Karl Marx - Kapital [22. Tom]

Karl Marx

l;riedrich Engels

Karl Marx

Friedrich Engels

Dela

D v ad eset drugi tom

Preveo

Mo5a P ijade

Urednih

Radivoj D avidović

Redaktor

In stitu t za izučavanje radničkog pokreta

Prosveta izdavačko preduzeće

KARL

MARX

FRIEDRICH

ENGELS

B-ftUOTEKA POLITICK^ ^OLE S

7 |

»IO SIP BROZ TITO« ''urorovec |

INVENT. BROJ

^ 9 M

l

1

TOM 22

l i m ^ " S K J

:-C

INVENT.

•ROJ o m

K A R L M A R X

Kapital

Kritika političke ekonomije

D r u g i t om

Prometni proces kapitala

Nije bio lak posao priprem iti za štam pu drugu knjigu Kapitala tako da s jedne strane bude jedinstveno i što zaokrugljenije delo, a opet s druge strane isključivo delo pisca, a ne izdavača. Veliki broj posto­ jećih obrada, većinom Fragmentarnih, otežavao je zadatak. Od njih je u najboljem slučaju jedna jedina (rukopis IV), dokle je dosezala, bila potpuno redigovana za štam pu, ali je najveći deo zato bio zastareo usled docnijih redakcija. Glavna masa materijala, mada je što se pred­ meta tiče bila najvećim delom izrađena, ipak nije bila to u jezičkom pogledu; bio je to jezik u kome je M arx obično pravio svoje izvode; nemaran stil, familijarni, često sirovi humoristički izrazi i obrti, engle­ ske i francuske tehničke oznake, često čitave rečenice pa i stranice na engleskom; to su misli zapisane onako kako su se kad razvijale u piš­ čevoj glavi. Pored pojedinih opsežno razrađenih partija, ima i isto tako važnih koje su samo nagoveštene; materijal ilustrativnih činjenica sa­ kupljen, ali jedva grupisan, a kamoli prerađen; na kraju glava, u težnji da se pređe dalje, često samo pokoja iskidana rečenica kao belege iz­ laganja koje je tu ostalo nedovršeno; naposletku, poznati, ponekad

i samom piscu nečitljiv rukopis. i

Ja sam se zadovoljio tim e da rukopise reprodukujem što je m o­ guće doslovnije, da u stilu izmenim samo ono što bi i sam M arx iz- menio i da unesem objašnjenja i prelaze samo tamo gde je to apsolutno nužno i gde je povrh toga smisao bio potpuno nesumnjiv. Rečenice čije značenje dopušta ma i najmanju sum nju, radije sam štampao pot­ puno doslovno. Moje prerade i umeci iznose svi skupa jedva desetak stranica i samo su formalne prirode.

Samo nabrajanje rukopisnog materijala koji je M arx ostavio za II knjigu dokazuje s kakvom je nesravnjivom savesnošću, s kakvom strogom samokritikom on težio da do krajnjeg savršenstva izradi svoja velika ekonomska otkrića pre no što ih objavi; samokritikom koja mu je tek retko pružala mogućnost da sađržinu i oblik izlaganja prilagodi svome vidokrugu, koji se stalno proširivao novim studijama. Evo iz čega se taj materijal sastoji:

Prvo, rukopis pod naslovom Prilog kritici političke ekonomije ođ 1472 strane kvart-formata u 23 sveske, pisan od avgusta 1861. do

10 Predgovor

ju n a 1863. T o je nastavak prve sveske1* koja je pod tim naslovom izišla u B erlinu 1859. U njem u se na stranam a 1. do 220 (sveske I do V), a onda opet na stranam a 1159. do 1472 (sveska X IX do X X III), tre tiraju tem e ispitane u I knjizi Kapitalay od pretvaranja novca u kapital do završetka, i to je prva postojeća redakcija za te tem e. Strane 973. do 1158 (sveska X V I do X V III) govore o kapitalu i profitu, pro­ fitnoj stopi, trgovačkom i novčanom kapitalu, dakle o tem am a koje su docnije razvijene u rukopisu za I I I knjigu. N aprotiv, tem e o kojima se raspravlja u I I knjizi, kao i vrlo m noge iz I I I knjige, još nisu po­ sebno grupisane. O ne se tretiraju uzgredno, osobito u odeljku koji sačinjava glavni deo rukopisa - strane 220. do 972 (sveske V I do X V ):

Teorije o višku vrednosti. Ovaj odeljak sadrži iscrpnu kritičku istoriju

jezgra političke ekonom ije, teorije viška vrednosti, a, uzgred, u pole­ mičkoj su p ro tn o sti prem a prethodnicim a, razvija većinu stavova koji su docnije posebno i u logičnoj povezanosti pretresani u rukopisu za I I i I I I knjigu. U zim am na sebe da kritički deo ovog rukopisa, pošto izostavim m nogobrojna m esta već rešena s I I i I I I knjigom , objavim kao IV knjigu K a p itala.tri M a koliko da je ovaj rukopis dragocen, za ovo izdanje I I knjige nije se m ogao iskoristiti.

R ukopis koji po d atu m u dolazi iza ovoga jeste rukopis I I I knjige. N ap isan je, b a r najvećim delom , 1864. i 1865. T e k kad je ovo u suštini bilo gotovo, prešao je M arx na izrađivanje I knjige, prvog tom a, koji je štam pan 1867. Ovaj rukopis I I I knjige p rip rem am sada za štam pu.

Iz n arednog perioda — posle izlaska I knjige — postoji za I I knjigu zbirka od četiri rukopisa u folio-form atu, koje je sam M arx obeležio sa I do IV . O d toga je rukopis I (150 strana), koji datira ve- rovatno iz 1865. ili 1867, prva sam ostalna, ali više ili m anje fragm en­ ta rn a obrada I I knjige u njenom sadašnjem rasporedu. N i od toga se nije ništa dalo u p o treb iti. R ukopis I I I sastoji se delom iz grupisanih citata i u p u ta na M arxove izvode — koji se većinom odnose na prvi odeljak I I knjige — delom iz obrada pojedinih tačaka, naročito kritike postavki A. S m ith -a o stalnom i opticajnom kapitalu i o izvoru p ro fita ; zatim jedan prikaz odnosa stope viška vrednosti prem a profitnoj stopi, što spada u I I I knjigu. U p u ti su pružali malo koristi; obrade su ka­ snijim redakcijam a bile prevaziđene kako za I I tako i za I I I knjigu; m orale su, dakle, i one većinom biti odbačene.—Rukopis IV je za štam p u sprem na obrada prvog odeljka i prvih glava drugog odeljka d ruge knjige, te je i upotrebljen tam o gde po red u dolazi. M ada se ispostavilo da je napisan pre rukopisa II , on se ipak, zbog savršenijeg oblika, korisno mogao upotreb iti za dotični deo knjige; bilo je do­ voljno dodati ponešto iz rukopisa II . — Ovaj poslednji rukopis je jedina donekle završena o brada druge knjige i datira iz 1870. Zabeleške o konačnoj redakciji koje treb a o dm ah da pom enem o izričito kažu: »Za osnovu se m ora uzeti druga obrada.«

Das Kapital.

Kritik der politischen Oekonomie.

Von

K arl Marx.

Zvrelter Band.

Bach II: Per Cickid&tionsprocess des Kapltals.

Herausgegeben v o n Friedrich. Engels.

Das R edit der tfeleisetzung ist vortehalten.

Hamburg

1885

.

P re d g o v o r 13

Posle 1870. nastupila je opet pauza, uglavnom usled bolesti. Kao što je obično činio, M arx je to vreme ispunio studijam a; mnogobrojne sveske sa izvodima iz toga vremena ispunjene su agronomijom, američ­ kim i osobito ruskim prilikama na selu, novčanim tržištem i bankar­ stvom, zatim prirodnim naukam a: geologijom i fiziologijom, a osobito samostalnim matematičkim radovima. Početkom 1877. osećao se to­ liko oporavljen da je ponovo mogao pristupiti svom pravom radu. Od kraja m arta 1877. datiraju upute i beleške iz gornja četiri rukopisa kao osnovica za novu obradu druge knjige, čiji početak imamo u ru ­ kopisu V (56 folio-strana). On obuhvata prve četiri glave i još je malo izrađen; bitni m om enti tretiraju se u prim edbam a ispod teksta; ma­ terijal je više sabran nego pročišćen, ali to je poslednje potpuno izla­ ganje najvažnijeg dela prvog odeljka.—Prvi pokušaj da se iz ovoga napravi rukopis sprem an za štam pu predstavlja rukopis VI (posle oktobra 1877, a pre jula 1878); samo 17 strana u kvartu, obuhvata- jući najveći deo prve glave; a drugi — poslednji — rukopis V II, »2. jul 1878«, samo 7 folio-strana.

