Poslednja Želja - Leila Schott

(1)

Leila Schott

(2)

2 Poslednja želja

I

Nora je sedela u velikom dnevnom boravku i strpljivo slušala staru gospođu Hejzel. Njen pokojni suprug je bio jedan od bliskih prijatelja Norinog očuha sa čije su se sahrane upravo vratili. Nekoliko prijatelja je došlo posle sahrane da evocira uspomene. Nora je bila jako umorna. Posle šoka koji je doživela zbog iznenadne Robertove smrti i svih priprema oko sahrane nije imala snage da sluša nikoga ali nije imala izbor.

Pogledom je tražila Pola. Nikada ga nije bilo kada joj je trebao. Još jutros se pitala da li će se uopšte pojaviti na očevoj sahrani. Znala je da je poslednjih godina među njima bilo dosta razmirica, ali je on ipak bio Robertov jedinac.

Što se nje tiče, ovo je bio poslednji veliki gubitak. Pravog oca se jedva sećala, poginuo je kada joj je bilo sedam godina. Dve godine kasnije, Norina majka se udala za Roberta Haroldsa, velikog pisca. Kao profesor književnosti u početku mu je pomagala oko prekucavanja tekstova i recenzije, a onda se odlučila da napusti profesorski posao i sasvim se posveti radu sa Robertom, od čijih se izdanja uvek tražila knjiga više.

Robert je Noru prihvatio kao sopstveno dete. Uvek je pričao da je želeo da ima ćerku. Da mu je žao što mu je pokojna supruga nije podarila, Bog mu se smilovao i našao je Helen koja mu je dovela Noru. Setila se majčine smrti i podrške koju joj je pružio u danima posle. Zanemarivao je svoju bol samo da bi nju trgnuo iz depresije u kojoj je bila. Sada, nema ni njega. Bila je ljuta što je otišao tako iznenada i nije joj dao vremena da se privikne na činjenicu da će ga izgubiti, a sa druge strane srećna, što nije morala da prolazi kroz grozne dane neke teške bolesti, kao sa majkom.

- Draga Nora, šta ćeš ti sada raditi? - kao kroz maglu je čula pitanje gospođe Hejzel.

- Ne znam, gospođo Hejzel. Rano je da mislim o tome. Sledećeg meseca je trebalo da objavimo novi roman i verovatno ću se angažovati da to bude urađeno kao da je Robert živ. Imam i mnogo nezavršenih rukopisa koje treba da sredim, a posle ću videti. Znate da imam svoju kolumnu u Sanfrancisko Dejli Njuzu i to sigurno neću prestati da pišem, ali ću verovatno raditi još nešto.

- Ako ti bilo šta zatreba ja sam tu i to valjda znaš. Sada je tu i Pol. Od njega ćeš sigurno imati pomoć.

(3)

U Norinim očima zablistale su suze i gospođa Hejzel ju je majčinski zagrlila.

Malo kasnije Nora i Pol su ispratili poslednje goste i polako se vratili u salon. Ljudi iz agencije koja je organizovala posluženje su nečujno rasklanjali po kući, a njih dvoje su seli.

- Napokon sami. Nora, čitav dan nisam stigao da ti zahvalim što si sve organizovala tako brzo. Žao mi je što je sve spalo na tvoja leđa, a opet sam siguran da bi Robert želeo da ti to sve i uradiš. Znaš da je za mene uvek mislio da sam neodgovoran i sigurno ne bi želeo da ja organizujem njegovu sahranu.

- Ne pričaj tako Pol! Možda ste ti i Robert imali različite poglede na život, ali to nikada nije uticalo na njegovu ljubav prema tebi. Znaš da sam sa Robertom, u poslednje dve godine, provela skoro svaki dan i uvek je bilo dirljivo slušati ga kada priča o tebi. Nije se slagao sa tvojim načinom života ali je bio ponosan na ono što si postigao u poslu. Možda te je smatrao raskalašnim ali neodgovornim sigurno nije.

- Hvala ti na lepim rečima. Kao i uvek, mala Nora je zrelija od Pola. Umesto da ja utešim tebe ti moraš da tešiš mene.

- Nemoj mi zahvaljivati. Samo sam iznela svoje zapažanje. Sada bih krenula, umorna sam. Sve agencije sam isplatila tako da nemaš nikakvih obaveza.

