Sreten PETROVIĆ
T
T
T
I
I
I
B
B
B
E
E
E
T
T
T
A
A
A
N
N
N
S
S
S
K
K
K
A
A
A
M
M
M
E
E
E
D
D
D
I
I
I
C
C
C
I
I
I
N
N
N
A
A
A
EHO IŠČEZLE CIVILIZACIJE
Treće izdanje Beograd 2007.
Copyrights © Sreten PETROVIĆ
S
SSAAADDDRRRŽŽŽAAAJJJ
TIBETANSKA MEDICINA ... 2
Eho iščezle civilizacije... 2
S A D R Ž A J ...4
Zašto sam napisao ovu knjigu? ...5
Znanje s krova sveta...11
1.0 Uvod...14
2.0 INTERVJU ...17
3.0 STUDIJE...42
4.0 OSNOVNA PODELA ...48
5.0 RAĐANJE NA TIBETANSKI NAČIN ...67
6.0 DIJAGNOSTIKA...85 7.0 ČITANJE PULSA...93 8.0 LEKOVI...114 9.0 MENTALNE BOLESTI ...125 10.0 TERAPIJA ...129 11.0 MOKŠA ...147 12.0 MASAŽA...153
13.0 UMIRANJE NA TIBETANSKI NAČIN ...177
14.0 PORTRETI...185
15.0 EHO IŠČEZLE CIVILIZACIJE ...188
16.0 MIŠLJENJA LEKARA SAVREMENE MEDICINE ...215
17.0 HRONOLOGIJA...226
Z
ZZAAAŠŠŠTTTOOOSSSAAAMMMNNNAAAPPPIIISSSAAAOOOOOOVVVUUUKKKNNNJJJIIIGGGUUU???
Pri prvom susretu sa Tibetanskom medicinom čovek obrazovan na temeljima zapadne kulture ostaje zbunjen, a ponekad i bukvalno zanemi. Njemu je potpuno
apsurdna ideja da se dijagnoza može odrediti samo očitavanjem pulsa, ali tibe-tanski lekari to čine - nepogrešivo. Prema svim prirodnim zakonima o postepenom razvoju čovekove civilizacije Tibetanska medicina ne može da postoji, ali ona ipak postoji. Susret sa Tibetanskom medicinom je neverovatno iskustvo koje nemam pravo da zadržim samo za sebe.
Odveli su me u naselje Sarvi Prija Marg, na peri-feriju Nju Delhija, tibetanskoj lekarki Dolkar Kangkar koja je trebalo da me oslobodi neobičnih zdravstvenih teškoća nepoznatih lekarima savremene medicine.
Nije me pitala šta me boli, samo me je desnom rukom uhvatila za levu ruku iznad korena šake, a tri prsta postavila je na krvni sud, tamo gde i zapadni lekari proveravaju pacijentov puls. Počela je da miče usnama, bezglasno i ritmično, a celu proceduru pono-vila je i na drugoj ruci.
- Vi se plašite kupatila, - progovorila je!
Žene koje su me dovele, glasno su se nasmejale, na Tibetankinom licu pojavio se blagi, a na mom kiseli osmeh, ali tvrdnja koju je ona glasno izgovorila, u deliću sekunde odagnala je sve moje sumnje da su me doveli vračari. Tvrdnja je bila tačna, a nastala je ova-ko.
Posle jednogodišnjeg boravka u Indiji zaboleli su me zglobovi na rukama, zatim je počelo kočenje miši-ća. Kad god bih na dotrajalom teleksu pripremao izve-štaje za redakciju, suze su mi tekle niz lice. Lekari čiju sam pomoć zatražio nisu mogli da mi pomognu i
morao sam da se vratim u Beograd. Posle tri sedmice, koliko su me ispitivali u najboljoj beogradskoj bolnici, oprezno, da me ne uvrede, lekari su me pitali:
Jesam li ja doista od nečega bolestan?
U međuvremenu, bolovi u zglobovima i mišićima su se smanjivali, a kad su potpuno prestali, odlučio sam da pokušam ponovo i krenuo sam nazad.
Na domaku Delhija, dok su piloti pripremali avi-on za sletanje, iznenada me je zabolela leva ruka. U prvi mah sam pomislio da je bol odraz podsvesnog protivljenja povratku u Indiju, ali kad sam u kabini ugledao pramenove magle, bilo mi je jasno da je avion ušao u niske monsunske oblake i da mene ruka boli od vlage.
U Delhiju - istorija se ponovila. Bolovi su se po-jačavali iz dana u dan, mišići su bivali sve ukočeniji i evo sada sedim pred tibetanskom lekarkom, kažu vrlo poznatom i cenjenom, koja mi, umesto dijagnoze, sa-opštava da se plašim kupatila.
- Tačno je, - priznao sam. - Ali zašto?
- Kad se okupate, imate utisak da vam vetar duva kroz zglobove.
Ni ta rečenica nije sadržala ni jedan element koji bi se mogao nazvati dijagnozom u onom smislu u ko-jem sam navikao, ali je, takođe, bila neverovatno pre-cizan opis stanja u koje sam dolazio kad god bih se okupao.
- I to je tačno, - opet sam priznao. - Ali zašto? - Kakvu vodu pijete? - pitala je.
Zbog opasnosti od ameba pio sam prokuvanu vodu, proceđenu kroz naročiti kamen. Ispostavilo je da je takva voda bez mineralnih soli neophodnih kostima. Regeneracija zglobova nije poptuna...
- Na površini zgloba levog ramena imate rupu. Hrskavica upada u tu rupu1zateže tetive, tetive zatežu
mišiće2.
Lekarka je zatim pročitala i puls moje supruge. Rekla je:
- Vama nedostaje deo želuca. Šteta je što su vam to isekli3. Mogli smo da vas izlečimo!
Naviknut da razmišljam u okvirima sopstvenog vremena i prostora, sedeo sam zbunjen pred pripadni-com druge civilizacije i tražio očiglednu grešku u svom poimanju sveta. Gruba i brza analiza istorije nauke neumoljivo je otkrivala da postavljanje dijagnoze čita-njem pulsa prevazilazi nivo razvoja savremene, zapa-dne medicine. Otkuda onda to znanje tibetanskoj
lekarki? Počeo sam da joj postavljam pitanja, ali me je ona prekinula i predložila da razgovaram sa njenom
1 Rentgenski snimak napravljen kasnije u bolnici savre-mene medicine pokazao je da je tibetanska lekarka bila u pravu. (Prim. autora)
2 Četiri puta dnevno tokom sledeća tri meseca tucao sam tibetanske lekove-kuglice, pretvarao ih u prah, pio ih sa "što toplijom vodom" i "na što prazniji stomak", najmanje pola sata pre doručka, ručka i večere i kasno uveče. To je zakon za uzima-nje tibetanskih lekova. (Prim. autora).
3 i to je bilo tačno. Tri godine pre pregleda kod Tibetanke ona je bila podvrgnuta hirurškom zahvatu poznatom u mediciini kao Bilrot II. Hirurzi su joj isekli veći deo želuca, jer su samo na taj način mogli da zaustave krvarenje iz perforiranog čira. Život joj je visio o koncu i lekari su je spasli u poslednjem trenutku. (Prim. autora)
majkom, dr Lobsang Dolmom, najpopularnijim leka-rom Tibetanske medicine.
Potražio sam odgovore u intervjuima sa dr Dol-mom, ali se broj pitanja samo povećavao. Razgovarali smo više puta, kad bi ona sa severa Indije, iz Daram-sale gde živi većina tibetanskih izbeglica, došla u Nju Delhi.
Njeni odgovori bili su toliko van sveta u kojem sam živeo da se više od jedne decenije nisam usudio da objavim te intervjue, jer nije mogla, niti je umela da mi pomogne da nađem važnu kariku - odgovor na neizbežno pitanje:
Otkud pripadnicima jednog od najzaostalijih naroda na svetu nauka koja se graniči sa naučnom fantastikom i prevazilazi najviša znanja savremene civilizacije, otkud im za zapadnu medicinu potpuno ne-poznato znanje o uspostavljanju dijagnoze čitanjem 20 osnovnih vrsta pulseva, otkud im formula kojom viso-ko otrovni tečni element živu, poput alhemičara, pret-varaju u lekoviti sastojak?
Svojevremeno sam, kao urednik za nauku, puto-vao po svetu i intervjuisao najveće naučne autoritete. Poznavao sam njihove metode rada i načine mišljenja, pa sam, zbog toga, pokušavao da racionalno, uverljivo i zapadnoj logici prihvatljivo objašnjenje nađem u svetskoj literaturi.
Tragajući za karikom koja nadostaje, pročitao sam mnogo knjiga i naišao na dela četvorice autora koji kažu da je katastrofa kosmičkih razmera pogodila našu planetu, a dvojica od njih smatraju da je u kata-klizmama nestala i neka visoko razvijena civilizacija, razvijenija od naše, savremene civilizacije. Takvim hi-potezama autori Imanuel Velikovski, Endrju Tomas,
Aleksandar Gorbovski i Dilip Kindžilal4 otvorili su
mo-gućnost da je i Tibetanska medicina nasleđe civilizacije iščezle u planetarnoj nesreći.
Daleko sam od kategoričke tvrdnje da Tibetan-ska medicina jeste nasleđe neke hipotetičke, nestale civilizacije. Međutim samo postojanje takve mogućnos-ti ohrabrilo me je da u ovoj knjizi prvi put objavim ne samo zaista nesvakidašnje, šokantne intervjue sa dr Lobsang Dolmom, nego i većinu podataka koje sam tokom boravka u Indiji prikupio o Tibetanskoj medicini.
No, pre nego što sam rukopis ponudio izdavači-ma i čitaociizdavači-ma, izložio sam ga sudu novinara Milana Mišića, danas odgovornom uredniku "Politike", koji je dva puta bio dopisnik iz Južne Azije, i jedan je od boljih svetskih poznavalaca tog dela sveta. On i njego-va supruga imali su i lično iskustvo sa tada mladom lekarkom tibetanske medicine dr Dolkar Kangkar. Mišić je u Jugoslaviji bio najpogodnija ličnost za pisanje uvodne reči i on ju je napisao.