M arxu je u to vreme, izgleda, postalo jasno da bez potpune re­ volucije svoga zdravstvenog stanja nikada neće stići da dovrši obradu druge i treće knjige, kakva bi njega samog zadovoljila. Doista, rukopisi V — V III nose na sebi i odviše često tragove grčevite borbe protiv bolesti koja ga je pritiskivala. Najteži komad prvog odeljka bio je na­ novo prerađen u rukopisu V ; ostatak prvog i čitav drugi odeljak (izu­ zev sedamnaeste glave) nisu zadavali nekih znatnijih teorijskih teškoća; naprotiv, činilo m u se da je veoma nužno preraditi treći odeljak, re­ produkciju i prom et društvenog kapitala. U rukopisu II reproduk­ cija je, naime, prvo bila tretirana bez obzira na novčani opticaj čijim se posredstvom ona vrši, a onda još jednom uzimajući u obzir i njega. To je trebalo odstraniti i celi odeljak uopšte tako preraditi da odgovori proširenom piščevom vidokrugu. Tako je postao rukopis V III, jedna sveska od svega 70 strana kvarta; ali šta je M arx umeo da sabije u taj prostor pokazuje upoređenje sa štam panim trećim odeljkom, po od­ bitku mesta um etnutih iz rukopisa II.

I ovaj rukopis samo je privrem ena obrada predm eta, pri čemu se pre svega radilo o tome da se utvrde i razviju nova gledišta prema rukopisu II, zanemarujući momente o kojima se nije imalo šta novo reći. T u je ponovo unesen i proširen i jedan bitan deo glave X V II drugog odeljka, koji i inače donekle zahvata u treći odeljak. Logički red često se prekida, raspravljanje mestimično pokazuje praznine, a naročito je pri kraju sasvim fragmentarno. Ali što je M arx hteo reći, to je na ovaj ili onaj način tu i rečeno.

T o je materijal za drugu knjigu, iz koga je, po izjavi koju je Marx pred sm rt dao svojoj kćeri Eleonori, trebalo da ja »nešto načinim«. Ja sam ovaj nalog uzeo u njegovim najužim granicama: gde je ikako bilo moguće, ja sam svoju delatnost ograničio na prosto odabiranje između raznih redakcija. I to tako da sam uvek za osno­

14 Predgovor

vicu uzim ao poslednju redakciju, upoređujući je s ranijim . Stvarnih teškoća, tj. takvih koje n isu bile samo tehničke, zadavali su pri tom e samo prvi i treći odeljak, ali one nisu bile male. Ja sam se trudio da ih rešim isključivo u piščevom duhu.

C itate u tekstu većinom sam preveo tam o gde se daju dokazi za činjenice ili gde, kao kod m esta iz A. S m ith-a, original stoji na dohvatu svakom koji stvar hoće do dna da ispita. Sam o u X glavi to nije bilo m ogućno, jer se tu direktno kritikuje engleski tekst. C itati iz prve knjige nose brojeve stranica iz drugog izdanja, poslednjeg koje je M arx još doživeo.

Za treću knjigu, osim prve obrade u rukopisu Prilog kritici itd., po- m en u tih delova u rukopisu I I I i nekih kratkih prim edaba unetih tu i tam o u sveskam a sa izvodim a, postoji sam o pom enuti rukopis u fo­ liju iz 1864. do 1865, izrađen otprilike sa istom potpunošću kao rukopis I I druge knjige, i naposletku jedna sveska iz 1875: O dnos stope viška vrednosti prem a profitnoj stopi, razvijen m atem atički (n jednačinama). Sprem anje te knjige za štam pu odm iče brzo. Ukoliko zasad mogu pro su d iti, biće kod nje uglavnom sam o tehničkih teškoća, naravno izuzev nekoliko veom a važnih odeljaka.

O vde je m esto da odbijem o jednu o p tu žb u protiv M arxa, koja se prvo tih o i osam ljeno podizala, a sada ju, posle M arxove sm rti, nem ački katedarski i državni s o c ija lis ti^ i njihova p ratn ja proglašuju utv rđ en o m činjenicom — o p tu žb u da je M arx plagirao Rodbertusa. Ja sam već na d rugom m estu rekao o tom e što je bilo najnužnije1, ali tek ovde m ogu izneti odlučujuće dokaze.

K oliko ja znam , ova optužba nalazi se prvo u spisu R. M eyera

Emancipationskampf des vierten Standes, str. 43:

»Iz ovih publikacija« (R o d b ertu so v ih , koje d atiraju un atrag do druge polovine tridesetih godina) »M arx je, kako se m ože dokazati, pocrpao najveći deo svoje kritike.«

Ja valjda sm em do daljeg dokaza uzeti da se sva »dokazivost« ove tvrdnje sastoji u tom e što je g. M eyera u to uveravao R o d b ertu s.— G odine 1879. stupio je na pozornicu sam R odbertus i piše J. Zelleru (»Zeitschrift fu r die gesam m te Staatswissenschaft«[3J, T ubingen 1879, str. 219), pozivajući se na svoj spis Zur Erkenntniss.unsrer staatswirth-

schaftlichen Zustande (1842), ovako:

»Vi ćete naći da je isti« (tok m isli razvijen u tome spisu) »Marx već sasvim lepo. . . iskoristio, naravno ne navodeći me.«

1 U predgovoru knjizi Beda filo zo fije. Odgovor na Proudhonovu *Filozofiju

bedet. N apisao K arl M arx. N em ački prevod E. B ernsteina i K . Kautskog, Stu ttg art

1855.1*

P re d g o v o r 15

A ovo za njim bez daljega papagajski ponavlja i njegov posm rtni izdavač T h . Kozak (Das Kapital, von Rodbertus. Berlin 1884. Ein- leitung, str. XV.) — Naposletku, u Briefe und socialpolitische Aufsatze

von Dr. Rodbertus-Jagetzow, koje je R. M eyer izdao 1881, kaže Rod­

bertus direktno:

»Danas vidim da sam opljačkan od strane Schafflea i M arxa, a da nisam ni naveden.« (Pismo br. 60, str. 134.)

A na drugom mestu uzima Rodbertusova pretenzija određeniji oblik:

»Iz čega potiče višak vrednosti kapitaliste, ja sam u svome trećem socijalnom pismu pokazao u suštini isto kao M arx, samo kraće i jasnije.« (Pismo br. 48, str. 111.)

O svima ovim optužbama za plagijat M arx nije nikad ništa saznao. U njegovom prim erku Meyerovog Emancipationskampf-a bio je ra- sečen samo deo koji se odnosi na Internacionalu, ostatak knjige raz­ rezao sam ja tek posle njegove smrti. Tibingenški časopis on nikad nije pogledao. Briefe etc. R. M eyeru takođe su m u ostala nepoznata, dok sam ja na mesto o »pljački« bio upozoren dobrotom samog g. dr Meyera tek 1884. N asuprot tome, M arx je poznavao pismo br. 48; g. Meyer je bio ljubazan da original pokloni najmlađoj Marxovoj kćeri. Marx, kome su svakako bila došla do ušiju neka tajanstvena šuškanja o tajnom izvoru njegove kritike, koji treba tražiti kod Rođbertusa, pokazao mi je to pismo primetivši da je tu najzad autentično oba- vešten o tome na šta sam Rodbertus pretenduje; ako ništa više ne tvrdi, on, M arx, nema ništa protiv, a može Rođbertusu ostaviti i za­ dovoljstvo da svoje izlaganje sm atra kraćim i jasnijim. Doista, on je držao da je ovim Rodbertusovim pismom cela stvar okončana.

T o je on mogao utoliko pre što mu je, kao što pozitivno znam, čitava Rodbertusova literarna delatnost ostala nepoznata otprilike do 1859, kada je njegova sopstvena kritika političke ekonomije bila gotova ne samo u osnovnim crtama već i u najvažnijim pojedinostima. Svoje ekonomske studije započeo je u Parizu s velikim Englezima i Francuzima; od Nemaca je poznavao samo Raua i Lista, i oni mu behu dovoljni. N i M arx ni ja nismo saznali nijedne reči o Rodbertuso- vom postojanju dokle god nismo 1848. u listu »Neue Rheinische Zei- tung« kritikovali govore koje je držao kao poslanik Berlina i postupke koje je činio kao ministar. Bili smo toliko neupućeni da smo se kod rajnskih poslanika raspitivali ko li je taj Rodbertus što je tako iznenadno postao ministar. Ali ni ovi nisu mogli ništa da nam saopšte o Rodber­ tusovim ekonomskim spisima. A da je, m eđutim , M arx i bez Rod- bertusove pomoći već tada vrlo dobro znao ne samo otkuda nego i kako »nastaje višak vrednosti kapitaliste«, dokaz je Beda filozofije iz 18471*,

16 Predgovor

i predavanja o najam nom rad u i kapitalu, koja je držao u Briselu 1847, a koja su 1849. štam pana u listu »Neue Rheinische Zeitung«, br. 264^ 269.1* T e k oko 1859. saznao je M arx od Lassalle-a da postoji i neki ekonom ist R o dbertus, a zatim je u Britanskom m uzeju našao njegovo »treće socijalno pismo«.

T o su činjenice. Kako stoji sa sadržinom koju M arx treba da je »opljačkao« od R odbertusa?

