RTC i City Logistika

(1)

Postoji više naziva za logističke centre:  LOGISTIČKI CENTRI

 ROBNO TRANSPORTNI CENTRI  ROBNO DISTRIBUTIVNI CENTRI  ROBNI TERMINALI  DISTRIBUTIVNI CENTRI  CARGO TERMINALI  ROBNE STANICE  GÜTERVERKEHRSZENTREN (GVZ)  GÜTERVERTEILZENTREN  FREIGHT VILLAGES  INTERMODAL CENTRES

 FREIGHT TRANSPORTATION CENTRES  FREIGHT DISTRIBUTION CENTRES  MERCHANDISE DISTRIBUTION CENTAR  INTERPORTO

 AUTOPORTO  PARQ LOGISTIQE

 LOGISTICS PLATFORMS

Logistički centri mogu biti mali (od 1ha) i veliki (preko 200ha). U logističkom centru dolazi do transformacije robnih i transportnih tokova.

(2)

Mikrolokacija logističkog centra Garonor u Parizu

Centar je lociran na trećem (obodnom) saobraćajnom prstenu. Korisnici, davaoci usluga su i finansijeri skladišno - distributivnih podsistema.

Robno transportni centar je mesto prelamanja tokova makro i mikro

distribucije

RTC

skl

Sabirno distributivna

funkcija

MIKRODISTRIBUCIJA

lokalni transport

Distributivna

funkcija

Sabirna

funkcija

MIKRODISTRIBUCIJA

lokalni transport

Tranzitna

funkcija

MAKRODISTRIBUCIJA

daljinski transport

MAKRODISTRIBUCIJA

daljinski transport

skl

(3)

LOGISTIČKI CENTAR TRANZITNI DISTRIBUTIVNI SABIRNI SABIRNO DISTRIBUTIVNI LOGISTIČKI

CENTAR LOGISTIČKI CENTAR LOGISTIČKI CENTAR

Vrste logističkih centara

ŠTA JE SKORO ISTO ZA SVE LOGISTIČKE CENTRE

 Prihvat i otprema robnih i transportnih tokova

 Pretovar transportnih sredstava

 Skladištenje i čuvanje robe

 Formiranje tovarnih jedinica

 Formiranje jedinica otpreme

 Izrada prateće dokumentacije

 Niz pratećih usluga za transportna sredstva, robu i personal

ŠTA JE RAZLIČITO

 Osnivači i vlasnici

 Organizacione forme

 Pripadnost vidu transporta

 Pripadnost vrsti robe

 Pripadnost pojavnom obliku robe

 Struktura i obim logističkih funkcija

 Lokacija u odnosu na saobraćajnu infrastrukturu

 Lokacija u odnosu na urbane sredine i industrijske komplekse

(4)

DISTRIBUTIVNI CENTAR ROBNO DISTRIBUTIVNI CENTAR ROBNI TERMINAL ROBNA STANICA ROBNO TRANSPORTNI CENTAR

(5)

RO - RO TERMINAL DISTRIBUTIVNI SISTEM TRGOVA^KOG PREDUZE] A RTC SISTEM DISTRIBUTIVNI SISTEM INDUSTRIJSKOG PREDUZE] A BERZA LOGISTI^KIH USLUGA SLOBODNA I CARINSKA ZONA SLU@BA TEHNI^KOG ODR@AVANJA INFRASTRUKTURA

INFRASTRUKTURNA POVEZANOST SA SAOBRA ĆAJNOM MRE ŽOM RAZLI ČITIH VIDOVA SAOBRA ĆAJA

PRETOVARNI SISTEM HUCKE - PACK TERMINAL UPRAVNI SISTEM RTC-a KONTENERSKI TERMINAL SISTEM ZA POPRAVKU KONTENERA INTERNA DRUMSKA KOMUNIKACIONA MRE@A SISTEM ZA NEGU, ODR@AVANJE I POPRAVKU VOZILA SKLADI[TE REZERVNIH DELOVA PREDSTAVNI[TVA [PEDITERSKIH PREDUZE] A INFORMACIONO KOMUNIKACIONI SISTEM CARINSKA SLU@BA PARKING ZA TERETNA VOZILA SPECIJALNA SKLADI[TA ZATVORENA SKLADI[TA OTVORENA SKLADI[TA SANITARNA SLU@BA SISTEM ZA PUNJENJE I PRA@NJENJA KONTENERA DISTRIBUTIVNI CENTAR [PEDITERSKOG PREDUZE] A @ELEZNI^KA INFRASTRUKTURA I KOLOSECI TERMINAL ZA @IVE @IVOTINJE LEASING KONTENERA VOZILA I MEHANIZACIJE VETERINARSKA SLU@BA MOTEL HOTEL PRODAJNI OBJEKTI SUPERMARKET PREDSTAVNI[TVO TRGOVA^KIH IZVOZNO -UVOZNIH PREDUZE] A BENZINSKA PUMPA OSIGURAVAJU] A DRU[TVA BANKA PO[TA SLU@BA POMO] I NA PUTU