Rukopis je izložen i nepristrasnom sudu troje lekara savremene, zapadne medicine koji nisu imali nikakvo prethodno znanje o Tibetanskoj medicini. Zamolio sam ih da, dok čitaju tekst, zabeleže svoje spontane reakcije, bile one pozitivne ili negativne. Tro-je lekara savremene medicine pripadaju trima genera-cijama - dr Nemanja Vlatković, penzionisani dijabeto-log, najstarijoj, dr Lidija Burg, gastroenterodijabeto-log, sred-noj i dr Irena Kuljić najmlađoj generaciji tek diplomi-ranih lekara.
Dr Nemanja Vlatković je komentarisao pojedine informacije i konstatacije i njegovi komentari
razbaca-4 Podaci o delima ovih autora sadržani su u glavi “Eho iščezče civilizacije”. (Prim. autora)
ni su kao fusnote po celoj knjizi. Zapažanja i mišljenja Dr Lidije Burg i dr Irene Kuljić su kompaktna i data su na kraju knjige kao pogovor.
Z
ZZNNNAAANNNJJJEEESSSKKKRRROOOVVVAAASSSVVVEEETTTAAA
Kako reagovati u suočavanju sa nepoznatim, teško verovatnim i fascinantnim? Pogotovo ako to dolazi iz druge kulture, sa drugačijim poimanjem sve-ta, različitom "mentalnom matricom", sa drugih meri-dijana geografije i istorije. Dve su najčešće reakcije u ovakvim situacijama. Jedna je beskompromisno nera-zumevanje i odbacivanje: pošto već na početku nema pristanka da se traži, ništa u tom novom ne može ni da se nađe. Druga je bezuslovno, pa u mnogim sluča-jevima i nekritičko prihvatanje, koje ne podrazumeva uvek i razumevanje. Nema sumnje da ima mnogo pri-mera ovakvog ponašanja u susretanjima sa proizvo-dima duhovne kulture Istoka; Istoka u njegovom civili-zacijskom, a ne geografskom smislu. Istoka shvaćenog u smislu duhovne forme, "naklonosti duše" ili orijenta-cije psihe, kao puta koji se davno, negde u magli isto-rije, razdvojio od puta našeg civilizacijskog kruga i u traganju za istinama o suštini sveta, smislu i svrsi života, davao sopstvene odgovore.
Jedno suočavanje sa Istokom predstavlja i ova knjiga koja nam otvara vrata za ulazak u odaje za koje očekujemo da su najsličnije nama već poznatim, jer, ako se sa istočnjacima već razlikujemo po stanju duha, budući da pripadamo istoj vrsti homo sapiensa, ne bi trebalo da se sporimo oko pitanja tela. Reč je o medicinskim znanjima i praksi jednog nesvakidašnjeg naroda, koji je u ovom veku postao žrtva jedne od olu-ja istorije, naroda čiolu-ja je sudbina poznata, ali o kome se ustvari malo zna. To je narod sa "krova sveta", sa Tibeta, narod čija je duša, zajedno sa spiritualnim vođom, preseljena i opstaje na Indijskom
potkontinen-tu, narod koji bezmalo već pola veka održava svoju samosvojnost, u nadi, koja ga valjda i održava, da će se jednog dana vratiti svojoj postojbini.
Autorov prvi susret sa Tibetanskom medicinom bio je, kao što se vidi sa stranica koje je ispisao, sluča-jan, ali on je za taj susret bio dobro pripremljen. Kao profesionalni novinar, u tom momentu dopisnik iz Juž-ne Azije, sa bazom u Nju Delhiju, autor je već imao izoštrena čula za nepoznato, putujući ranije po svetu kao urednik za nauku i intervjuišući mnoge autoritete u toj oblasti, ne libeći se da počesto zaroni i u oblast ezoteričnog, na ivici racionalnog (pa ponekad i iza nje), uverljivog i zapadnom rezonu prihvatljivog. Prvi susret sa tibetanskom doktorkom Dolkar Kangkar, koja je nesumnjivo glavna inspiracija za ovu knjigu, bio je dakle samo početak jednog poznanstva koje će autoru pružiti početna znanja za istraživanje koje će, koliko znam, potrajati više od jedne decenije, i za rezultat imati štivo koje je ogledalo ne samo tibetan-skih medicintibetan-skih znanja, već i duhovnosti tog neobič-nog naroda.
Tibetanska medicina je drevna, fascinantno kompleksna nauka postavljanja dijagnoze i izlečenja. Nevericu zapadnog čoveka izaziva već njena početna tehnika, veština, umeće ili sposobnost njenih lekara: da stanje čovekovog fizičkog organizma, pa i njegovog duha, dijagnosticiraju čitanjem pulsa, odnosno čak 20 osnovnih vrsta pulseva; da bolesnika potom leče bil-jem, ali i bajanbil-jem, "mokšama" pa čak i astrologijom. I to sa rezultatima koji koliko zapanjuju i fasciniraju, toliko i zbunjuju.
Njeno osnovno polazište jeste da je čovekov or-ganizam zapravo mikro odraz Kosmosa, pa da zbog
toga mora da funkcioniše u skladu sa kosmičkim prili-kama.
Knjiga o Tibetanskoj medicini je po mnogo čemu i knjiga o jednoj civilizaciji, i to ne toliko onoj koju oli-čavaju savremeni Tibetanci, koliko možda o onoj koja je u njihovoj genetskoj šifri, možda kao trag neke dru-ge, moguće i strane, davno prohujale civilizacije. Jer izloživši sve aspekte tibetanske medicine, od toga kako se ona uči, kako ona poima i deli čovekov organi-zam, kako otkriva i kako i čime leči bolesti, kako obav-lja rađanje i kako prati i objašnjava umiranje, autor se ne libi da postavi pitanje otkud pripadnicima jednog danas, na prvi pogled najzaostalijeg naroda na svetu, "nauka koja prevazilazi znanja savremene civilizacije" i otkud mu formule kojom, primerice, jedan veoma "toksični tečni element kao što je živa, gotovo alhemi-čarski, pretvara u lekoviti sastojak"? Autor neće ponu-diti neporecivi sopstveni zaključak o tome - on je zadr-žao izvesnu distancu prema uverenju koje se neizbež-no nameće iz oneizbež-noga što je istražio i izložio: da je Tibe-tanska medicina nasleđe neke nepoznate, nestale civi-lizacije - već će, na kraju knjige, navođenjem nekoliko provokativnih teorija i hipoteza u opticaju, prepustiti čitaocu da napravi sopstveni izbor: da ostane skeptik ili postane vernik.
Pisati dalje o sadržaju knjige ne bi bilo uputno, jer bi čitaocu uskratilo draž otkrivanja. Dovoljno je reći da je ona metodološki jasna i u izlaganju materije koja je van našeg uobičajenog pojmovnika jezički maksi-malno razumljiva. "Tibetanska medicina" je u stvari knjiga za duhovno radoznale: ona predstavlja jedan nepoznati svet i time obogaćuje naša znanja i izoštra-va percepcije o poznatom.
1
11...000UUUVVVOOODDD
1.1 SPORADIČNE INFORMACIJE
Prvi kratki prikaz Tibetanske medicine van Tibe-ta, pojavio se 1835. godine, a na engleskom ga je napisao mađarski naučnik Čoma de Kereši (Csoma de Korosi), tvorac izraza Tibetologija.
Dve i po decenije kasnije, 1860. godine, po naređenju ruskog cara Aleksandra prvog, ruski orijen-talist-mongolog, Golstunski počeo je sa tibetanskog da prevodi na ruski četiri (glavna) dela Tibetanske medi-cine. Za prevod su odvojena specijalna sredstva iz vo-jnog budžeta, ali prevod ipak nikada nije završen.
Sledeća knjiga o Tibetanskoj medicini izašla je posle pauze od četiri decenije. U Berlinu je 1900. godine B. Laufer objavio delo Beitrege zur Kenntnis der tibetischen Medizine. Emigracija oko 100.000 Tibe-tanaca u Indiju 1959. godine, među kojima su bili i lekari, povećala je količinu infomacija o Tibetanskoj medicini koja ulazi u savremeni, globalni sistem infor-misanja, ali je dotok nestalan i nesistematičan.
1.2 NAUKA KOJA STAGNIRA
Kad govore o sistemu lečenja koji primenjuju, ti-betanski lekari govore o Tibetanskoj prirodnoj medicini ili kao o Tibetanskoj biljnoj medicini.
Tibetanska medicina se teško može svrstati u grupu tradicionalnih medicina.
Znanje ugrađeno u lečenje Tibetanskom medici-nom najčešće nije u skladu sa opšteprihvaćemedici-nom isto-rijom mukotrpnog razvoja nama poznate čovekove civilizacije. Dosad otkriveni koreni medicine čije bi nas-leđe mogla da bude Tibetanske medicine zadiru u IV milenijum pre naše ere, u vreme kad čovek, prema opšteprihvaćenoj istoriji, nikako nije mogao da ima
takva i toliko precizna medicinska znanja. Na osnovu danas poznatih istorijskih i naučnih činjenica, nikako se, recimo, ne može objasniti kako Tibetanska medici-na odavno, već vekovima zmedici-na da se posle začeća u materici prvo formiraju srce i aorta, kad je to savre-mena medicina spoznala takoreći tek nedavno, uz po-moć mikroskopa. Poreklo takvog znanja nije poznato, a sačuvano je kroz istoriju, uprkos činjenici da se Tibe-tanska medicina do VII veka prenosila isključivo
usmeno.
Njena tajna učenja koja se i danas prenose samo usmeno i samo rigorozno biranim lekarima humanisti-ma, njen naučni koncept koji porodicu tretira kao jedan organizam, njena podela čovekovih organa na grupe koje se leče istim lekovima i na isti način, čine Tibetansku prirodnu medicinu jedinstvenom pojavom u savremenom svetu5. Dometi Tibetanske medicine u
di-jagnostici neizmerno prevazilaze dijagnostiku svih drugih medicina, uključiv i savremenu, zapadnu medi-cinu6 nazvanu tako da bi se podvukla njena vezanost
za zapadnu civilizaciju.