»Iz čega potiče višak vrednosti kapitaliste«, kaže R o d bertus, »ja sam u svome trećem socijalnom p ism u pokazao isto kao M arx, samo kraće i jasnije.«

Jezgro je, dakle, teorija viška v rednosti; i doista, ne može se kazati šra bi inače R o d b ertu s m ogao nekako reklam irati kod M arxa kao svoje vlasništvo. R odbertus ovde, dakle, proglašava sebe pravim začetnikom teorije viška vrednosti, koju m u je M arx »opljačkao«.

Pa šta nam to kaže treće socijalno pismo*4* o postanku viška vred­ nosti? Jednostavno da »renta«, po d kojom on obuhvata zem ljišnu re n tu i p ro fit, ne postaje iz nekog »dometanja vrednosti« na vrednost robe, već

»usled od b itk a vrednosti koji trp i najam nina, d ru g im recim a: zato što najam nina iznosi sam o jedan deo v rednosti proizvoda«,

i što kod zadovoljavajuće proizvodnosti rada najam nina

»ne m ora da b u d e jednaka prirodnoj razm enskoj vrednosti njenog proizvoda da bi od ove preostalo još za n ak nadu kapitala (!) i za rentu«.

P ri to m e nam se ne kaže šta je to »prirodna razm enska vrednost« proizvoda, kod koje ne preostaje ništa za »naknadu kapitala«, dakle valjda za naknadu sirovine i rabaćenja alata.

Srećom sm o u zgodnoj prilici da m ožem o u tv rd iti kakav je utisak na M arxa učinilo ovo epohalno R odbertusovo otkriće. U rukopisu

Prilog kritici itd. nalazi se u svesci X , str. 445. i dalje, jedna »Di­

verzija. G . R odbertus. Jedna nova teorija zem ljišne rente«. T u se treće socijalno pism o razm atra samo sa tog stanovišta. S R odbertu- sovom opštom teorijom viška vrednosti svršeno je ironičnom prim ed- b om : »G. R o dbertus prvo istražuje kako stvari izgledaju u nekoj zem lji gde posed zem lje i posed kapitala nisu rastavljeni, a onda dolazi do važnog rezultata da je renta (pod kojom on razum e ceo višak vred­ nosti) jednaka sam o neplaćenom radu ili količini proizvoda u kojoj je on predstavljen.«

Ali kapitalističko čovečanstvo već podosta vekova proizvodi višak vrednosti, pa je postepeno došlo i do toga da porazm isli o njegovom postanku. Prvo gledište bilo je onakvo kakvo je poticalo iz neposredne trgovačke p ra k se : višak vrednosti postaje iz dom etka na vrednost pro­

P re d g o v o r 17

izvoda. Ono je vladalo m eđu merkantilistima, ali je već James Steuart uviđao da pri tome ono što jedan dobija drugi nužno mora da gubi. Ipak avet ovog gledišta još dugo vršlja, osobito m eđu socijalistima, ali iz klasične ekonomije isteruje je A. Smith.

K od njega, u delu Wealth of Nations, knj. I, gl. V I, stoji:

»Čini se kapital (stock) nagomilao u rukama pojedinaca, neki m edu njima, naravno, upotrebiće ga na to da vredne ljude dovedu na rad i da im pruže sirovine i životna sredstva, da bi prodavanjem proizvoda njihova rada, ili onim što je njihov

rad dodao vrednosti tih sirovina, napravili profit. . . Vrednost koju radnici dodaju sirovinama raspada se ovde na dva dela, od kojih jedan plaća njihovu najamninu,

a drugi poslodavčev profit na sav iznos sirovina i najamnina koji je on predujmio.«

I malo dalje:

»Čim je zemljište neke zemlje postalo skroz privatnom svojinom, onda i zem- ljoposednici vole kao i drugi ljudi da žanju gde nisu sejali, te traže zemljišnu rentu čak za prirodne proizvode t l a . . . R a d n ik .. . mora ustupiti zemljoposedniku jedan deo od onoga što je svojim radom sakupio ili proizveo. Ovaj deo, ili, što je isto, cena toga dela, sačinjava zemljišnu rentu.«

Uz ovo mesto prim ećuje M arx u pom enutom rukopisu Prilog

kritici itd., str. 253 ^ * »A. Sm ith shvata, dakle, višak vrednosti, naime

višak rada, suvišak izvršenog i u robi opredmećenog rada preko pla­ ćenog rada, dakle preko onog rada koji je svoj ekvivalenat dobio u najamnini, kao opitu kategoriju, od koje su pravi profit i zemljišna renta samo ogranci.«

Dalje kaže A. Smith, knj. I, gl. V III:

»Čim je zemlja postala privatnom svojinom, zemljoposednik zahteva deo od skoro svih proizvoda koje radnik na njoj može proizvesti ili sakupiti. Njegova zem­ ljišna renta sačinjava prvi odbitak od proizvoda rada utrošenog na zemljište. Ali obra- divač zemlje retko ima sredstava da se održi do unošenja žetve. Njegovo izdržavanje obično mu preduim a iz svog kapitala (stock) neki poslodavac, zakupnik, koji ne bi imao interesa da ga zapošljava kad ne bi s njime delio proizvode njegova rada, ili kad mu se kapital ne bi naknađivao zajedno s nekim profitom . Ovaj p ro fit sačinjava

drugi odbitak od rada utrošenog na zemljište. Proizvod gotovo svakog rada podvrgnut

je istom odbitku za profit. U svima industrijama većini radnika potreban je poslo­ davac da im do dovršenja rada predujmljuje sirovinu, najam ninu i izdržavanje. Ovaj poslodavac deli sa njima proizvod njihova rada, ili vrednost koju ovaj rad dodaje prerađenim sirovinama, a u ovome udelu sastoji se njegov profit.«

N a ovo M arx (rukopis, str. 256)2* : »Ovde, dakle, A. Sm ith ukratko označava zemljišnu rentu i profit kapitala kao proste odbitke od radni- kova proizvoda, ili od vrednosti njegova proizvoda koja je jednaka

1* Vidi u 20. tom u ovog izdanja. — 2* Ibid.

18 Predgovor

rad u što ga je radnik dodao sirovini. Ali, ovaj odbitak može se, kako je A. S m ith sam ranije obrazložio, sastojati samo iz onog dela rada što ga radnik dodaje m aterijam a preko one količine rada koja plaća samo njegovu najam ninu, ili pruža sam o ekvivalenat za njegovu najam ninu

— dakle iz viška rada, iz neplaćenog dela njegova rada.«

»Iz čega potiče višak vrednosti kapitaliste« i povrh toga i višak vrednosti zem ljoposednika, znao je, dakle, već A. S m ith ; to M arx iskreno priznaje već 1861, dok su to R odbertus i roj njegovih pošto- valaca, koji su pod toplom letnjom kišom državnog socijalizma iznikli kao pečurke, izgleda p otpuno zaboravili.

»Ipak«, nastavlja M arx, »Smith nije višak vrednosti kao takav izdvojio kao kategoriju za sebe od posebnih oblika koje on dobija u profitu i zem ljišnoj renti. O tu d a kod njega mnogo, a kod Ricarda još i više, zabluda i m anjkavosti u istraživanju.«1* — Ovaj stav doslovno pristoji R o d b ertu su . Njegova »renta« prosto je zbir zem ljišne re n te + p ro fit; o zem ljišnoj ren ti stvorio je sebi po tp u n o pogrešnu teoriju, profit pak uzim a bez razm atranja onakav kakav nalazi kod svojih p re t­ hodnika. — N asu p ro t ovome, M arxov višak vrednosti jeste opiti oblik one sum e vrednosti koju vlasnik sredstava za proizvodnju prisvaja bez ekvivalenta, sum e vrednosti koja se po sasvim naročitim zakonima, koje je tek M arx otkrio, čepa na posebne, preobražene oblike profita i zem­ ljišne rente. Ovi zakoni izlažu se u trećoj knjizi, i tek će se tam o po­ kazati koliko je srednjih beočuga po treb n o da bi se od razum evanja viška vrednosti uopšte došlo do razum evanja njegovog pretvaranja u profit i zem ljišnu rentu, dakle do razum evanja zakona raspodele viška vrednosti u n u ta r kapitalističke klase.

R icardo ide već znatno dalje od A. Sm ith-a. Svoje shvatanje viška vrednosti on zasniva na novoj teoriji vrednosti, koja doduše, već po­ stoji u klici u A. Sm ith-a, samo što je ovaj, kad je treba prim eniti, skoro uvek zaboravlja, i koja je postala polaznom tačkom sve ekonomske nauke koja je zatim došla. Iz određenja robne vrednosti količinom rada koja je ostvarena u robam a on izvodi raspodelu m eđu radnike i kapita­ liste one količine vrednosti koja je sirovinam a dodata radom , njeno cepanje na najam ninu i profit (tj. ovde višak vrednosti). On dokazuje da vrednost robe ostaje ista ma kako se m enjao odnos ova dva dela, i to je zakon za koji on dopušta samo pojedinačne izuzetke. Štaviše, on u tv rđ u je i nekoliko glavnih zakona o uzajam nom odnosu najam ­ nine i viška vrednosti (uzetog u obliku profita), m ada u previše opštim crtam a (M arx, K apital I, gl. 15, I 2*) i dokazuje da je zemljišna renta suvišak koji se pod određenim uslovima dobija povrh profita. — N i u jednoj od ovih tačaka nije R odbertus odmakao od Ricarda. U nutrašnje suprotnosti R icardove teorije, koje su R icardovu školu dovele do pro ­ pasti, njem u su ili ostale sasvim nepoznate ili su ga (Zur Erkenntmss

P re d g o v o r 1 9

etc., str. 130) samo zavele na utopističke zahteve umesto da ga odvedu

ekonomskim rešenjima.