- Sačekaj, Nora. Kako nemam obaveza? Kada već nisam učestvovao u organizaciji, molim te, dozvoli mi makar da platim troškove. Kakav bih ja čovek bio kada bih dozvolio da ti plaćaš sahranu moga oca?! To ne dolazi u obzir! Sutra ćemo da ručamo zajedno i da to rešimo, važi?

- Pol, zaista nema potrebe. Ne zaboravi da mi je Robert bio kao otac i to je najmanje što mogu da učinim za njega.

- Znam, ne bih da te uvredim ali ne mogu to da dozvolim. Ti ćeš sigurno završiti njegove započete obaveze i to je dovoljno.

- To mi je posao. Podrazumeva se da ću završiti sve što je započeo... Pol joj je lagano stavio ruku na usne i rekao blagim glasom:

- Umorna si. Pričaćemo sutra. Nema potrebe da raspravljamo oko trivijalnosti. Bar ne danas.

Zagrlio je čvrsto i lako poljubio u kosu.

Koliko god nezgodan trenutak bio, Nora je osetila uzbuđenje. Brzo se izvukla iz njegovog zagrljaja i otišla, ne okrenuvši se. Nije bila spremna za bilo kakvu bliskost sa njim.

(4)

Pol je ispratio pogledom i još neko vreme ostao zagledan u pravcu kuda je otišla. Kako je samo lepa. pomislio je, Oduvek je smatrao najkompletnijom ženom koju je ikada upoznao. Pored lepote posedovala je inteligenciju i izuzetno snažnu ličnost. Ipak, on se uvek odlučivao za praznoglave lutkice.

(5)

II

Sledeće jutro Noru je kao i uvek probudila uporna zvonjava telefona. Dohvatila je slušalicu i pospano rekla;

- Znam da je gotova kafa, Robi. Stižem za petnaest minuta...

- Gospođice Vilson? - odjednom je čula glas koji nije bio Robertov i setila se da njega više nema.

- Gospođice Vilson... Nora... da li ste dobro? Prepoznala je glas advokata Džonsona.

Dobro sam, gospodine Džonson. Oprostite, molim vas. Probudili ste me, a ja sam pomislila da je Robi. Znate, on je svako jutro... - glas joj je naglo utihnuo.

- U redu je Nora - rekao je Majki Džonson saosećajnim glasom. - Ja vama dugujem izvinjenje što sam vas probudio. U stvari, ja činim onako kako mi je Robert naložio, a rekao je da dan nakon njegove sahrane pozovem vas i Pola na otvaranje testamenta.

- Testamenta? Ne razumem. Nisam znala da je Robert ostavio testament. Šta ću ja tu?

- Kao njegov advokat ne mogu da vam kažem ništa više od onoga što već jesam. Molim vas da danas u šest popodne budete u Robertovoj radnoj sobi.

- Dobro, gospodine Džonson, biću tamo. I, izvinite još jednom.

- Nema potrebe da se izvinjavate, već sam vam rekao. Hvala vama i vidimo se u šest.

Nora se uspravila u krevetu i prošla rukom kroz kosu. Osećala je veliku prazninu. Mnogo će joj nedostajati Robert. Sada nema nikoga da je uteši. Moraće da nauči da sama pije jutarnju kafu kao i da sve odluke u životu donosi bez podrške i saveta. Zaplakala je kao malo dete.

Mnogo kasnije ustala je bezvoljno iz kreveta i otišla pod tuš. Prijala joj je voda.

Kasnije, dok je spremala kafu, telefon je ponovo zazvonio. - Zdravo Nora, da li si uspela da se odmoriš? - upitao je Pol. - Jesam, hvala. Kako si ti?

(6)

- Dobro sam. Valjda još uvek nisam svestan da starog više nema. Imam utisak da je otišao na neki put sa kojeg će se svakog časa vratiti.

- Ja sam, na žalost, itekako svesna da ga više nema. Mnogo mi nedostaje. - Naviknućeš se vremenom. Sada je sve sveže pa ti je osećaj tuge i nemoći mnogo jak. Hajdemo na ručak. Hteo bih da te malo oraspoložim. U šest imamo sastanak sa advokatom i vreme do tada možemo provesti zajedno.

