k o đ e s m a t ­ r a o da pacijenti koji posed uju sposobnost doživljava­ nja p o t p u n o g orgastičkog zadovoljstva u seksualnom odnosu postaju i ostaju oslobođeni od bilo kog vida neurotskog ponašanja. P o t p u n i orgazam, p r e m a Rajhu, o t p u š t a s a v višak energije koji o r g a n i z a m ima i, pre­ ma tome, ne postoji energija koja bi podržavala ili održavala n e u r o t s k e s i m p t o m e i ponašanje.

Važno je r a z u m e t i da Rajh definiše orgazam razli­ čito od ejakulacije ili klimaksa. Orgazam je nevoljna

reakcija celog tela, koja se manifestuje, ritmičkim, k o n -vulzivnim p o k r e t i m a . Isti tip p o k r e t a se može pojaviti k a d a je disanje p o t p u n o slobodno i k a d a se čovek p r e ­ da s v o m e telu. U t o m slučaju n e m a klimaksa ili r a s t e ­ rećenja seksualnog uzbuđenja, budući da takvo u z b u ­ đenje nije p r e t h o d n o izgrađeno. Ono što se dešava jeste da se karlica k r e ć e s p o n t a n o n a p r e d sa s v a k i m izdisa-njem i unazad sa udisaizdisa-njem. Ti pokreti su izazvani r e s ­ p i r a t o r n i m talasima koji idu naviše ili naniže sa izdi-sanjem i udiizdi-sanjem. U isto v r e m e glava vrši pokret sličan karlici, sem što se ona kreće unazad sa fazom izdisanja a n a p r e d sa fazom udisanja. Teorijski, pacijent čije je telo dovoljno slobodno da ima taj refleks tokom terapijske seanse biće t a k o đ e sposoban da doživi pot­ p u n i orgazam u seksualnom odnosu. T a k a v pacijent bi se mogao s m a t r a t i emocionalno zdravim.

Za mnoge ljude koji su čitali Rajhovu Funkciju or­

gazma5 te ideje mogu izgledati kao izmišljotine seksom

opsednutog u m a . M e đ u t i m , o n e su bile izražene u v r e m e

5 Te ideje su prvobitno objavljene u ranoj knjizi, Die Funktion

des Orgasmus (Internationaler Psychoanalytischer Verlag, 1927).

(9)

k a d a je Rajh već bio v e o m a cenjen psihoanalitički t r e ­ n e r čija je formulacija k a r a k t e r - a n a l i t i č k i h p o j m o v a i t e h n i k a s m a t r a n a j e d n i m od najvećih doprinosa a n a l i ­ tičke teorije. Mnogi psihoanalitičari nisu bili prihvatili te ideje i one su i d a n a s n e p o z n a t e m n o g i m a koji se bave seksom, ili ih ovi možda prosto z a n e m a r u j u . Rajhovi pojmovi postaju ubedljiva realnost k a d a čovek doživi njihovu valjanost na sopstvenom telu, kao što s a m je ja doživeo. Zbog te ubedljivosti zasnovane na ličnom isku­ stvu, mnogi su psihijatri, i drugi koji su radili sa R a j -hom, postali, m a k a r p r i v r e m e n o , njegovi entuzijastični sledbenici.

N a k o n provale plača i izražavanja osećanja p r e m a Rajhu, disanje mi je postalo lakše i slobodnije, sek­ sualne reakcije dublje i potpunije. U mom životu se desilo nekoliko p r o m e n a . Oženo s a m se devojkom koju s a m voleo. P r e d a v a n j e b r a k u je bio veliki k o r a k za mene. T a k o đ e s a m se a k t i v n o p r i p r e m a o da p o s t a n e m rajhovski t e r a p e u t . Tokom te godine s a m odlazio na klinički s e m i n a r iz k a r a k t e r n e analize, koji je vodio dr Teodor Volf, (Theodore P. Wolf) Rajhov najbliži saradnik u S A D i prevodilac p r v i h Rajhovih dela o b ­ javljenih n a engleskom. K r a t k o v r e m e p r e toga z ar

vršio s a m medicinsku školu i u p r a v o sam k o n k u r i s a o po d r u g i p u t na nekoliko medicinskih fakulteta. Moja terapija je n a p r e d o v a l a stalno ali sporo. M a d a nije bilo d r a m a t i č n i h proboja osećanja ili sećanja u s e a n ­ sama, osećao s a m da postajem sve sposobniji da se p r e d a m svojim seksualnim osećanjima. T a k o đ e sam o s e ­ ćao da postajem bliži sa Rajhom.

Rajh je otišao na d u g letnji odmor. Završio je g o ­ dinu u j u n u a n a s t a v i o sredinom s e p t e m b r a . K a d a se terapijska godina približila kraju, Rajh je predložio da n a p r a v i m o jednogodišnju pauzu u terapiji. Ipak, ja n i s a m bio završio. Refleks o r g a z m a se nije ustalio, m a ­ da s a m osećao da sam vrlo blizu. Uporno sam se t r u ­ dio, ali u p r a v o to nastojanje je bilo k a m e n spoticanja.

Ideja o o d m o r u mi je d o b r o zvučala te s a m p r i h v a t i o Rajhov predlog. Bilo je i ličnih razloga za t a k v u od­ luku. Pošto n i s a m uspeo da se t a d a upišem na m e d i ­ cinski fakultet, te jeseni 1944. slušao s a m tečaj iz o p -šte ljudske a n a t o m i j e na Njujorškom univerzitetu.

Terapiju sa Rajhom s a m nastavio jednonedeljnim s e a n s a m a u jesen 1945. godine. Za k r a t k o v r e m e se

18

refleks o r g a z m a ustalio. Bilo je nekoliko razloga za takav pozitivan razvoj. Tokom te godine odsustva sa terapije prestao sam da se t r u d i m da zadovoljim Rajha i da postignem seksualno zdravlje i uspeo s a m da asi­ miliram i integrišem svoj p r e t h o d n i rad sa Rajhom. U isto v r e m e sam kao rajhovski t e r a p e u t imao svog prvog pacijenta, što je dalo elana m o m e d u h u . K a d a sam dolazio kući osećao s a m da s a m svestan, osećanja sigurnosti u svoj život. P r e d a j a sopstvenom telu, što je ujedno značilo i p r e d a j u Rajhu, postala je laka. Za nekoliko meseci postalo je jasno obojici da je moja terapija došla do uspešne završnice po njegovim k r i ­ terij u m i m a . G o d i n a m a kasnije shvatio s a m da mnoge od svojih ličnih p r o b l e m a nisam razrešio. Nismo dis-kutovali o m o m s t r a h u da t r a ž i m o n o što želim, čak i onda k a d a je sasvim r a z u m n o to tražiti. T a k o đ e nis­ mo proradili moj s t r a h od n e u s p e h a i p o t r e b u da b u ­ dem uspešan, kao ni nesposobnost da plačem umesto što l u p a m glavom o zid. Ti problemi su bili k o n a č n o razrešeni mnogo godina kasnije kroz bioenergetiku.

Ne želim da k a ž e m da je terapija sa Rajhom bila neuspešna. Ako nije razrešila sve moje probleme, uči­ nila je da p o s t a n e m svestan tih problema. Međutim,, što je još važnije, otvorila mi je p u t e v e za s a m o a k -tualizaciju i pomogla da k r e n e m n a p r e d p r e m a cilju. Produbila je i ojačala moje p r e p u š t a n j e telu kao os­ novi ličnosti. T a k o đ e mi je d a l a pozitivnu identifi­ kaciju sa sopstvenom seksualnošću koja je k a m e n t e ­ meljac moga života.