Ali Ricardova teorija o vrednosti i višku vrednosti nije morala da čeka na Rodbertusovo Zur Erkenntniss etc. da bi bila socijalistički iskorišćena. N a str. 609. prvog toma Kapitala (2. izdanje)1* nalazi se navedeno: »The possessors o f surplus produce or capital«2* iz spisa

The Source and Remedy of the National Difficulties. A Letter to Lord John Russell, London 1821. U tome spisu, na čiji bi značaj morao da

privuče pažnju već sam izraz »surplus produce or capital«3*, a koji je pam flet od 40 stranica koji je M arx iščupao iz zaborava, stoji:

»Ma šta kapitalisti pripadalo« (sa stanovišta kapitaliste), »on uvek može pris­ vojiti samo višak rada (surplus labour) radnika, jer radnik mora da živi.« (Str. 23.)

Ali kako radnik živi, pa, prema tome, koliki može biti višak rada što ga kapitalista prisvaja, veoma je relativna stvar.

»Ako se kapital po vrednosti ne smanjuje u srazmeri u kojoj se uvećava njegova masa, onda će kapitalista iscediti iz radnika proizvod svakog radnog časa iznad m inimuma od kojega radnik može da ž iv i.. . konačno, kapitalista može radniku kazati: ne moraš jesti hleb, jer se može živeti od bele repe i krom pira; a dovde smo i doterali.« (Str. 24.) »Kad se radnik može doterati dotle da se hrani krom pirom mesto hlebom, onda je neosporno tačno da se iz njegovog rada može više isterati; tj. ako je, da bi živeo od hleba, bio prim oran da za održanje svoje i svoje porodice

zadrži za sebe rad od ponedeljka i utorka, onda će, hraneći se krom pirom , dobiti

za sebe samo polovinu ponedeljka; a druga polovina ponedeljka i celi utorak oslo­

bađaju se, bilo u korist države, bilo za kapitalistu.« (Str. 26.) »Priznato je (it is ad­

mitted) da se interesi koji se plaćaju kapitalistima, bilo u obliku rente, novčane kamate ili poslovnog profita, plaćaju iz rada drugih.« (Str. 23.)

Ovde, dakle, imamo u svemu Rodbertusovu »rentu«, samo što se mesto »rente« kaže »interesi«.

Na to M arx (rukopis Prilog kritici itd., str. 852) prim ećuje: »Ovaj jedva poznati pam flet — koji se pojavio u vreme kad je ,nevero- vatni obućarski krpa* M acCullochl5! počeo svraćati na sebe pažnju — sadrži bitan napredak prema Ricardu. Višak vrednosti ili ,profit', kako ga Ricardo naziva (često i: višak proizvoda, surplus produce), ili interest4*, kako ga naziva pisac pam fleta, on direktno označuje kao surplus labour, višak rada, onaj rad koji radnik vrši besplatno, koji vrši preko one količine rada kojom se naknađuje vrednost njegove radne snage, dakle proizvodi ekvivalenat za njegovu najamninu. Kao god što je bilo* važno rastvoriti vrednost u rad, tako je isto bilo važno rastvoriti višak vrednosti (surplus value), koji se predstavlja u nekom

** Ibid., str. 518. — 2* »Vlasnici viška proizvoda ili kapitala« — 3* »višak proizvoda ili kapital« — 4* kamata

2 0 Predgovor

višku proizvoda (surplus produce), u višak rada (surplus labour).

Stvarno je to kod A . S m ith-a već rečeno, a u Ricardovom izlaganju sači­

njava jedan od glavnih momenata. Ali kod njih to nije nigde izrečeno

ni fiksirano u apsolutnom obliku.« Z atim na str. 859.1* rukopisa stoji: »Inače se pisac kreće u granicam a ekonom skih kategorija onakvih kakve zatiče. K ao što kod R icarda brkanje viška vrednosti i profita vodi neugodnim protivrečnostim a, tako vodi i kod njega kad višak vrednosti naziva kam atom n a kapital. D oduše, on stoji iznad R icarda u tome što, prvo, sav višak vrednosti svodi na višak rada, a drugo što, kad višak vrednosti naziva kam atom na kapital, ujedno ističe da pod in terest o f capital2* razum e opšti oblik viška rada, za razliku od nje­ govih posebnih oblika, rente, novčane kam ate i poslovnog profita. Ali on, opet, uzim a naziv jednog od ovih posebnih oblika, interest3 *, za im e opšteg oblika. A to je dovoljno da ponovo zapadne u ekonomski žargon.« (U rukopisu stoji »slang«.)

Ovaj poslednji stav stoji našem R o d b ertu su kao saliven. I on je sp u tan onim ekonom skim kategorijam a koje je zatekao. I on krsti višak vrednosti im enom jednog njegovog preobraženog podoblika, koji on uz to čini po tp u n o neodređenim : rentom . R ezultat obeju ovih po­ grešaka jeste da on ponovo zapada u ekonom ski žargon, da korak koji je učinio n a p re d u odnosu n a R icarda ne razvija dalje kritički, i da se, um esto toga, daje zavesti da svoju nezavršenu teoriju, pre no što je sa sebe stresla ljuske od jajeta, učini osnovicom jedne utopije s kojom , kao i svugde inače, stiže prekasno. P am flet je izišao 1821, a već p o tp u n o anticipira R odbertusovu »rentu« od 1842.

N aš p a m fle t je sam o krajnja p redstraža čitave jedne literature koja je dvadesetih godina u interesu proletarijata okrenula Ricardovu teo riju vrednosti i viška vrednosti protiv kapitalističke proizvodnje, borila se protiv buržoazije njenim sopstvenim oružjem . Čitav Owenov kom unizam , ukoliko istupa ekonom sko-polem ički, oslanja se na Ricarda. Ali, p ored njega postoji još i čitav niz pisaca, od kojih je M arx već 1847. naveo sam o nekolicinu protiv P roudhona ( Beda filo ­

zofije, str. 49): E dm ondsa, T h om psona, H odgskina itd., itd ., »i još

četiri stranice i tako dalje«. Iz toga bezbroja spisa uzim am nasumce jedan: A n Inquiry into the Principles o f the Distribution o f W ealth,

most conducive to H um an Happiness, by W illiam T hom pson, a new

edition, L ondon 1850. Ovaj spis, napisan 1822, izišao je prvi p u t 1824. I ovde se bogatstvo koje prisvajaju neproizvodne klase svugde označuje kao odbitak od radnikovog proizvoda, i to prilično snažnim izrazima.

»Stalno strem ljenje onoga što nazivam o društvom sastojalo se u tom e da se prevarom ili nagovorom , zastrašivanjem ili p rin u do m , produktivni radnik pobudi da rad izvršuje za što je m oguće manji deo proizvoda svog sopstvenog rada.« (S tr. 28.) »Zašto da radnik ne dobije ceo apsolutni proizvod svoga rada?« (S tr. 32.) »Ova

P re d g o v o r 21 naknada, koju kapitalisti od produktivnog radnika pod imenom zemljišne rente ili profita iznuđuju, traži se za upotrebu zemljišta ili drugih predm eta. . . K ad se sve fizičke materije na kojima ili pomoću kojih produktivni radnik, koji osim svoje sposobnosti da proizvodi nema drugog poseda, može ostvariti ovu svoju proizvođačku sposobnost, nalaze u posedu drugih, čiji su interesi suprotni njegovima i čiji je pristanak preduslov njegove delatnosti — zar onda ne zavisi i zar ne mora zavisiti od milosti ovih kapitalista koji će deo plodova njegovog sopstvenog rada oni hteti da m u ostave kao nadoknadu za ovaj rad? (str. 1 2 5 )... srazm erno veličini

zadržanog proizvoda, pa makar nazvali porezom, profitom ili krađom . . . ove od­

bitke« (str. 126) itd.

M oram priznati da ove retke ne pišem bez izvesnog stida. Što je antikapitalistička engleska literatura dvadesetih i tridesetih godina ovako potpuno nepoznata u NemaČkoj, mada je M arx već u svom delu

Beda filozofije direktno na nju ukazao i ponešto iz nje više puta naveo

u prvom tom u Kapitala — pam flet od 1821, Ravenstone-a, H odgskina itd. to se još i može razum eti. Ali, da nije samo literatus vulgaris1*, koji se očajnički drži Rodbertusovih skutova i »koji doista ništa nije naučio« nego i profesor na dužnosti2*, »koji se isprsava učenošću«, zaboravio svoju klasičnu ekonomiju do tog stepena da M arxu ozbiljno preba­ cuje da je ukrao od Rodbem isa stvari koje se mogu pročitati već kod A. Sm ith-a i Ricarda — to ‘ dokazuje koliko se zvanićna ekonomija danas duboko srozala.