- Pol, reci mi, znaš li zašto sam ja pozvana na otvaranje testamenta?

- Stvarno se čudiš? Nora, ti si Robertu bila ćerka kakvu je želeo. Prirodno je da si i ti njegova naslednica, Dolazim po tebe za sat vremena pa ćemo pričati, važi?

- Biću spremna. Vidimo se.

Otišli su u restoran ,,Cezar“ blizu Norinog stana, na Okean aveniji. Tamo je često odlazila sa Robertom na ručak.

Čim su seli, mnogobrojni gosti su počeli da prilaze stolu kako bi izrazili žaljenje zbog njihovog gubitka.

Robert Harold je bio poznat i cenjen pisac, a u „Cezaru" je bio čest gost. Kada su napokon dobili malo vremena, Nora je odahnula. Trebalo joj je da malo bude nasamo sa Polom.

- Do kada si u gradu?

- Još uvek ne znam. Verovatno ću se zadržati neko vreme. Znaš kakav je moj posao. Gde su povoljne akcije i jake berze, ja sam tu. A nikada ne znam mnogo unapred kada i gde.

- Znaš li bar gde živiš?

- Svuda po malo. Njujork, Boston, London, Tokio... Ipak, u poslednje vreme, najviše sam u Njujorku.

- To je za tebe, verovatno, kao da si se skrasio.

- Tako nekako, iako su i hoteli dobri, opet najviše volim da se vratim u svoj stan. Nego, pusti sada to. Nisi mi rekla koliko novca treba da ti uplatim.

- Pol, već sam ti rekla da stvarno nema potrebe...

- Ne želim da raspravljamo o toj stvari. Ako nećeš da kažeš uplatiću koliko ja mislim da treba.

- U redu, daću ti račune kada stignemo kući. Ipak, mislim da bismo trebali bar da ih podelimo. Nisam znala da sam u Robijevom testamentu. To me sada obavezuje.

(7)

- Ne pričaj koješta. To je samo moja obaveza. Znaš da je stari uvek govorio da muškarac u porodici mora da brine o finansijama, a mi smo na neki način porodica, zar ne?

- Dobro, ubedio si me. Hajde da ne pričamo više o tome. Robi mi nedostaje toliko da ne mogu da pominjem da ga nema.

- Izvini. Iako će ti zvučati čudno i meni nedostaje. Previše smo se udaljili poslednjih godina. Nisam očekivao da će tako naglo da nas napusti i sada mi je žao što mu nisam posvetio više vremena.

- Ne brini, za njega si ti uvek bio prisutan. Znam to po izrazu lica dok je pričao o tebi.

Završili su ručak i požurili su kući. Nijedno nije htelo da ih advokat čeka. *

Dok je Pol sipao piće stigao je i advokat. Ljubazno su ga pozdravili. Pol je i njemu sipao piće i prešli su u radnu sobu. Kada je Majki Džonson seo za radni sto, na Robertovo mesto, Nori je skliznula suza, a Pol joj je čvrsto stegao ruku. Majki je iz tašne izvadio uredno zapečaćenu kovertu i polako je otvarao. Izvukao je papir i preko naočara pogledao Noru i Pola. Kada su oboje dali pristanak da pristupi čitanju, Majki je počeo. Uvodni deo bio je uopšten i sadržao je Robertove lične podatke, datum pisanja i ko su bili svedoci. Onda je usledilo obraćanje:

- Dragi moji, nadam se da je moj dragi prijatelj Majki uradio sve kako smo se dogovorili i da vam ovo čita dan nakon moje sahrane. Nadam se da je Nora sve organizovala i zahvalan sam na tome. Znajući njene organizacione sposobnosti, ništa nije prepustila slučaju, Na Polu je, naravno, da sve to plati. Verujem da je moj sin naučio da glava porodice mora brinuti o novcu za sve. Iako nije takav običaj, prvo ću se pozabaviti osobljem. Svi će ostati na svojim radnim mestima i plata će im biti isplaćivana iz posebnog fonda; namenjenog za to. Ako naslednici odluče da je neko suvišan i požele da ga otpuste obezbeđene su solidne otpremnine. Svakako, u prvih godinu dana oni će biti Majklova briga. Kako će stvari teći kasnije zavisiće samo od vas dvoje. Sada se sigurno pitate zašto to nije definisano. Saznaćete ubrzo. Pre svega hoću da vam poželim dobro zdravlje i puno strpljenja da sledite moju poslednju volju. Evo i zašto. Neke stvari želim da uradim za života. Ako u tome ne uspem ovaj testament će biti druga šansa za moje želje. Znate da ja ne bih bio ja, veliki pisac avanturističkih, ljubavnih i krimi romana kada bih ostavio neki glupi, bezlični testament. Naravno, krajnja korist od ove moje volje biće samo vaša. Sve što posedujem, a mnogo je toga, što pretpostavljam znate, nasledićete zajedno. Šta to tačno znači? To znači da naslednici