Rad kao rajhovski terapeut, 1945—1953.

U jesen 1945. godine video s a m svog prvog paci­ jenta. M a d a još n i s a m bio s t u d e n t medicine, Rajh je ohrabrio taj potez zbog m o g p r e t h o d n o g obrazovanja i t r e n i n g a sa njim, uključujući i ličnu terapiju. Taj t r e n i n g je o b u h v a t a o učešće na kliničkim s e m i n a r i m a

posvećenim k a r a k t e r - a n a l i t i č k o j vegetoterapiji, koje je vodio dr Teodor Volf i s e m i n a r e koje je Rajh držao u svojoj kući, gde smo diskutovali o teorijskim osnovama njegovog pristupa, naglašavajući biološke i energetske pojmove koji objašnjavaju njegov r a d sa telom.

Sto je više ljudi u p o z n a v a l o Rajhove ideje, to je više raslo interesovanje za njegovu terapiju.

(10)

v a n j e Funkcije orgazma 1941. godine još više je ubrzalo taj razvoj, m a d a knjiga nije naišla na povoljne k r i ­ tike niti je imala veliki tiraž. Rajh je osnovao sopst-venu izdavačku kuću, T h e O r g o n e I n s t i t u t e Press, koja nije imala svoje prodavce i ljude za r e k l a m u . Rajhove ideje su se tako prenosile samo od usta do usta, a knjige od r u k e do r u k e . Uprkos tome, njegove ideje su se proširile, doduše sporo, a potražnja rajhovske t e r a p i j e se povećala. M e đ u t i m , bilo je vrlo malo ljudi kvalilikovanih za k a r a k t e r - a n a l i z u , i to je — sem m o ­ je lične spremnosti — bilo ono čemu treba zahvaliti što sam počeo da r a d i m kao t e r a p e u t .

Dve godine p r e nego što s a m otišao u Svajcarsku radio s a m kao rajhovsKi t e r a p e u t . S e p t e m b r a 1947. n a ­ pustio sam Njujork da bih se upisao na medicinski fa­ kultet u Zenevi, koji s a m završio j u n a 1951. godine k a o lekar. Dok sam bio u Švajcarskoj r a d i o sam malo t e r a ­ piju sa n e k i m Svajcarcima koji su čuli za Rajhov rad i želeli da iskoriste p r e d n o s t i tog novog terapijskog pristupa. Kao toliki mladi t e r a p e u t i , i ja s a m započeo terapiju sa n a i v n o m p r e t p o s t a v k o m da z n a m nešto o emocionalnim p r o b l e m i m a ljudi, sa sigurnošću z a s n o ­ vanom više na entuzijazmu nego na iskustvu. G l e d a ­ jući unazad na te godine mogu videti svoja o g r a n i ­ čenja i u r a z u m e v a n j u i u sposobnostima. Ipak, v e r u -j e m da sam pomogao n e k i m l-judima. Mo-j entuzi-jazam je bio pozitivna snaga a naglasak na disanju i p r e p u š ­ tanju bio je d o b a r p r a v a c .

P r e nego što s a m otišao u Svajcarsku došlo je do značajnog razvoja u rajhovskoj terapiji — korišćenje d i r e k t n o g k o n t a k t a sa pacijentovim telom radi oslo­ bađanja mišićne tenzije koja onemogućava pacijentovu sposobnost da se p r e p u s t i osećanjima i da dozvoli da se pojavi orgastički refleks. T o k o m r a d a sa m n o m Rajh j e p o v r e m e n o koristio pritisak r u k a m a n a n e k e od n a p e t i h mišića, da bi ih relaksirao. Obično je sa m n o m i sa d r u g i m p r i m e n j i v a o t a k a v pritisak na v i ­ licu. Kod mnogih ljudi mišići vilice su veoma n a p e t i — vilica se drži čvrsto u stavu odlučnosti, često se graničeći sa ljutnjom, ili je p r k o s n o isturena, ih n e ­ p r i r o d n o uvučena. U svim tim slučajevima vilica nije dovoljno pokretljiva i njeno ukočeno držanje određuje s t r u k t u r i r a n i stav. Pod pritiskom, mišići vilice postaju u m o r n i i „predaju se". K a o rezultat toga disanje pos­ taje slobodnije i dublje a često se javlja nevoljno p o

-20

d r h t a v a n j e u telu i n o g a m a . D r u g a područja mišićne napetosti na koje je p r i m e n j i v a n pritisak bila su v r a t , donji deo leđa i mišići butina. U svim t i m slučajevima pritisak je p r i m e n j i v a n selektivno samo na ono polje u k o m e se mišićna zgrčenost mogla opipati.

Dodirivanje pacijenta r u k a m a predstavljalo je zna­ čajno odstupanje od tradicionalne p r a k s e . U frojdov-skoj analizi bio je z a b r a n j e n svaki fizički k o n t a k t iz­ među analitičara i pacijenta. Analitičar sedi iza p a ­ cijenta, neviđen, i funkcioniše tobože kao e k r a n na koji pacijent projektuje svoje misli. On nije p o t p u n o n e a k t i v a n , pošto njegovi usmeni odgovori i i n t e r p r e ­ tacije ideja koje je izrazio pacijent imaju značajan uticaj na pacijentovo mišljenje. Rajh je učinio da analitičar postane d i r e k t n i j a sila t e r a p e u t s k o g proce­ sa. On je sedeo n a s p r a m pacijenta t a k o da ga je ovaj mogao videti, stupao je u fizički k o n t a k t sa njim ka­ da je to bilo p o t r e b n o ili preporučljivo. Rajh je bio veliki čovek, sa toplim kestenjastim očima, ako se d o b ­ ro sećam sa seansi, i sa snažnim toplim r u k a m a .

Danas mi ne r a z u m e m o revolucionarni n a p r e d a k koji je ta terapija predstavljala u ono v r e m e niti s u m ­ njičavost i neprijateljstvo koje je izazvala. Zbog svog snažnog u s m e r e n j a na seksualnost i korišćenje fizič­ kog k o n t a k t a između t e r a p e u t a i pacijenta p r a k t i č a r i rajhovske terapije bili su optuživani da koriste sek­ sualnu stimulaciju da bi poboljšali orgastičku p o t e n ­ ciju.

Pričalo se da je Rajh m a s t u r b i r a o svoje pacijente. Ništa nije dalje od istine. Ta kleveta je samo povećala s t r a h koji je o k r u ž i v a o seksualnost i fizički k o n t a k t u ono v r e m e . Srećom, atmosfera se mnogo promenila u poslednjih trideset godina u odnosu na seksualnost i dodirivanje. S p o z n a t a je važnost dodirivanja kao primarne forme k o n t a k t a0 i njena vrednost u t e r a p i j ­

skoj situaciji se ne dovodi u pitanje. N a r a v n o , svaki fizički k o n t a k t između t e r a p e u t a i pacijenta stavlja v e ­ liku odgovornost p r e d t e r a p e u t a — da poštuje terapijski odnos i izbegne bilo k a k v u seksualnu aktivnost sa p a r cijentom.

Ovde mogu dodati da su bioenergetski t e r a p e u t i t r e ­ nirani da koriste r u k e , da dodiruju i osete napetost

8 Ashley Montagu, Touching: The Human Significance of the

Skin (New York, Columbia University Press, 1971).