Ali, šta je onda M arx rekao novo o višku vrednosti? Kako to da je Marxova teorija viška vrednosti udarila kao grom iz vedra neba, i to u svima civilizovanim zemljama, dok su se teorije svih njegovih socijalističkih prethodnika, uključivši i R odbertusa, ispucale naprazno?

Ovo nam može jednim prim erom objasniti istorija hernije. Poznato je da je još krajem prošlog veka vladala flogistonska teorija, po kojoj se suština svakog sagorevanja sastojala u tome što se od tela koje sagoreva odvaja drugo jedno, hipotetično telo, apsolutno gorivo, koje je bilo označeno imenom flogiston. Ova teorija bila je dovoljna da objasni većinu tada poznatih hemijskih pojava, iako u ponekim slu­ čajevima ne bez forsiranja. Ali je 1774. Priestley izdvojio jednu vrstu vazduha

»za koju je našao da je tako čista ili tako slobodna od flogistona da je obični vazduh, upoređen s njome, već izgledao pokvaren«.

On ga nazva deflogistovani vazduh. K ratko vreme zatim izdvojio je Scheele u Švedskoj istu vrstu vazduha i dokazao njeno postojanje u atmosferi. On je našao i to da se ona gubi ako u njoj ili u običnom vazduhu neko telo izgori, i zato ju je nazvao vatrenim vazduhom.

t* vulgarni literat (misli se na R. Meyera) — 2* Engels ima u vidu A. Wagnera.

22 Predgovor

»Iz tih rezultata izveo je o n zaključak da jedinjenje koje nastaje spajanjem flogistona s jednim od sastavnih delova vazduha« (dakle p ri sagorevanju) »nije ništa dru g o do oganj ili toplota, koja izm iče kroz staklo«.2

Priestley i Scheele prikazali su kiseonik, ali nisu znali šta imaju p od rukom . O ni »ostadoše sputani« flogistonskim »kategorijama kakve su zatekli«. Elem enat koji je im ao da sruši čitavo flogističko shvatanje i da revolucioniše herniju bio je u njihovoj ruci osuđen na neplodnost. Ali Priestley je svoje otkriće odm ah zatim saopštio Lavoisier-u u Pa­ rizu, i sad se Lavoisier na osnovu ove nove činjenice dade na ispitivanje čitave flogistonske hernije, otkrio je prvo da je nova vrsta vazduha nov hem ijski elem enat, da pri sagorevanju ne iz la zi iz tela koje sagoreva tajanstveni flogiston, nego da se ovaj novi elem enat vezuje s telom , i tako je postavio na noge čitavu herniju koja je u svom flogistonskom obliku dubila na glavi. I m ada on nije, kao što je kasnije tvrdio, isto­ v rem eno sa ostalim i nezavisno od n jih izdvojio kiseonik, ipak on ostaje p ravi pronalazač kiseonika prem a onoj dvojici, koji su ga samo prika­

z a li a da nisu ni slutili šta su prikazali.

O no što je Lavoisier prem a Priestleyu i Scheeleu to je M arx prem a svojim prethodnicim a u teoriji viška vrednosti. Postojanje onog dela v rednosti proizvoda koji m i sada zovem o viškom vrednosti bilo je ustanovljeno davno p re M arx a; isto tako je s većom ili m anjom jasnoćom bilo rečeno iz čega se on sastoji, naim e iz proizvoda rada za koji prisvajač nije platio nikakav ekvivalenat. Ali dalje se od ovoga nije oti­ šlo. Jedni — klasični buržoaski ekonom isti — ii najboljem slučaju istra­ živali su odnos veličina u kom e se proizvod rada deli izm eđu radnika i vlasnika sredstava za proizvodnju. D ru g i — socijalisti — nađoše da je ova raspodela nepravična i potražiše utopijska sredstva da nepravdu odstrane. I jedni i drugi ostadoše sputani ekonom skim kategorijama onakvim a kakve su zatekli.

T a d a se javlja M arx. I to u direktnoj suprotnosti prem a svima svojim prethodnicim a. U čem u oni behu videli rešenje, on je video sam o problem. O n je video da se ovde ne radi ni o deflogištovanom , ni o vatrenom vazduhu, već o kiseoniku — da se tu ne radi niti o golom u tv rđivanju jedne ekonom ske činjenice, niti o sukobu ove činjenice s večnom pravdom i pravim m oralom , već o činjenici koja ima da p revrne celu ekonom iju i koja je pružala ključ za razum evanje celokupne kapitalističke proizvodnje — onom e koji ga bude um eo upotrebljavati. N a osnovu te činjenice ispitao je on sve zatečene kategorije, kao što je Lavoisier, na osnovu kiseonika, ispitao zatečene kategorije flogističke hernije. D a bi znao šta je višak vrednosti, m orao je znati šta je vrednost. Sam a Ricardova teorija vrednosti m orala je pre svega biti podvrgnuta kritici. M arx je, dakle, ispitao rad u pogledu njegovog svojstva da stvara

2 R oscoe-Schorlem m er, Ausfuhrliches Lehrbuch der Chemie, Braunschw eig 1877, I , str. 13, 18.

P re d g o v o r 2 3

vrednost, i prvi put ustanovio koji rad, i zašto i kako stvara vrednost, i da vrednost uopšte nije ništa drugo do zgrušani rad ove vrste — a to je tačka koju Rodbertus do poslednjeg časa nije pojmio. Zatim je M arx ispi­ tao odnos robe i novca i dokazao kako i zašto roba, blagodareći svom unutrašnjem svojstvu vrednosti, i robna razmena moraju stvoriti suprot­ nost robe i novca; njegova teorija novca, koju je na ovome zasnovao, prva je koja je predm et iscrpla, i sada je prećutno od svih prihvaćena. On je ispitao pretvaranje novca u kapital i dokazao da ono počiva na kupovini i prodaji radne snage. Stavivši ovde radnu snagu, svojstvo koje stvara vrednost, namesto rada, on je jednim udarcem rešio jednu od teškoća zbog kojih je Ricardova škola bila propala: nemogućnost da se m eđusobna razmena kapitala i rada dovede u sklad s Ricardovim zakonom o određenju vrednosti radom. Tek kad je utvrdio razlikovanje kapitala na postojani i promenljivi, on je uspeo da proces stvaranja viška vrednosti predstavi do u pojedinosti u stvarnom njegovom toku i da ga time objasni — što nijedan njegov prethodnik nije uradio, on je, dakle, konstatovao jednu razliku unutar samog kapitala s kojom ni Rodbertus ni buržoaski ekonomisti uopšte nisu bili u stanju da ma šta počnu, ali koja pruža ključ za rešenje najzamršenijih ekonomskih problema, o čemu je ovde nov sjajan dokaz knjiga II, a još više, kako će se pokazati, knjiga III. On je zatim ispitao sam višak vrednosti, našao oba njegova oblika: apsolutni i relativni višak vrednosti, i pokazao njihovu različitu ali oba puta presudnu ulogu koju su igrali u istorij- skom razvitku kapitalističke proizvodnje. Na osnovici viška vrednosti razvio je on prvu racionalnu teoriju najamnine koju imamo, i prvi put je dao osnovne linije istorije kapitalističke akumulacije i prikaz njene istorijske tendencije.

A R odbertus? Pošto je sve ovo pročitao, našao je u tome — kao svaki tendenciozni ekonom ist! — »rušenje pravila društvenog pona- šanjađ6!, našao je da je on sam već rekao kraće i jasnije iz čega višak vrednosti nastaje, i naposletku našao da sve to, doduše, pristoji »da­ našnjem obliku kapitala«, tj. kapitalu kakav istorijski postoji, ali ne i »pojmu kapitala«, tj. utopijskoj predstavi koju g. Rodbertus ima o kapitalu. Baš kao i stari Priestley, koji se do poslednjeg dana zaklinjao u flogiston i nije hteo ni da čuje o kiseoniku. Samo što je Priestley stvarno prvi prikazao kiseonik, dok je Rodbertus u svome višku vrednosti, ili tačnije, u svojoj »renti«, ponovo otkrio samo nešto opšte poznato, i što Marx, suprotno Lavoisier-ovom postupku, nije voleo da tvrdi da je on prvi otkrio činjenicu postojanja viška vrednosti.