(8)

možete biti samo kao bračni par. Sada će Majki napraviti malu pauzu zbog vaših reakcija, a onda ćemo nastaviti.

Nora i Pol su se pogledali. Na licima im je bio podjednaki šok. Pol se ipak prvi pribrao, ali mu je iz očiju sevao bes.

- Ti stari, pokvareni… Kako si samo mogao… - vikao je.

To je nateralo Noru da reaguje. I ona je bila besna. ali se suzdržavala zbog trenutka u kome su se nalazili.

- Pol, smiri se! Naravno da ne moramo ispoštovati Robertovu volju ali, zaboga, imaj malo dostojanstva i ispoštuj svog oca i ovaj trenutak! Gospodine Džonson, molim vas, nastavite - rekla je advokatu, a on je poslušao i ponovo počeo da čita.

- Nadam se da reakcije nisu bile mnogo burne. Pol je sigurno taj koji je reagovao žestoko, a Nora je u šoku, ali ipak smirena. Ipak, još nisam završio. Dragi moji, verujem da ste svesni da moja volja ne mora biti ispoštovana. Zato vam dajem vremena da dobro razmislite šta želite: Imate godinu dana da uđete u brak. Do tada će sva imovina biti u nekoj vrsti mirovanja. Kada kažem mirovanja, mislim vlasnički. Dozvoljeno vam je da koristite sve za to vreme. Naravno, fond za održavanje je spreman. Svako od vas će dobiti milion dolara bezuslovno. Procenio sam da je to iznos koji vam za duži period može omogućiti luksuzan život. Nora će dobijati i platu godinu dana jer će joj verovatno toliko trebati da sredi sve moje rukopise, Od Pola očekujem da joj pomogne koliko mu vreme bude dozvoljavalo. Ako do braka ne dođe to će, i na moju i na vašu žalost, biti sve što ćete dobiti od mene. U tom slučaju; sva moja imovina će biti raspoređena u dobrotvorne svrhe prema uputstvima koje sam dao Majklu. Ne znam kako vama ovo izgleda, ali mislim da nije teško. Vama sigurno sada ne izgleda tako, ali videćete brzo da je potrebno samo malo volje da zadovoljite moj uslov. Ne želim da vršim pritisak, ali bih mnogo voleo da na kraju budete zajedno. Verujte da sam i sebi zakomplikovao stvar jer moram da pišem i rezervni testament. Majki će vam uručiti po jedno pismo od mene koje je potrebno da pročitate nasamo. U njemu sam malo pojasnio svoje razloge svakom od vas. Da ne zaboravim, ako uđete u brak pre isteka zadatog roka, automatski sve postaje vaše. Potrebno je samo da se vidite sa Majklom. Mislim da je to sve. Ne bih vas više zadržavao. Slavite život i ljubav, jer to su dve najveće dragocenosti.

Mnogo vas voli Robert.

Majki im je pružio pisma. Nora je svoje odmah stavila u tašnu, dok je Pol svoje nervozno vrteo u rukama.

(9)

- Gospodine Džonson, šta znači to rezervni testament? - pitala je Nora. - Robert je testament pisao posle Helenine smrti, znači pre dve godine. Naravno, nije mogao da zna za koliko će godina biti otvoren i šta će se desiti u međuvremenu. Da je jedno od vas ušlo u brak od ove verzije ne bi bilo ništa. Zato je napisao još jedan testament. Bilo koji da se otvori automatski poništava validnost onog drugog. Ne pitajte me kakve sam probleme imao da sve to verifikujem u sudu. Nego, ostalo je još da vam pročitam spisak imovine. To verovatno već znate ali ipak imam obavezu. Četiri kuće, dva stana, koliba na jezeru, jahta, gliser, devet miliona dolara i autorska prava. Za sve što vam bude potrebno, stojim vam na raspolaganju.

