• No results found

Uvod u grčke dijalekte

N/A
N/A
Protected

Academic year: 2021

Share "Uvod u grčke dijalekte"

Copied!
254
0
0

Loading.... (view fulltext now)

Full text

(1)

RIDIGER SМIТ

UVODUGRCKE

DIJALEKTE

Prevela s nemackog

(2)

Biblioteka ELEMENТI

(3)

R1DIGER SMIT

UVODUGRCKE

DIJALEKTE

Prevela s nemackog SANDRA SCEPANOVIC

IZDAVACКA KNJIZARNICA Z ORANA STOJANOVICA SREMSКI КARLOVCI • NOVI SAD

(4)

Naslov originala

RLidiger Schmitt, Einfuhrung in die griechischen Dialekte, Wissenschaftliche Buchge sellschaft, Darmstadt 1977, 1991'.

CIP -Каталогизација у публикацији

Библиотека Матице српске, Нови Сад

811.14'282

ШМИТ, Ридигер

Uvod u grcke dijalekte / Ridiger Smit ; preve1a s nemackog Sandra Scepanovic. - Sremski Kar10vci ; Novi Sad ; Izdavacka knjiZamica Zorana Stojanovica, 2005 (Novi Sad : Buducnost). -252 str. : ilustr. ;

18 ст. -(Biblioteka E1ementi ; 61)

Prevod dela: Einfiihrung јп die griechischen DiaIekte / Riidiger Schmitt. - Tiraz 1000.

-BibIiografija. - Registri. ISBN 86-7543-100-7

а) Грчки језик - Дијалекти

COВISS.SR-ID 206094855

Scanned by Ratio aeterna IP - KL - FF - BU

(5)

PREDGOVOR

Izucavanje grckih dijalekata ima тасај za �irok krug strucnjaka koji se Ьауе klasicnom starinom: za istoricare grckog jezika i indoevropeiste, jer dijalekti mogu da im pruZe prva uputstva za tacno odredenje porekla nekog ОЫј­ ka i njegovih mogucih srodnika; zatim za klasicne tilologe, ukoliko se Ьауе neatickim pesnicima i piscima, odnosno razlicitim dorskim, jonskim i eolskim knjiZevnim narecji­ mа, ili paZnju poklanjaju istoriji grckog jezika, koja je tako tesno роуеzanа sa istorijom helenske knjiZevnosti; za isto­ ricare starog veka, takode, buduci da su oni, u pogledu pro­ stranih geografskih odnosno tematskih podrucja i dugih vremenskih razdoblja kojima se Ьауе, а za koje nedostaju knjiZevni izvori, cesto upuceni па originalne drevne ерј­ grafske ili numizmaticke izvore pisane lokalnim narecjima, ali i zbog toga �to se u dijalektima ogledaju istorijat i medusobni odnosi grckih plemena; najzad, i za epigratica­ re, numizmaticare i papirologe u tumacenju njihovih nala­ za. Уес duze vreme postoji osetan nedostatak saZetih, uvodnih studija о grckim dijalektima, narocito takvih koje

Ы pocetnicima i onima koji nisu strucnjaci za jezik pruzile prve, kratke informacije о izvorima i pomocnim

(6)

stredstvi-та, cinjenicama i problemima u predaji grckih dijalekata. Оуај » Uvod« - а knjiga је tako zarnisljena - obra6a se, sto­

ga, upravo pomenutoj grupi korisnika, preteZno, dakle, kla­ siCnim filolozima i istoricarima starog veka.

Ovakvo odredenje namene dela odrazilo se, razumlji­ уо, kako neposredno па izgled knjige u celini, tako i па ra­ spored materijala u pojedinostima: ovde se ne radi о novim saznanjima, уе6 о prvom saietom i pregledno uoblice­ пот, jasno-pouzdanom vodicu, koji odvaja bitno od тanје vaZnog, tacnije nudi mnogo podataka umesto таlо роlетј­ ke, i posebno izdvaja ono sto је provereno iz оЫlја literatu­ re о grckim dijalektima i njihovim izvorima. Sto se tice rasporeda grade, па raspolaganju su Ыlе dve mogu6nosti, kako se to razgovetno vidi iz uobicajenog sklopa postoje6ih starijih prikaza grckih dijalekata: ili, strogo odvojivsi роје­ dinacne dijalekte, svaki tretirati kao celinu za sebe i tako slagati jedan do drugog komadi6e dijalekatske stvamosti, kao sto је to narocito slucaj u prirucniku Handbuch der griechischen Dialekte Alberta ТитЬа (Albert ТЬитЬ), ili,

pak, pojedine jezicke fenomene pratiti kroz sve dijalekte, dakle donekle u skladu sa njihovim geografskim prostira­ njem - modema dijalektologija је u svom najekstremnijem vidu to smatrala jedino stvamim i potpuno је porekla posto­ јanје dijalekata - i zatim dati jednu opstu sliku tih jezickih ројауа, svojevrstan presek kroz dija.ekte. Najznacajniji pri­ rucnik napisan па оуај nacin Ыlа Ы svakako knjiga Greek Dialects Karla D. Baka (Carl D. Buck). Altemativa je Ыlа, dakle, ili napraviti mozaik grckih dgalekata slaganjem ka­ micaka jednog do drugog, ili pak stvoriti viseslojnu opstu sliku preklapanjem pojedinacnih, SliC:lO postupku kod razno­ Ьојnе stampe. Оуај poslednji nасјn izlaganja п е Ь i za re­ zultat imao celoviti prikaz grckih d i ј а 1 е k а t а, уе6 jednu uporednu g r а т а t i k u grckih narecja, koja se nе Ы mnogo

(7)

grckog jezika i prakticno Ы se obracala iskljucivo strucnja­ cima za jezik. Posto Ы to bilo u suprotnosti sa pravom па­ mепоm ove knjige, ispostavilo se gotovo samo od sebe da u оЬш dolazi jedino prvi nacin izlaganja, koji je usmeren vise istorijsko-filoloski, а manје lingvisticki. Svaki dyalekat se, dakle, (и IV poglavUu) opisuje pojedinacno i tako se јеdnа do druge njzи zasebne gramaticke skice, koje prufaju celo­ vitu sliku pojedinih dijalekata i njihovih osobina. Odabrani postupak, koji, naravno, ponekad navodi па ponavUanje, moze - tako se barem mепј cini - svakom korisniku nesto da pruZi, а pre svega pocetnicima i onima koji nisu strucnja­ сј, dok је drugi nacin izlaganja, vec па osnovu izabranog kriterijuma podele, zanimljiv prvenstveno strucnjacima za jezik, а опоm korisniku koji trazi brz nauk о bitnim osobi­ пата jednog narecja moze besumnje premalo da ponudi.

Navedena razmatranja пито su vodila odluci da se kao uzor za ovaj »Uvod« izabere Tumbov »Prirucnik«. Njegova па bitno ogranicena, а ipak potpuna dokumenta­ суа zajedno sa iscrpnim bibliografskim podacima, zatim pravilno usmeravajuca preglednost i paZljivo odmeren sud jednodu§no su hvaUeni, а u tom prirucniku mogu se naCi i podaci о potvrdama pojedinih dyalekatskih oblika. Upravo u ovom poslednjem ја sam pokusao da nadmasim ТитЬа, odnosno njegove epigone Emsta Кikersa (Emst Кieckers) i Antona Serera (Anton Scherer), tako §to sam dosledno, sto је moguce iscrpnije, naveo mesta potvrde, kako bih korisni­ ku pruzio priliku da ih pregleda. Nastojao sam, iz prakticnih razloga, da to ро mogucstvu budu potvrde iz sigumo najra­ sporostranjenije zbirke grckih dijalekatskih tekstova, iz Ка­ uerovog (Cauer) Delectusa (skracenica: D), koji je preradio Eduard Svicer (Schwyzer). U samu ovu knjigu, iz razloga ogranicenosti prostora, пјје bilo moguce ukljuCiti i jedan iz­ bor natpisa, kao dokumentaciju i radi lak§e upotrebljivosti, kako је to ucinjeno kod Baka. U pojedinim slucajevima

(8)

odustalo se i od oslanjanja па ТuтЬа: tako sam, па primer, vise nego ТumЬ, teziste stavio па svedocanstva lokalnih govora, а knjizevnu upotrebu dijalekata, bilo da se radi о Homerovom, Pindarovom ili Sapfmom jezikи, nisam in ех­

[еnsо obradio, buduCi da опа и sebe иkljucuje raznovrsne posebne probleme. PrihvatajuCi predlog koji је јznео Valter Porcih (Walter Porzig) (и recenziji za ThumbIScherer, Gno­

топ 32, 1960, 596), ја sam posle opisa pojedinih narecja dodao odeljak о grupisanju dijalekata (poglavlje У). Ovaj »Uvod«, dakle, nasuprot starijim prirucnicima, poku8ava da napreduje od manjeg ka vecem - od dijalekatske raz­ novrsnosti do jedinstva koje јој је и osnovi. Da se рПkaz пе Ы suvise »rasplinuo«, ovde su za prakticno izvodenje posta­ vljene granјсе, koje su navodile па to da se relativno јеdin­ stvene celine, kao sto је recimo jonski dijalekat, obraduju jedinstveno, а пе da se dalje dele па zapadno-, centralno- i istocnojonski; и oblasti zapadnogrckih narecja pritom sam оЬiшпо sledio novu podelu Antonina Bartonjeka (Antonin Bartonek) и Classification ofthe West Greek Dialects.

Као i kod ТumЬа, и sredistu izlaganja, dakle и cetvr­ tom poglavlju, nalaze se kratki nacrti pojedinacnih dijaleka­ ta, razume se и vecoj meri sistematizovani nego tamo.