(11)

mišića ili da izvrše p o t r e b a n pritisak, da bi oslobodili ili umanjili mišićne kontrakcije, uzimajući u obzir paci­ j e n t o v u toleranciju na bol; i da kroz nežan dodir uspo­ stave k o n t a k t koji p r u ž a p o d r š k u i toplinu. D a n a s je teško shvatiti koliko je veliki k o r a k Rajh n a p r a v i o

1943. godine.

Korišćenje fizičkog pritiska olakšava p r o b o j osećar

nja i odgovarajućeg o b n a v l j a n j a sećanja. To služi u b r ­ zanju terapijskog procesa, a to ubrzanje je p o t r e b n o k a d a je učestalost terapijskih seansi svedena na j e d n u u sedmici. U to v r e m e Rajh je razvio sposobnost čita­ nja tela. Znajući k a k o da koristi pritisak da bi oslo­ bodio mišićnu napetost, poboljšavao je proticanje sen­ zacija kroz telo, što je nazvao s t r u j a n j e m . J o š 1947. g o ­ dine Rajh je mogao da u periodu od šest meseci t e r a ­ pije izazove refleks orgazma kod pacijenta. Značaj tog postignuća može se ceniti k a d a se uporedi sa činjeni­ com da s a m ja proveo na terapiji kod Rajha tri godine po tri p u t a nedeljno p r e nego što se ustalio refleks orgazma.

Hoću da i s t a k n e m da refleks orgazma nije orgazam. Genitalni a p a r a t u t o m e ne učestvuje; nema izgradnje i oslobađanja seksualnog uzbuđenja. To znači da su putevi za takvo oslobađanje otvoreni ukoliko p r e p u š ­ tanje može da b u d e p r e t v o r e n o u seksualno u z b u đ e n j e . Ali, nije n u ž n o da do tog prenosa dođe. Te dve si­ tuacije, seksualna i t e r a p e u t s k a , razlikuju se m e đ u s o b o m ; prva je više emocionalno i energetski nabijena. T a k o đ e , u terapijskoj situaciji osoba i m a koristi od t e r a p e u t o v e podrške, koja je moćan faktor, posebno u slučaju čoveka snažne ličnosti k a k a v je bio Rajh. Me­ đ u t i m , k a d a n e m a refleksa o r g a z m a v e r o v a t n o je da ta osoba neće dozvoliti nevoljnim p o k r e t i m a karlice da se p o j a v e ni u k l i m a k s u seksualnog odnosa. Ti p o k r e t i su osnova p o t p u n e o r g a s t i č k e reakcije. M o r a m o se se-titi da je u Rajhovoj teoriji ne samo orgastički refleks, k r i t e r i j u m emocionalnog zdravlja, već i orgastičko r e a -govanje u seksu.

M e đ u t i m , refleks o r g a z m a zaista ima n e k e pozitivne efekte na ličnost. Cak i k a d a se pojavi u t o k u t e r a p i j ­ s k e seanse koju k a r a k t e r i š e atmosfera p o d r š k e , doživ­ ljava se kao stimulišuće i oslobađajuće. Covek oseća da je oslobođen inhibicija. U isto v r e m e se oseća pove­ zano i integrisano sa telom, a kroz telo i sa svojom okolinom. On oseća u n u t r a š n j e spokojstvo i dobrobit.

22

Saznaje da je život tela sadržan u njegovim nevoljnim aspektima. Ja mogu p o t v r d i t i tu reakciju kroz lično iskustvo, kao i kroz izjave pacijenata tokom godina.

Na nesreću, to divno osećanje se pod stresovima sva­ kodnevnog života n a š e civilizovane k u l t u r e ne održava uvek. Tempo, pritisak i filozofija našeg v r e m e n a su a n -titetični životu. P r e v i š e često se s a m refleks gubi, u k o ­ liko pacijent nije naučio k a k o da se nosi sa svojim životnim stresom bez pribegavanja n e u r o t s k i m oblicima ponašanja. To se desilo dvojici Rajhovih pacijenata sa kojima je radio istovremeno. Nekoliko meseci posle očigledno uspešnog završavanja njihovih terapija t r a ­ žili su od m e n e d o d a t n u terapiju, j e r nisu bili u stanju da održe n a p r e d o v a n j e koje su sa Rajhom postigli. Tada s a m shvatio da n e m a prečice do emocionalnog zdravlja i da je stalno p r o r a đ i v a n j e svih p r o b l e m a j e ­ dini način da se osigura optimalno funkcionisanje. Me­ đutim, još uvek s a m bio u b e đ e n da je seksualnost ključ koji razrešava n e u r o t s k e p r o b l e m e pojedinca.

Lako je kritikovati Rajha što je stavljao centralni naglasak na seksualnost, ali ja to ne bih radio. Sek­ sualnost je bila, i jeste, ključ svih emocionalnih p r o ­ blema, ali poremećaji u seksualnom funkcionisanju se mogu r a z u m e t i samo u okviru celokupne ličnosti, s jedne s t r a n e , i uslova socijalnog života s d r u g e strane. Tokom godina s a m nevoljno došao do zaključka da nema jednog ključa koji će otključati misteriju ljud­ ske duše. Moja nevoljnost proizlazi iz d u b o k e želje da verujem da odgovor ipak postoji. S a d a mislim u t e r ­ minima polarnosti sa njihovim neizbežnim konfliktima p r i v r e m e n i m razrešenjima. Stanovište o ličnosti koje vidi seks kao njen jedini ključ suviše je usko, ali za­ postaviti ulogu seksualnog n a g o n a u formiranju s v a k e pojedinačne ličnosti predstavlja z a n e m a r i v a n j e j e d n e od najvažnijih snaga u prirodi.

U jednoj od r a n i h formulacija, koje su prethodile pojmu i n s t i n k t a smrti, Frojd je postulirao antitezu iz­

m e đ u ego-instinkta. i seksualnog instinkta. P r v i traži očuvanje pojedinca; d r u g o m e je cilj očuvanje vrste. To p o d r a z u m e v a konflikt između individue i d r u š t v a , što z n a m o da je t a č n o u našoj k u l t u r i . Drugi konflikt, nerazdvojan od te antiteze, jeste onaj između težnje za moći (ego nagon) i težnje za zadovoljstvom (seksualni nagon). P r e n a g l a š a v a n j e moći u našoj k u l t u r i postavlja ego protiv tela i njegove seksualnosti i stvara a n t a

(12)

gonizam između n a g o n a koji bi trebalo u idealnom slu­ čaju da podržavaju i ojačavaju j e d a n d r u g o g . Bez obzi­ ra na to, ne može se ići do d r u g e krajnosti, u s m e r a -vajući pažnju s a m o na seksualnost. To mi je postalo j a s n o posle n e u s p e š n o g t r a g a n j a za j e d n i m ciljem kod mojih pacijenata, ciljem seksualnog zadovoljstva kao

što je Rajh radio. Ego postoji kao moćna snaga u civi-lizovanom čoveku, koja ne može da se odbaci ili negira. T e r a p e u t s k i cilj je da se ego integriše sa telom i sa njegovom težnjom za zadovoljstvom i seksualnim za­ dovoljavanjem.