Ostalo što je Rodbertus dao u ekonomiji stoji na istom nivou. Kritikujući druge u delu Beda filozofije, M arx je nenam erno već kri- tikovao i njegovu preinaku viška vrednosti u utopiju. Što se o tome još imalo kazati rekao sam ja u predgovoru1* nemačkom prevodu tog spisa. Njegovo objašnjenje trgovinskih kriza nedovoljnom potrošnjom

2 4 Predgovor

od stran e radničke klase nalazi se već u Sism ondijevim Nouveaux Prin-

cipes de VŽconomie Politique, knj. IV , gl. IV .3 Samo što je pri tom Sis-

m o n d i im ao stalno pred očima svetsko tržište, dok R odbertusov horizont ne prelazi granice Pruske. N jegove spekulacije o tom e da li najamnina potiče iz kapitala ili iz dohotka pripadaju skolastici, i sa njim a konačno raščišćava treći odeljak ove, d ruge knjige Kapitala. Njegova teorija rente ostala je njegovom isključivom svojinom , i može produžiti dre- m uckanje dok ne iziđe M arxov rukopis koji je kritiku je.1* N aposletku, njegovi predloži za em ancipaciju starog pruskog zem ljoposeda od pri­ tiska kapitala opet su p o tpuno u to p ističk i; oni, naim e, izbegavaju jedino praktično pitanje koje se tu postavlja — pitanje: kako staropruski junker m ože iz godine u godinu prim ati, recim o, 20 000 m araka i tro ­ šiti, recim o, 30 000, a da ipak ne pravi dugove?

Ricardova škola propala je oko 1830. na višku vrednosti. O no što ona nije m ogla da reši ostalo je još nerešljivije za njenu naslednicu, vulgarnu ekonom iju. D ve tačke zbog kojih je propala bile su ove: Prvo. R ad je m era vrednosti. Ali živi rad im a u razm eni s kapi­ talom m anju vrednost nego opredm ećeni rad za koji se razmenjuje. N ajam nina, vrednost neke određene količine živog rada, uvek je m anja od vrednosti proizvoda koju ova ista količina rada proizvodi ili u kojoj se ona predstavlja. Ovako postavljeno, pitanje je doista nerešljivo. M arx ga je pravilno postavio pa tim e i dao odgovor na njega. R ad nem a vrednosti. K ao delatnost koja stvara vrednost, rad isto tako ne može im ati neku posebnu vrednost kao ni teža neku posebnu težinu, top- lota neku posebnu te m p eratu ru , elektricitet neku posebnu jačinu struje. K ao roba ne kupuje se i ne prodaje rad, nego radna snaga. Č im ona postane robom , njena vrednost se upravlja prem a radu koji je otelotvoren u njoj kao društvenom proizvodu, i jednaka je radu koji je društveno p o treban za njeno proizvođenje i reprodukovanje. K upo­ vina i prodaja rad n e snage na osnovici ove njene vrednosti ne protiv- reči, dakle, nikako ekonom skom zakonu vrednosti.

D rugo. Po R icardovom zakonu vrednosti, dva kapitala koji upo­ trebljavaju jednaku količinu jednako plaćenog živog rada proizvode, ako su sve ostale okolnosti jednake, za jednako vrem e proizvode jednake vrednosti, isto tako i višak vrednosti ili profit jednake visine. Ako pak u p o treb e nejednake količine živog rada, onda ne m ogu proizvesti višak vrednosti ili, kako rikardovci kažu, profit jednake visine. A baš je o b rn u t slučaj. Jednaki kapitali, bez obzira na to da li upotrebe malo

3 »I tako se koncentrisanjem bogatstava u rukam a malog broja vlasnika u n u trašnje tržište sve više sužava, a in d ustrija je sve više prisiljena da prođ u traži na stran im tržištim a, gde je očekuju najveći potresi« (naim e kriza od 1817, koju odm ah za ovim opisuje). Nouveaux Principes, izd. 1819, I deo, str. 336.

P re d g o v o r 2 5

ili mnogo živog rada, stvarno proizvode prosečno jednake profite u jednakim periodima vremena. T u , dakle, imamo jednu protivrečnost nasuprot zakonu vrednosti, koju je već Ricardo našao, a koju njegova škola takođe nije bila sposobna da reši. N i Rodbertus nije mogao a da ovu protivrečnost ne zapazi; ali umesto da je reši, učinio ju je po­ laznom tačkom svoje utopije. (Z ur Erkenntniss, str. 131.) Ovu protiv­ rečnost rešio je M arx već u rukopisu Prilog k ritici. . . , prem a planu

Kapitala rešenje se dobija u knjizi I I I . 1* Do njenog objavljivanja

proteći će još meseci. Zato se ekonomistima koji bi hteli da u Rod- bertusu otkriju tajni izvor M arxov i njegovog nadmoćnijeg prethod­ nika ovde pruža prilika da pokažu šta je Rodbertusova ekonomija kadra dati. Ako budu dokazali kako se ne samo bez povrede zakona vrednosti, nego štaviše na njegovoj osnovici može i mora obrazovati jednaka prosečna profitna stopa, onda s njima možemo dalje da razgova­ ramo. U m eđuvrem enu neka izvole požuriti. Sjajna israživanja ove druge knjige i njihovi potpuno novi rezultati u dosad gotovo ne­ dirnutim oblastima samo su uvođenje u sadržinu treće knjige, gde se izlažu završni rezultati M arxovog prikaza društvenog procesa repro­ dukcije na kapitalističkoj osnovici. Kad ta treća knjiga bude izišla slabo će se' još govoriti o nekom ekonomistu R odbertusu.

Druga i treća knjiga Kapitala treba, kako mi je M arx češće govo­ rio, da budu posvećene njegovoj ženi.

London, na Marxov rođendan,

5. maja 1885.

Fr i e d r i c h En g e l s

[Predgovor drugom nemačkom izdanju]

Ovo drugo izdanje uglavnom je doslovan otisak prvoga. Štamparske greške ispravljene su, neke stilske aljkavosti odstranjene, nekoliko kratkih stavova, u kojima je bilo samo ponavljanja, izbrisano je.

Treća knjiga, koja je priredila sasvim neočekivane teškoće, takođe je sad skoro gotova u rukopisu. Budem li ostao zdrav, moći će štampanje početi još ove jeseni.

London, 15. jula 1893.

F . En g e l s

26

R adi bolje preglednosti, daje se ovde kratak popis m esta uzetih iz pojedinih rukopisa od I I do V III .

P rvi odeljak

S tr. 29. iz rukopisa II . — Str. 3 0 —38. rukopis V II. — Str. 38 — 41. rukopis V I. — Str. 4 1 — 103. rukopis V. — Str. 103— 106. beleška n ađ en a m eđu izvodim a iz knjiga. — Str. 107. do kraja glave rukopis IV ; sa um ecim a: str. 113— 114. m esto iz rukopisa V I I I ; str. 117. i 122. p rim ed b e iz rukopisa II.

Drugi odeljak

Str. 132— 139. završetak rukopisa IV . — O d str. 140. do kraja str. 290. iz rukopisa II.

Treći odeljak

G lava 18 (str. 291 — 297) iz rukopisa II.

G lava 19: I i I I (str. 298 — 323) iz rukopisa V III; I I I (str. 323 — 325) iz rukopisa II.

G lava 20: I (str. 326 — 328) iz rukopisa I I , samo poslednji stav iz rukopisa V III.

I I (str. 329 — 331) uglavnom iz rukopisa II. I I I , IV , V (str. 3 3 1 - 3 5 1 ) iz rukopisa V III. V I, V II, V I II , IX (str. 3 5 1 - 3 6 4 ) iz rukopisa II. X , X I, X II (str. 3 5 4 - 3 9 9 ) iz rukopisa V III. X I I I (str. 399 — 406) iz rukopisa II. G lava 21 (str. 407 — 435) cela iz rukopisa V III.

[Pregled postanka rukopisa

R ukopis I 1865. ili 1867. - R ukopis I I I , IV p re 1870. - R u­ kopis I I 1870. — R ukopis V 1877. — R ukopis V I 1877/78. — R u ­ kopis V II 1878. — R ukopis V I I I 1878. — Prev.]

Knjiga druga

Prometni proces kapitala

2 9

Prvi odeljak

Metamorfoze kapitala i njihov kružni tok

G L A V A P R V A

Kružni tok novčanog kapitala

Proces kružnog toka1 kapitala odigrava se u tri stadij uma, koji prema onome što je izloženo u prvom tomu čine ovaj niz:

Prvi stadijum: K apitalista se pojavljuje na tržištu robe i na tržištu

rada kao kupac; njegov novac preobraća se u robu, odnosno prolazi kroz prom etni čin N — R.

Drugi stadijum: Kapitalista vrši proizvodnu potrošnju kupljenih

roba. On dejstvuje kao kapitalistički proizvođač robe; njegov kapital prolazi kroz proces proizvodnje. Rezultat je roba čija je vrednost veća od vrednosti elemenata njene proizvodnje.

Treći stadijum: Kapitalista se vraća na tržište kao prodavač;

njegova roba preobraća se u novac, odnosno prolazi kroz prom etni čin R - N .

Prema tome, formula za kružni tok novčanog kapitala jeste:

N — R . . . P . . . R ' — AT, gde tačke znače da je prom etni proces

prekinut, a R ' i AT obeležavaju R i N uvećane viškom vrednosti. O prvom i trećem stadijum u raspravljali smo u prvoj knjizi samo ukoliko je to potrebno za razumevanje drugog stadijuma, procesa proizvodnje kapitala. Zato smo tamo ostavili po strani različne oblike kojima se kapital odeva u svojim različnim stadijumima i koje pri ponavljanju kružnog toka čas uzima, a čas opet napušta. Oni čine sad prvi predm et našeg istraživanja.