Naime, svaka od ovih dijalekatskih skica podeljena je и се­ tiri odeljka, koji su oznaceni velikim slovima: L = Lite­ ratura (о odgovarajucem шјщеktи), Iz = Izvori, Is = Istorija, 0 = Obelezja dijalekta. Ove oznake sluze istovremeno Ьо­ ljem snalaZenju иnuш pojedinih odeljaka i и knjizi kao celini. Spolja gledano, spram vecinom sliCno podeUenih poglavUa и Tumbovom prirucnikи, ovde је doslo do sadr­ Zinskog pomeranja, utoliko 8tO su, и poredenju sa odeljcima L, Iz, Is, oni obelezeni sa О, dakle cisto lingvisticka razma­ tranja, donekle и drugom planu. Oni se ogranicavaju па пе­ ophodne podatke i uglavnom sadrZe опо 8tO је kao osnovna informacUa pretpostavka dalje diskusije о istoriji dijalekata

(9)

ili njihovom grupisanju. Nije potrebno obja.snjavati да је до ove razlike u »odтeravanju« pojedinih odeljaka doslo pre svega iz obzira prema »nestrucnim«, odnosno korisnicima koji se profesionalno ne bave jezikom. Autoru preostaje samo да se nada да се ovakav postupak naiCi па odobrava­ nje. On je, inace, posebnu pamju posvetio navodenju sto је moguce bogatije bibliografske dokumentacije. Ogranice­ nost prostora onemogucila је, doduse, da bibliografija род L Ьиде potpuna; imajuCi to u vidu, nastojalo se da se u L-odeljcima - izuzimajuCi literaturu koju је valjalo роmе­ nuti па drugim mestima unutar odgovarajuce dijalekatske skice - navedu pre svega noviji i najnoviji radovi, koji оmо­ gucavaju pristup starijim studijama; ро ovima je bilo dozvo­ ljeno nesto snamije »kopati« vec i stoga sto se obuhvatni stariji radovi kao i odgovarajuCi odeljci, razumljivo, vec na­

(10)
(11)

SPISAК SКRACENICA

1. Naslovi knjiga

Bartonek = А. Bartonek, Classification ofthe WestGreek Dialects at the Time about 350 В. С., AmsterdamlPra­ gue 1972.

Bechtel I-Ш = F. Bechtel, Die griechischen Dialekte. I-Ш, Berlin 1921-24, 21963.

D = Dialectorum Graecarum ехетрlа epigraphica potio­ ra (»Delectus inscriptionum Graecarum propter dia­ lectum memorabilium« quem primum atque iterum ediderat Paulus Cauer editio tertia renovata). Edidit Eduardus Schwyzer, Leipzig 1923, Nachdruck нн­ desheim 1960.

Debrunner/Scherer = А. Debrunner, Geschichte der grie­ chischen Sprache. 11, 2. Aufl. von А. Scherer, Berlin

1969.

GDI = Sammlung der griechischen Dialekt-Inschriften. I-IV, Gбttiпgеп 1884-1915.

Harlow = R. В. Harl0W, Eine Dialektanalyse der koischen Asylieurkunden, рЫl. Diss. Zurich 1972.

Head2 = В. У. Head, Нistoria numorum. А Manual of Greek Numismatics, Oxford 21911.

(12)

Hoffmann Ј-Ш = о. Hoffmann, Die Griechischen Dia­ lekte in ihrem historischen Zusammenhange. Ј-Ш, Gбttiпgеп 1891-98.

Hoffmann!Scherer = о. Hoffmann!A. Debrunner, Geschi­ chte der griechischen Sprache. Ј, 4. Aufl. von А. Sche­ rer, Berlin 1969.

IG = Jnscriptiones Graecae

Jeffery = L. Н. Jeffery, Тће Local Scripts of Archaic Greece, Oxford 1961.

Meister Ј-II = R. Meister, Die griechischen Dialekte auf Grundlage von Ahrens' Werk: » De Graecae linguae

dialectis«. Ј-II, Gбttiпgеп 1882-89.

PMG = Poetae Melici Graeci. Edidit D. L. Page, Oxford

1962.

Schwyzer Ј-ЈУ = Е. Schwyzer, Griechische Grammatik auf der Grundlage von Karl Brugmanns Griechischer Grammatik. Ј-ЈУ, MUnchen 1939-71, Ј: 41968, II-Ш:

31966--68.

SylP = Sylloge inscriptionum Graecarum а Guile1mo Dit­ tenbergero condita et aucta. Ј-ЈУ, Leipzig 31915-24, Nachdruck Hildesheim 1960.

ThumbIКieckers = А. ЈЪиrnЬ, Handbuch der griechi­ schen Dialekte. Ј, 2. АиЛ. von Е. Кieckers, Heidelberg

1932.

Thumb/Scherer = А. Thumb, Handbuch der griechischen Dialekte. 11, 2. АиЛ. von А. Scherer, Heidelberg 1959.

АА AAHG

2. Spisak casopisa

= Archaologischer Anzeiger. Berlin

= Anzeiger fur die Alterturnswissenschaft. Jn­ nsbruck

(13)

ABSA АЕ AeR AHVL АЈРЬ АО APAW

= Annual of the Brithish School at Athens. London

= 'АрхаLOл.ОУLlС� 'Еф"l]IA.ЕР(�. Athen

= Atene е Roma. MessinaIFirenze

= Humanistika Vetenskapssamfundet i Lund. Arsberiittelse. Lund

= American Joumal of Philology. Baltimore = Archiv Orientalni. Praha

= Abhandlungen der PreuВischen Akademie der Wissenschaften. Philosophisch-histori­ sche Кlasse. Berlin

ArchClass = Archeologia Classica. Roma

ASAA = Annuario della Scuola Archeologica de Ate-ASNP вв ВСН ВICS ВЈ ВРЕС BSL BVSG

ne е delle Missioni Italiane in Oriente. Roma = АnnаН della Scuola Normale Superiore di

Pisa. Lettere, storia е filosofia. Firenze = Beitriige zur Kunde der indogermanischen

Sprachen. Gottingen

= Bulletin de Correspondance Hellenique. Paris = Bulletin of the Institute of Classical Studies

of the University of London. London = Bonner Jahrblicher des Rheinischen Landes­

museums in Bonn und des Vereins von Al­ tertumsfreunden im Rheinlande. Kevelaer = Bollettino del Comitato per la preparazione

della Edizione Nazionale dei Classici Greci е Latini. Roma

= Bulletin de la Societe de Linguistique de Ра­ ris. Paris

= Berichte tiber die Verhandlungen der Ко­ niglich Sachsischen Gesellschaft der Wis­ senschaften zu Leipzig. Phil.-hist. Кlasse. Leipzig

(14)

ByzZ CPh CQ Eclas GGA Gl

= Byzantinische Zeitschrift. MUnchen = Classical Philol0gy. Chicago = The Classical Quarterly. London = Estudios Clasicos. Madrid

= Gottingische Gelehrte Anzeigen. Gottingen = Glotta. Zeitschrift fiir griechische und

lateini-sche Sprache. Gottingen GR = Greece & Rome. Oxford

HSPh = Harvard Studies in Classical Philology. Сат-IF JdS JНS JКF JOAI кz Lg bridge, Mass.

= Indogermanische Forschungen. Zeitschrift fiir Indogermanistik und allgemeine Sprach­ wissenschaft. Berlin

= Јоиmаl des Savants. Paris

= Тhe Јоитаl of Hellenic Studies. London = Jahrbuch fiir kleinasiatische Forschung. Hei­

delberg

= Jahreshefte des Osterreichischen Archaologi­ schen Instituts. Wien

= Zeitschrift fiir vergleichende Sprachforschung. Gottingen

= Language. Јоиmаl of Linguistic Society of America. Baltimore

МDAI-A = Mitteilungen des Deutschen Archaologischen мн

Mn MSL

Intstituts. Athenische Abteilung. Berlin = Museum Helveticum. Schweizerische Zeit­

schrift ftir klassische Altertumswissenschaft. Basel

= Mnemosyne. Bibliotheca Philologica Batava. Leiden

= Memoires де la Societe де Linguistique де Paris. Paris

NGGW = Nachrichten von der Gesellschaft der Wissen­ schaften zu Gottingen. Philologisch-historische Кlasse. Gottingen

(15)

NJ РР I{А I{AAN IША I{EG I{FIC IHL

= Neue Jahrbticher filr das klassische Altertum, Geschichte und deutsche Literatur. Leipzig

= La Parola del Passato. Rivista di studi antichi. Napoli

= Revue Archeologique. Paris

= Rendiconti della Accademia di Archeologia, Lettere е ВеНе Arti di Napoli. Napoli

= Revue des Etudes Anciennes. BordeauxlParis

= Revue des Etudes Grecques. Paris

= Rivista di Filologia е di Istruzione Classica. Torino

= Rheinisches Museum filr Philologie. Frankfurt а. М.

= Rendiconti dell' Instituto Lombardo di Scienze е Lettere. Classe di lettere е scienze morali е storiche. Milano

IH'h = Revue de Philologie, de Litterature et d'Нi-stoire anciennes. Paris

SEG = Supplementum epigraphicum Graecum. Lug­ duni Batavorum

Slo'FBU = Sbomik Praci Filosoficke Fakulty Bmenske University. Вmо

S(,LG = Studien zur griechischen und lateinischen Grammatik. Leipzig

SIFC = Studi Italiani di Filologia Classica. Firenze

SMEA = Studi Micenei ed Egeo-anatolici. Roma

SMG = Atti е Memorie della Societa Magna Grecia. Roma

SPA W = Sitzungsberichte der PreuВischen Akademie der Wissenschaften. Phil.-hist. Кlasse. Berlin

SSL = Studi е Saggi Linguistici. Pisa

IАРА = Transactions and Proceedings oftl1e American Philological Association. Ithaca, N. У.

(16)

II'S Transactions of the Philological Society. Ох-ford

uuA = Uppsala Universitets Arsskrift. Uppsala ZA = Ziva antika. Skopje

ZFFUК = Zbornik Filozofickej Fakulty University Ко­ mеnsktЉо. Bratislava

(17)

1

GRCKI DIJALEKTI

1

NЛНОVI IZVORI

1. Uvod

Grcki jezik, koji је, kao sto је poznato, jedan saтostalni ogranak velike indoevropske jezicke ро­ rodice, od pocetka pisane predaje u velikoj meri је dijalekatski podeljen, bas kao sto је i grcka zemlja па beskrajno raznovrstan nacin izdeljena planinama i morima. Za poznavanje ovih lokalnih narecja пај­ dragoceniji izvor su nebrojeni natpisi (ир. odeljak 2), koji jasno ukazuju па to da se grcko govorno ро­ drucje u ranijim vremenima delilo па razlicite, mа­ пје ili vise ostro razgranicene dijalekatske oblasti. Aticki, govor Atine i пјепе blize okoline,je опај grc­ ki koji se predaje u nasim skolama i zato пат od pocetka izgleda kao »norma«, dok ostali dijalekti od njega »odstupaju« (ukoliko se nase zanimanje uopste protegne do пјЉ). Ра ipak, aticki defacto predstavlja tek jedno malo »parce« dijalekatske karte Grcke i

(18)

prvobitno је Ыо samo ј е d а п pored mnogih drugih dijalekata, sve dok politicka i kultuma prevlast Atine nije i za nјеn govor izborila vodecu pozicUu. Siroko rasprostranjena predrasuda о »normativnom atickom« dovela je (uostalom vec kod Rimlj ana) do jedne pot­ риnо iskrivljene slike u proucavanju grckih dijale­ kata, koji su posmatrani u odnosu па aticki, umesto da se i ovaj postavi ravnopravno uz ostala narecja.