- Majki, zašto nisi pokušao da ga sprečiš da napiše ovakav testament? - interesovao se Pol i dalje iznerviran.

- Iskreno, jesam. Bila mi je čudna njegova odluka da se, da kažem grubo, meša u vaše živote. Međutim, on je bio tako odlučan i toliko puta je ponovio da zna šta radi i zbog čega, da sam odustao i prihvatio sve što ste upravo čuli. Sada, dok vas posmatram, mislim da nije pogrešio.

Noru je zabolela glava od svega što je upravo čula. Nadala se da će u pismu pronaći detaljnije objašnjenje za ovakvu Robertovu odluku.

Majki je na brzinu popio piće i rekao:

- Oprostite, ali ja bih sada zaista morao da krenem. Imam neodložnu večeru. Mislim da je testament potpuno jasan ali ako budete imali bilo kakvo dodatno pitanje slobodno me pozovite. Za deo za koji sam zadužen ne brinite. Poštovaću sve Robertove instrukcije.

Ispratili su ga zajedno do vrata. Kada je Majki Džonson nestao iz njihovog vidokruga. Nora se uputila ka radnoj sobi.

- Kuda, mlada damo? - Pol joj je u trenu preprečio put.

- Idem kući. Ostala mi je tašna u radnoj sobi. Hoćeš li me sada pustiti da prođem?

- Ne ideš ti nikuda dok ne porazgovaramo - bio je odlučan Pol. Tupo je gledala u njega.

- Šta hoćeš?

- Hoću da znam da li si znala za ovaj cirkus koji nam je priredio? Da li si mu nekada pričala o nama?

- Naravno da nisam! Pa ja uopšte nisam znala da on ima testament, a kamo li da sam ja u njemu! Sa tvojim ocem sam pričala o mnogim stvarima, ali je moj seksualni život uvek bio moja privatna stvar. Ja čak ni majci nikada nisam rekla za tebe. Pol, prestani da me optužuješ i reci mi šta hoćeš od mene?

(10)

- Očekujem da se udaš za mene! Mislim da to nije teško. Kada malo bolje razmislim, u pravu je bio stari. Zašto se ne bismo venčali? Lepo bismo se slagali. Među nama postoji jaka fizička privlačnost, a to je dovoljno za brak. Možemo da vodimo odvojene živote van bračnog kreveta. Šta misliš?

- Mislim da si potpuno lud ako misliš da bih ja pristala na tako nešto - mirno je rekla. - Dragi Pol, za razliku od tebe meni u životu nije potreban novac, posebno ne ako zbog njega treba da žrtvujem svoju slobodu, Naravno da se neću udati za tebe tako da je, što se mene tiče, svaka priča na tu temu završena.

- Nisam ja pričao o novcu Nora, već o volji moga oca!

- Trebalo bi da znaš da tvoj otac sigurno nikada nije računao na to da mi u brak uđemo samo da bi ispoštovali njegovu volju i nasledili bogatstvo. Doviđenja Pol - brzo je izašla, a Pol je ostao da zuri za njom.

Tek na hladnom, februarskom, vazduhu misli su joj se malo razbistrile. Kakav drznik! Nije mogla da shvati kako joj je tako hladnokrvno ponudio brak. I da joj kaže kako se privlače, a toliko puta je pobegao od nje kao kukavica i uvek je ostavio potpuno slomljenog srca.

Kada je stigla kući isuširala se na brzinu, nasula sebi viski i udobno se smestila u fotelju. Drhtavim prstima je iz tašne izvukla pismo i neko vreme gledala svoje ime napisano Robertovom rukom. Osmehnula se jer je ime bilo umetnički napisano. Baš se potrudio. Koliko je imala želju da pročita Robijevo objašnjenje za zbrku koju je izazvao, toliko se i plašila. Na kraju je ipak otvorila, polako da ne ošteti kovertu, jer je nameravala da sačuva ovo pismo.