Istovremeno, Tibetanska medicina je jedina nauka u svetu koja dramatično stagnira, krajem X veka naše ere izgubila je hirurgiju. Tibetanska
medici-5 U savremenoj medicini postoje grupisanje kao što su alergije: bronhijalna astma, kožna urtikarija ili koprivnjača ili Kvinkelovi edemi koji mogu da se jave na bilo kom mestu ili na bilo kom organu. Ovo su pojavni oblici jedne te iste bolesti koja ima isti uzrok i uglavnom se leči na isti način. (Prim. dr Nemanje Vlatkovića)
6 Dijagnostika zapadne medicine se oslanja na sigurne simptome, na tehnička sredstva i na laboratorijske nalaze. Prema shvatanjima zapadnih lekara, dijagnostika tibetanske medicine je nepouzdana. (Prim. dr Nemanje Vlatkovića)
na se mora naučiti napamet, što je svojevrsni apsurd kojeg se, ipak, pridržavaju svi tibetanski lekari. Oni moraju sami da nađu sirovinu, sami da je obrade i sami da spravljaju sve lekove. Jedan od zakona Tibe-tanske medicine kaže da lekar mora da zna čime leči obolelog7.
Čovek obrazovan na temeljima zapadne kulture, pri prvom susretu sa Tibetanskom medicinom, ostaje zbunjen, a ponekad i bukvalno zanemi.
Merilima i normama zapadne civilizacije Tibetan-ska medicina se ne može vrednovati, a jedva da se može opisati, zato što ne postoje adekvatni termini i pojmovi. Zbog toga je na neuspeh ili najmanje na nerazumevanje i sleganje ramenima osuđen svaki po-kušaj da se čitaocu obrazovanom u zapadnim sistemi-ma školstva, Tibetanska medicina objasni na njegov način, da mu se priča ispriča shvatljivim rečima i spoz-najama.
Pored toga, znatan broj medicinskih tekstova još nije preveden sa tibetanskog jezika, a prevedeni još nisu objašnjeni zapadnom medicinskom terminologi-jom. Tibetanski lekari i sami kažu da su pretrpeli neu-speh brojni pokušaji da se Tibetanska medicina približi
7 i lekar zapadne medicine mora da zna sastav, odnosnno mora da zna čime leči pacijenta. Farmaceut koji izdaje lek je samo još jedna kontrola, a lekovi se proizvode industrijski. U ovoj oblasti zapadna medicina je u prednosti zato što je posao koji u tibetanskoj medicini obavlja jedan čovek, podeljen na tri izvršioca – lekara, industriju i farmaceuta. Međutim, i danas u zapadnoj medicini postoje lekovi koji se ne proizvode industrijski, pa joj se doista ozbiljno može zameriti što više nema takozvanih magis-tralnih lekova, odnosno onih koje apotekar spravlja na osnovu lekarevog recepta. Magistralni lekovi, recimo, mogu ispustiti neku od supstanci koju sadrži industrijski lek, koji pacijent ne sme da uzima zbog neke druge bolesti. (Prim. dr Nemanje Vlatkovića)
zapadnoj civilizaciji. Mnoge tibetanske teorije i koncep-ti još nisu jasni, a neki čak nisu ni zapisani, nego ih tibetanski lekari usmeno prenose učenicima. Jedna teorija posebno zbunjuje, jer kaže da živimo u vreme dekadencije. Zatim, nisu otklonjene mogućnosti od grešaka u prevodu ili u interpretaciji. Istovremeno, Tibetanskoj medicini preti opasnost da "umre prirod-nom smrću", da jednostavno nestane. S tačke gledišta zapadno obrazovanog intelektualca, pogotovu intelek-tualca čvrste materijalističke orijentacije, teorija Tibe-tanske medicine je mitološka, religiozna i pseudo-naučna, ali u praksi je jednostavna i po uspelim izleče-njima spada u najkorisnije nauke koje čovečanstvo danas poseduje.
Jedini način da se informacija o Tibetanskoj medicini, iako nepotpuna, što tačnije prenese širokom krugu ljudi jeste kroz priču o sopstvenom iskustvu. Zbog toga, ovde, kao pokušaj da zainteresovanima pružim izvorne informacije o Tibetanskoj medicini, prenosim delove razgovora u više navrata vođenih sa najpopularnijim lekarom Tibetanske medicine, dr Lob-sang Dolmom.
2
22...000IIINNNTTTEEERRRVVVJJJUUU
2.1 POVEZANOST RELIGIJE I MEDICINE
- Prema tvrdnjama pojedinih tibetanskih istoriča-ra, preporoditelja, najstariji spomenici u kojima se pominje tibetanski sistem medicine datiraju iz IV mile-nijuma pre naše ere. Koliko je zaista stara Tibetanska medicina i koji su njeni koreni?
+ Taj bi datum mogao da bude tačan, ali potpu-nija istraživanja tek treba obaviti. Bojim se da će taj posao biti teško obavljen, jer su mnogi izvori izgublje-ni.
- Odakle potiče Tibetanska medicina? Koji su njeni koreni?
+ Sudeći prema sačuvanim i retkim pisanim iz-vorima, ali pre svega prema legendama, Tibetanska medicina je nastala u Tibetu i nije niotkuda doneta8
kako to pokušavaju da dokažu neki strani istoričari! - Koji istoričari? Zašto ne pokušate da opovrgne-te opovrgne-te njihove tvrdnje?
+ Strani istoričari. Nemam razloga da ih opovr-gavam. Bitno je da je Tibetanska medicina jedna od najefikasnijih, ako ne i najefikasnija medicina na sve-tu.
U to ste se i lično uverili.
Ja sam lekar. Moja je misija da pomažem boles-nima9 a na drugima je da čeprkaju po istoriji. Ono što
ja znam o istoriji Tibetanske medicine jeste da su njeni koreni u Tibetu. Međutim, izvesno je i da su tibetanski lekari u davnoj istoriji išli u druge zemlje da proučava-ju druge sisteme medicine. Sve najbolje iz drugih medicina oni su uključili u Tibetansku medicinu.
- Indijski naučnik i lekar Dr Bagvan Daš (Bagwan Dash), veliki poznavalac staroindijske medicine Ajur-veda, u svojim delima piše da je Tibetanska medicina kopija prastare Ajurvede koja je degradirana u samoj
8 Nedavna istraživanja su otkrila da je sasvim napredan sistem Tibetanske medicine i astrologije nazvan Žang-žung posto-jao u Tibetu još u vreme kada je u njemu bon bio dominantna so-cijalna filozofija i religija, a ne budizam. Međutim, zato što je budizam postao državna religija, izgleda da su, nasleđe bona i njegova bogata medicina i astrologija pali u zasenak. (Prim. auto-ra)
9 U tekstovima o Tibetanskoj medicini našao sam podatak da tibetanski lekari dnevno pregledaju od 100 do 200 pacijenata. (Prim. autora)
Indiji, prvo zbog najezde Mogula, a potom i zbog dola-ska Evropljana.
+ U celini, to nije tačno, u detaljima možda. Ako se pojedini načini lečenja podudaraju, to može da zna-či da su naši lekari zaista preuzeli taj metod iz Ajurve-de. Međutim, to isto tako može da znači i da su indijski lekari preuzeli naše metode. Uostalom, uporedite dija-gnostiku Tibetanske medicine, indijske medicine i kineske medicine, pa ćete videti koliko je naša dijag-nostika efikasnija. I sami ste se uverili koliko je uspeš-na tibetanska dijagnostika, mada ste bili vrlo nepover-ljivi kad ste došli prvi put.
2.2 NAJBITNIJE NASLEĐE U ISTORIJI SVETA
- Uverio sam se da Tibetanska medicina ima fan-tastičnu dijagnostiku, čitao sam da je vrlo uspešna u lečenju hroničnih bolesti, ali na drugoj strani - vi ne znate da operišete. Vaša medicina je krajem prvog milenijuma naše ere "izgubila" hirurgiju. Drugim reči-ma, Tibetanska medicina je jedina medicina na svetu koja stagnira. Zašto?
+ Tačno je da smo izgubili hirurgiju. Teško je danas utvrditi kako se to tačno dogodilo. Tačno je da je pri lečenju traumatskih slučajeva hirurgija neizbež-na10. Međutim, na drugoj strani, nedostatak hirurgije može da bude i prednost. Jedan od osnovnih principa Tibetanske medicine jeste da sačuva sve organe čove-kovog tela. Kad jednom nešto odrežete čoveku, onda taj deo njegovog tela više ne možete da lečite, jednos-tavno zato što ga više nema.
10 Ovde uopšte nije raščišćeno pitanje kako Tibetanska medicina rešava pitanje hernija ili urođenih srčanih i drugih uro-đenih mana. (Prim. dr Nemanje Vlatkovića).
Iz sopstvene prakse mogu da kažem da je čak dobro što smo izgubili hirurgiju. Zato što smo izgubili hirurgiju generacije naših lekara bile su prinuđene da usavršavaju klasični način lečenja, a ne radikalni.
Možda je upravo taj gubitak hirurgije doprineo da Tibetanska medicina bude efikasnija od mnogih drugih.
- Ima naučnika, istina vrlo ih je malo, koji kažu da je Tibetanska medicina najbogatije i najbitnije nas-leđe u istoriji sveta. Istovremeno, Tibetanska medicina je jedina stara medicina na svetu koja se učila u viso-koškolskoj instituciji. Kažem, učila, jer sam u mesečni-ku "Tibetan rivju" (Tibetan review) pročitao da je
fakultet za Tibetansku prirodnu medicinu u Lasi zatvo-ren. Tek dolaskom vas i još nekoliko tibetanskih lekara u Indiju, vaša medicina postaje poznata van okvira vaše nekadašnje domovine. Međutim, činjenica je da ste svi vi ovde u izbeglištvu i da su mogućnosti za širenje Tibetanske medicine gotovo nikakve. Šta misli-te kakva je budućnost Tibetanske medicine?
+ Izgleda da je tužna. Moj prvenstveni zadatak jeste da lečim bolesne i ja to činim. Imam samo neko-liko studenata i učim ih svemu što znam. Oni ne samo da ne plaćaju za predavanja, nego ni za smeštaj. Znam da to nije dovoljno, ali to je jedino što mogu da učinim i da sprečim da Tibetanska medicina naglo nes-tane. Nadam se da će je moji studenti dalje širiti.
- Malobrojni ste u ovom ljudskom moru. Ima vas samo oko stotinu hiljada, naspram stotine miliona Indijaca. Tibetancima u Indiji preti asimilacija u neko-liko generacija. Šta će tada biti sa Tibetanskom medi-cinom?
+ Ne verujem da ćemo biti asimilirani. Osim toga, interesovanje za Tibetansku medicinu u svetu
naglo raste. Pored indijskih naučnika, proučavaju je i ruski i zapadnoevropski naučnici. Mislim da, ipak, dolazi era Tibetanske medicine...