Sarenilu grcke dijalekatske karte narocito do­ prinosi i ta okolnost daje svaki osobeni govor nekog grada ili podrucja bivao »presaden« u nove naseobi­ nе prilikom grckih kolonizacija ranog doba. Tako је,

па primer, dijalekat Korkire prakticno identican sa оnјm u Korintu, Korkirinoj matici. Isti је slucaj sa govorom Кirene u odnosu па onaj па Teri, а dijalekat Tarenta, koj i j e, opet, bolj e poznat jedino zahvalju­ juci narecju njegove naseobine Herakleje, pokazuje

vrlo tesne veze sa dijalektom Lakonije, odakle su, prema antickoj tradicij i, kolonisti dosli u Tarent. Zato је iz ovoga lako zakljuciti da narecja metropole i kolonije treba razmatrati zajedno (па primer kor­ kirsko sa korintskim u IV 2 »saronski«), mada se iz toga nе sme izvesti pravilo, buduci daje istorija kat­ kad proticala manје pravolinijski i bila izlozena najrazlicitijim posebnim uticajima. Ovaj aspekt od­ nosa izmedu kolonij e i matice јо!; nikada nije оЬиЬ­ vatno i sistematski izucavan; u odnose u kolonijama Velike Grcke (Magna Graecia) ирисије А. Pagliaro,

IZ problema liguistico, Metropoli е colonie di Ма­

gna Grecia. АШ del terzo convegno di studi sulla Magna Grecia, Napoli 1964, 87-111. Оnо па sta

(19)

ovakvi primeri ukazuju kao па »princip« delotvoran и istorijskom periodu, mora daje и istoj meri vazilo i и preistorij sko doba: tako, па primer, izvestaji antic­ ke tradicije о naselj avanju ostrva К ipra, koj i govore о dolasku sa Peloponeza (za pojedinosti ир. IV 1 3 Is), nalaze svoju potvrdu u bliskom podudaranju ki­ parskog i arkadskog dij alekta.

Premoscavanje j aza izmedu оуљ brojnih роје­ dinacnih lokalnih dijalekata pocelo је tek и heleni­ sticko, а konacno se zavrsilo и rimsko doba, putem ujednacenog i opsteprihvacenog jezickog oblika, takozvanog kOini-diјаlеktа (КОLv'rl6Lал.ЕКtо�). Os­ novu ovog dij alekta cini aticki, ali su njegovom for­ miranju doprinela i ostala narecja, koja su, opet (sa jedinim izuzetkom lakonskog, ир. nize IV 6 Is), sa ројауоm ovog novog zaj ednickog jezika, poste­ peno potiskivana iz upotrebe и jednom dugotrajnom procesu, koj i se od dijalekta do dijalekta razlikovao brzinom svog napredovanja. Prema tome, и istori­ ji grckog j ezika mogu se, ukupno gledano, razli­ kovati dve ероће: starija, ероћа lokalnih dij alekata i mlada, ероћа opstegjezika, koja опи prvu smenjuje. Buduci da оуај proces zamene otpoCinje и IV у. pre Hr. - odlucujuca uloga и nj emu pripada uvodenju jonskog alfabeta kao »jedinstvenog pisma« (ир. I1)­

i da, s druge strane, stanje izvora dopusta da se mno­ ga narecja bolje upoznaju tek и оуо »novije« doba (od

400. g.), za neke se dijalekte moze napisati jedino istorija njihove propasti. Ovi procesi cesto se ne daju lako propratiti putem pisanih izvora, jer se па osnovu natpisa mogu izvoditi tek posredni zakljucci о jeziku

(20)

kojim je narod stvarno govorio, а tu posebno ispiti­ vanje u svakom pojedinom tekstu zahtevaju strani uti­ caji, snaZno izraZeni lokal-konzervativizam ili slicne tendencije. Borba pojedinacnih dijalekata sa kojnom - delom i sa medustepenom u vidu razlicitih opste-re­ gionalnih govora (pre svega па dorskom podrucju), koji su zatim i sami presli u kojnu - i dalji zivot роје­ dinih narecja u helenisticko doba - u nekim slucaje­ vima mogu se naci zabelezeni dokazi za to, па primer kod beotskog (up. IV 9 L Buttenwieser), tesalskog (up. IV 1 О L Fohlen) ili kritskog dijalekta (up. N 5 L Кieckers (2» - ovde пе mogu biti detaljnije razma­ trani (najnoviji obuhvatan prikaz u DebrunnerlSche­ rer 3 2-50), tim pre sto se ova problematika vise tice kojne nego samih dYalekata. Као ilustracija stvarnih odnosa u jednom odredenom trenutku (oko 200. g. pre Нr.) moze odlicno posluziti nekoliko natpisa iz Magnezije (Кет [up. IV 7 L] br. 18-84) koji pred­ stavljaju odgovor razlicitih gradova na jedno magne­ zijsko pitanje. Dok prvobitno jonski gradovi (kao па pr. Halkida), jednako kao i (razumljivo) novije па­ seobine, pisu kojnu, dotle se npr. Кnos, Korint, Kor­ kira ili Sirakuza uglavnom i dalje sluze svojim starim dorskim dijalektom, koji је znacajnije odstu­ рао od kojne (pre svega zbog svojeg -<Х-vokalizma)

i zbog toga је Ыо manје podlozan пјепоm uticaju.

2. Natpisi

Natpisi su vec па pocetku pomenuti kao пај­ znacajniji izvor za poznavanje grckih dijalekata, pri

(21)

сети taj ројат ovde treba primeniti и najsirem smi­ slu па sve sto је napisano па bilo kakvim predmeti­ та, dakle па sve sto је »epigrafsko«. То ukljucuje i natpise па novcu (ир. pre svega Head2), komadima gmcarUe (OO'tP<XIC<X) i vazama (ир. pre svega IV 1 6

L Кretschmer, IV 2 L Arena (2» , koji zbog svoje malobrojnosti (ј zato sto vecinom sadrze samo јте­ па) igraju тапје vaznu ulogu, аН ponekad ipak јта­ ји presudan znacaj и pitanjima fonetike ili grafije. Na raspolaganju патје neprocenjivo veHki broj nat­ pisa za сео vremenski raspon starog veka, i to па ukupnom podrucju koje su Grci и to doba naseljava­ Н, kako и samoj Grckoj tako i па ostrvima i и najuda­ ljenijim kolonijama. Broj poznatih grckih natpisa danas se procenjuje па preko 1 ОО 000; najstariji, uko­ Hko su pisani fonetskim pismom (ир. poglavlje II), spadaju jos и УIII v. pre Hr.; ako se и obzir uzmu i natpisi па Hnearu В (ир. odgovarajuci odeljak) sa svojim tekstovima па mikenskom dijalektu, onda se vremenska granica pomera nazad и proslost, do da­ leko и II milenijum pre Hr. Ne postoji jedan potpuni korpus svih ovih grckih natpisa. U meduvremenu se odustalo od plana da se jedan takav korpus sacini и ediciji Inscriptiones Graecae (IG), и okviru koje do danas postoji preko 40 svezaka (odnosno tomova). Pored IG pojavio se i citav niz drugih korpusa ogra­ пјсепЉ па natpise pojedinih gradova (kao sto su Olimpija, Prijena, MagnezUa itd.) ili podrucja (па pr. Krit: ир. IV 5 L Guarducci). Postoji veci broj та­ пје ili vise obuhvatnih zbirki izabranih natpisa, koji zasluzuju paznju zbog svog dijalekta; ove zbirke Ысе pomenute u poglavlju III.

(22)

Ovde пе treba raspravlj ati о znacaju natpisa uop8te, cij im se istraiivanjem bavi posebna discipli­ па, epigrafika. U daljem izlaganju valjajedino istaci vainost tekstova natpisa za izucavanje grckih dij ale­ kata, koja proizlazi prevashodno iz toga 8to su natpi­ si originalna obave8tenja i nikako nisu iskvareni rukopisnom predajom (ир. и odeljku 3 ), te se tako mogu smatrati autenticnim svedocanstvima о stanju jezika и vreme svog nastanka. Upravo su natpisi ti koj i пат omogucavanju da uvidimo raznolikost dijalekata па grckom tlu, s obzirom па to da mnogi dij alekti uop8te nisu na8li upotrebu и knjizevnim tekstovima, vec samo па lokalnim natpisima, kao па primer arkadski ili kiparski, а о mikenskom da i пе govorimo. Oni пат takode dopU8taju (ukoliko su datovani ili ih је moguce datovati) da upoznamo razvojni put ostalih dij alekata, delom bolje nego 8to to cini knjizevnijezik, koj i j e, kao 8to је poznato, се­ sto konzervativan i arhaizujuCi. Alfabetski natpisi su ponekad napisani lokalnim pismima (ир. poglavlje II); naime, za stariju Grcku је, j ednako kao dijale­ katsko 8arenilo, karakteristicna i raznovrsnost lokal­ пЉ alfabeta: svako mesto (Ш svako podrucje) ima и starij e doba, tj . do IV v. pre Hr., sopstveno pismo, ра se od mesta do mesta тепјаји 8to oblici znakova (koj i, naravno, i и istom mestu pokazuju uzastopne razvojne stupnjeve), 8tO nj ihova vrednost (ир. nize poglavlje II).

Da Ы se и pravom svetlu prikazala vrednost »kamenja« kao izvora i njihova, и poredenju sa ru­ kopisnom predajom, veoma velika verodostojnost najbolje mogu posluziti takvi epigrami, koji su kao

(23)

citati pismeno preneseni u knjige, а ciji su originali ponovo nadeni па kamenu. Takvi »dubleti« u preda­ ji pruzaju dokaz za to da »dijalekatska pouzdanost« tekstova u rukopisnoj tradiciji nije preterano veli­ ka i da su u njima dijalekatski oblici zamenjeni па najrazlicitije nacine (ир. izmedu ostalog ThumblКi­ eckers 18, Hoffmann/Sherer 79d.). Evo nekoliko primera za to:

( 1 ) Tukidid 6, 54, 7 pominje jedan oltar, koji je Apolonu posvetio Pizistrat, unuk istoimenog tiranina, kao secanje па svoje arhontovanje. Na пјеmи se, kaZe Tukidid, »jos i danas« u »tesko raspoznatljivim« (Ш »izbledelim«?) slovima «ЧА.uброtс; ура.IЧА.аОLV) moze procitati:

JA.vfiJA.a t6b' ђс; apx.fic; ПЕюtоtраtос; 'Iллtоu ut6c; ЭfilCЕV 'Ал6л.л.rovос; пuэtоu ЕУ tEJA.EVEL

»Ovo је u znak secanja па svoju upravu postavio Pizistrat, НipUin sin, u svetilistu Apolona Pitijskog«.