Draga Nora,

Pre svega hoću da ti zahvalim za godine koje smo proveli zajedno. Učinila si da nikada ne osetim da nisi moja biološka ćerka. Prvo tvoja majka, a onda i ti, ste mi pomogle da prevaziđem mnoge životne prepreke. Nadam se da se ne ljutiš na mene zbog testamenta. Možda ćeš misliti da sam sentimentalni starac, ali ja sam zaista ubeđen da ti i Pol možete da budete srećni. Iako o tome nikada nismo pričali, uvek sam osećao varnice među vama. Nekako sam siguran da ga oduvek voliš. Prvo kao starijeg brata, a onda kao muškarca. Duboko verujem da i on voli tebe. Ne bih da ga opravdavam, ali znaš Pola. Ono što su svi videli na površini to, ustvari, nikada nije bio on.

Voleo bih da mogu da vidim da li te je odmah po Majklovom odlasku zaprosio jer sam ubeđen da će to učiniti. Isto tako se nadam da ćeš ga odbiti jer bi, u suprotnom, to bio loš početak. Ti si pametna i dobra

(11)

devojka i mislim da će sve biti onako kako sam predvideo. Nećeš dozvoliti da zaviri u tvoje srce sve dok ne budeš sigurna u njegove emocije. Tako i treba. Ako te drugi put bude zaprosio znaj da će to biti zato što si mu potrebna kao vazduh koji diše. Tada mu neće biti potreban ni novac, ni moć, već samo tvoja ljubav...

Ja sam se malo zaneo u maštanju... Znam da nijednom od vas nije potreban moj novac da biste lepo živeli. Vi ste naučeni da sami stvarate. Moja želja je bila da pokušam da vas uputim jedno na drugo. Znajući koliko ste oboje tvrdoglavi i ponosni, i da nije ovog testamenta, brzo biste se udaljili jedno od drugog.

Nora, dušo, ti naravno znaš da ove moje želje nisu obavezujuće i da mi je jedino stalo do vaše sreće. Čak i da je na kraju nađeš sa nekim drugim, imaš moj blagoslov. Srećan sam jer si izrasla u zrelu i samostalnu ženu. Nadam se da tu ima makar malo moje zasluge i da sam ti bio dobar otac.

Voli te tata Robi

Brzo je odložila pismo da bujica suza ne bi potekla na njega i upropastila fino mastilo. Robi je pre svega bio odličan psiholog. Znao je mnoge stvari o nekim ljudima kojih ni oni sami nisu bili svesni. Kao vrhunski pisac je morao posedovati taj talenat. Jedino, zaslepljen očinskom ljubavlju, nije mogao da zna sve o svom rođenom detetu. Razmišljala je koliko joj je, ustvari, žao što se verovatno nikada neće dogoditi ono što je on verovao da je moguće.

Kako li je došao do zaljučka da je Pol voli? Kako je znao da ona voli njega? Kao film, premotavala je godine u nazad, pokušavajući da se seti svih susreta sa Polom u kojima je Robert mogao da primeti kakva osećanja gaji prema njemu. Nije uspevala da se seti ničega. Toliko je dobro krila svoje emocije da se ponekad pitala da li su one zaista stvarne. Naravno, to nije važilo za trenutke u kojima su bili sami. Tada se prepuštala potpuno, puštajući da je nosi bujica strasti i osećanja.

*

Pol je prošao rukama kroz kosu, što je činio uvek kada je bio nervozan. Nije trebalo onako da postupi prema Nori. Poneo se prostački. Na kraju je samo mogla da pomisli da je gladan Robertovog novca. Duboko je uzdahnuo, a potom je uzeo pismo sa stola i otvorio ga.

(12)

Nadam se da si smiren dok ovo čitaš. Ne bih voleo da si ljut na mene. Sigurno nisi očekivao da će moj testament izgledati ovako ali, veruj mi, nisam mogao da odolim pokušaju da ti pomognem da budeš srećan. Znaš da te dobro poznajem i da znam da nisi onakav kakvim se predstavljaš. Nemoj da misliš da sam ti stvarno zamerao što vodiš takav način života. Meni, kao ocu, je uvek prijalo da te vidim na naslovnim stranama sa svetskim lepoticama i da čitam sve članke o tvojim poslovnim uspesima. Samo, mislim da sve to ima kraj. Kao mlad i sam sam bio takav dok se u mom životu nije pojavila Alison. Ona me je toliko promenila i navikla na miran porodični život da više nisam mogao da pomislim na druge žene. Naravno imao sam sreću da posle njene smrti upoznam Helenu koja je nastavila da me održava na istom putu...