Posle mnogo godina teškog rada, i ne bez g r e š a k a , najzad sam spoznao tu istinu. Niko nije izuzet od p r a ­ vila da se uči na svojim g r e š k a m a . Međutim, bez o d r e ­ đenog traganja za ciljem seksualnog zadovoljstva i o r -gastičke potencije, j a n e bih r a z u m e o e n e r g e t s k u d i n a ­ m i k u ličnosti. A bez k r i t e r i j u m a refleksa o r g a z m a ne mogu se shvatiti nevoljni pokreti i reakcije ljudskog organizma.

Ima j o š m n o g o misterioznih e l e m e n a t a u ljudskom ponašanju i funkcionisanju koje r a z u m ne može shva­ titi. Na primer, jedno godinu d a n a p r e nego što s a m napustio Njujork radio s a m sa m l a d i m čovekom koji je imao m n o g e ozbiljne p r o b l e m e . Patio je od teške anksioznosti k a d god bi p r i š a o devojci. Osećao se infe­ riornim, n e a d e k v a t n i m i i m a o je m n o g e mazohističke tendencije. U to v r e m e je imao halucinaciju da mu se davo ceri iz ćoška. Tokom terapije je n a p r a v i o izvestan

n a p r e d a k u pogledu simptoma, ali se n i k a k o ne može reći da je razrešio s v e simptome. Ali, uspostavio je čvrstu vezu sa j e d n o m devojkom, m a d a je doživljavao m a l o zadovoljstva u seksualnom klimaksu.

Video sam ga opet p e t godina kasnije k a d a s a m se vratio u zemlju. Ispričao mi je fascinantnu priču. K a d a s a m otputovao on je bio bez t e r a p e u t a te je odlučio da nastavi t e r a p i j u na svoju r u k u . To se sastojalo u vežbama disanja koje smo radili tokom terapije. O d ­ lazio bi svakoga d a n a sa posla kući, legao bi na k r e v e t i disao d u b o k o i lako kao što je radio kod mene. O n d a se jednoga d a n a desilo čudo. Sva anksioznost je n e s ­ tala. Osećao se s i g u r a n u sebe i omalovažavanje sebe je nestalo. Važnije je, m e đ u t i m , bilo pojavljivanje pot­ p u n e orgastičke potencije u seksualnom odnosu. O r ­ gazam mu je bio p o t p u n i zadovoljavajući. Bio je p r o ­ sto d r u g i čovek.

24

Tužno mi je r e k a o : „To je trajalo samo mesec d a n a " . Kako je p r o m e n a iznenadno n a s t a l a , t a k o je i nestala, i on je ponovo zaronio u svoju staru bedu. Viđao je drugog rajhovskog t e r a p e u t a sa kojim je posle radio nekoliko godina, opet napredujući samo malčice. K a d a s a m j a n a s t a v i o p r i v a t n u p r a k s u o n j e došao kod m e n e da nastavi terapiju. Radio s a m sa njim još oko tri godine i pomogao mu da prevazide još m n o g e nedos­ tatke. Ali, čudo se n i k a d a nije ponovo desilo. Nikada nije dostigao onaj nivo, seksualno ili bilo k a k o d r u k ­ čije, koji je bio dostigao tokom k r a t k o g perioda n a k o n mog odlaska.

K a k o se može objasniti neočekivani p r o d o r zdravlja, koji se izgleda desio s a m od sebe, i njegovo nestajanje? Iskustvo mog pacijenta me je podsetilo na Izgubljeni

horizont Džejmsa Ililtona (James Hilton) koji je u to

vreme bio p o p u l a r a n . U toj priči je glavni j u n a k , Kon-vej, bio otet iz aviona sa još nekoliko d r u g i h p u t n i k a i odveden na tajnu visoravan n a z v a n u Sangri-La, zaba­ čenu p l a n i n s k u t v r đ a v u , b u k v a l n o „ n a k r a j sveta". Z a one koji žive na toj visoravni starost i s m r t su izgleda odloženi ili obustavljeni. Vladajući princip je u m e r e -nost, što nije „od ovoga sveta". Konvej je bio u iskuše­ nju da ostane u S a n g r i - L a ; spokojan i racionalan n a ­ čin života bio mu je vrlo prijatan. P o n u đ e n o mu je da b u d e vođa te zajednice, ali je on dopustio da ga b r a t ubedi da je to sve samo plod mašte. Njegov b r a t , koji se zaljubio u m l a d u Kineskinju, uticao je na Konveja da pobegne sa njima u „stvarnost". Oni odlaze, ali v a n doline Konvej sa u ž a s o m vidi da m l a d a Kineskinja p o ­ staje starica i u m i r e . Koja realnost je valjanija? K o n ­ vej odlučuje da se vrati u Sangri-La i na k r a j u priče s h v a t a m o da on luta p l a n i n a m a tražeći svoj „izgublje­ ni horizont".

Iznenadna transformacija n a s t a l a kod mog pacijenta može se objasniti p r o m e n o m u smislu za realnost te osobe. Posle mesec d a n a m o j pacijent j e t a k o đ e isko­ račio iz tog sveta i, učinivši to, ostavio za sobom a n k ­ sioznost, krivicu, inhibicije vezane za njegov život u t o m svetu. Mnogi faktori nesumnjivo doprinose stva­ ranju tog efekta. Bilo je osećanja euforije i uznesenosti m e đ u ljudima koji su radili sa Rajhom u to vreme, bilo kao s t u d e n t i ili pacijenti. Vladalo je osećanje da je Rajh proglasio osnovnu istinu o l j u d s k o m biću i nje­ govoj seksualnosti. Njegove ideje su imale

(13)

c i o n a r n u privlačnost. S i g u r a n s a m d a j e m o j pacijent u d a h n u o tu atmosferu, koja je. zajedno sa njegovim d u b o k i m disanjem, mogla da proizvede t a k a v izvan­ r e d a n efekat.

Izlaženje iz sopstvenog sveta i uobičajenog samstva jeste t r a n s c e n d e n t a l n o iskustvo. Mnogi ljudi su imali slično iskustvo k r a ć e g ili dužeg trajanja. Zajedničko za s v e je osećanje olakšanja, osećanje oslobađanja i o t k r i v a ­ nja p o t p u n o živog sella i s p o n t a n o g reagovanja. T a k v e transformacije se, m e đ u t i m , dešavaju neočekivano i ne mogu biti p l a n i r a n e ili p r o g r a m i r a n e . Na nesreću, one nestaju brzo k a k o su se i pojavile i blistava kočija postaje p r e k o noći t i k v a kakva, je i p r e t h o d n o bila. Ostaje n a m da se čudimo — šta je p r a v a realnost naše« bića? Zašto ne možemo ostati u oslobođenom stanju?

Mnogi moji pacijenti su imali n e k a t r a n s c e n d e n t a l n a iskustva u toku terapije. Svaki o t k r i v a horizont, p r e t ­ h o d n o z a m r a č e n g u s t o m maglom, koji odjednom postaje jasno vidljiv. Mada se magla opet spusti, ostaje sećanje.

i ono stvara motivaciju za stalno t r a g a n j e za p r o m e

-nom i razvojem.

Ako tražimo transcendenciju. možemo imati m n o g e vizije, ali ćemo sigurno na k r a j u biti t a m o odakle s m o krenuli. Ako se odlučimo za razvoj, možemo imati sopstvene t r e n u t k e transcendencije, ali će one biti v r h u n s k a iskustva na čvrstom p u t u ka bogatijem i si­ g u r n i j e m s a m s t v u .