Na dva паgmепta jednog mennemog simsa ovog oltara nasli su se, 1877. godine, delovi tog natpisa (IG

Ј2 7 6 1 ), pisani jasno citljivim slovima (ир. Jeffery, ta­ bla 4, br. 37):

JA.VЁJA.a tOOE Ыс; арх.Ес; ПЕЮLq-r[раtос; hLЛЛLО h]uюс; ЭЕICЕV 'Алол.Лбvос; ПvЕНL]q ЕУ tEJA.EVE�

Jezicke razlike izmedu izraZavanja па natpisu i u literarnoj upotrebi ovde su minimalne - оЬа teksta su, naime, па atickom - u ovom slucaju razilazenja se pre javljaju u pogledu pisma.

(24)

(2) Pausanija 5, 24, 3 ovako prenosi natpis sa olimpijske statue Zevsa, koju su zavestali Lakede­ monjani:

БЕ�О aya� Кроvtба ZEiJ 'ОЛ:U!1ЛLЕ калоv ауаЛ!1а

[Мер 8'U!1<P ';01: t; ЛаКЕбаЧ . .tOvtОLt;

»Primi, gospodaru, Кronov sine, Zevse iz Olimpi­ je,ovaj lepi kip, milostivog srca, od Lakedemonjana!«

Dva parceta јеdnе okrugle mermerne baze, prona­ dena u Olimpiji 1876., odnosno 1879. godine, sadrze ovu posvetu па lakonskom pismu (ир. Jeffery, tabla 37, br. 49) u sledecem obliku (IG У:l, 1562 = D 7):

[БЕ�]Q �qv[a]� Kpov[L]c?a{L} 4Е1Ј 'ОЛ1ЈVЩ� калоv ау аЛ!1а

hLЛЁFб[L 8'U]!-tб� 10L<Л> ЛаКЕБШ!10VLQ[Lt;]

Uporedivanje ova dva teksta jasno pokazuje ukla­ пјanје dijalekatskih osobenosti u »literarnoj« verziji u korist standardnih (&.уа.; bez F- itd.) ili specificno ћо­ merskih oblika (LЛ.аос;).

(3) Као natpis па grobu Korincana palih u bici kod Salamine i tamo sahranjenih, па razlicite пасinе se prenosi (i delom pripisuje Simonidu) sledeci tekst:

& �EYE, Е1Ј'Uбр6v по,;' Evato!-tЕv ао,;" Koptv80'U, viJv б' a!-t' A'tavtot; vdoot; EXEL �ала!-ttt; к,;Л.

»0 strance, nekad smo prebivali u vodom boga­ tom gradu Korintu, а sad nas irпа Ajantovo ostrvo Sa­ lатјпа«.

(25)

Меnnеmа рlоса nadena па Salamini 1895., koja је, па Zalost, pretrpela уеса ostecenja, cuva originalni tekst (IG Р 927 = D 126) па arhaicnom korintskom

pismu (ир. Jeffery, tabla 21, br. 29):

[О ;ЕУЕ, Еuhuбр]оv лок' EVaLO!.tE� aatu <fорtv8б, [VUV б' a!.tE Аtа]У1Щ [yaao� EXEL LаЛ.а!.tL�] Dorizmi лака = лоtЕ i -!!Е<; = -!!ЕУ ocigledno Stl

standardizovani; па zalost, upravo tamo gde Ы trebalo da stoj i ekvivalent atickog �EYE tekst nije sacuvan.

Jednako kao 8to su za upoznavanje lokalnih dija­ lekata natpisi (izuzimajuci јаупе dokumente sa пјЉо­ vim sluZbenimjezikom) izdasniji nego literami izvori, oni su, isto tako, kao sto је tlpravo pokazano, i »auten­ ticnije«, verodostojnije preneseni. Razume se da greske ргауе i klesari (pecatoresci, umetnici koji oslikavaju vaze i drugi), koj i cas mogu da pogre�e и pisanju, cas

Ја ispuste neki znak itd. Ра ipak, posto su se vecinom tako reci jedino oni bavili predajom tih tekstova, koji l1isll generacijama iznova prepisivani (eventualno i (Irllgim pismom), ovde SLl »izvori gresaka tl rukopisi­

та ... gotovo svedeni па minimum« (ThumbIКieckers

\4). Druge greske, koje se cesce pojavljuju, јmаји, па­ protiv, znacajnu infonnativnu vrednost: tako, па pri­

"ЈСГ, odstupanja od pravopisnih pravila (»pisi kao sto )!,ovoris« је и drevnoj Heladi, kao i danas, Ыlа deviza ol1ih koj i su imali poteskoca sa ortografijom) ukazuju

Ila fonetske promene, koje za glasovnu istorijtl mogu

I)itijednako znacajne kao i pravopisna kolebanja ili iz­ IIIспе (pre svega uvodenje jedinstvenog alfabeta; ир.

(26)

npr. IV 9 О 3). Obuhvatni materijal па atickom dija­ lektu pru.za ovde, svakako, najranija svedocanstva, kao 8to to uverUivo predocava narocito Teodorsonova (Teodorsson) studija (ир. IV 1 6 L). Naravno, treba uvek imati и vidu da karakter natpisa utice па oblik је­ zika: javni dokиmenti, cesto sastavljeni od strane dr­ zavne administracije, ро pravilu su jezicki brizljivije redigovani nego privatni natpisi, recimo па nekom nadgrobnom spomenikи. Samo и odredenim slucaje­ vima, па primer kod starih atickih natpisa па vazama јlј тlоојћ k1etvenih tablica (tabellae defixionum, ир. IV 1 6 Iz), smeju se па osnovu natpisa donositi zakljuc­ ci о svakodnevnom narodnom govoru koji mi danas zovemo »dUa1ekat«, dok anticki termin БLал.ЕКtо<; nјје omacavao samo »lokalnujezicku osobenost« vec pre svega i razlicite knjizevne govore.

Ako Ы и pogledu dijalekatske verodostojnosti trebal0 napraviti razlikи vec prema vrstama natpisa, onda su odredeni tekstovi posebno »sumnjivi«: (а) metricki natpisi, koji sa тanје i1i vi8e uspeha ро­ draZavajujezik pesni8tva (pre svega ера) i1i ти dodaju domace primese; (ь) takvi natpisi koji su nastali izvan odredenog dij alekatskog podrucja, 8to istovremeno maci da su ih nacini1i k1esari »drugog jezika«, npr. и mestima sa panhelenskim svetili8tima kao 8to su Delfi - и vecem obimu ир. с. D. Buek, »ТЬе Interstate Use of the Greek Dia1ects«, CPh 8, 1 9 1 3, 1 33-1 59; (е) natpisi koji su sacuvani и тlоојт prepisima i pokazu­ ји make modemizovanja; (d) oni natpisi koji, preteZno tokom veStacki arhaizujuce faze carskog doba,

(27)

ро-draiavaju (пе vise zive) dijalekte i pritom па razlicite пасјпе oblike kojne pogresno prevode и (pseudo-) di­ jalekatske forme.

3. Knjizevni izvori

Usled enormnog porasta broja epigrafskih spo­ menika, knjizevna dela kao izvori za grcke dijalekte sve viSe su potiskivana и drugi рlап, iako se poznava­ пје grckih narecja, па pocetku istrazivanja и ovoj оЫа­ sti и XIX vekи, najpre и potpunosti zasnivalo па njima. Daleko od toga da su sva narecja Ыlа и knjizevnoj upotrebi: kao knjizevni dijalekti vaZnu ulogu јтаји jonski Gezik ера, elegUe i najstarije umetnicke proze) i aticki Gezik aticke komedije i aticke proze); pored пјјћ literarnu primenu јтаli su i lezbljanski (Alkeja i Sap­ fe), jedan slucaj beotskog (pesnikiцje Korine) i razliCite podvrste dorskog dijalekta (и horskoj lirici i horskim pesmama aticke tragedije, и sicilskoj komediji i и тј­ ти). Upotrebljivost ovih literarnih izvora za obavesta­ vanje о lokalnim dijalektima је па razlicite nacine ogranicena; ovde сето иkratko govoriti о tome. S jed­ пе strane, knjizevna dela kao umetnicka dela пе preno­ se vemo govorni dijalekat (пет. »Mund-Art«: »usmeni паСјп«) vec i zbog toga sto knjiZevna upotreba vodi jed­ пот pisanom jeziku, koji se и izvesnom smislu »zamr­ zava« па odredenom stupnju svog razvoja, ako пе i jednom »naddijalekatskom« vestackom jezikи, koji и sebi оЬј edinjuj е pojave iz razliCitih narecja, kao sto је

(28)

to slucaj sa jezikom ера, aticke umetnicke proze ili sa kOini-diјаlеktоm. S druge strane, knjiZevna dela, јzшi­ majuci papiruse, preteZno su predavana putem rukopi­ sa i zbog toga su bila izlozena svim mogucim izvorima gresaka и rukopisnoj predaji. Visestruko prepisivanje dovodilo је do manје ili vise mehanickih gresaka и pi­ sanju. Medutim, prvenstveno su dija1ekatski tekstovi ili pojedinacni dijalekatski oblici, ukoliko su bili »razwn­ ljivi« рјsзru koji ne poznaje dijalekat - svesno ili nesve­ sno - Cesto prilagodavani »normi« ovog prepisivaca Ш. atickom, kojni itd.) i па taj nacin svakako bivali iskva­ reni. А ako neupuceni prepisivac takve dijalekatske oblike nije razwneo, oni su Ыуаli iskrivljeni ili okrnje­ ni. Na d�alekatskи knj izevnost, и pogledu uoblicava­ nja teksta, utica1a је pored toga i svesna filoloska delatnost уес и starini, osobito и aleksandrijsko doba. Celokupnoj literaturi napisanoj па jednom narec­ ји pridruZuju se, zatim, i dijalekatski pasaZi ili citati и nedija1ekatskim izvorima, pre svega и atickoj knjizev­ nosti. То narocito узZј za likove и komediji koje govo­ re odredenim narecjima - skolski primer је Megaranin и Aristofanovim Aharnjaniтa (ир. IV 2 Iz) -kao i za

isprave koje istoricari navode prema originalu, onako kako izvomo glase па lokalnom dijalektu. Као dodatni Cinilac nepouzdanosti, pored opstih gore уес navede­ nih, istraZivacu dijalekata namece se i pitanje koliko verodostojno је doticni autor uopste preneo strani dija­ lekatski tekst (up. za оуо primere u odeljku 2!); kod tekstova komedija to prakticno znaCi ispitati и kojoj meri pritom imitacija i preterana karikatura namerno kvare sliku.