Da bismo oblike mogli posmatrati u njihovom čistom vidu, mo­ ramo pre svega apstrahovati sve one mom ente koji nemaju veze sa samim menjanjem i samim obrazovanjem oblika. Zbog toga ćemo ovde uzimati ne samo da se robe prodaju po svojim vrednostima nego i da se to zbiva pod okolnostima koje se ne menjaju. Izostavićemo iz vida, dakle, i promene vrednosti koje mogu nastupiti za vreme procesa kružnog toka.

30 I odeljak ■ Metamorfoze kapitala i njihov kružni tok

I. Prvi stadijum. N — R 2

N — R predstavlja preobraćanje neke sum e novca u neku sum u

ro b e; za kupca pretvaranje njegovog novca u robu, za prodavce p ret­ varanje njihovih roba u novac. O no što od ovog čina opšteg robnog prom eta čini ujedno funkcionalno određen odsek u samostalnom kružnom toku nekog individualnog kapitala nije u prvom redu oblik toga čina, već njegova m aterijalna sadržina, specifični u potrebni karakter roba koje m enjaju m esto s novcem . T o su, s jedne strane, sredstva za proizvodnju, s druge, radna snaga, stvarni i lični činioci robne proiz­ vodnje, čiji posebni rod, naravno, m ora odgovarati vrsti artikla koji se im a izraditi. Ako rad n u snagu nazovem o R s, sredstva za proizvodnju

S p , onda je sum a roba koje se im aju kupiti R = R s + S p , ili kraće R < §p. P rem a tom e se N — R , posm atrajući njegovu sadržinu,

predstavlja kao N — / ? < § , to jest N — R se raspada na N — Rs

i N — S p ; novčana sum a N čepa še na dva dela, od kojih jedan kupuje ra d n u snagu, a drugi sredstva za proizvodnju. O ba ova niza kupovina prip ad aju po tp u n o različitim tržištim a; jedan pravom robnom tržištu, drugi trž ištu rada.

Ali, sem ovog kvalitativnog cepanja sum e roba u koju se N pre­ obraća, N — R < * jt predstavlja i jedan veom a karakterističan kvanti­ tativni odnos.

Znam o da se vrednost odnosno cena radne snage isplaćuje njenom vlasniku, koji je iznosi na prodaju kao robu, u obliku najam nine, tj. kao cena za su m u rada koja sadrži višak rad a; tako da ta sum a, kad je, n p r., dnevna vrednost radne snage = 3 m arke, proizvodu petočasovnog rada, figuriše u ugovoru izm eđu kupca i prodavca kao cena ili najam ­ nina recim o za desetočasovni rad. Ako je takav ugovor bio zaključen recim o sa 50 radnika, oni ukupno im aju da dadu kupcu 500 radnih časova za jedan dan, a od toga se polovina, 250 radnih časova = 2 5 desetočasovnih rad n ih dana, sastoji jedino iz viška rada. Sredstva za proizvodnju koja treb a kupiti m oraju po količini i obim u biti do­ voljna za prim en u ove m ase rada.

N — R < § p ne izražava, dakle, samo kvalitativni odnos, da se

određena novčana sum a, npr. 422£, preobraća u sredstva za proiz­ vodnju i ra d n u snagu koji jedno drugom odgovaraju, nego i kvanti­ tativni odnos izm eđu onog dela novca koji je izdan za radnu snagu

Rs i onog koji je izdan na sredstva za proizvodnju Sp, odnos koji je

unapred određen sum om suvišnog viška rada koji.neki određen broj radnika im a da d& od sebe.

Ako bi, dakle, recim o u nekoj predionici, n e d d jn a najam nina 50 radnika iznosila 50£, onda se na sredstva za proizvodnju mora izdati 372£, u slučaju da toliko iznosi vrednost sredstava za proiz­

1. glava • K r u ž n i to k n o v ča n o g k ap itala 31

vodnju koja nedeljni rad od 3000 časova, od čega je 1500 časova višak rada, pretvara u pređu.

N a ovome mestu sasvim nam je svejedno u kolikoj meri, u raznim granama industrije, prim ena dodatnog rada uslovljava dodatak vred­ nosti u obliku sredstava za proizvodnju. Radi se samo o tom e da deo novca koji je izdan na sredstva za proizvodnju — sredstva za proizvo­ dnju kupljena u N — Sp — moraju pod svima okolnostima biti dovoljna, da se, dakle, unapred moraju sračunati na to i nabaviti u odgovarajućoj srazmeri. D rugim rečima, masa sredstava za proizvodnju mora biti dovoljna da usisa masu rada kako bi je ova pretvorila u proizvod. Ako sredstava za proizvodnju ne bi bilo dovoljno, kupac ne bi mogao upotrebiti suvišak rada kojim raspolaže, i ovo njegovo pravo raspola­ ganja ne bi ničemu poslužilo. Ako bi pak sredstava za proizvodnju bilo više nego raspoloživoga rada, onda bi sredstva ostala nezasićena radom, ne bi bila pretvorena u proizvod.

Čim je čin N — R < ^ sp izvršen, kupac ne raspolaže samo sred­ stvima za proizvodnju i radnom snagom potrebnim za proizvodnju nekog korisnog artikla. On raspolaže i mogućnošću da pokrene više radne snage, dakle veću količinu rada nego što je potrebno za naknadu vrednosti radne snage, a ujedno i sredstvima za proizvodnju potrebnim za realizovanje ili opredmećenje te sume rada: on raspolaže, dakle, činiocima za proizvodnju artikala čija će vrednost biti veća od vrednosti elemenata njihove proizvodnje, odnosno robne mase koja sadrži višak vrednosti. Vrednost koju je on predujm io u novčanom obliku nalazi se sada, dakle, u naturalnom obliku u kome se može realizovati kao vrednost koja rađa višak vrednosti (u obliku robe). D rugim rečim a: ona se nalazi u stanju ili obliku proizvodnog kapitala, koji ima sposob­ nost da funkcioniše kao stvaralac vrednosti i viška vrednosti. K apital u ovom obliku označićemo sa P.

Ali vrednost P je = vrednosti R s + S p ,= N preobraćenom u Rs i

Sp. N je ista kapital-vrednost kao i P , samo ima drukčiji oblik egzi­

stencije, naime to je kapital-vrednost u stanju ili obliku novca, to je — novčani kapital.

Stoga je N — R < sp ili po njegovom opštem obliku N — R , ta suma robnih kupovina, taj čin opšteg robnog prom eta, kao stadijum u samostalnom procesu kružnog toka kapitala u isti mah i pretvaranje kapital-vrednosti iz njenog novčanog oblika u njen proizvodni oblik ili, kraće, pretvaranje novčanog kapitala u proizvodni kapital. Prem a tome, ovde se u prvoj posmatranoj figuri kružnog toka novac javlja kao prvi nosilac kapital-vrednosti, a stoga i novčani kapital kao oblik u kome se kapital preduima.

Kao novčani kapital on se nalazi u stanju u kome može vršiti novčane funkcije, kao u ovom našem slučaju funkcije opšteg kupovnog i opšteg platežnog sredstva. (Ovo poslednje ukoliko je radna snaga, doduše, prvo kupljena, a plaćena tek pošto je dejstvovala. Isto tako

32 I odeljak • Metamorfoze kapitala i njihov kružni tok

novac dejstvuje kao platežno sredstvo i kod N — S p ukoliko se sredstva za proizvodnju ne nalaze gotova na tržištu, nego se tek m oraju naru­ čiti.) Ova sposobnost ne potiče iz toga što je novčani kapital — kapital, već iz toga što je novac.

S d ruge strane, kapital-vrednost u novčanom stanju i ne može vršiti druge funkcije osim novčane. O no što novčane funkcije čini funkcijam a kapitala jeste njihova određena uloga u kretanju kapitala, a stoga i povezanost onog stadijum a u kom e se one javljaju sa drugim stadijum im a njegovog kružnog toka. N a prim er, u slučaju koji je prvi p red nam a, novac se preobraća u robe čije spajanje sačinjava naturalni oblik proizvodnog kapitala, spajanje koje dakle latentno, kao moguć­ n ost, već skriva u sebi rezultat kapitalističkog procesa proizvodnje. O d novca koji u N — R < § p vrši funkciju novčanog kapitala jedan deo prelazi sam im izvršenjem ovog prom eta u funkciju u kojoj gubi karakter kapitala, a zadržava karakter novca. P rom et novčanog kapitala N raspada se na N — S p i N — R s, na kupovinu sredstava za proizvodnju i na kupovinu radne snage. Posm atrajm o poslednji čin za sebe. N — Rs jeste kupovina radne snage od strane kapitaliste; sa strane radnika, imaoca radne snage, ono je prodaja radne snage—ovde m ožem o reći rada, jer smo pretpostavili oblik najam nine. Ono što je za kupca N — R ( = N — Rs), ovde je, kao i kod svake kupovine, za prodavca (radnika) R s —N ( = R —N ), prodaja njegove radne snage. Ovo je prvi p rom etni stadijum , ili prva m etam orfoza robe (knj. I, gl. 3, 2, a); to je sa strane prodavca rada pretvaranje njegove robe u njen novčani oblik. Ovako dobij eni novac radnik postepeno troši na sum u roba koje zadovoljavaju njegove potrebe, na artikle potrošnje. Celo­ k u pni p ro m et njegove robe predstavlja se, dakle, kao R s —N — R , tj. prvo R s —N ( = R —N ), a onda N — R , dalde u opštem obliku prostog robnog prom eta R —N — R , gde novac figuriše kao puko trenutno p rom etno sredstvo, kao puki posrednik u razm eni robe za robu.