S a m život je proces razvoja koji počinje sa razvojem tela i njegovih o r g a n a ; k r e ć e se p r e m a razvoju m o t o r ­ n i h sposobnosti, sticanju znanja, proširivanju m e đ u ­ ljudskih odnosa i završava se u s k u p u iskustava koja nazivamo m u d r o s t . Ti aspekti razvoja se prepliću, pošto se život i razvoj dešavaju u p r i r o d n o j , k u l t u r a l n o j i soci­ jalnoj sredini. I m a d a je proces razvoja stalan, on n i ­ k a d a nije r a v n o m e r a n . I m a perioda k r e t a n j a p o r a v ­ nom k a d a dolazi do asimilacije iskustva, pripremajući o r g a n i z a m za novo n a p r e d o v a n j e . Svako n a p r e d o v a n j e vodi do novih visina ili v r h o v a i s t v a r a ono što zovemo v r h u n s k o iskustvo. S v a k o v r h u n s k o iskustvo zauzvrat m o r a biti integrisano sa ličnošću da bi došlo do n o v o g razvoja i da bi osoba završila u stanju mudrosti. J e d ­ n o m s a m R a j h u p o m e n u o da i m a m definiciju sreće. Podigao je obrve, gledao u m e n e ispitivački i p i t a o š t a je to. O d g o v o r i h : „Sreća je svest o razvoju". Spustio je obrve i p r o k o m e n t a r i s a o : „Nije loše".

26

Ako ova moja definicija vredi, p r e d l a ž e m m n o g i m ljudima da dođu na terapiju k a d a osete da im je raz­ voj zaustvaljen. Mnogi pacijenti gledaju na t e r a p i j u kao na ponovno zasnivanje procesa razvoja. Terapija može to postići, ukoliko obezbedi doživljavanje i p o ­ mogne da se p o k r e n u i u k l o n e p r e p r e k e koje su ometale asimilaciju iskustva. Te p r e p r e k e su s t r u k t u ­ rirani oblici ponašanja koji predstavljaju nezadovolja­ vajuće rešenje. k o m p r o m i s sa detinjim konfliktima. O n e s t v a r a j u n e u r o t s k o i ograničeno s a m s t v o od koga čovek hoće da p o b e g n e ili da ga se oslobodi. Radeći u n a ­ zad, na, svojoj prošlosti, pacijent u terapiji razotkriva p o ­ četne konflikte i nalazi n o v e načine da se s n a đ e u p r e -tećim životnim situacijama koje su ga prisilile da p o s ­ tane „oklopljen" da bi preživeo. To je samo ponovno

oživljavanje prošlosti da bi se pravi razvoj u sadašnjosti olakšao. A k o je prošlost presečena, budućnost ne pos­ toji.

Razvoj j e p r i r o d a n p r o c e s ; n e možemo g a m i n a p r a ­ viti. Njegovi zakoni su zajednički svim živim bićima.

Drvo, n a p r i m e r , r a s t e n a v i š e j e d i n o ako m u j e k o r e n j e duboko u zemlji. Mi saznajemo proučavajući prošlost. T a k o osoba može da se razvija s a m o a k o p u š t a k o r e n j e u svoju prošlost. A prošlost j e d n e osobe je njeno telo. K a d a gledam unazad, u te godine entuzijazma i uz­ buđenja, s h v a t a m da je bilo n a i v n o očekivati da će se d u b o k o s t r u k t u r i r a n i problemi modernog čoveka lako razrešiti bilo kojom t e h n i k o m . Neću da k a ž e m da je Rajh imao iluziju o o g r o m n o m cilju sa kojim se suočio. On je bio svestan situacije. Njegovo t r a g a n j e za efek-tivnijim načinom r a d a sa tim p r o b l e m i m a proizlazi d i ­ r e k t n o iz njegove svesti o tome.

T r a g a n j e g a j e odvelo d o istraživanja p r i r o d e t e energije k a d živih organizama. T v r d i o j e . kao što je p o ­ znato, d a j e o t k r i o n o v u energiju, k o j u j e n a z v a o orgon. To je reč izvedena od reči organski i organizam. Smislio je a p a r a t da bi mogao da sakuplja tu e n e r g i j u i p u n i telo onoga ko sedi u njemu. Ja lično s a m p r a v i o te

„ a k u m u l a t o r e " i koristio ih na sebi. Oni su se pokazali korisnim za ponešto, ali nisu imali uticaja na p r o b l e m e ličnosti. Da bi se ti problemi razrešili na individualnom nivou, p o t r e b n a je još uvek kombinacija brižljivog analitičkog r a d a fizičkog p r i s t u p a koji pomaže osobi da oslobodi h r o n i ć n u mišićnu napetost koja koči njegovu

(14)

slobodu i ograničava njegov život. Na socijalnom nivou treba da dode do evolucionarnih promena u stavu čo-veka p r e m a sebi, p r e m a svojoj okolini i čovečanstvu uopšte.

Rajhov doprinos na oba nivoa je veliki. Njegovo objašnjenje p r i r o d e k a r a k t e r n e s t r u k t u r e i ukazivanje na funkcionalni identitet k a r a k t e r n e s t r u k t u r e i telesnog stava predstavljajti značajan n a p r e d a k u r a z u m e v a n j u ljudskog ponašanja. Uveo je p o j a m orgastičke potencije k a o kriterij-um emocionalnog zdravlja, što ona svaka.ko i jeste, i u k a z a o na n j e n u fizičku osnovu u telu. P r o ­ širio je naša znanja o telesnim procesima, otkrivajući značenje i važnost nevoljnih telesnih pokreta. Najzad, razvio je relativno efikasnu t e h n i k u za r a d sa p o r e m e ­ ćajima emocionalnog (nevoljnog) života pojedinca.

Rajh je j a s n o istakao da se s t r u k t u r a d r u š t v a o d r a ­ žava na k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i pojedinačnih članova tog d r u š t v a , što je uvid koji razjašnjava iracionalne aspek­ te politike. Video je mogućnost ljudskog bitisanja oslo­ bođenog inhibicija i p r i t i s a k a koji guše životne im­ pulse. Po mom mišljenju, ako se ta vizija ikada ostvari, to će se desiti ukoliko se sledi p r a v a c na koji n a m je Rajh ukazao.

Za n a š t r e n u t n i cilj Rajhov najveći doprinos je o p i ­ sivanje c e n t r a l n e uloge koju telo mora igrati u svakoj teoriji ličnosti. Njegov r a d je obezbedio osnovu na k o ­ joj je izgrađena tvorevina bioenergetike.

Razvoj bioenergetike

Ljudi me često p i t a j u : „Po čemu se bioenergetika razlikuje od rajhovske terapije?*' Najbolji način da se odgovori na to pitanje jeste da se nastavi sa istorij-skim p r i k a z i v a n j e m razvoja bioenergetike.

Pošto sam 1952. godine — godinu dana n a k o n p o ­ v r a t k a iz Evrope — završio stažiranje, shvatio sam da su se odigrale b r o j n e p r o m e n e u Rajhovim s t a v o v i m a i stavovima njegovih sledbenika. Entuzijazam i u z b u đ e ­ nje koji su bili tako očigledni u periodu od 1945. do 1947. godine zamenjeni su osećanjima proganjanja i utučenosti. Rajh je prestao da radi bilo k a k v u terapiju, preselio se u Rendžli, u državi Mejn, gde se posvetio orgonskoj fizici. Naziv „terapija k a r a k t e r n e analize"

28

n a p u š t e n a je u korist naziva „orgonska terapija". Rezul­ tat toga bilo je gubljenje interesovanja za u m e t n o s t analize k a r a k t e r a i veće n a g l a š a v a n j e p r i m e n e orgon-ske energije korišćenjem a k u m u l a t o r a .