(29)

Bez izuzetka valja kriticki ocenjivati опи dijale­ katskи literaturu koja za svoj nastanak јmа da zahvali vestacki arhaizuju6im tendencijama carskog doba i koja pokиsava da ozivi odavno iscezle dijalekte. Takvi su, па primer, pseudo-lezbljanski epigrami pesnikinje ВаЉi1е (ир. ЈУ 11 Jz). Vrednost ovakvih tvorevina kao dijalekatskih izvora је mаlа, budu6i da se опе zbog svojih hiperdijalekticizama pokazuju kao vestacke (ka­ da se npr. i at. ТЈ < *ё pogresno »dorizuje« u а). Опе ipak mogu biti interesantne kao indirektna svedocan­ stva о znanјјmа koja su u vreme njihovog nastanka gramaticari posedovali о datom narecju (ир. nize ро­ glavlj e 4).

4. Izvestaji gramaticara

м е i s t е r 1 26-31; Т h u m Ь/К i е с k е r s 20-27; R.

С а 1 а Ь r е s е, 1 grammatici antichi е i dia1etti greci, AeR N. S. 12, 1967, 159-165; R. Pfei ffer, History ofC1assica1 Scho-1arship. From the Beginnings to the End ofthe Hellenistic Age, Oxford 1968; nemacki prevod: Geschichte der k1assischen Phi1010gie, Reinbek Ьеј Hamburg 1970

О. Н. S с h а е f е r, Gregorii Corinthii et a1iorum gram­ maticorum 1ibri de dia1ectis linguae Graecae, Lipsiae 1811;

М. S с h m i d t, Hesychii A1exandrini 1ехјсоп. Ј-У, Јепа 1858-68, Nachdruck Amsterdam 1965; О. B o 1 0 g n e s i ( 1), Su1 щ:рl {)ЩЛЕКtwу di Gregorio di Corinto, Аеуиm 27, 1953,97-120; О. В о 1 0 g n e s i (2), Compendi inediti di dia­ letto10gia greca, ВРБС N. S. 2, 1953, 41-75; К. Latte, Не­ sychii Alexandrini Lexicon. I-II (А-О), Наипјае 1953--66;

(30)

gre-са е di lessicografia erodotea, ВРБе N. S. 8, 1 960, 53-80; О. М а z а 1, Бin Traktat iiber den dorischen Dialekt, ByzZ 58,

1965, 292-305; Ј. В. Hai n s w o r t h , Greek Views of Greek Dialectology, ТPS 1967,62-76; S. А. е е п g а r 1 е (1), Апо­ пуmј Vaticani compendiиm de dialectis Graecis, RIL 104,

1 970, 19-60; S. А. е е п g а r 1 е (2), Attribuzione di un сот­

pendio sul dialetto јопјсо а Мапuеlе Moscopulo, Асmе 23, 1970, 71-80

Као i celokupna nauka о grckom jeziku, tako је i izиcavanje dijalekata (uр. narocito Calabrese, На­ insworth) proizaSlo iz homerske filologije. Specijalni recnici za retke Homerove reci koje se уј8е ne upotre­ bljavaju (уЛ<.300Ш) pominju se ј08 и V veku. Pojedi­

nacna zapa.zanja i obrazlozenja и vezi sa dUalekatskim cinjenicama mogu se naci, delom povezana sa etno­ grafskim predanjima, kod pisaca kao 8to su Herodot (uр. nize IV 1 5 Is) ili Platon (и Kratilu: uр. IV 1 5 0 9);

najvaтije odeljke sadrze »loci selecti« и D 389-402.

Najstarije delo pod nazivom ЛЕР!' ОЮЛЕКtоu, сјјј Ьа­

rem naslov poznajemo, napisao је sofista Antisten. Zatim su se и helenisticko doba »Aleksandrinci« siste­ matiCnije Ьауili filol08ko-gramatickim proucavanjima (uр. najskorije Pfeiffer). То 8to su se оуј uсепј ljudi za­ nimali i za narecja ЬПо је uslovljeno пјјЬоујт radom па knjizevnim tekstovima, delom napisanim i па dija­ lektima, koje su sakupljali, izdavali i komentarisali. Jedva da se ne8to sacuvalo od spisa оуљ aleksan­ drijskih gramaticara, tako da о njima dobijamo odvec nepotpunu slikи putem zakljucaka ili rekonstrиkcUa па osnovu kasnijih gramaticarskih dela iz carskog ili

(31)

vizantijskog doba, и kojima је sve predaSnje marUivo iskorisceno i prepisano. Nekim strucnim dijalektolo­ skim radovima znaтo, opet, jedino naslove, па primer

ЛЕРL ОЮЛЕк:ttov Dionisija ЈатЬа ili Filitine ataICtoL ул.Wоош. Situacija nјје drugac�a nј sa istraZivaCima

dijalekata Filoksenom i Trifonom (оЬојјса poreklom iz A1eksandrije i aktivna па prelazu iz stare и novu eru) kao nј sa dijalektoloskim delima Ароlоnјја Diskola­ prakticno sve је izgubljeno. Obavestenje о graтati­ carskim znanjima о jednom odredenom dijalektu moze se indirektno dobiti i preko poznog, uceno-izvestace­ nog podrazavajuceg d�alekatskog pesnistva (ир. gore odeljak 3).

Stanje predaje poboljsava se tek za narednu, vi­ zantijsku ероћи, u kojoj su, zahvaljujuci epigonima koji su vredno sakupljali sve dostupne izvore, nastali veliki prirucnici pod naslovom ЛЕРL оюл.Ек:tffiV. Ме­

du njima је najobuhvatnije del0 Grigorija iz Korinta, nadbiskupa и ХIIIXIII veku (ир. Schaefer), koje se preteZno oslanja па Jovana Filopona (»Graтaticara«). Pomenuto del0 prevazilazi niz drugih, vecinom anо­ nirnnih radova [ир. pre svega spisak i nove nalaze и Bolognesi (1) (2) (3), Cengarle (1) (2) i Mazal], koji prema poraznom sudu u ThumblКieckers 24 pred­ stavljaju jednu »nesredenu gomilu dijalekatskih Ье­ leski«.

Izucavanje grckih dijalekata od pocetka se svodi-10 pretezno па glosografi ји (ир. gore), sto ima za ро­

sledicu to da Ы istraZivac и ovoj oblasti mogao sa uspehom da rekonstruise takve zbirke glosa i leksiku

(32)

koja iz njih proizlazi, samo kada Ы situacija sa njiho­ vom predajom bila nesto bolja. Leksikon Hesihija iz Aleksandrije, nastao и V v. posle Hr., predstavlja zbir­

ku anticke gloso- i leksikografije, koja ima neprocenji­

vu vrednost (s obzirom па masovni gubitak ovakvih dela) i za proucavanje grckih dijalekata, i to пе samo па podrucju leksickog blaga. Ovaj leksikon nas, medu­ tim, па svakom koraku suocava sa posebnom vrstom problema и predaji (postoji jedan jedini, vrlo mlad ru­ kopis) [ир. Schmidt, Latte].

Кnjizevni dijalekti, sa Homerovim jezikom па celu, cinili su ishodiste i polaziste anticke grcke dija­ lektologije: iz takvih izvora su, naime, gramaticari aleksandrijskog i poslealeksandrijskog doba preteZno dobijali svoja znanја i svoje navode. Nasuprot njima, zapaZanja о »govomim« (пе-knјiZevnim) narecjima su brojcano daleko и drugom planu, kao, primera radi, gramaticarsko исепје о eolskom akcentu, baritonezi (ЈУ 1 1 О 1 ). Medutim, и pojedinim slucajevima niје moguce razluciti da li neki podatak potice iz literarnih izvora ili iz posmatranja govomog dijalekta.

Vrednost ili bezvrednost gramaticarskih izvesta.ja najbolje se moZe proceniti uporedivanjem sa auten­ ticnim svedocanstvima natpisa .. Tako је, па primer, vec Arens (ир. III) utvrdio da kod pojedinih reci ra­ vedenih и Hesihijevom leksikonu росеtnо г- treba ispraviti и Р-. Koliko vredi obavestenje јеdnе sholje uz delo Dionisija Traeanina (ир. Grammatici Graeci Ј:III 1 87, 5) da se F moZe naci samo kod Веосanа, la­ konaca i Eolaca, pokazuje tek jedan pogled па spislk

(33)

potvrda digame (F) па natpisima, koji daje Arena (IV

6 L) 33-1 1 0! Mada uvek treba imati и vidu da su se gramaticari - barem oni stariji - mogli slиZiti znatno bogatijim rukopisnim izvorima i natpisima nego mi, treba, s druge strane, takode naglasiti da se и gramati­ carskim spisima nalaze i razni ocigledno pogresni ро­ daci, kao па pr. taj da se и dorskom kaie ELKOtL (prema at. E'LKOOL umesto pravilnog FLKatL: uр. IV 3 О 8, IV 5 0 5, IV 6 О 5).

(34)

II

GRCКAPISMA

Alfabet

А. К i r с h h о f f, Studien zur Geschichte des griechischen Alphabets, GШегslоh 41887, Nachdruck HildesheimINew у ork 1973; F. W i е d е m а п п, Zu Kirchhoffs Karte der grie­ chischen Alphabete, Klio 8, 1908, 523-526 (dodatak tome: Klio 9, 1909, 364d.); Ј е ff е r у passim; М. G u а r d u с с ј,

Epigrafia greca. I-П, Roma 1967-69; G. Р fo hl (izd.), Das Al­ phabet. Entstehu ng und Entwicklung der griechischen Schrift, Darmstadt 1 968

U jednom do danas spomom trenutku, mozda krajem 11 milenijuma, а najkasnije и УIII у. pre Hr., Grci su preuzeli fenicko pismo (и odgovaraju­ сет obHkи i redosledu znakova) zajedno sa navika­ та и pisanju (smer pisanja) i nazivima slova. Za OP8tu problematikи istorije alfabeta, koja se ovde moze zanemariti, ир. pre svega Jeffery, Pfoh1. Nasu­ prot semitskom uzoru sa njegove 22 oznake za kon­ sonante, grcki »praalfabet« је bitno pobolj8an time 8to nе predstavlja samo konsonante i па taj nacin tek

(35)

рulш »glasovnu skelu«, vec promenom vrednosti fe­ nickih znakova za one glasove koji grckom nedosta­ ји, dobija oznake i za vokale i tako omogucava vemo

pren08enje glasovne vrednosti izgovorenih reci. Prvi grcki alfabetski niz moze se rekonstruisati па sledeci nacin (nе uzimajuCi ovde и obzir prvobitne oblike znakova):

А, В, Г, д, Е, F, Z, Н = h, е, 1, К, Л, М, N, ::: =

s (?), О, П, 9, Р, �, Т, У.

Tokom daljeg grckog razvoja ovom nizи su nа­ knadno pridodati znakovi Ф, Х, ч1 i delom Q, spo­ radicno i Т ())sampi«), а и arkadskom И = s (ир. IV

12 О 7).