2.3 MEDICINSKO ZNANJE KAO POEZIJA
- Hoćete li da kažete da bi Tibetanska medicina mogla da potisne ili čak da zameni savremenu zapad-nu medicizapad-nu?
+ Ne. To nikako. Naša i zapadna medicina razvi-jale su se na različitim polaznim osnovama. Mislim, zapravo, duboko sam ubeđena da Tibetanska i zapad-na medicizapad-na mogu da se dopunjuju. U nekim oblastima Tibetanska medicina je efikasnija... u svakom slučaju nanosi manje bolova pacijentu.
- Kad sam od vaše ćerke, takođe lekara, tražio lek za jednog pacijenta iz Evrope, ona nije znala da li vaša medicina ima lek za tu bolest, pa je rekla da "mora da pogleda u knjige". Zamolio sam je da mi ih pokaže.
Video sam tanke, pravougaone table ispisane znacima koji nisu nalik ni na jedno drugo pismo u sve-tu. Koje je to pismo?
+ To je vrlo staro tibetansko pismo. - Postoje li još negde takve ploče?
+ Dok sam bila u Tibetu videla sam neke ... Sada više ne znam. Čula sam da su mnoge uništene u vreme kineske kulturne revolucije. Tada su sistematski razarani manastiri u kojima su čuvane... Ubijane su lame koje su ih čuvale... Ne znam šta je sa knjiga-ma.11
11 Austrijski pisac Hajnrih Harer u knjizi "Sedam godina na Tibetu" piše da su "u procesiji, monasi u pratnji meštana nosili oko sela sto osam tomova tibetanske svete knjige". Događaj koji Harer opisuje zbio se oko 1945. godine. Četiri decenije kasnije,
- Kako su zapisivana ta medicinska znanja? Prostim, narodnim ili komplikovanim, nazovimo ga naučnim jezikom?
+ Pretežno u vidu poezije i ... - Zašto u vidu poezije?
+ Tako se lakše pamti. Vidite, tibetanski lekar mora da nauči napamet što više načina za lečenje raz-nih bolesti...
- Zašto napamet? Zar ne može da nauči suštinu? + Mora napamet. Takvi su zakoni Tibetanske medicine. Ako je zaboravio neki stih lekar mora da po-gleda u knjigu. Većina tibetanskih medicinskih teksto-va napisana je u stihu ili u vidu razgovora majke i sina. Govor majke sinu je neka vrsta otkrivanja tajni.
2.4 NEMA LEKARA BEZ TAJNIH ZNANJA
- Postoje li i tajna učenja u Tibetanskoj medicini. + Naravno. To su usmene tantre.
- Zašto usmene? Zašto se ne smeju zapisivati? + Jednostavno je tako. Ne smeju se zapisivati. U rukama loših ljudi mogle bi da budu vrlo opasne. Us-mene tantre učitelj prenosi učeniku tek kad se potpu-no uveri da će ih on pravilpotpu-no upotrebaljvati u svom budućem radu
- Da li je znanje usmenih tantri neophodndo da bi tiibetanski lekar bio dobar lekar?
+ Bez njih niko ne može biti lekar Tibetanske medicine. One su najbitniji deo znanja tibetanskog lekara.
- Kome ih prenosite? + Učenicima.
1985. godine, dr Ješe Donden, lični lekar Dalaj lame kaže slede-će: "Stari tekstovi postoje. Većina se čuva u Daramsali (Indija), a nekoliko ih postoji u Mongoliji". (Prim. autora)
- Biste li ih preneli nekome ko nije Tibetanac? + Svakako. Kad se uverim da će ih koristiti kako treba.
- Zapadnjaci su naučeni da uče suštinu. Retko uče napamet. Da li bi i stranac, vaš učenik, morao da uči sve lekcije napamet?
+ Morao bi da nauči napamet svaki red i da shvati značenje svakog reda.
Što važi za tibetanske lekare, važi i za strane. Pored toga, strani lekar bi morao da nauči i naš način spravljanja lekova. Mi smo i lekari i farmaceuti. Lekar mora da zna šta sadrži lek koji on daje pacijentu i odogovran je za ono što mu daje da uzima kao lek. Lekar, naglašavam, mora da zna sastav leka.
2.5 RIGOROZNI SISTEM STUDIJA
- Koliko dugo jedan student mora da uči da bi se kvalifikovao da bude tibetanski lekar?
+ Zavisi šta je studnet do tada učio. Učenje traje od pet do sedam godina. Posle toga je neophodna dvogodišnja praksa u određivanju dijagnoze, uz strogu kontrolu učitelja.
- Zar u toku studija studenti nemaju praksu sa pacijentima?
+ Pacijentu je potrebno lečenje, a ne da se neko na njemu vežba. U toku učenja postoji praksa u razli-kovanju i branju biljaka potrebnih za lekove.
- Molim vas da razjasnite učenje i praksu. Šta obuhvataju pet do sedam godina studija Tibetanske medicine?
+ Učenje, odnosno memorisanje medicinskih tekstova i usmenih tantri, a praksa je izlazak u priro-du, na planine, prepoznavanje i branje biljaka i, zatim, učenje kako se spravljaju lekovi.
- Kako je vaša ćerka postala lekar?
+ Ona je prvo učila u tibetanskom medicinskom institutu.
- Koliko dugo? + Sedam godina.
- Da li je pre toga završila neku drugu školu? + Kakvo pitanje. Pa naravno. Završila je klasično desetogodišnje školovanje...
- Zatim sedam godina u medicinskom institutu i dve godine prakse?
+ Tako je u proseku u tibetanskom sistemu školvanja, ali može da traje i duže i kraće, zavisi od brzine kojom učenik uči.
- Ako sam vas dobro razumeo, studije Tibetan-ske medicine, uključiv i praktično učenje čitanja pulsa, odnosno dijagnostike čitanjem pulsa, traju devet godi-na.
+ Devet godina u proseku. Zavisi od umeća uče-nika.
2.6 ETIKA LEKARA TIBETANSKE MEDICINE
- Znači potrebno je devet godina da bi neko pos-tao lekar Tibetanske medicine?
+ Ne. Potrebno je deset godidna. - Maločas ste rekli devet.
+ Jesam. Potrebno je devet godina učenja i pra-kse, a desetu godinu učenik ostaje sam.
- Šta to znači. Šta tada radi?
+ Ostavljen je da radi sam, ali još nije lekar. Postaće lekar tek kad u praksi potvrdi da ume da leči ljude.
- Znači da tibetanski lekar od Tibetanske medici-ne može da živi tek posle sedam godina učenja,
dvo-godišnje prakse uz nadzor lekara i jednodvo-godišnje, samostalne prakse?
+ Zašto na tome insistirate?
- Želim da uporedim dužinu učenja i zarade tibe-tanaskih i zapadnih lekara... Student Tibetanske medi-cine moći će da naplaćuje svoje znanje tek posle devet godina učenja i jednogodišnje prakse?
+ Neće moći! - Kad će moći?
+ Nikada! Etika tibetanskih lekara ne dozvoljava bilo kakvu naknadu za pregled, za uspostavljanje dija-gnoze.
- Od čega onda živite?
+ Od naknade za lekove i od poklona.
- Pokloni su neobavezni. Lekovi bi onda morali biti veoma skupi.
+ Zavisi od pacijenata. Za neke jesu, ali su za druge uvek besplatni.
- Za koga su besplatni?
+ Za one koji nemaju da plate.
- Kako utvrđujete ko može da plati i kako odre-đujete cenu?
+ Kad lekar vidi pacijenta i kad mu pročita puls, on zna kakav mu je život. Zna da li ugodno živi. Na osnovu toga će orediti cenu ili će lek dati besplatno.
- Da li se strani lekari i strani studenti interesuju za Tibetansku medicinu?
+ Dođu, gledaju mesec, dva i odu.
2.7 SREĆAN NAROD U IZBEGLIŠTVU
- Generalno govoreći, činjenica je da zapadna nauka potcenjuje Tibetansku medicinu. Šta vi na to kažete?
+ To je bio vaš zapadni problem, ali je, nažalost, postao i naš problem.
Zapadni uticaj je veoma jak i među Tibetancima, pa su i mnogi od njh poverovali da je zapadna medici-na bolja. Otkako sam ovde u Indiji, odnos se radikalno menja. Naša medicina je vrlo bogata i vaš je problem kada ćete to shvatiti i iskoristiti na pravi način.
- Koji bi to način trebalo da bude pravi?
+ Trebalo bi da počenete da koristite Tibetansku medicinu tamo gde je uspešnija od vaše i da je koristi-te za pomoć ljudima, a ne za bogaćenje pojedinaca ili grupa. Smisao medicine jeste da pomaže ljudima da srećnije žive.
Vidite, nas u izbeglištvu mnogi sažaljevaju, jer smatraju da smo nesrećan narod. Mi to i jesmo, jer su Kinezi ušli u našu zemlju tvrdeći da Tibet pripajaju matici, a mi nismo Kinezi...
No, i pored toga, mi smo i srećan narod. Evo zašto. Mi smo bili narod potpuno izolovan od sveta. Naš sistem medicine bio je potpuno nepoznat svetu. Tek posle dve decenije provedene u izbeglištvu shvatili smo da mi zaista imamo šta da ponudimo svetu - to je naša Tibetanska medicina. Da nismo izbegli iz zemlje, verovatno da to nikada ne bismo shvatili.
Pogledajte samo koliko Indijaca i koliko stranaca traži pomoć od nas.
Mi nismo svemogući, ali smo otkrili da možemo mnogo da pomognemo i zbog toga smo ipak srećan narod.
2.8 APSOLUTNO SIGURNA DIJAGNOZA
- Nisam lekar, ali ću zbog sopstvenog iskustva sa Tibetanskom medicinom dozvoliti sebi jednu kon-stataciju: mislim da Tibetanska medicina ima najbolji
sistem dijagnostike na svetu. Najbrži je, ne nanosi ni-kakav bol, ne vređa dostojanstvo pacijenta, može da otkrije bolest i pre nego što je pacijent oseti, a u bole-sniku, poput šoka, stvara poverenje prema lekaru, što za izlečenje ima i psihološki značaj.
Koliko je ova moja konstatacija tačna?
+ Sve što ste nabrojali je tačno, ali ste zaboravili da kažete i da je tibetanska dijagnostika sigurna.
- To nisam znao. Koliko je sigurna?