Podsistemi potpuno razvijenog robno transportnog centra

CILJEVI RAZVOJA ROBNO TRANSPORTNIH CENTARA

sobraćajno transportni privredno ekonomski nacionalni regionalni urbani ekološki

(6)

INTERES I CILJEVE ZA RAZVOJ RTC-a IMAJU:

 vlade i ministarstva

 regionalne i gradske uprave

 transportna privreda (železnička, drumska, špediterska preduzeća, itd.)

 trgovina

 industrija

 pojedinci - fizička lica, stanovnici grada

EFEKTI RAZVOJA RTC-a:

 redukcija investicija u logističke sisteme

 redukcija investicija u neprofitne logističke sisteme

 smanjenje vezanog kapitala (sistemi i tokovi)

 redukcija potrošnje energije

 razvoj regionalnih i nacionalnih privrednih sistema

 optimalna integracija pojedinih vidova transporta

 uključivanje u internacionalne transportne sisteme

 razvoj novih transportnih tehnologija i ntegrisanih transportnih sistema

 zaštita životnog okruženja

 manji troškovi logistike

 smanjenje teretnog transporta u gradovima

 povećanje iskorišćenja transportnih sredstava

 prikupljanje sekundarnih sirovina

LOGISTIČKA MREŽA:

Logističku mrežu čine:

• čvorovi – terminali sa pripadajućim podsistemima i infrastrukturom

• veze – saobraćajna infrastruktura, linijski vozovi (kontenerski voz na liniji Hamburg –

Milano ide 5 - 7 puta nedeljno) • telematski sistemi

(7)

Gravitacione zone u mreži RTC-a jedne zemlje

Svaki centar ima svoju gravitacionu zonu (užu od 50 do 200 km, širu od nekoliko hiljada km). Centri se razlikuju po strukturi, veličini i značaju.

OSNOVNI CILJEVI EUROPLATFORMS ASOCIJACIJE:

 širenje informacija o otrvorenim transportnim centrima evrope i njihovoj ponudi

usluga;

 uspostavljanje i unapre\enje mreže rtc-a evrope;

 promocija koncepata multimodalnosti;

 informativno delovanje prema javnom i transportnom sektoru, vladama, evropskom

parlamentu i komisijama;

 iniciranje mera i aktivnosti koje podstiču inovativni razvoj rtc –a na

međunarodnom nivou

OSNOVNI KRITERIJUMI KOJE JEDAN RTC MORA DA ISPUNI DA BI POSTAO ČLAN NACIONALNOG UDRUŽENJA:

 otvorenost za sva nova preduze]a koja žele lociranje u rtc-u;

 raspoloživost zajedničke opreme i sredstava mehanizacije na principima “cost

(8)

 postojanje zakonitog tela koje brine o zajedničkim interesima;

 aktivna i lojalna podrška ciljevima nacionalne asocijacije rtc-a

CITY LOGISTIKA

SISTEMSKI PRISTUP KOORDINISANOM I SVEOBUHVATNOM PLANIRANJU, PROJEKTOVANJU, UPRAVLJANJU I REALIZACIJI SVIM ROBNIM MATERIJALNIM TERETNIM TOKOVIMA NA PODRUČJU URBANIH SREDINA.

City logistika je proces totalne optimizacije logističkih i transportnih aktivnosti pojedinačnih kompanija u urbanom prostoru uzimajući u obzir saobraćajno okruženje, gužvu i

energetsku potrošnju u okviru tržišne ekonomije. (Taniguchi)

City logistika obuhvata sve dispozitivne i operativne delatnosti za efikasno snabdevanje grada robom, kao i odnošenje materijala, sekundarnih sirovina na specijalizovane deponije.