Ovaj ))pragrcki alfabet« se и pojedinim grckim oblastima od pocetka upotrebe pisma razvijao па raz­ licite nacine, tako da se и istorijsko doba usled jako izraZenog partikиlarizma, sasvim и sk1adu sa dijale­ katskom situacijom (to је narocito uocljivo i и pogledu imena meseci!), javlja veliko mn08tvo 10kalnib alfabe­ ta koji delom jedni od drugih znatno odstupaju. Ova­ kvo stanje biva prevazideno tek и toku IV v. pre Hr., nakon 8to su Atinjani, и vreme Eиklidovog arhonto­ vanja, и slliZbenu upotrebu uveli jonski alfabet grada Mi1eta. Ostale drZave povele su se za ovim primerom, 8to је dovel0 do nastanka ))jedinstvenog grckog a1fa­ beta«, opet donek1e naporedo sa jezickim razvojem, koji otprilike и isto vreme i takode pocev od Atine i sam pokazиje teZnju za ијеdnасаvачјеm

(36)

(koini-dijale-kat). Uvodenje ovog »jedinstvenog alfabeta« izazval0 је па pojedinim mestima visestruke pravopisne pro­ теnе, koje mogu da pruze уаznе pokazatelje о glasov­ пој istoriji doticnog dijalekta (ир. gore I 2 i IV cesce, npr. IV 9 О 3 i 4).

Stariji »lokalni alfabeti« (ир. pre svega Jeffery, Guarducci) и znatnoj meri su роуеza.nј sa postojanjem lokalnih (domacih) dijalekata i stoga јЬ, pre svega zbog njihove velike starine i slabije izraZenog uticaja »spolja«, d�alektolozi svakako moraju иzeti и obzir. Oni se medusobno razlikuju preteZno и pogledu uро­ trebe dodatnih znakova (ир. gore) i naCina оЬеlе­ zavanja glasovnih grupa ks, ps, аН i usled odvojenog fonetskog razvoja pojedinih dijalekata (npr. promena vrednosti znaka Н = h [Нёtа] и н = ё [Eta] и

таl0-azijskom jonskom zbog ranog gubitka aspiracije [h]: ир. IV 15 О 11). OslanjajuCi se nacelno па Кirhofa (а prema Ьојата па preglednoj karti и njegovoj knjizi) ponaosob razlikиjemo sledece alfabete:

1. jиmogrcke »zelene« alfabete па Кritu, Меlu i Teri (bez Ф, Х, З, \11); 2. »tamnoplave« alfabete Маlе Az�e, ostrva naspram njene obale (ali bez Roda: uр. Wiedemann), severnog Peloponeza i njima pripa­ dajucih kolon�a (sa Ф = рћ, х = /С', З = ks, \11 = ps); 3.

»svetloplave« a1fabete sevemih Кiklada i Atike (sa Ф

= рћ, х = lC', аlј bez З, \11) ј, najzad, 4. zapadnogrcke

»crvene« alfabete ostatka grckog kopna i ЕиЬеје za­ jedno sa donjoitalskim kolonijama, kao i Roda (sa

(37)

-а е i о u Ж )tE- )\( � Ј" у \) � w

)л(

I

)

'

(

t r

s2

)�

( �

8

L + (u) m

>"(

у ф � п т

I�I

Ј.

7/'

>: р

f S

5'

� t.

t

F

F.i

k

1

У fl

5 V

)k

z

)�

za7

��

х

) ( (-f

1. Кiparsko sZogovno pismo

(Nопnаlпi silabar; prema: О. Masson, Les inscriptions сћургјо­

(,'S syZZabiques. Recueil critique et соmmеnМ, Paris 1961, 58).

(38)

Kiparsko slogovno pismo

т h um b/S c h e r e r 1 50-155; О. М а s s о п, L es ins­

criptions c hypriot es syllabiqu es. Recu eil criti que et c omm en­ te, Paris 1 961

» Standardizovanim« grekim (alfabetskim) pismom nisu se, ipak, sluZila sva plemena: Grci sa Кipra imali su vlastiti sistem pismena, јеdnо slogovno pismo koje је upotrebljavano do pred kraj III v. pre Нr. па gotovo svim natpisima па njihovom idiomu, kao i и tekstovi­

та па pregrekom, tzv. »eteokiparskom« jezikи. Prema svom nastanku, ovo kiparsko slogovno pismo pred­ stavlja јеdan mladi sporedni oblik и razvoju kritskih Н­ nearnih pisama (ир. nize), koji је prvobitno stvoren svakako za potrebe eteokiparskog, а tek пaknadnо је prenet i па greki jezik. Na ovaj паејп se, nesumnjivo, najprikladnije mogu objasniti »slabosti« koje su einile da se ovo pismo pokaZe tek delimieno podesnim za predstavUanje jednog grekog, naime kiparskog dija­ lekta (ир. IV 1 3). Оо desifrovanja ovog silabara doslo је izmedu 1 871. i 1 875. godine, zajedniekim podиhva­ tom vise nauenika (ир. Masson 48-5 1 ).

Radi se о јеdnот eisto fonetskom slogovnom pi­ smu (ир. str. 37, slika 1 ) sa rastavljanjem reCi (koje izo­ staje kod tesno povezanih reei, odnosno »slika-reei«) i 56 oznaka za 5 vokala (а, е i, о, и) i otvorene slogove (ta, te, ti, to, tu itd.). Ovo pismo, izmedu osta1og, пе razlikиje odnos zvuenosti i aspiracije kod oklиziva (zvueni Ь, d, g spram bezvuenih р, t, k i aspirovanih р, Р, J(l), baS kao ni duZinu vokala, zatim пе obelezava duple konsonante i nazal pred konsonantom, sto

(39)

pone-kad moze znatno da oteza Citanje tekstova (ир. npr. IY 13 О 22). Nasuprot tome, diftonzi se taCno beleze а zavr8ni konsonanti pi8U se sa e-znakom odgovaraju­ ceg reda (pa-si-lе-u-sе/�аОLл.Еur; ICS 217, 4); kod su­ glasnickih grupa beleze se svi clanovi, i to znakom koji sadrZi vokal o:r;og sloga kojem doticni konsonant pripada (8to је bitno za utvrdivanje granica slogova), npr. po-tо-li-sеlлtо'л.Lr; ibid. 2 (sa tautosilabskim лt-), ka-si-kе-nе-tо-sеIКдОL-УVЕtоr; ibid. 3 (sa tautosilab­ skim -уу-), a-rа-ku-rоiO.р-уuрб ibid. 6, mi-si-to­ -nеl!!ш-80V ibid. 4 (sa heterosilabskim -ру-, odnosno

-08-). Lokalne razlike kod pojedinih znakova snaZnije su se ispoUile tek u poslednje vreme, prevashodno zahvaljujuCi istrafivanjima koja је sproveo Mitford (ир. IY 13 L). То se narocito odnosi па Paf na jugoza­ padu Кipra, gde su tekstovi, suprotno tada8njoj normi, pisani sleva па desno i gde razliciti razvojni stupnjevi lokalnog silabara vidno odstupaju jedni od drugih.

Linear В

М. У е п t r i SI Ј. C h a d w i c k, Documents јп Мусепае­

ап Greek, Cambridge 1 956, 2 1 973 (autor Ј. Ch.; u sklopu toga

28-66: The Мусепаеап writing system , sa dopunama u

3 87-395); Ј. С h а d w i с k ( 1 ), Linear В. Die Entzifferung der шуkепisсhеп Schrift, Gottingen 1 959; т h u m b/S c h e r e r

3 1 6-323; Е. V i 1 Ь o r g, A Тепtаtivе Gгаmшаг оfМусепаеап Greek, GбtеЬогg 1 960 (и sklopu toga 24-39: Тhe writing sy­ �tem); А. Н е u Ь е с k, Aus der Welt der fii.ihgriechischen Li­ Ileartafeln, Gбttiпgеп 1 966 (и sklopu toga 1 3-24: Schrift); М . ' " е ј е u п е , Les syllabogrammes В et leur transliteration,

(40)

Мј-nos 1 1 , 1 970, 73-98; Ј. С h а d w i с k (2), L inear В, Current

Trends in L inguistics. Уоlшnе 1 1 , The HaguelParis 1 973, 537-568.

Jedini od grckih dijalekata koji пат је poznatjos iz II milenijuma pre Нr. је takozvani »mikenski« (ир. IV 1 7), dija1ekat hЩаdа tekstova iz kasnominojsko-mi­ kenskog perioda росеу od ХУ у. napisanih kritskim linearnim В pismom. Оуо pismo se, preko jednog sta­ rijeg, a1i takode уес linearnog pisma (takozvanog » Iine­ ara А«), razvilo iz kritskog » hijeroglifskog« slikovnog pisma (poznati su raz1iCiti tipovi kao i nekoliko poseb­ nih, lokalnih oblika ovog pisma). Linear В је pretemo upotrebljavan za arhivsku i upravnu dokumentaciju (inventare, knjizenja i tome sliCno). Englezu Majk1u Ventrisu (Michael Ventris) poslo је za rukom 1 952. godine da u sшtinskim tackama desi:fiuje оуо pismo (ир. Chadwick ( 1 ) (2» , 8to је bilo, i do danas ostalo, jedno od velikih pionirskih dostignuca nauke о starini, cak i ako jos uvek nije opste prihvaceno.

Radi se о slogovnom pismu (silabaru) pisanom sleva па desno, sa razdvajanjem reci. Onо sadrzi 89 poznatih glasovnih oznaka (oznaka za slogove, silabo­ grama) za pet vokala (а, е, ј, о, и, kao i »dublete« ро­ put а2) i otvorene slogove (ta, (е, ti, 10, tu itd., аН i za neke »kompleksne znakove« kao nwa, dwe, pte i niz »dubleta« kao ри2, raJ Slogovna vrednost sesnaest, ро pravilu rede zastupljenih znakova, ostala је neraz­ jasnjena (ир. u celini str. 4 1 , slika 2, prema »Salaman­ са Convention«, sporazumu mikenologa prisutnih па

(41)

: 1-

16

.5t

3 1

l

46

6 1

К.

76

iL

ча sa је о ra.

: .1.

17

..L

32

1-

4-7

А

. 62

М

77 @ оа ЧО pte _ ka

-: 1-

1 8

't

33

f

4-8 Х

63

�j

78

@

ra, nwa че

M �

19

i

34-�

49

Ш

64-М.

79

\е . , 05

f

20

t

35

1.-

50

d

65

и1\

:. ll

to _ .0 рц 06 - 21

l'

36

l

5 1

lIL

66

JIL

81

па

..L

чј јо du 'а. ku 07 iii 22

1"

37

.А.

52

Jt

67

:!i.

82

CIi ....L ,ј по ki

� .1:.