+ Apsolutno je sigurna ili je uopšte nema.
- Znači, postoji mogućnost da tibetanski lekar ne utvrdi od čega boluje neki pacijent?
+ Postoji, teoretski. Sistem je takav da iskusan lekar ima sasvim dovoljno elemenata da utvrdi vrstu bolesti. Ako nije siguran u dijagnozu, mladi lekar mora da traži pomoć starijeg.
- To je uobičajeni postupak i u zapadnoj medicini i ne vidim neku razliku.
+ A zašto bi moralo i da je bude?
2.9 "FINA SVEST" POSTOJI I PRE ZAČEĆA
- U jednom objašnjenju tibetanskog termina rLunga, za koje autor tvrdi da je vaše, stoji da "rLung živi duže od čoveka". Jesu li to vaše reči i ako jesu šta one znače?
+ Onome ko je to napisao nije bilo jasno ono što sam rekla ili, jednostavno, nije mogao da veruje ono-me što je čuo. Kad mi umremo, kad telo umre, nešto što bi se moglo opisati kao "fina svest" nikad ne umire.
- Kakvo je poreklo te "fine svesti"? Kad ona nas-taje? Pri začeću?
+ "Fina svest" je samo jedna vrsta rLunga. Ona postoji i pre začeća.
Posle začeća ona postaje deo srca i srce samo. S tim rLungom, sjedinjuju se se i četiri ostala i čine "potpunu finu svest"... "Fina svest" postoji, bili mi živi ili mrtvi.
- Ima li u Tibetanskoj medicini ta potpuna "fina svest" neko posebno ime?
Tibetanski izraz kojim se označava "fina svest" može se bukvalno prevesti kao "večno živo" ili "večni život-svest". Čini mi se da u hrišćanskoj terminologiji postoji izraz "duša nikad ne umire". On ne odgovara sasvim tibetanskom terminu, suviše je jednoznačan i pojednostavljen, ali on je najbliži onome što pripadnik zapadne hrišćanske civilizacije može da shvati.
Još jednom ponavljam, treba pravilno da razu-mete kad vam kažem da "fina svest" živi čak i kad mi umremo. Večno. Ne znam kako vi to zovete u zapad-noj medicini i da li uopšte imate ime za to, ali mi to nazivamo rLung i kad lekar Tibetanske medicine kaže rLung, drugi lekar Tibetanske medicine će odmah ra-zumeti o čemu se radi.
Ako nema rLunga, to je, uslovno rečeno, kao da ste čoveku oduzeli jedan organ.
- Koji rLung kontroliše začeće?
+ Pitanje je, možda, logično prema vašoj zapad-noj logici i medicini, ali u Tibetanskoj medicini ono je neodrživo. "Fina svest" postoji pre začeća, pre kontak-ta embriona sa majkom. Posle konkontak-takkontak-ta, koji se odvija u materici, osnovni rLung, da tako kažem, razvija se postepeno. rLung se razvija u nervima i krvnim sudo-vima. Svake sedmice razvijaju se novi rLungovi u krv-nim sudovima. Jedino tako može da se formira embri-on, da nastane beba.
Ako porođaj nastupi pre roka, onda je proces razvoja rLunga u bebi prekinut i energija u njenom
telu nije kompletirana. Ima slučajeva da je proces raz-voja rLunga završen i kod prerano rođenih beba. Ali, ako taj proces nije završen, onda će to dete imati go-vorne probleme, biće nervozno, a u pojedinim slučaje-vima može imati i drhtavicu.
2.10 "FINA SVEST" JE ENERGIJA
- Ako je u majčinom telu poremećen odnos raz-nih vrsta rLunga, ako je poremećena prirodna ravnote-ža, da li će to uticati na dete?
+ Neravnoteža majčinog rLunga nema uticaja na bebin rLung. Beba ima svoj sistem rLunga. Međutim, ako majka ima ranu ili čir na zidu materice, to može negativno uticati na razvoj detetovog rLunga.
- Ako jedan rLung funkcioniše pogrešno, da li to utiče na ostale?
+ Ne.
- Znači li to da sve vrste rLunga deluju nezavis-no, da nisu povezane?
+ Nikako. Postoje međusobne veze. - Odakle rLung crpi energiju?
+ Niotkuda. rLung ima sopstvenu energiju ili, preciznije rečeno vašom zapadnom terminologijom, njegova priroda je energija, on je sam energija. On ne zavisi od drugih energija.
- Da li se rLung može pojačati? Možete li Vi da povećate svoj rLung?
+ Da i da. - Kako?
+ Postoje tri načina: 1. ishrana
2. lekovi 3. ponašanje
Hranu treba jesti kuvanu. Uslov za jačanje rLun-ga je ne jesti sirovu i hladnu hranu. To je veoma važ-no. Plivanje je dobro za povećanje rLunga.
Vežbe disanja u planini pojačavaju rLung.
U prostoriji u kojoj nema dovoljno kiseonika, pre svega slabi rLung, oči se zamaraju, a čovek se oseća tromim.
2.11 REINKARNACIJA – SAĐENJE "FINE SVESTI"
- Da li "fina svest" ima neku individualnu osobinu i pre začeća?
+ Ne. Usađivanje "fine svesti" u matericu može se uporediti sa sađenjem semena žitarica na njivi. Seme proklija i razvija se u biljku, zavisno od tla u koje je posađeno i od gajenja, obrade. "Fina svest" se razvija na isti način i pretvara se u svest.
- Može li se, radi lakšeg razumevanja, prevod "fina svest" preinačiti u "seme svesti"?
+ Moglo bi, ako vam je tako lakše da shvatite smisao. "Fina svest" i jeste neka vrsta semena, ali u Tibetanskoj medicini taj naziv ima dublji smisao.
Mi svi nastajemo iz "fine svesti", svi se pretva-ramo u humane forme, ali nemamo iste oblike ili ista lica. To je zbog karme, zbog naših postupaka u prošlo-sti. Ako u ovom životu činimo dobra dela, onda će naše seme, kad bude zasađeno u drugom životu, kad se bude reinkarniralo, dobro rasti i dobro se razvijati. - Tibetanski lekari tvrde da mogu razlikovati na-jmanje 20 vrsta pulseva.
Ako je to tako, možete li razlikovati i rLung? + Svakako.
- Ako prema Tibetanskoj medicini čovek nastaje iz ili od "fine svesti", kakvu ulogu onda imaju roditelji ili preciznije, spermatozoid i žensko jajašce?
+ Koliko ja znam, zapadna medicina spajanje dve stvari - spermatozoida i jajašceta - naziva zače-ćem. Međutim, prema Tibetanskoj medicini začeće je spajanje tri stvari - spermatozoida, jajašceta i "fine svesti". Ovaj treći element od očevog semena formira mozak i sve kosti. Od majčinog jajašceta stvara krv, mesnate delove i kožu.
Drugim rečima, u trenutku kontakta muškarca, žene i deteta začinju se i potom se razvijaju svi unut-rašnji organi budućeg humanoida - fizičkog bića.
2.12 KRALJ, KRALJICA, MINISTRI I OSTALI
- Sve ćelije svih organa se tokom života obnav-ljaju. Krv u tom procesu igra važnu ulogu. Rekli ste da "fina svest" od majčinog jajašceta stvara krv. Dobro, ali ona se mora obnavljati. Kako to tumači Tibetanska medicina?
+ Naravno da se krv mora obnavljati. Jetra i sle-zena imaju tu ulogu, ali jetra je, prema Tibetanskoj medicini, važniji organ.
U pojedinim, starim tibetanskim tekstovima može se naći simboličan opis ljudskog tela u kome sto-ji da je srce kralj, da je jetra kralsto-jica, da su pluća
ministri i da su ostali organi, bubrezi, tanko i debelo crevo i drugi organi samo zaposleno osoblje.
2.13 INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA LEKOVA
- Ako su tibetanski lekari toliko uvereni u vred-nosti i predvred-nosti dijagvred-nostike Tibetanske medicine, zašto onda ne izvrše pritisak na zapadnu medicinu da je prihvati?
+ Opet vi o Tibetanskoj medicini razmišljate na vaš način. Ne ide to tako...
Mi se razlikujem od vas zapadnjaka. Mi razmiš-ljamo na drugi način. Mi od vas uzimamo ono što
oce-nimo da je vredno. Vi treba da ocenite šta od nas
možete uzeti. Zapad je počeo da se interesuje za budi-zam kao filozofiju.
Kažu da je već pedesetak miliona zapadnjaka prihvatilo budizam kao svoju filozofiju. Medicina ima mnogo praktičniji značaj. Mi ne želimo ništa da vam namećemo, pa ni medicinu. Ako vas interesuje, može-te je proučavati, ali je, bar u početku, ne možemože-te i ne smete menjati. Bojim se da biste svojim tumačenjima mogli da upropastite njenu suštinu.
- Svaki tibetanski lekar mora sam da priprema lekove. Zar se taj posao ne bi mogao odvojiti od dijag-nostike?
+ Svaki tibetanski lekar mora da zna da spravlja lekove od biljaka, ali ne znaju svi tibetanski lekari da spravljaju sve tibetanske lekove. Ne znaju svi tibetan-ski lekari da spravljaju one lekove u čiji sastav ulaze minerali i metali koji prethodno moraju da budu pre-čišćeni. Za spravljanje tih vrsta lekova potrebno je do-datno učenje i posebna praksa.
- Da li bi bilo moguće tibetanske lekove spravlja-ti na industrijski način?
+ Teoretski je moguće već sada. Bilo bi nužno napraviti neke nove uređaje, usvojiti za Zapad novu tehnologiju. Onda bi bilo moguće.
2.14 ZAŠTO TRUDNA ŽENA NE MOŽE DA ZATRUDNI?
- U Indiji se mogu čuti kontradiktorne priče o ti-betanskim metodama kontracepcije.
Prema jednoj, žena nedeljama treba da uzima lekove spravljene od trava i da pritom misli na muš-karce ili na sam seks i onda je godinu dana zaštićena od začeća.
Prema drugoj, žena takođe uzima lekove, ali ne sme da misli na seks.
Prema, trećoj, Tibetanci uopšte ne koriste kon-traceptivne pilule i zato imaju mnogo dece. Šta je isti-na?