Doprema do centra Mesto koncentracije Isporuka Servis klijenata Gradsko područje Povratni tokovi

(9)

= 8 DO 10 SA ASPEKTA BUKE

= 10 DO 20 SA ASPEKTA ŠTETNIH GASOVA

JEDAN KAMION U GRADU ?

istovar

10 – 15 VOZILA U ZASTOJU SITUACIJA U GRADOVIMA DANAŠNJICE:

 1 stanovnik ima potrebu za 1 tonom robe široke potrošnje godišnje,

 85% isporučene robe realizuje se sa 5% pokretanja drumskih teretnih vozila, a preostalih

15% isporuke sa 95% pokretanja,

 83% drumskog transporta realizuje se na rastojanjima do 50km,

 zastoji na ulicama zbog istovara robe u SAD u toku 1 godine izaziva gubitak od 2 milijarde

sati i 16 miliona $,

 učešće saobraćaja u ukupnoj emisiji štetnih materija iznosi oko 50%, pri čemu robni transport emituje 10 – 20 puta više štetnih materija od putničkog transporta,

 učešće teretnih vozila od 20% u protoku vozila dovodi do povećanja buke za 4,5 dB,

 robni transport učestvuje sa 30% u ukupnom saobraćaju u Milanu.

(10)

CITY LOGISTIKA GRAD: • DOBRO I BLAOVREMENO SNABDEVANJE • REŽIMI SNABDEVANJA

• ŠTO MANJE TERETNIH VOZILA NA ULICAMA

TRANSPORTERI:

• NAJKRAĆIM PUTEM SA MALIM BROJEM VOZILA PREVEZU VELIKE KOLIČINE ROBE

STANOVNICI:

• ČISTA ŽIVOTNA SREDINA

• SMANJENJE BUKE

• RAZNOLIKOST SADRŽAJA

• MIRAN ŽIVOT

KUPCI:

• DA IM U SVAKOM TRENUTKU BUDU DOSTUPNE POTREBNE KOLIČINE I ŠIROK ASORTIMAN PROIZVODA I USLIGA

PEŠACI:

• BEZBEDNO KRETANJE I UGODNA ŠETNJA U GRADU

• VIŠE ZELENILA I ČISTIJA SREDINA

VOZAČI:

• NAJKAĆIM (NAJBRŽIM) PUTEM STIĆI DO ODREDIŠTA

• BEZBEDNA VOŽNJA VOZAČI VOZILA JGPP-a:

• SMANJENJE ZASTOJA U SAOBRAĆAJU

• BEZBEDNA, UDOBNA I SIGURNA VOŽNJA

TRGOVCI:

• VEĆI OBRT ROBA

• BRZA ISPORUKA TRAŽENE ROBE

• SMANJENJE ZALIHA

Svako od zainteresovanih ima svoje interese i oni su često u koliziji, tako da parcijalno i pojedinačno rešavanje problema nije dobro. Zbir parcijalnih optimuma ne znači i sveukupni

optimum. Suština je: koncentracija, koordinacija i kooperacija. Jedno od rešenja je razvoj RTC-a

na obodu grada.

KONCEPCIJE CITY LOGISTIKE:

 Kooperativni logistički sistemi

 Logistički centri

 Koncept koncentracije informacionih tokova

 Koncept kontrole stepena iskorišćenja tovarnog prostora (load factor control)

 Podzemni sistemi transporta robe

 Restriktivni koncept

 Koncept orjentacije na ekološka vozila

 Koncept logističkog udruženja

(11)



SMANJITI POKRETANJE VOZILA ZA TRGOVINU ZA50%



SMANJITI BROJ VOŽNJI U CENTRU GRADA ZA VIŠE OD 70%



SMANJITI BROJ ANGAŽOVNIH KAMIONA ZA 80%



POVEĆATI ISKORIŠĆENJE VOZILA ZA 33%



SKRATITI VREME ZADRŽAVANJA VOZILA NA ISTOVARU ZA 30 – 40%



POVEĆATI VELIČINU JEDINICE ISPORUKE

KASSEL – primenom city logistike smanjen broj angažovanih vozila sa 15 na 4

KELN

– četiri špedicije angažovale su jedno vozilo za isporuku

FREIBURG – za 51% smanjeno pokteranje drumskih teretnih vozila

MINHEN

- city terminal u centru grada

SPAJANJE PUTNI ČKIH I ROBNIH TERMINALA CITY LOGISTIKA 200 PROJEKATA U EVROPI RTC -i LOGISTI ČKI CENTRI SPECIJALIZOVANA DRU ŠTVA – DOSTAVNI PULOVI LANCI SNABDEVANJA MARKETING TELEMATS KI SISTEMI “EKOLO ŠKA” VOZILA

KONCENTRACIJA, KOORDINACIJA, KOOPERACIJA

CITY LOGISTIKA

KONCEPCIJA KONCENTRACIJE ROBNIH TOKOVA

KONCEPCIJA KONCENTRACIJE INFORMACIO NIH TOKOVA