23 ,ч 38

k

53

.l

68

.AL

83

lfu

mu L

• ri ... 09

\W

24

1J's

39

А

54

Ji

69

sf

·84 se _ пе -'- рј wo 'ц

-�O

1..

25

U\U

40

JL

55

.1!

70

.2..

85 �� .. wi пц ko ац -1 -1 -1

1

26

cf

4 1

1-

56

}�\

71

JL

86

ро - ru .ј dwe 1

� 1-

27

1..

42 -< 57

lL

72

.l.

87

1.

ro wu

.1i.

ј. ре twr 1 3

28

1.

43

Ж

58

73

Ji

·88 111. _ ј ој su тј -14

...l

29 W 44 )tf. 59

.t.

74

1-

89

iL

do J>IIt -L- kc J!.l. 'а zc

� �

30

:t

'I�

К

60

.1:.

75

2-

90 .�. пј d. <а we dwo

liJl

• Numcri 91

dclcti twu

2. Linearno В pismo (»Salamanca Convention«; prema: Minos 1 1, 1970, XVIl).

(42)

1970.; ир. Lejeune kao i sliku koja prati zakljucak sku­ ра: Minos 11, 1 970, ХУН = ovde slika 2). Osim toga,

Linear В sadrZi i oznake za reci, takozvane »ideogra­ mе«, kao i simbole za brojeve, meru i tezinu. Ра i ро­ red svega toga, linear В је mogao tek vrlo neprecizno da reprodukuje mikenski grcki; u poredenju sa kipar­ skim slogovnim pismom, оп је manје podesan za to. Njegove glavne »slabosti« su nerazlikovanje odnosa aspiracije (ko-tо-nо-о-koIКtoLVООХЩ,) kao i odnosa zvucnosti (a-nа-kе-е;аvа.УЕЕV), osim kod dentala (d-red, pored t-reda), zatim nerazlikovanje likvide 1 od r (ka­ -ru-kеIКd р1ЈКEL pored do-е-rаIбоЕ"А.d) i dшiпа kod vokala (po-sе-dа-оIПООELЬd БV spram po-se-da-o­ -nоIПООELЬdОVос.;). Linear В, uz to, пе belezi gemi­ nate (а-ре-а-salалюоаа.) ni zavrSne konsonante (ир. prethodne primere) bas kao ni konsonant koji se nalazi pred drugim konsonantom i zatvara slog (ko-ri-tоIКо­ pL У80С;) -ukoliko se radi о okluzivu, granica sloga

nalazi se svakako ispred cele grupe, па primer u de-ki­ -Si-VОЈдЕ;LFоС;: ир. Heubeck 15d. Ne beleze se, takode, ni pocetni spiranti pred konsonantima (pe-тО/ОЛЕР!Ю)

niti (ali пе bez izuzetka) drugi deo i-diftonga (di­ -wеЈдLFEL), za raz1iku od u-diftonga Cije-rе-u!tјЕрЕ1ЈС;).

Ocigledne su lokalne i, narocito, takode individualne razlike, koje cak dopuStaju da se razlikuju »ruke« ро­ jedinih pisara.

(43)

III

ISTORIJAT PROUCAVANJA,

POMOCNA SREDSTVA

1. Istorijat proucavanja

А. Т h и m Ь, Die griechische Sprache, Geschichte der in­ dogermanischen Sprachwissenschaft seit ihrer Begrundung durch Franz Ворр. II: Die Erforschung der indogermanischen Sprachen. 1, Stral3burg 1 9 1 6, 3-1 26; R. С а 1 а Ь r е s е, Gli stu­ di di dialettologia greca, AeR N. S. 1 1 , 1 966, 49-59; W. C o wg i l l , Ancient Greek Dialectology in the Light of Myce­ naean, Ancient Indo-European Dialects, Berkeley/Los Angeles

1 966, 77-95 ; А. L 6 р е z Е i r е, Panorama actual de lа dialec­ tologia griega, EClas 54, 1 968, 287-305; 1. М. Т r о п s k i ј, Voprosy j azykovogo razvitija v anticnom obScestve [Pitanja jezickog razvoja и antickom drustvu], Leningrad 1 973 (и sklo­

ри toga 3-{i3 : 1. Greceskie dialekty i ich izucenie [Grcki dija­ lekti i njihovo izucavanje]).

Ono sto se od izvestaja antickih gramaticara о

grckim dijalektima (ир. gore 1 4) sacuvalo do kaznovi­ zantijskog perioda cinilo је osnovu filo1oskih manja о

(44)

Do tog vremena natpisi su imali tek izrazito podredenu ulogu, svakako zbog toga sto је zamah grcke epigrafike otpoceo tek и drugoj i trecoj deceniji XIX у. zahvaUu­ јuСј podsticaju Augusta Beka (August Boeckh). Ucenik ovog utemeljitelja modeme epigrafike kao i zacetnika uporednog proucavanja indoevropskih jezika, Franca Вора (Franz Ворр), Albert Gize (Albert Giese), Ыо је taj koji је u izvesnoj meri оЬпоујо izucavanje grckih dijalekata u kritickom razgranicavanju sa shvatanjima antickih gramaticara. Njegovo posthumno оЬјауlјепо del0 »0 eolskom dija1ektu« (Ueber den Aeolischen Di­ alekt, Berlin 1 837.) - Gizeje шnrо u 3 1 . godini - bavi se u prvoj knjizi (3-201 ) »Grckim dijalektima uopste, prema njihovom razvoju« i pritom u pet poglavlja raz­ matra slede6e teme: »Jezik i narecje«, »Teorija grama­ ticara«, »Helenizam, promena starogjezickog stanja«, ))0 porek1u dija1ekata uopste« i ))Odvajanje i mesanje dija1ekata« (posebno onih knjizevnih i preteZno u od­ nosu па jezik homerskih ероуа). Tek se druga knjiga (202-424) vise okrece u naslovu pomenutom eolskom dijalektu, i to deta1jnoj analizi eoIske psiIoze.

Nedugo zatim Најnrih Ludolf Arens (Reinrich Lu­ dolf Ahrens) objavio је prvi obuhvatan prikaz dijale­ kata u celini, koj i j e decenijama zatim presudno uticao па njihovo proucavanje. Radi se о knjizi De Graecae linguae diaZectis. Ј-П, Gottingae 1 839-43. Prvi tom, posvecen Bekи, govorio је )Юе dialectis AeoIicis et Pseudoaeolicis« (misIi se па dijalekte koji prema prven­ stveno Strabonovom исепји vaZe za eoIske, elidski i arkadski), а drugi )Юе dialecto Dorica«. Medutim,

(45)

Arens nije uzeo и razmatranje jonski i aticki kojim se bave gramaticari grckogjezika. ОЫlје natpisa otkrive­ nih и drugoj polovini veka, koji su ро prvi put auten­ ticno posvedocili vecinu dijalekata, obogatilo је mate­ rija1nu osnovu и tolikoj meri da је Ыlо neophodno iz­ nova obraditi predmet. U isto vreme -и sedamdesete godine - pada takode i desifrovanje kiparskog slogov­ nog pisma, sto је omogucilo da se jezik skriven iza njega prepozna kao jedan grcki dijalekat. Ovi novi nа­ lazi iziskivali su, sjedne strane, zbirkи - 1 873. роееlе su da izlaze Inscriptiones Graecae (IG), а 1 884. i »Zbirka grckih dijalekatskih natpisa« (GDI; uр. nize odeljak 2) - а, sa druge strane, pojedinacnu obradu и dijalektolos­ kom smislu. Tako је pomenuto doba procvata epigra­ fike obeleZeno i mnostvom temeljnih dijalektoloskih ispitivanja pojedinacnih tekstova. Izuzimajuci opstu problematikи, razmatranu npr. и radovima Н. КоНса (Н. Collitz), Die Venvandtschqftsverhiiltnisse der Grie­

chischen Dialekte (»Srodnicki odnosi grckih dijaleka­ ta«), Gottingen 1 885. ili о. Н011nanа (о. Hoffinann)

De тixtis Graecae иngиае diaZectis, phil. Diss. Got­ tingae 1 888., trebalo је naposletku plodove svih ovih rasutih radova uneti и monografske studije о pojedi­ nim dijalekatima, sto је zatim preteZno i uсјnјеnо и

nizи disertacija iz skole Georga Kurcijusa (Georg Cur­ tius). Na celovitu obradu svih dijalekata »nа osnovu Arensovog dela« odvaZio se Rihard Majster (Richard Meister). Njegovo delo (Меistеr 1-11), koje је jos uvek bilo usmereno suvise »unazad« (prema Arensu),

(46)

od-nosno 1 889., za predmet imaju samo eolske dija1ekte, elidski, arkadski i kiparski. Istu sudbinu doZiveo је i ро­ duhvat ota Hofmana (Roffinann 1-111), koji ( 1 891-98.) nije stigao dalje od razmatranja arkadskog, kiparskog, tesa1skog, lezbljanskog i jonskog dijalekta (od ovoga samo »Izvori i fonetika«), ali je уес vise ратје poklo­ nio natpisima i znacajntie је (nego recimo Majster) od­ makao od uсепја starih gramaticara. ОЬа pomenuta dela i jos mnoga ше-struепа razmatranja iz ovog vre­ тenа Ьпо su prevazidena nezadrzivim prilivom novih izvora, sto је za posledicu јта10 to da su autori odusta­ јаН od svojih planova.

Zaista sveobuhvatan prikaz svih grckih dija1ekata prvije zatim izlozio 1 909. godine Albcrt ТumЬ и svom »Prirucnikи grckih dijalekata«. Оп se ј sam ogranicio па saZeto i povrSnorazmatranje dijalekloloskih pitanja te bavljenje samo izabranim dijalekal skim materija­

lom, ali је izvanredno ocrtao stanjc 11 dijalektologiji onog vremena. Za razlikи od ТuтЬа, lюјi је pojedine dijalekte opisivao odvojeno, svaki za scbe, Karl Dar­ ling Bak је, gotovo и isto vreme, u SVlltn delu Intro­

duction to the Study оЈ the Greek lJia!('cts (»Uvod и

izиcavanje grekih dijalekata«), Boslol I 1 9 1 1 ., upravo suprotno, pojedine jezicke ројауе rЩ11 10 istovremeno kroz sve dijalekte (uр. gore PredgovI IJ"). Posle оуљ ( 1 92 1 -24.) pojavilo se gigantsko lюll1Ј1ШО delo Fri­ driha Behtela (Friedrich Bechtel) »( ,I (�ki dijalekti« (Весhtеl 1-111), koje је, doduse P0l11 IVI I zanemarujuCi aticki, saZelo sva znапја onog VrCI1H'l1II (io najsitnUih detalja i о 'tоще poиzdano i potplllН l оlщvеStаvаlо. 1

(47)

pored toga, Twnbov i Bakov prikaz grckih dijalekata, koji se и izvesnom smislu medusobno dopunjavaju, ostali su decenijama posle i sve do danaSnjih dana те­ rodavni prirucnici i zbog toga su р meduvremenu i preradeni. Bakov »Uvod« ponovo је objavljen и Cika­ gu 1 928., а 1 955. se pojavio и potpuno preradenom novom izdanju pod nazivom Тће Greek Dialects. Twnbov »Prirucnik« trebalo је bitno da prosiri i »то­ demizuje« njegov ucenik Ernst Kikers, аН taj poduh­ vat n�e se odvijao pod srecnom zvezdom, utoliko sto је Кikers mogao da izda samo prvu polovinu о dor­

skim narecjima i severozapadnogrckom и novoj re­ dakciji 1 932. (ThwnblКieckers); ostali delovi pojavili su se zatim tek 1 959. и novom izdanju koje је priredio Anton Serer (Thwnb/Scherer). Ovom delu neosporno pripada zasluga sto је ро prvi put и jedno razmatranje grckih dijalekata uvrstilo i mikenski i tamo ти obez­ bedilo njegovo mesto. Upravo to је postao jedan od zadataka, ako пе i najvaZniji zadatak grcke dijalek­ tologije и poslednjih dvadeset godina (ир. Cowgill i и

pojedinostima и V 2), kojije vodio ka svojevrsnoj pre­ kretnici (L6pez Eire govori о »krizi«).