+ Tačno je da ima Tibetanki koje smatraju da sprečavanje začeća nije prirodno. One kažu, a i muš-karci tako misle, da se uzimanjem pilula sprečava pojava novog ljudskog bića. Po njima, to je greh i zbog toga ne uzimaju nikakva kontraceptivna sredstva. Me-đutim, tačno je da veći broj Tibetanki koristi sredstva za sprečavanje začeća.
Što se principa tiče, onu supstancu koju proizvo-di organizam trudne žene da bi sprečio novo začeće, ja pripremam - u vidu pilula - kombinijući 11 vrsta trava.
Moje pilule su se pokazale kao vrlo efikasne. Žene o tome pričaju jedna drugoj i svakodnevno se povećava broj onih koje ih koriste. Uzimaju ih Tibetan-ke, IndijTibetan-ke, a u poslednje vreme i dosta žena sa Zapa-da kojima ih šaljem poštom. Ima žena koje koriste moje pilule već jednu deceniju.
Pilule ne izazivaju nikakve nuz pojave jer su sačinjene od čistih prirodnih sastojaka i deluju na pri-rodan način. Žena te moje pilule mora da uzima se-dam dana bez prekida. U sledećih godinu dana zašti-ćena je od trudnoće.
- Postoje li neki dodatni uslovi koje žena mora da poštuje da bi pilule bile efikasne?
+ Da. Ako žena striktno poštuje uputstva, onda su pilule vrlo efikasne.
Ako žena ne može striktno da poštuje uputstva, onda može da začne posle 4 do 5 meseci. Uputstva su jednostavna, ali neke žene nisu u stanju da ih se pri-državaju. Žena počinje da uzima pilule četvrtog dana
od početka menstrualnog ciklusa i uzima ih, redovno, svakog jutra tokom sedam dana.
Tokom tih sedam dana i još tokom sledećih dana žena ne sme da ima seksualne odnose.
- Postoji li još koji uslov?
+ Žena za tih 19 dana ne sme da razmišlja o seksu. Mi, tibetanski lekari smatramo da razmišljanje o seksu odnosi energiju potrebnu za aktiviranje sastoja-ka pilula. Osim toga, razmišljanje o seksu izaziva luče-nje pojedinih žležda u čoveku, a njihovo delovaluče-nje može poremetiti efikasnost kontraceptivnih pilula.
- Da li je potrebna neka posebna ishrana za vreme uzimanja pilula?
+ Ishrana je normalna. Međutim, dok uzima ove biljne kontraceptivne pilule, žena ne sme da uzima ni-kakve, apsolutno nikakve druge pilule.
2.15 NEOSNOVANE PRIČE O GENIJALNOSTI
- Vaša priča o pilulama za kontracepciju deluje uverljivo. Zbog toga bih ponovio jedno pitanje. Zašto ne pokušate da proširite Tibetansku medicinu po sve-tu?
+ I ja mislim da bi je trebalo širiti, ali što se mene tiče, to nije moj zadatak. Moja zadatak je da lečim bolesene.
- U jednom indijskom listu pročitao sam
mišlje-nje da ste vi najgenijalnija žena ovog veka. Šta vi na to kažete?12
12 Indijski list "Patriot" je 31. oktobra 1986. predstavio dr Dolmu kao genija i napisao da je ona u Indiji "postala slavna le-čeći ljude onda kad im savremena medicina više nije mogla da pomogne". Pozivajući se na izjave njenih pacijenata list je napi-sao da je dr Dolma "izlečila razne vrste raka, naročito raka krvi, raka dojki i raka materice u prvoj i drugoj frazi bolesti i oko 60
+ Priče o genijalnosti su preterane. Lečim i pos-tupam prema pacijentima i ljudima na način kojem su me učili moji učitelji. Oni su mi prenosili znanje koje su dobili od svojih učitelja. Ta učenja potiču iz duboke istorije. Mislim da su ta učenja genijalna. Takvo miš-ljenje o meni proširili su siromašni indijski pacijenti. To sigurno znam. Imala sam izvrsne učitelje. Bili su izvrs-ni poznavaoci usmeizvrs-nih tantri. Te tantre izvrs-nisu poznate mnogim tibetanskim lekarima. Ljudi misle da sam ja genijalna. Ako je neko genijalan, onda su genijalana ta usmena učenja, te usmene tantre.
- Zar vi niste ničim doprineli takvom mišljenju? + Ima i jedna obična, ljudska sitnica koja je dop-rinela toj priči o mojoj genijalnosti. Učili su me da sas-lušam bolesnika, da čujem i njegov najsitniji problem, da mu budem majka, sestra ili prijatelj... da ničim ne pokažem da sam drukčija od njega. Sad zamislite bolesnog čoveka kome je, njemu ravan, pomogao. To je tajna mog doprinosa mojoj navodnoj genijalnosti.
2.16 ZLATOM PROTIV RAKA
- Jednoj pacijentkinji iz Jugoslavije niste mogli da pomognete. Bila je bolesna od raka, a indijski novi-nari tvrde da vi lečite rak. U ovom slučaju reč je bila o raku kože, o melanomu. Postoji i vaše pismo u kome
odsto u trećoj fazi bolesti".
"Patriot" je napisao i da je dr Dolma usavršila čudesnu pilulu nazvanu na tibetanskom "šimdžom" da bi zaštitila decu od velikih boginja, ospica i drugih zaraznih bolesti i da ju je ispitala na članovima svoje porodice. List je dalje tvrdio da dr Dolma ta-kođe uspešno leči neplodnost, šećernu bolest, epilepsiju, astmu, artritis, reumatizam i srčane bolesti, uz napomenu da lečenje od dijabetesa traje do šest meseci i da se epilepsija može izlečiti pod uslovom da pacijent uzima njene lekove pre isteka 12 godina od prve pojave bolesti. (Prim. autora).
kažete da tom pacijentu ne možete da pomognete. Zašto?
- Tačno je. Rekla sam mojim asistentima da napišu takvo pismo... Pre svega, mnogi tekstovi o meni sadrže nepotpune, neprecizne ili neobjašnjene tvrdnje. Verovatno ste naišli na jedan takav tekst čiji autor nije sasvim razumeo ono o čemu piše. Što se bolesti raka tiče, Tibetanska medicina razlikuje četiri stadijuma, četiri faze te bolesti.
Neke vrste kancera mogu se lečiti u prvoj i dru-goj fazi, druge vrste ne mogu. U trećoj i četvrtoj fazi bolest se ne može eliminisati... može se samo produži-ti život bolesniku, ali se on ne može spasproduži-ti.
- Za koliko se život može produžiti?
+ Ne previše. Svaki je bolesnik slučaj za sebe. Taj period je obično vrlo kratak, a u izuzetnim slučaje-vima može da traje i do deset, dvanaest godina. U tre-ću i četvrtu fazu spadaju uglavnom slučajevi lečeni vrlo drastičnim metodama drugih medicinskih sistema. Reč je o obolelima koji su bili podvrgnuti operaciji i/ili hemijskoj terapiji.
Njihovo izlečenje je moguće od 60 do 70 odsto slučajeva. Tibetanski lekari, oni koji znaju, za takve slučajeve koriste mešavinu prečišćenih (prerađenih) plemenitih metala, dragog kamenja i lišća, cvetova i korenja biljaka. U slučajevima u kojima postoji upala ili otok, primenjujemo mokšu.
2.17 IMA LI SPASA ZA OBOLELOG?
- Na osnovu čega možete utvrditi postoji li mo-gućnost da bolesniku produžite život?
+ Na osnovu dijagnoze po tibetanskoim sistemu. Tačno se može utvrditi ima li pacijentu spasa ili ne...
+ Tačno tako. Tibetanski lekar je u stanju da razlikuje pulseve najvažnijih organa u telu i pulseve najvažnijih krvnih sudova. Postoje i pulsevi koji su kombinacija nekoliko ovih pulseva. Jedan od njih tačno govori može li se pacijentu uopšte pomoći ili ne.
- Pročitao sam da ste tokom boravka u Australiji tamošnje lekare potpuno zbunili svojom pričom o "ta-janstvenom pulsu smrti". Da li je reč o tom pulsu?
+ To nije puls smrti. Tako ste ga nazvali vi za-padnjaci. To je puls života.
2.18 NELOGIČNO PO ZAPADNOM SISTEMU
- Ako pacijent ne može da dođe kod lekara na pregled, onda vaši lekari, tako bar piše u jednom tek-stu o Tibetanskoj medicini, mogu da uspostave dijagnozu na osnovu pulsa njegovog najbližeg srodnika -sina, ćerke, majke, brata ili oca. Da li je to tačno?
+ Jeste. To je tačno.
- Verujem vam. Međutim, meni je osim verova-nja potrebno i logičko objašnjenje koje ću moći da shvatim i da prihvatim kao razložno na osnovu kriteri-juma civilizacije u kojoj sam odrastao i učio. Molim vas, probajte da mi objasnite kako je to moguće!
+ Svete knjige objašnjavaju taj princip. On se u praksi pokazao i kao moguć i kao vrlo koristan. Prove-ren je bezbroj puta.
- U redu, ali kako?
+ Oni su bliski ne samo po rođenju, oni su bliski po prirodi, oni su prijatelji, oni su jedan organizam13.
13 U savremenoj medicini dugo je postojala institucija porodičnog lekara, upravo zato što članovi jedne porodice nasle-đuju iste osobine.
Porodični lekar je poznavao i sredinu u kojoj porodica živi. Na taj način lekar je znao moguće slabe tačke svakog člana
poro-- Jedan organizam? + Da. To je objašnjenje.
- Ne sporim da članovi uže porodice utiču jedni na druge. Ne sporim da tako kažu i svete knjige, ali mi objašnjenje ne deluje uverljivo. Nije li, možda, reč o usmenim tantrama, o nekoj vrsti tajnog učenja?
+ Izgleda da se ne razumemo. Taj način odre-đivnja dijagnoze funkcioniše vekovima. Ne znam zašto je potrebno objašnjavati nešto što funkcioniše - samo zato da bi se objasnilo. To je vaš zapadni način mišlje-nja. Tačno je da bolesnik utiče na sebi najbliže i da oni nesvesno osećajui njegovu bolest.
- Ako mi dozvolite, postavio bih pitanje na drugi način. Ako je jedan član porodice bolestan, znači li to da su bolesni i svi ostali članovi porodice?
+ Da, ali ne sasvim. - Kako sad "ne sasvim"?