N — Rs je karakterističan m om enat pretvaranja novčanog kapitala

u proizvodni kapital, jer je to b itni uslov da bi se vrednost predujm ljena u novčanom obliku stvarno pretvorila u kapital, u vrednost koja proiz­ vodi višak vrednosti. N — S p potrebno je samo radi toga da bi se reali- zovala masa rada kupljena putem N — Rs. Zato smo N — Rs sa te tačke gledišta prikazali u drugom odeljku prve knjige »Pretvaranje novca u kapital«. O vu stvar im am o ovde da posm atram o još s jedne druge tačke gledišta, s posebnim obzirom na novčani kapital kao pojavni oblik kapitala.

O pšte je shvatanje da je N — Rs karakteristično za kapitalistički način proizvodnje. Ali nikako iz navedenog razloga — što je kupovina radne snage takav kupovni ugovor kojim se uslovljava liferovanje veće količine rada no što je potrebno za naknadu cene radne snage, na­ jam nine, dakle liferovanje viška rada osnovni uslov za kapitalizovanje predujm ljene vrednosti, ili, što je isto, za proizvodnju viška vrednosti

1. glava • Kružni tok novčanog kapitala 33 —nego baš zbog svog oblika, jer se u obliku najam nine rad kupuje

novcem, a ovo važi kao obeležje novčane privrede.

Ovde opet ne uzima se kao karakteristično iracionalna strana oblika. Naprotiv, ta se iracionalna strana previđa. A ona se sastoji u tom e što sam rad, kao elemenat koji stvara vrednost, ne može im ati vrednost, dakle što ni neka određena količina rada ne može im ati vrednost koja bi se izrazila u njenoj ceni, u njenoj ekvivalentnosti s nekom odre­ đenom količinom novca. Ali mi znamo da je najamnina samo prerušeni oblik u kome se, recimo, dnevna cena radne snage predstavlja kao cena rada koji je ta radna snaga dala od sebe u toku jednog dana, tako, dakle, da se vrednost, koju ta radna snaga proizvede za, recimo, 6 časova, izražava kao vrednost njene dvanaestočasovne funkcije ili rada.

N — Rs važi kao obeležje, kao oznaka tzv. novčane privrede, jer

se ovde rad pojavljuje kao roba svog vlasnika, a novac zbog toga kao kupac — dakle zbog novčanog odnosa (tj. kupovine i prodaje ljudske delatnosti). Ali novac se već vrlo rano javio kao kupac takozvanih usluga, a da se N nije pretvorio u novčani kapital, niti da se revolucionisao opšti karakter privrede.

Novcu je sasvim svejedno u koju se vrstu roba pretvara. O n je opšti ekvivalentski oblik svih roba, koje već svojim cenama pokazuju da ideelno predstavljaju neku određenu novčanu sum u, da očekuju svoje pretvaranje u novac i da samo menjajući mesto s novcem dobijaju oblik u kome se mogu preobratiti u upotrebne vrednosti za svoje vla­ snike. Prem a tome, kad se radna snaga već jednom nađe na tržištu kao roba svoga vlasnika čija se prodaja zbiva u obliku plaćanja za rad, u vidu najamnine, onda njeno kupovanje i prodavanje nije ništa neobič- nije od kupovanja i prodavanja svake druge robe. Nije karakteristično to što se roba radna snaga može kupovati, već to što se radna snaga pojavljuje kao roba.

Putem N —R < s Sp, pretvaranjem novčanog kapitala u proiz­

vodni kapital, kapitalista postizava spajanje predm etnih i ličnih či­ nilaca proizvodnje ukoliko se ti činioci sastoje iz roba. Ako se novac prvi p u t pretvara u proizvodni kapital, odnosno ako za svoga vlasnika prvi p u t funkcioniše kao novčani kapital, onda kapitalista m ora da kupi sredstva za proizvodnju, radioničke zgrade, mašine itd. pre nego što kupi radnu snagu; jer da bi nju mogao upotrebiti kao radnu snagu čim pređe pod njegovo zapovedništvo, sredstva za proizvodnju moraju biti na licu mesta.

Ovako se stvar predstavlja sa strane kapitaliste.

Sa strane radnika: proizvodno delovanje njegove radne snage postaje mogućno tek od trenutka kada se ona usled svoje prodaje do­ vede u vezu sa sredstvim a za proizvodnju. Pre prodaje ona, dakle, postoji odvojeno od sredstava za proizvodnju, od predm etnih uslova svog delovanja. U ovom stanju odvojenosti ona se ne može upotrebiti ni direktno za proizvođenje upotrebnih vrednosti za svog vlasnika, ni

34 I odeijak • Metamorfoze kapitala i njihov kružni tok

za proizvođenje roba od čije bi prodaje ovaj m ogao živeti. Ali čim svojom prodajom bude stavljena u vezu sa sredstvim a za proizvodnju, ona čini sastavni deo proizvodnog kapitala onoga ko ju je kupio isto onako kao i sredstva za proizvodnju.

I zato, m ada se u činu N — Rs vlasnik novca i vlasnik radne snage odnose jedan prem a drugom e samo kao kupac i prodavač, m ada jedan prem a drugom e staju kao vlasnik novca i vlasnik robe, dakle sa te strane nalaze se jedan prem a d rugom u čisto novčanom odnosu, ipak kupac istupa već u n ap red i kao vlasnik sredstava za proizvodnju koja čine pred m etn e uslove proizvodnog trošenja radne snage od strane njenog vlasnika. D ru g im rečim a, ova sredstva za proizvodnju istupaju pred vlasnika radne snage kao tu đ a svojina. S druge strane, prodavač rada stoji prem a njegovom kupcu kao tu đ a radna snaga, koja m ora preći pod njegovu vlast, pripojiti se njegovom kapitalu, da bi ovaj stvarno delovao kao proizvodni kapital. K lasni odnos izm eđu kapitaliste i najamnog radnika, dakle, već postoji, već je pretpostavljen u tren u tk u kada njih dvojica stan u jedan prem a drugom e u činu N — Rs ( R s —N sa strane radnika). T o je kupovina i prodaja, novčani odnos, ali kupovina i prodaja u kojim a je kupac pretpostavljen kao kapitalista, a prodavač kao najam ni radnik, a ovaj odnos d at je tim e što su uslovi za ostvarenje radne snage — životna sredstva i sredstva za p ro izvodnju—odvojeni od vlasnika radne snage kao tu đ a svojina.

Ovde ne ulazim o u to kako ta odvojenost nastaje. Čim se N — Rs vrši, ona postoji. Što nas ovde interesuje jeste ovo: to što se N — Rs pokazuje kao funkcija novčanog kapitala, ili što se novac ovde pokazuje kao oblik egzistencije kapitala, nikako nije samo zbog toga što novac ovde istupa kao platežno sredstvo za neku ljudsku delatnost koja ima koristan učinak, za neku uslugu, dakle nikako usled funkcije novca kao platežnog sredstvia. N ovac se može izdati u ovom obliku samo zato što se radna snaga nalazi u stanju odvojenosti od svojih sredstava za proizvodnju (uključiv i životna sredstva kao sredstva za proizvodnju sam e radne snage); i jer se ova odvojenost otklanja samo tim e što se radna snaga prodaje im aocu sredstava za proizvodnju, što, dakle, kupcu pripada i funkcionisanje radne snage, čije se granice niukoliko ne poklapaju s granicam a one mase rada koja je potrebna za reprodu- kovanje njene sopstvene cene. K apitalistički odnos za vreme procesa proizvodnje nastaje samo zato što po sebi već postoji u prom etnom činu, u različitim osnovnim ekonomskim uslovima pod kojima se su­ čeljavaju kupac i prodavač, u njihovom klasnom odnosu. Nije novac onaj sa čijom prirodom je taj odnos d at; naprotiv, postojanje toga o d ­ nosa jeste ono što jednu prostu novčanu funkciju može pretvoriti u funkciju kapitala.

U shvatanju novčanog kapitala (zasad imamo s njim posla samo u okviru određene funkcije u kojoj nam se ovde pokazuje) obično idu naporedo ili se ukrštaju dve zablude. Prvo: funkcije koje kapital- -vrednost izvršuje kao novčani kapital, a koje i može vršiti upravo