Osećanje p r o g a n j a n j a je proizašlo delimično iz kritič­ kog stava medicinskih i n a u č n i h udruženja p r e m a R a j ­ hovim idejama, d e l o m iz otvorenog neprijateljstva m n o ­ gih psihoanalitičara, od kojih su neki j a s n o pokazivali da žele da mu dođu glave, i treće zbog anksioznosti u Rajhu i njegovim sledbenicima. Osećanje utučenosti poticalo j e o d n e u s p e h a e k s p e r i m e n t a koji j e Rajh p r e -duzeo u laboratoriji u Mejnu, koji se ticao interakcije orgonske energije i radioaktivnosti. E k s p e r i m e n t je imao n e g a t i v a n e f e k a t ; Rajh i njegov asistent su se razboleli i m o r a l i da n a p u s t e laboratoriju na n e k o v r e ­ me. Sem toga, gubljenje vere u relativno b r z u i efi­ kasnu terapiju n e u r o z a doprinelo je raspoloženju obes-h r a b r e n o s t i .

Ja n i s a m delio ta osećanja. Moja petogodišnja izola­ cija od Rajha i njegovih stremljenja omogućila mi je da zadržim oduševljenje i entuzijazam ranijih godina. A medicinsko obrazovanje, i moje iskustvo na stažu, ubedili su me više nego i k a d a u valjanost Rajhovih ideja uopšte. Stoga s a m bio nevoljan da se identifiku-jem sa g r u p o m orgonskih t e r a p e u t a — a ta nevoljnost se još više povećavala k a k o sam postajao svestan da su Rajhovi sledbenici razvili skoro fanatično obožava­ nje njega i njegovog r a d a . S m a t r a n o je drskim, ako ne i jeretičkim, dovesti u pitanje bilo koji od njegovih stavova, ili menjati njegove pojmove u svetlu sopstve-nog iskustva. Bilo m i j e j a s n o d a t a k a v s t a v guši svaki originalan i k r e a t i v a n rad. T a k v a razmišljanja su uti­ cala na to da s a č u v a m nezavisan položaj.

Dok s a m bio u t o m d u š e v n o m raspoloženju razgovor sa d r u g i m r a j h o v s k i m t e r a p e u t o m , dr Peletijerom koji je bio v a n oficijelnog k r u g a , otvorio mi je oči za m o ­ gućnost menjanja i proširivanja Raj hove tehničke p r o ­ cedure. U t o k u čitavog mog r a d a sa Rajhom on je n a ­ glašavao da vilica t r e b a da visi opušteno, u s t a v u p r e ­ puštanja ili p r e d a v a n a j telu. G o d i n a m a , dok s a m r a d i o kao rajhovski t e r a p e u t , t a k o đ e sam naglašavao taj p o ­ ložaj. U razgovoru, d o k t o r Lui Peletijer (Louis G. P e l l e -tier) je p o m e n u o da je u r a d u sa svojim pacijentima primetio da je p o m a g a l o k a d a su isturali vilicu kao u prkosu. Pokrećući to agresivno izražavanje, oslobađale

(15)

su se n e k e tenzije u zgrčenim mišićima vilice. N a r a v n o , shvatio s a m da je to efikasno ako se p r i m e n i na oba n a č i n a i iznenadno s a m se osetio slobodnim da s u m ­ n j a m i da m e n j a m ono što je Rajh radio. Ispostavilo se da su o b a položaja uspešnija k a d a se koriste na smenu. P o k r e t a n j e i o h r a b r i v a n j e pacijentove agresije olakšava njegovo p r e p u š t a n j e i p r e d a v a n j e nežnim seksualnim osećanjima. S d r u g e strane, k a d a n e k o k r e ­ ne od stava p r e p u š t a n j a , obično završava osećanjem ispoljavanja t u g e i besa zbog bola i frustracija koje doživljava u svom telu.

Tokom 1953. godine udružio sam se sa dr Džonom Pijerakosom (John C. Pierrakos), koji je u p r a v o t a d a bio završio psihijatrijski specijalistički staž u bolnici K i n g K a n t r i . Doktor P i j e r a k o s je bio na rajhovskoj terapiji i bio je Rajhov sledbenik. U to v r e m e mi smo još uvek sebe s m a t r a l i rajhovskim terapeutima,, m a d a više nismo bili službeno povezani sa organizacijom rajhovskih lekara. Tokom te godine pridružio n a m se dr Vilijem Voling (William B. Walling), čije je obrazo­ vanje bilo slično Pijerakosovom. Njih dvojica su bili u istom r a z r e d u u medicinskoj školi. P r v i rezultat tog u d ­ ruživanja bio je p r o g r a m kliničkih s e m i n a r a na kojima smo prikazivali n a š e pacijente u cilju t r a g a n j a za dubljim r a z u m e v a n j e m njihovih problema, a u isto v r e m e obučavanje d r u g i h t e r a p e u t a o pojmovima pris­ tupa telu. Godine 1956. formalno je osnovan I n s t i t u t za bioenergetsku analizu sa ovim ciljevima.

U m e đ u v r e m e n u je Rajh imao p r o b l e m a sa zakonom. K a o da je o p r a v d a l a njegovo osećanje da je p r o g a n j a n , U p r a v a za n a m i r n i c e i l e k o v e (FDA) donela je sud­ sku odluku o zabrani p r o d a v a n j a i r a s t u r a n j a orgon-skih a k u m u l a t o r a , j e r t a k o nešto k a o što je orgonska energija ne postoji te je, p r e m a tome, prodaja a k u m u ­ latora šarlatanstvo. Rajh je odbio da ospori ili da b r a n i t a k v u akciju, tvrdeći da n a u č n e teorije ne mogu bit! p r e d m e t sudskog r a z m a t r a n j a . F D A je dobila parnicu. R a j h u su savetovali da ignoriše p r e s u d u i njegov p r e ­ kršaj su agenti F D A u b r z o otkrili. R a j h u je s u đ e n a zbog nepoštovanja s u d a ; osuđen je i izrečena mu je kazna od dve godine zatvora. U m r o je u zatvoru u Luizburgu n o v e m b r a 1957. godine.

Tragedija Raj hove smrti pokazala mi je da čovek ne može biti spašen protiv svoje volje. M e đ u t i m , šta je sa osobom koja se iskreno zalaže za svoj lični spas? Ako

3 0

se pod „spasom" p o d r a z u m e v a oslobođenje od inhibi-cija i ograničenja n a s t a l i h tokom odrastanja, ne mogu tvrditi da s a m taj stepen dostigao. Bez obzira na to što s a m uspešno završio rajhovsku terapiju, bio sam svestan toga da još u v e k u m o m e telu ima m n o g o m i ­ šićne tenzije koja me s p r e č a v a da doživim radost za kojom s a m čeznuo. Osećao sam n j e n ograničavajući uticaj na moju ličnost. Zeleo s a m još bogatije i p o t p u ­ nije seksualno doživljavanje — doživljavanje za koje sam znao da je moguće.