+ Ako je majka bolesna, onda ćerka ili sin mogu da dođu kod lekara i da lekar ispita njen ili njegov puls da bi utvrdio od čega je majka bolesna. Ako je otac bolestan, onda sinovljev puls treba da bude ispitan. Umesto bolesnog sina, lekaru može da dođe otac, a umesto ćerke, majka. Ako nema takvih srodnika, onda na pregled odlazi najbolji prijatelj14.
- I lekar uvek može da utvrdi dijagnozu?
+ Ne uvek. To je najteži način određivanja dija-gnoze u Tibetanskoj medicini.
dice i u slučaju bolesti koga od njih, odmah bi svoja dijagnostička ispitivanja usmerio ka pravom ciju. (Prim. dr Nemanje Vlatkovi-ća).
14 Prihvatljiva je pretpostavka da se zbog genetskih veza pregledom jednog člana porodice može ne odrediti, nego naslutiti bolest drugog, ali da se to isto može učiniti pregledom prijatelja nema logičke medicinske osnove. (Prim. dr Nemanje Vlatkovića).
- Ako lekar nije siguran u tako postavljenu dija-gnozu, šta onda čini?
+ Ako lekar nije apsolutno siguran u dijagnozu, onda je obavezan da ode do nepokretnog pacijenta i da ga pregleda.
- Po tibetanskim planinama takav put može da traje i danima, jer se do pacijenta može stići samo pešice!
+ Mora da ide!
2.19 MOKŠA U PONEDELJAK I SREDU
- Možete li da objasnite šta je to mokša i zašto tibetanski lekari izbegavaju da je primenjuju?
+ Ko izbegava? Ja sam je primenila u prošli ponedeljak i sredu.
- Zašto baš u ponedeljak i u sredu? Zašto samo u ta dva dana?
+ Zato što ju je bilo moguće primenitu baš u ta dva dana?
- Zbunjujete me. Na osnovu čega ste utvrdili da se može primeniti baš u ta dva dana?
+ Na osnovu astrologije.
- Vi ste, znači, prema astrološkim znacima odre-dili da ju je bilo moguće upotrebiti u ta dva dana. U redu, ali zašto?
+ Pa rekla sam vam, prema astrologiji. Pozna-vanje astrologije je sastavni deo Tibetanske medicine.
- I astrološke tantre se takođe uče napamet? + Svakako, kao i sve drugo u Tibetanskioj medi-cini.
- Dobro. Molim vas opišite i pokušajte da objas-nite tu vrstu lečenja.
+ Mokša je paljenje leka na određenoj tački. Sagorevanje leka reguliše kretanje energije. Mokša je
efikasnija od uboda iglom (akupunktura) i od masaže. Primenjuje se u težim oblicima bolesti.
2.20 SKLONI BOGAĆENJU NE MOGU BITI LEKARI!
- Da li biste pokušali da uporedite savremenu zapadnu medicinu i Tibetansku medicinu? Koje su nji-hove glavne razlike?
+ Ima previše razlika. Potrebno je mnogo vre-mena da se sve navedu i mnogo znanja da bi se razu-mele, a vi, kako vidim, niste lekar.
- Nisam. Možete li, iz svog ugla, da ocenite koja je medicina bolja?
+ Nije potrebno govoriti da je jedan sistem leče-nja bolji od drugog.
Nije uputno reći da je Tibetanska medicina naj-bolja, samo zato što se vekovima primenjuje bez ikak-vih primesa sa strane, dok su drugi sistemi mešavine kao što je to danas i sistem Ajurveda.
- Na kraju krajeva, možda biste nešto hteli da kažete, a ja vas o tome nisam pitao!
+ Dosad me niko nije toliko pitao o mom mišlje-nju. Svi su želeli da čuju samo šta Tibetanska medici-na može, a šta ne može da leči...
Hoću da kažem da moje shvatanje Tibetanske medicine podrazumeva i dva posebna elementa od ko-jih zavisi uspeh lečenja. Prvo, lekar mora da bude pot-puno motivisan, bez obzira kojem sloju pripada paci-jent. Drugo, lekar mora da voli medicinu. Samo uz te dve osobine biće uspešan lekar...
Vama to može izgledati čudno, ali ja sam uvere-na da će lek slabije delovati ako je lekarev osnovni cilj da zaradi novac.
- Jesu li to postavke Tibetanske medicine ili vaše lične?
+ To su postavke Tibetanske medicine, pa time i moje. Kad biramo učenike za buduće lekare, pre svega ispitujemo njegovu ličnost. Ako primetimo bilo kakvu sklonost ka bogaćenju, nećemo ga primiti.
- Da li bi i neki stranac mogao da studira Tibe-tansku medicinu?
+ Naravno. I stranac je dobrodošao, ali i on mora da ispuni uslove kao i svaki Tibetanac. Zatim, mi razgovaramo uz pomoć prevodioca, razgovaramo uz pomoć engleskog, trećeg jezika koji je stran i meni i vama. To je vrlo teško. Svaki ozbiljnije zainteresovani stranac bi prvo morao da nauči tibetanski jezik...
2.21 DR DOLMA ZAPADNIM LEKARIMA...
... o lečenju primarne pulmonarne hipertenzije: Zapadni lekari su dr Lobsang Dolmu pitali može li da izleči plućnu bolest poznatu pod nazivom primar-na pulmoprimar-narprimar-na hipertenzija za koju zapadprimar-na mediciprimar-na nema rešenje. Odgovor glasi ovako:
"Primarna pulmonarna hipertenzija može da bude izlečena lekom spravljenim od 11 sastojaka. Znam da vam je teško da u to poverujete, ali kad smo takve slučajeve počeli da lečimo u Indiji, ni indijski lekari nisu verovali dok lično nisu pregledali svoje ne-kadašnje pacijente koje smo mi izlečili. Vest se brzo proširila. Mi sada, svakodnevno, imamo po nekoliko takvih pacijenata..."
... o lečenju dijabetesa:
"Postoje dve vrste dijabetesa. Jedan je pankrea-sni dijabetes, a drugi je bubrežni dijabetes. Izlečenje je moguće, ako lekar pri pregledu pacijenta otkrije jedan od ova dva uzroka dijabetesa. Za potpuno izle-čenje pacijent treba četiri do pet meseci neprekidno i svakodnevno da uzima lekove."
... o lečenju leukemije:
"Leukemija počinje kao neravnoteža u koštanoj srži i u krvi. Ako se bolest ne leči na vreme, ona posta-je leukemija, rak. Postoposta-je brojni razlozi zbog kojih se to događa. Ukratko, to se događa zbog neodgovaraju-će ishrane, zbog izvesnih vrsta ponašanja i zbog kon-takta sa previše hladnom vodom...
...Akupunktura i masaža same ne mogu da izleče leukemiju. Potrebni su lekovi. Akupunktura samo olak-šava stanje, pomaže energiji da cirkuliše, ali ne može da leči leukemiju. Obolelom treba dati lek. Formula po kojoj se taj lek pravi navodi 25 sastojaka. Lek je
mešavina prečišćenog dragog kamenja i biljnih sasto-jaka."
3
33...000SSSTTTUUUDDDIIIJJJEEE
3.1 UČENJE JEZIKA
Pre nego što počne da uči Tibetansku medicinu svaki stranac bi, poput svakog Tibetanca, morao da nauči tibetanski jezik, a posebno bi morao da nauči veoma tešku i komplikovanu tibetansku kaligrafiju, bitnu za pravilno prenošenje medicinskog znanja. Eventualna kaligrafska greška mogla bi da napravi ve-liku pometnju i da nanese zlo pacijentu.
Drugo najvažnije jezičko pitanje za proučavanje Tibetanske medicine jeste poznavanje tibetanskih jezi-čkih sinonima i posebno onih sinonima koji se upotreb-ljavaju u samoj medicinskoj nauci. Svaki tibetanski lek i njegovi sastojci imaju po pet, šest, sedam pa čak i više naziva, a reč je samo o jednom jedinom leku ili o jednom jedinom njegovom sastojku.
Posle sinonima, student mora dobro da prouči i gramatiku tibetanskog jezika što je takođe vrlo bitno. Posle gramatike na red dolazi poetika tibetanskog
jezi-ka, jer se Tibetanska medicina uči napamet i bukvalno kroz stihove. Student mora da savlada umetnost pisa-nja stihova. Posle (nekoliko godina) studirapisa-nja jezika i poetike student mora biti u stanju da piše pesme ili kako to dr Lobsang Dolma kaže, da sastavlja poeziju i u stihovima mora da napiše esej koji daje svom men-toru da ga on pregleda, prouči i oceni. Pisanje stihova na tibetanskom jeziku nije nimalo jednostavan podu-hvat. Mnogi znaci savremenog tibetanskog jezika pre-uzeti su u sedmom veku i kasnije iz jednog starog indijskog pisma i komplikovani su za prepoznavanje i ispisivanje. Međutim, najteži deo tibetanske pismenos-ti je međusobno povezivanje pismenos-tih znakova i njihovo ras-poređivanje u slogove.
Kad mentor proceni da je student savladao ove discipline 80 do 90 posto, biće mu omogućeno dalje učenje, odnosno dalje studije Tibetanske medicine.
3.2 TANTRE SE UČE NAPAMET
Kad pođe u medicinsku školu student mora tač-no da zna svoj cilj. On mora da uči napamet medicin-ske stihove koji kondenzuju znanje četiri tantre.
Učitelj će proveravati učenikovo znanje tako što će ga upoređivati sa sadržajem zapisanih medicinskih knjiga. Istovremeno, predavač će dati uputstva stu-dentima o raznim medicinskim sastojcima biljaka i lič-no će ih odvesti u polje ili na planinu, u one oblasti u kojima rastu lekovite biljke. Pri tom, naravno, mora da vodi računa i o pravoj sezoni.
Lekar ili predavač će studentima pokazati kako da prepoznaju pravu biljku i kako da čupaju ili kidaju i skupljaju prave/potrebne delove biljke. Predavač će im objasniti koji deo sadrži lekovite sastojke koji će, po-tom, biti upotrebljeni za spravljanje lekova. To mogu
da budu cvetovi, listovi ili korenje. Da bi proverio šta su studenti naučili lekar ili predavač će sakupiti više biljaka koje liče jedna na drugu, koje mirišu slično i koje imaju sličan ili isti ukus. Studenti među tim bilj-kama moraju da otkriju pravu biljku.
3.3 KONTROLNI ISPIT POSLE PRVE GODINE
U toku studija Tibetanske medicine studenti moraju da polože niz ispita.