Jedna od centralnih tema grcke dijalektologije oduvek је bilo vise istorijsko, odnosno preistorijsko pitanje о grupisanju ј medusobnim odnosima, tj . о raz­ likovanju pojedinih dijalekata. Уес su se Gize i Arens ЫН kriticki osvrnuli па shvatanja antickih autora о tome (pre svih Strabona) i preteZno su negirali njihov eolski koncept. Predaleko Ы nas odvelo ako bismo ovde и pojedinostima opisivali kolebanja и pogledima

(48)

па ovu problematiku; о sustini се ipak biti reci u V ро­ glavlju, posvecenom upravo ovim pitanjima. Vec ро­ cetkom хх veka jezicko-gecgrafski пасin posmatranja prenet је sa dijalektologUe mDdernih jezika i па drevna grcka narecja. Poceci grck� dijalekatske geografije razvijani su u pojedinim ra:lovima posvecenim raz­ nim, bogatije роsvеdосепiПI dijalektima, tako npr. u Кikersovom delu (Кiесkеrs ( 1 » о kritskom dijalektu (ир. IV 5 L) ili u van der Veldeovom (van der Velde) о tesalskom i beotskom (ир. :У 1 0 L, JV 9 L). Da se ovde, pri svom znасаји i neophodnosti dijalekatske geografije za istorijsko prouiavanje jezika uopste, kad se radi о narecjima drevnih jezika - iako su Кikers i potonji autori nacrtali karte - ipak mora biti skromniji, jasno su pokazali glavni preCstavnici ovog nacina rada u novije vreme: Ernst Ris (Ernst Risch), »Altgriechi­ sche Dialektgeographie?« �)Starogrcka dijalekatska geografija?«), мн 6, 1 949, 1 9-28, odnosno »Histo­ risch-vergleichende Sprachbetrachtung und Dialekt­ geographie« (»Uporedno-isti>rijsko razmatranje jezika i dUalekatska geografija«), IOatylos 1 1 , 1 966, 142-1 55; Valter Porcih, »Sprachgeogl1phische Untersuchungen

zu den altgriechischen Dial<kten« (»Jezicko-geograf­ ska ispitivanja starogrckih dijalekata«), IF 6 1 , 1 954,

1 47-1 69 i Robert Kolman (R. Coleman), »Тће Dialect Geography of Ancient Greece« (»Dijalekatska geo­ grafija anticke drcke«), TPS 1 963, 58-1 26.

Priliv novih nalaza (prdeZno dUalekatskih natpi­ sa, аН recimo i knjizevnih pl:pirusa) do danas nije pre­ kinut; svake godine sistemгtska iskopavanja brojnih

(49)

t I Inova arehologa na razlicitim lokalitetima i l l pak Slll

i:ajni nalazi donose znacajan novi materijal. Рrос(щi ЧЈС

sc da se od Prvog svetskog rata broj natpisa vise nego tldvostrucio. Jedna od posebnih namera autora ovog »Uvoda« Ьilа је upravo da sve to koliko је moguce potpuno obuhvati prilikom predstavljanja pojedinih dijalekata. Korpusi natpisa i zbirke izabranog materi­ jala уесјпот su u potpunosti zastareli (ј росјуаји па

prevazidenim izdanjima), а lose se stoji i sa centralnim epigrafskim organima nadleZnim za publikovanje i izvestaje (SEG је nedavno sa 25. sveskom prestao da izlazi). Zbog toga је neepigraficaru zainteresovanom za dijalekte - а u takve se mora ubrojati i autor - pre­ gled ukupnog materijala znatno otezan, а to тије ipak neophodno kao glavni preduslov njegovog rada.

2. Ротосnа sredstva а) Bibliografije

w. р r е 1 1 w i t Z , Jahresbericht iiber die griechische Dia­

lektforschung уоп 1 882-1 899, Jahresbericht iiber die Fortschritte der c1assischen Altertumswissenschaft 1 06, 1900, 70-1 1 2

w. р r е 1 1 w i t Z, Jahresbericht .. . уоп 1 899-1 906, ibid.

1 35, 1 907, 1-14

ВibIiographie 1 89 1-1907: IF Anzeiger 1 ( 1 892)-27 ( 1 9 1 0) LitеrаtшЬеriсhtе 1 907dd. : Glotta 1 ( 1 909)-33 ( 1 954) Bibliographie 1 9 1 2-48 : Indogermanisches Jahrbuch

(50)

Bibliographie 1924dd.: L'Armee Phi1010gi.que 1 (1924-26)dd., Abteilung »Grec et dia1ectes helleniques«

Bibliographie 1 939dd.: Bibliographie Linguistique 1 939-1 947dd., Abteilung »Grec«

Bibliographie 1 967dd.: Indоgелnanisсhе Chronik. УII. Altgriechisch: Sprache 1 3 ( 1 967)dd.

F. W. Н о u s е Ь о 1 d е r/ а. N a g y, Greek. А Survey ofRe­ cent Work, Тhe Hague/Paris 1 972 (najpre и: Current Trends in Linguistics. Volume 9:2, Тhe Hague/Paris 1 972, 735-8 1 6)

Ь) Prirucnici

Н. L. А h r е п s, De Graecae linguae dialectis. 1-11, Got­ tingae 1 839-43 (ир. gore Ш 1 )

М е i s t e r 1-11 (ир. gore Ш 1)

Н о f f m а п п I-Ш (ир. gore Ш 1 ; svaki »sa njihovim najvainijim izvorima«; za 11: W. S с h u 1 z е, GGA 1 59,

1 897, 870--9 1 2)

А. Т h u m Ь, Handbuch der griechischen Dialekte, Heidel­ berg 1909 (ир. gore Ш 1 )

С. D . В u с k, Introduction to the Study of the Greek Dia­ lects, Boston 1 9 1 1 , Chicago 21 928 (ир. gore Ш 1 i od­ mаЬ ispod)

В е с h t е 1 I-Ш (ир. gore III 1)

Т h u m blК i е с k е r s (dorski, severozapadnogrcki) С. D. В u с k, Тhe Greek Dialects, Chicago 1 955 (preradeni

»Introduction«, ир. gore; gramatika, izbor natpisa, rec­ nik sa objasnjenjima)

т h u m b/S с h е r е r (eolski, arkadski, kiparski, pamfilski,

jonski, aticki, mikenski)

Н о f f m а п nlS с h е r е r (kratak pregled zasnovan па najnovijem stanju istraZivanja)

(51)

'{. Н i е r s с h е, Grundziige der griechischen Sprachge­ schichte bis zur klassischen Zeit, Wiesbaden 1 970 (Ыа­

tak prikaz osobiria pojedinaCnih dijalekata i dijalekatskih grupa)

Zbog svog znacaja za istoriju grckog jezika i njegovu istorijsku gramatiku, dijalekti, razшnlјivо, nalaze svoje те­

sto i u merodavnim grckim gramatikama, pre svega и:

S с h w у z е r J-IV

L. Н е i 1 m а п п, Grammatica storica della lingua greca, Torino 1963

М. L е ј е u п е, Phonetique historique du mycenien et du grec ancien, Paris 1 972

Posebni recnici za dijalekte, odnosno dijalekatske iz­ vore, gotovo da i ne postoje; veoma su korisni indeksi reci

uz korpuse tekstova (ukoliko ih ima) i zbirke natpisa (pre

svega uz GDI u ЈУ tomu), delom i uz knjige о dijalektima

(па pr. uz pojedine odeljke u Bechtel Ј-III). Novi epigrafski

materijal obimno је zastupljen i и:

Е. А. В а r Ь е r (izd.), Greek-English Lexicon. А Supple­ ment, Oxford 1 968, tako da je i vrednost glavnog dela: Н. G. L i d d е l l/ R. S с о t t, А Greek-English Lexicon. Ох­ ford 9 1 940 zahvaljujuci tome znatno porasla. Dobri specijalni indeksi postoje za mikenski (ир. ЈУ 1 7 L), ali, па zalost, do danas nedostaju za kiparski dyalekat (ир. IV 1 3).

с) Zbirke natpisa

GDI (ukupno 5793 natpisa, vrlo neravnomemo, usled pora­ sta materijala velikim delom zastarelo, u ЈУ tomu veo­ та korisni indeksi)

References

Related documents

O Brasil passa por uma era de reflexão sobre a preservação dos recursos naturais, assunto que está cada vez mais em pauta.A busca pelo equilíbrio entre os aspectos ambientais,

When a National Agency Check (NAC) personnel security investigation is required, the GSA Requesting Official completes the Contractor Information Worksheet (CIW) sections 2, 3, 4 and

EQ 3G Emotional Intelligence: • Ability to perceive and understand one’s own emotions and the emotions of others • Having insight into oneself, and awareness and empathy for

used as cathode for the development of novel types of rechargeable lithium-ion sulfur batteries where the reactive and unsafe lithium metal anode is replaced by

We discuss the first case, Nomis, exploring the early stages of the analytics life cycle of a company aiming to capture value through pricing analytics.. Case: Nomis Solutions

Contemporary Ensemble Claire Chase, has produced some of my favourite recordings of experimental works, such as Vermont Counterpoint and Lucier’s Almost New York yet she also

The documentation from the users and the interviews with the users will give you information on the metrics used for analysis and the business dimensions along which the

Although the activation energy for interface recombination is higher for the solar cell prepared from a Cu-poor absorber than the solar cell prepared from a stoichiometric