Moja odluka je bila da ponovo otpočnem terapiju. Međutim, n i s a m m o g a o otići n a t r a g kod Rajha, a n i ­ sam imao poverenja u d r u g e rajhovske t e r a p e u t e . Bio sam u b e đ e n da to m o r a da b u d e p r i s t u p telu i t a k o sam izabrao da sa svojim kolegom Džonom P i j e r a k o ­ som p r e d u z m e m zajednički p o d u h v a t pošto s a m bio stariji i po g o d i n a m a i po iskustvu. Iz tog zajedničkog rada na m o m telu osmišljena je bioenergetika. Osnovne vežbe koje smo koristili isprobali smo i testirali p r v o na meni, t a k o da s a m iz sopstvenog iskustva znao k a k o one deluju i šta se njima može postići. Od tada, t o k o m svih ovih godina, u v e o s a m kao p r a k s u da na sebi p r o b a m sve ono što tražim da pacijent uradi, j e r ne verujem da iko ima p r a v a da traži od drugog da u r a d i ono što nije s p r e m a n da traži od sebe. N a s u p r o t tome, verujem da niko ne može u r a d i t i za drugog nešto što

nije u stanju da u r a d i za sebe.

Moja t e r a p i j a sa Pijerakosom trajala je skoro tri go­ dine. Imala je p o t p u n o drugačiji kvalitet od onoga sa Rajhom. Bilo je m a n j e doživljavanja koja su me spon­ tano pokretala, što s a m ranije opisao. To je bilo t a k o uglavnom zato što s a m ja u s m e r a v a o rad, ali t a k o đ e i zato što je r a d bio više u s m e r e n na oslobađanje mišić­ nih napetosti nego na p r e d a v a n j e seksualnim osećanji­ m a . Bio sam svestan da želim da isprobam više stvari. Hteo s a m da to n e k o p r e u z m e i u r a d i za m e n e . P o k u -šavanje i kontrolisanje su aspekti mog n e u r o t s k o g k a ­ r a k t e r a i m e n i je bilo lako da se p r e d a m . To s a m mogao da r a d i m sa Rajhom zbog poštovanja p r e m a njegovom znanju i a u t o r i t e t u , ali, moje p r e d a v a n j e je bilo ograničeno samo na taj odnos. Konflikt je razrešen kompromisom. U prvoj polovini seanse r a d i o s a m na sebi, opisujući svoje telesne senzacije Pijerakosu. U drugoj polovini on je kopao po s t e g n u t i m mišićima

(16)

svojim snažnim toplim r u k a m a , meseći i relaksirajući ih da bi se pojavilo strujanje.

Radeći na sebi, razvio sam osnovne položaje i vež-be koje su d a n a s s t a n d a r d n e u bioenergetici. Osećao s a m da t r e b a da b u d e m više „u svojim n o g a m a " , tako da s a m radije počinjao u stojećem položaju nego u le-žećem, koji je Rajh koristio. Raširio bih noge, stopala o k r e n u o na u n u t r a , savio kolena i n a p r a v i o luk leđima, pokušavajući da mobilišem donju polovinu tela. Držao b i h taj položaj nekoliko m i n u t a , osećajući k a k o utiče da se osećam bliže podlozi. To je imalo dodatni efekat, dublje disanje s t o m a k o m . Pošto je taj položaj izazivao pritisak u donjem delu leđa, promenio sam položaj savi­ jajući se n a p r e d i l a g a n o dodirujući pod v r h o v i m a p r s ­ tiju, držeći kolena malo savijena. T a d a se osećanje u mojim n o g a m a povećalo i one su počele da vibriraju.

Te dve proste vežbe su postale pojam „uzemljava-n j a " — p o j a m specifiča„uzemljava-n za bioe„uzemljava-nergetiku. O„uzemljava-n se laga­ no razvijao t o k o m godina, k a k o je postajalo očigledno da svim p a c i j e n t i m a nedostaje osećanje da im noge čvrsto stoje na podlozi. Taj n e d o s t a t a k je odgovarao njihovom osećanju da su ..visoko u oblacima" i da n e ­ m a j u k o n t a k t sa realnošću. Uzemljavanje, ili uspos­ tavljanje k o n t a k t a sa realnošću, sa osnovom na kojoj se stoji, sa svojim telom i seksualnošću, postalo je j e ­ d a n od k a m e n a temeljaca bioenergetike. P u n a r a z r a d a pojma u z e m l j a v a n i a u odnosu na realnost i iluzije p r e d m e t su šeste glave. U njoj su t a k o đ e opisane m n o ­ ge vežbe koje se koriste za postizanje uzemljenja.

J o š j e d n a od novina koje smo otkrili t o k o m toga rada bilo je korišćenje stolca za disanje. Disanje je suštinsko u bioenergetici, kao i u rajhovskoj terapiji. Međutim, u v e k je bio p r o b l e m učiniti da pacijent diše d u b o k o i p u n o . J o š je teže učiniti da disanje p o s t a n e slobodno i spontano. Ideja o stolcu za disanje je p r o ­ izišla iz česte tendencije ljudi da p r a v e luk leđima p r e k o naslona stolice ukoliko dugo sede za stolom i žele da se p r o t e g n u i dišu. Ja lično sam i m a o n a v i k u da to činim dok sam radio sa pacijentima. Sedenje u fotelji je smanjivalo moje disanje i imao sam običaj da se izvijam u n a z a d i protežem da bi mi disanje postalo ponovo dublje. P r v i stolac koji smo koristili bile su k u h i n j s k e m e r d e v i n e visoke oko 60 cm, p r e k o kojih

32

sam čvrsto o b m o t a v a o ć e b e7. Ležanje l e đ i m a na stolcu

imalo je efekat stimulisanja disanja kod svih pacije­ nata, a da nije bilo p o t r e b n o raditi vežbe disanja. Ja sam lično koristio stolac tokom svoje t e r a p i j e sa P i j e -rakosom i nastavio s a m do d a n a s da ga redovno k o ­ ristim.

Tokom drugog perioda t e r a p i j e postigao s a m bitno različite rezultate. Uspostavio s a m k o n t a k t sa svojom tugom i besom više nego što s a m to ranije uspevao, posebno u odnosu na svoju m a j k u . Oslobađanje tog osećanja imalo je stimulišuće dejstvo. To su bili t r e n u c i kada se moje srce otvaralo i k a d a s a m osećao da z r a ­ čim i blistam. Značajnije j e , m e đ u t i m , bilo osećanje dobrobiti koje s a m često imao. Moje telo je postepeno postajalo opuštenije i ^snažnije. Sećam se nestajanja osećanja lomljivosti. Osećao s a m da m a d a mogu biti povređen, neću biti slomljen. T a k o đ e sam izgubio ira­ cionalni s t r a h od bola. S h v a t i o s a m da je bol tenzija. Kada s a m se p r e p u s t i o bolu mogao s a m r a z u m e t i t e n ­ ziju koja ga je proizvela, i to je dovelo do olakšanja.

Tokom te t e r a p i j e refleks orgazma se samo p o v r e ­ meno javljao. N i s a m bio z a b r i n u t zbog njegovog o d ­ sustva, j e r s a m s e bio koncentrisao n a mišićnu n a p e ­ tost, i taj intenzivni r a d je o d v u k a o pažnju od p r e p u š ­ tanja seksualnim osećanjima. Tendencija ka p r e r a n o j ejakulaciji koju s a m imao istrajala je u p r k o s očigled­ nom u s p e h u t e r a p i j e sa Rajhom, k a d a se u g l a v n o m smanjila, i moja reakcija na k l i m a k s je postala zado­ voljavajuća. Taj razvoj dovodi do toga da se shvati d a j e najefikasniji p r i s t u p pacijentovim s e k s u a l n i m t e š ­ koćama, r a d na ličnim p r o b l e m i m a — p r o b l e m i m a koji nužno uključuju seksualnu krivicu i anksioznost. F o k u s na seksualnost, koji je Rajh uspostavio, m a d a je t e o r i j ­ ski valjan, nije doneo r e z u l t a t e koji bi se održali pod uslovima m o d e r n o g života.