Prvi teži i sveobuhvatniji ispit polaže se - usme-no i pismeusme-no - posle prve godine studija. Jedusme-no od obaveznih pitanja jeste i detaljan opis sedam osnovnih sastojaka tela, opis njihovih funkcija i međusobnpg odnosa. To je najčešće pismeni ispit.
Na usmenom ispitu profesor će zatražiti od stu-denta da odrecituje najmanje jedno poglavlje iz jedne od četiri tantre. Razume se da student ne zna koje će od brojnih poglavlja morati da izgovori naizust. Pri tom, student ne sme da napravi ni jednu grešku, čak ni ono što se obično zove lapsus lingve.
Ako položi te ispite, student može da počne da studira drugu godinu Tibetanske medicine. Svake godine studije obuhvataju drugu oblast.
3.4 SEDMOGODIŠNJE STUDIJE
Tokom prve tri godine studija jedna manja grupa studenata striktno je vezana za jednog predavača15.U takvoj organizaciji profesor ima vremena da radi sa svakim studentom. U te tri godine studenti se trude da preuzmu što više profesorovog znanja.
15 Profesori Tibetanske medicine vode svoje grupe stude-nata tokom svih godina studija, kao što kod nas profesori vode svoje klase glume ili režije od početka do diplomiranja. (Prim. autora).
Student tokom sedmogodišnjih studija - pre svega i više od svega - uči napamet sve što postoji napisano ili upamćeno o Tibetanskoj medicini.
Student uči da čita puls, da analizira urin, da razlikuje lekovite biljke, njihove delove i uči da sprav-lja lekove, jer taj posao u Tibetanskoj medicini obav-ljaju lekari. Farmaceutika kao posebna grana ne pos-toji.
3.5 TROGODIŠNJE PROUČAVANJE PULSEVA
Posle sedmogodišnjih, takozvanih bazičnih studi-ja i svih položenih ispita student još nije postao lekar Tibetanske medicine. U sledeće tri godine treba da usavrši čitanje pulsa, a to je najvažnija i najteža disci-plina u Tibetanskoj medicini. Ukoliko student pokaže izvanredne rezultate, ovaj deo studija može da bude skraćen, ali ne može da bude kraći od dve godine.
Pri čitanju pulsa student prvo mora da ustanovi prirodni ili stalni pacijentov puls. Onda treba da nauči da razlikuje i ostale. Od trenutka kad je student u sta-nju da razlikuje muški, ženski i neutralni puls16
profe-sor počinje postepeno da ga uvodi u nauku razlikova-nja pulseva koji odražavaju tri tipa energije (ili fluida ili procesa), odnosno tri osnovna tipa poremećaja. U Tibetanskoj medicini oni nose sledeća imena:
1. rLung 2. mKrispa 3. Badkan
16 Savremena medicina smatra da svako ljudsko biće poseduje i muške i ženske hormone u određenim razmerama i količinama, što bi moglo da odgovara ovoj podeli na muški i žen-ski puls. Neutralni puls bi mogao biti hormonalna ravnoteža, što u krajnjem slučaju, kao i u Tibetanskoj medicini, znači neku vrstu hermafroditizma. (Prim. dr Nemanje Vlatkovića).
Tokom tri poslednje godine učenja studentov prvenstveni zadatak jeste da usavrši dijagnosticiranje čitanjem pulsa i naročito da savlada takozvane kom-plikovane slučajeve u kojima se "odjeci" pulseva mešaju. Trogodišnji, odnosno dvogodišnji praktičan rad uz starijeg lekara Tibetanske medicine treba da dovede studenta do nivoa u kojem će savršeno preciz-no razlikovati sve ospreciz-novne vrste pulseva. Bez podrob-nog i precizpodrob-nog znanja najmanje 20 vrsta pulseva Tibetanska medicina je nezamisliva. Profesor će od studenta tražiti da pregleda pacijenta i da zapiše dija-gnozu njegove bolesti. Profesor će onda pregledati pacijenta, govoriće studentu šta radi i šta otkirva, a is-tovremeno će čitati studentov zapis i oceniće njegova dostignuća.
3.6 SPECIJALIZACIJA
Specijalizacija lekara za određene vrste bolesti ne postoji u Tibetanskoj medicini. Međutim, u posled-nje tri godine student će izvesno vreme posvetiti u učenju specijalnih metoda lečenja i terapija kao što su mokša, puštanje krvi, akupunktura, akušerstvo i ma-saža.
Student još mora da prođe i kroz praktičnu obu-ku u lečenju ludila i paranoje. Profesor je dužan da svakog svog studenta nauči umeću razgovora sa lju-dima koji nisu zdrave pameti, imajući, pri tom, na umu da se sa pacijentima obolelim od različitih vrsta ludila razgovara na različite načine.
3.7 ISPIT PRETERANOG OPTEREĆENJA
Posle završetka desetogodišnjih ili, eventualno, devetogodišnjih studija i položenih svih ispita, student mora da položi završni ispit, koji se u Tibetanskoj medicini naziva ispit preteranog opterećenja.
Tokom više uzastopnih dana, student svakog dana čita puls oko stotinu pacijenata i zapisuje dijag-noze koje zatim provereavaju ispitivači, lekari Tibetan-ske medicine. Cilj ovako koncipiranog ispita jeste da utvrdi i ojača osetljivost i izdržljivost budućeg lekara. Ako student u ovom ispitu preteranog opterećenja po-kaže izdržljivost i ako korektno pročita puls u 80 odsto slučajeva, smatra se da je spreman da samostalno obavlja "svetu lekarsku dužnost". Ako je procenat tač-nih dijagnoza manji od 80 odsto, ispitivači će od stu-denta zatražiti da pod nadzorom iskusnog lekara prak-tikuje čitanje pulsa još jednu godinu, pa se tako studi-je Tibetanska medicina produžavaju na 11 godina.
Kad (i ako) uspešno završi i eventualnu dopun-sku, jedanaestu godinu, student je zvanično postao lekar Tibetanska medicina.
3.8 MEDICINSKE ŠKOLE
Prva medicinska škola na Tibetu podignuta je 1850. godine na jednoj steni iznad Lase, tibetanskog glavnog grada, a druga je otvorena kasnije u samom gradu.
Učenici su birani među mladim i inteligentnim monasima, a predavači među najiskusnijim lekarima i najučenijim lamama. Predavači su morali strogo da se pridržavaju školskih programa koji su bili izjednačeni sa religijskim kanonima, a u medicinska znanja više-vekovne starosti niko nije smeo da unosi bilo kakve promene. Učenje u ovim školama trajalo je od 10 d0 15 godina, što je zavisilo od sposobnosti učenika da brzo pamte medicine tekstove.
U skladu sa kosmičkom koncepcijom Tibetanske medicine, u školama je učena i nauka o kretanju i uti-caju nebeskim tela na organizme živih bića na Zemlji,
pre svega na čoveka. Sadržaj ove nauke, izražen ra-zumljivom zapadnom terminologijom, ravnopravno su činili astronomski i astrološki elementi.
Učenici su povremeno odlazili u prirodu da bi, pod nadozorom predavača, sakupljali lekovito bilje, koje se potom sušilo, mlelo u prah. Samleveno i razvr-stano lekovito bilje čuvano je u kožnim vrećicama u hramu Tra Jerpe, da bi, prema potrebi, bilo upotreb-ljeno za spravljanje lekova.
Dve medicinske škole nisu stvarale dovoljan broj lekara za oko dva i po miliona stanovnika ogromne države Tibet koja je zauzimala površinu jednaku teri-toriji Španije, Francuske i Nemačke zajedno. Da bi se povećao njihov broj, 1916. godine u manastiru Menci kang osnovan je i prvi tibetanski Astro-medicinski cen-tar u kojem su studije medicine trajale samo pet godi-na.
Posle kineske aneksije Tibeta 1950. godine, a naročito posle gušenja tibetanske separatističke pobu-ne 1959. godipobu-ne, veći broj predavača prebegao je u Indiju sa oko stotinu hiljada izbeglica. Smanjivao se i broj učenika, pa je poslednja škola Tibetanske medici-ne zatvorena u Lasi 1985. godimedici-ne. Istovremeno, lekari okupljeni u Daramsali, u severoistočnoj indijskoj državi Himačal Pradeš, otvorili su novu školu Tibetanske
medicine, ali i ona ima sve manje predavača.
4
44...000OOOSSSNNNOOOVVVNNNAAAPPPOOODDDEEELLLAAA
4.1 TRI ŽIVOTNE ENERGIJE ILI FLUIDA ILI PROCESA
Prema tibetanskoj medicinskoj teoriji ljudsko biće čine biološke i psihološke jedinice17.
17Postoji više teorija o podeli Tibetanske medicine, ovde je data ona koja se najčešće susreće u literaturi. (Prim. autora).
Biološke jedinice Psihološke jedinice: - tri energije/fluida/procesa - osećaji/čula i
- sedam sistema, - mentalni sistem.
Za funkcionisanje čovekovog organizma od navedenih jedinica, najbitnija je aktivnost tri osnovne životne energije koje se zovu:
1. rLung 2. mKrispa 3. Badkan
U pojedinim tekstovima o Tibetanskoj medicini napisanim na zapadnoevropskim jezicima, rLung je preveden kao vetar, mKrispa kao žuč, a Badkan kao limfa, što tibetanski lekari energično odbacuju i opisu-ju kao pogrešan i nekorektan pokušaj da se - prilagod-javanjem tibetanske terminologije terminima poznatim u zapadnoj lingvistici - Tibetanska medicina prikaže kao rudimentarni, zastareli oblik starogrčke medicine ugrađene u temelje savremene zapadne medicine18.
U nastojanju da Tibetansku medicinu približe za-padnom čitaocu, pojedini autori i prevodioci sa tibe-tanskog tumače ova tri pojma kao tri različite vrste enregije, drugi o njima govore kao o fluidima, a treći kao o procesima. Svaki od ova tri prevoda odražava samo deo istine i zbog toga, ipak, nije sasvim tačan. Adekvatan prevod za nazive tri energije/fluida/procesa nije moguć, jer ni u jednom drugom jeziku ne postoje
18 Prema Hipokratovoj medicinskoj školi, elementarna tele-sna tečnost sastojala se od krvi, žute žuči, crne žuči i flegme ili mukusa.(Webster's New World, Stedman's concise MEDICAL DIC-TIONARY, New York, 1987.) .