K a o analitičar, Rajh j e naglašavao važnost k a r a k t e r ­ ne analize. U t r e t m a n u sa m n o m d o n e k l e je zapostavio taj aspekt terapije. To je još više zapostavljeno k a d a je terapija analize k a r a k t e r a postala orgonska terapija. M a d a rad analize k a r a k t e r a zahteva mnogo v r e m e n a i strpljenja, izgledalo mi je da je on n e o p h o d a n za posti­ zanje solidnih rezultata. T a d a s a m odlučio da nezavisno

7 Alexander Lowen, Pleasure (New York, Coward — McCann, Inc., N. Y., 1970).

(17)

od toga koliku važnost p r i d a j e m o r a d u sa mišićnim tenzijama, brižljiva analiza uobičajenog načina bitisa-nja j e d n e osobe i njenog ponašabitisa-nja zaslužuju podjed­ n a k u pažnju. N a p r a v i o s a m intenzivnu studiju k a r a k ­ t e r n i h tipova i njihove psihološke i fizičke dinamike ponašanja. O n a je objavljena 1958. godine pod naslo­ vom The Physical Dynamics of Character Structure*. Mada još u v e k n e p o t p u n k a o pregled tipova k a r a k t e r a , to je osnova za sav r a d na k a r a k t e r u u bioenergetici. Završio s a m svoju terapiju sa Pijerakosom p r e ne­ koliko godina osećajući se v e o m a dobro u vezi svega što je postignuto. M e đ u t i m , ako me neko p i t a „Jeste li razrešili sve vaše p r o b l e m e , završili vaš razvoj, ostva­ rili svoj p u n potencijal kao ličnost ili se oslobodili svih mišićnih tenzija?" — moj odgovor bi još uvek bio „Ne"'. Postoji neka tačka do koje k a d a čovek d o đ e ne oseća više da je neophodno ili poželjno da nastavlja terapiju, i t a k o je završava. Ako je terapija bila uspešna, osoba oseća da je sposobna da p r e u z m e p o t p u n u odgovornost za sopstveno bitisanje i nastavlja razvoj. Nešto u m o ­ joj ličnosti je uvek naginjalo ka tom pravcu. Napustiti terapiju nije značilo da ću p r e s t a t i da r a d i m na svome telu. Nastavio s a m da r a d i m bioenergetske vežbe i sa svojim pacijentima u i n d i v i d u a l n o m r a d u i u g r u p i . Verujem da za m n o g e pozitivne p r o m e n e koje su n a s ­ tavile da se dešavaju u mojoj ličnosti t r e b a da z a h v a ­ lim toj predanosti svome telu. Tim p r o m e n a m a su u celini prethodila d u b o k a r a z u m e v a n j a sebe sama, r a z u ­ mevanje prošlosti i tela.

I m a više od trideset četiri g o d i n e k a k o s a m sreo Rajha i više od trideset dve k a k o sam počeo svoju t e r a ­ piju kod njega. Radio s a m sa pacijentima više od d v a ­ deset sedam godina. Rad, razmišljanje i pisanje o m o ­ j i m ličnim doživljavanjima i doživljavanjima mojih p a ­ cijenata dovelo me je do j e d n o g z a k l j u č k a : Život poje­

dinca je život njegovog tela. Pošto živi organizam u k ­

ljučuje u m , d u h i dušu, živeti p o t p u n o život tela znači biti u m a n , d u h o v a n i d u š e v a n . A k o n a m nedostaju ti aspekti našega bića to je zato što nismo dovoljno u n a š e m telu ili sa n a š i m telom. I m a m o odnos p r e m a telu kao p r e m a i n s t r u m e n t u ili mašini. Z n a m o da ćemo imati p r o b l e m a ako se ovo desi. Ali, isto se može reći

8 Alexander Lowen, The Physical Dynamics of Character Struc­

ture (New York, Grune & Stratton, 1958). Štampano takođe pod

naslovom The Language of the Body (New York, Macmillan, 1971).

3 4

i za automobil, od koga toliko zavisimo. Mi se nismo identifikovali sa n a š i m t e l o m ; u stvari, izdali smo ga, kao što sam i s t a k a o u p r e t h o d n o j k n j i z R Svi naši lični problemi proističu iz te izdaje i ja v e r u j e m da većina naših socijainin p r o b l e m a ima isti koren.

Bioenergetika j e t e r a p e u t s k a t e h n i k a koja p o m a ž e lju­ dima da uspostave vezu sa svojim telom i da im p o ­ mogne da uživaju u najvišem mogućem s t e p e n u u životu tela. Taj naglasak na telu uključuje seksualnost koja je j e d n a od njegovih osnovnih funkcija. Ali, on uključuje čak i m n o g o osnovnije funkcije disanja, k r e ­ tanja, osećanja i izražavanja sebe. Osoba koja ne diše duboko smanjuje život svoga tela. A k o se ne kreće slobodno, sužava život tela. A a k o je njegova e k s p r e ­ sija s p u t a n a , ograničava život svoga tela.

Istina, ta ograničenja života ne n a m e ć e m o voljno. Ona se razvijaju kao način samoodržanja u okolini, i kulturi koja negira v r e d n o s t tela u korist moći, p r e s ­

tiža i posedovanja. Ipak, p r i h v a t a m o ta ograničenja naših života propuštajući da u njih s u m n j a m o , i t a k o izdajemo naša tela. U t o m procesu mi t a k o đ e rušimo prirodnu s r e d i n u od koje zavisi dobrobit n a š i h tela. Takođe je tačno da su mnogi ljudi nesvesni telesnog nedostatka koji imaju — n e d o s t a t k a koji je postao nji­ hova d r u g a p r i r o d a , deo njihovog uobičajenog načina života. U stvari, mnogi ljudi prolaze kroz život sa og­ raničenim iznosom energije i osećanja.

Cilj bioenergetike je da v r a t i ljude njihovoj p r v o b i t ­ noj prirodi, što je uslov da b u d u slobodni, gracilni i lepi. Sloboda, gracilnost i lepota su prirodni a t r i b u t i svakog životinjskog organizma. Sloboda je odsustvo u n u t r a š n j i h p r e p r e k a proticanju osećanja, gracilnost je izražavanje tog proticanja kroz pokret, dok je lepota manifestacija u n u t r a š n j e h a r m o n i j e koju rađa o v o p r o -ticanje. Oni označavaju zdravo telo i t a k o đ e z d r a v um.

P r i m a r n a p r i r o d a svakog ljudskog bića jeste da bu­ de otvoreno za život i ljubav. Biti uzdržan, oklopljen, nepoverljiv, ograđen, jeste d r u g a p r i r o d a u našoj k u l ­ t u r i . To su načini koje smo usvojili da bismo zaštitili sebe od povređivanja, ali k a d a t a k a v stav p o s t a n e k a -rakterološki i s t r u k t u r i r a n u ličnosti, p r a v i mnogo oz­ biljnije p o v r e d e i više obogaljuje nego što je činila prvobitna patnja.

9 Alexander Lowen, The Betrayal of the Body (New York, Mac­ millan, 1967).

Figure

Updating...

References

Updating...

Related subjects :