Neću više otezati sa sentimentalnostima. Poenta je da mislim da je Nora žena kakva je tebi potrebna da bi doživeo ono što sam ja imao. Pomenuću i to da mislim da prema njoj imaš i određenu obavezu... Jednom, davno, zaboravio sam dokumenta kada smo Helena i ja krenuli u bioskop. Vratio sam se kući da ih uzmem. Hteo sam da vam se javim i kada vas nije bilo u prizemlju popeo sam se do vaših soba. Mislim da je ono što sam tada video presudilo da moj testament izgleda ovako.

Nemoj misliti da igram na kartu savesti. Samo sam hteo da ti ispričam ovo jer mi je, u godinama posle toga, bilo očito da Noru od tada nisi posmatrao kao mlađu sestru već kao ženu koja je našla mesto u tvom srcu. Nora, naravno, ne zna da sam vas video tada i nemoj joj to nikada reći.

Kao što sam i njoj rekao, sve što tražim od vas je da budete srećni. Ako to budete ostvarili i sa nekim drugim imate moj blagoslov. Zbog novca se, siguran sam, nećeš ljutiti. Imaš ga sasvim dovoljno, tako da neću izazvati nikakvu štetu u tvom životu. Veliki si stručnjak i nikada se nisam plašio da nećeš uspeti.

Molim te da zaboraviš na sve nesuglasice koje smo imali i da me pamtiš po lepim stvarima, kojih je u našem odnosu bilo mnogo.

Voli te tata Robi

Pol je spustio pismo pored sebe. Osećao se čudno. Bilo mu je drago što mu Robert, dok je bio živ, nije rekao da ga je video sa Norom u krevetu. Ona je tada bila jako mlada i bilo bi mu užasno neprijatno. Odlično se sećao tog dana jer je to bio prvi put kada su vodili ljubav. Tog dana je Nora izgubila nevinost.

Stari je sve ove godine čuvao tajnu i jako ga je poštovao zbog toga. Uspeo je čak i da prozre njegova osećanja prema Nori. Doduše, čovek bi morao da bude slep pa da ne vidi varnice koje su prštale među njima. Pol se nije sećao

(13)

kada je Nora za njega prestala da bude dosadna mlađa sestra. Verovatno je to bilo baš tog leta kada je došao kući posle dužeg vremena i shvatio da pred njim stoji devojka. Možda je počinio greh što je zloupotrebio njena osećanja i zaveo je prvom prilikom kada su ostali sami. Ili je ona zavela njega? Taj deo dok nisu završili u krevetu, bio mu je prilično nejasan. Sećao se da su mu se usta osušila svaki put kada bi pogledao njeno telo. Želeo je toliko da ga je čitavo telo bolelo. Pokazalo se da je i njena želja bila ravna njegovoj. S obzirom da je bila devica, pokazala je ogroman entuzijazam u krevetu. Toliko, da se on uplašio i istog dana napustio grad. Nije se vratio sve do kraja Norinog raspusta. Do Božićnih praznika se nisu nijednom čuli i videli. I bio je to prvi put da tako dugo nisu bili u kontaktu.

Međutim, ponovni susret je doneo samo nekoliko sati Norine hladnoće prema njemu. Kada je uveče otišao u krevet, nakon nekoliko minuta se pojavila u njegovoj sobi, potpuno naga. Naravno, nije mogao da joj odoli.

Od tada su ustalili obrazac. Svakog puta, kada bi se našli zajedno, završavali su u krevetu. Nora nije tražila ništa više od seksa i u društvu se ponašala kao i ranije. Njemu je to mnogo puta smetalo, ali je znao da nije spreman da joj ponudi nešto više.

Sa drugim ženama se uvek ponašao isto. Nije očekivao ništa, a uzimao je sve što mu daju. Znao je dobro da sa par skupih stvari može dobiti zadovoljstvo u izobilju i to je maksimalno koristio. Naravno, osim novca, koji mu nije značio mnogo, i fizičkog zadovoljstva nijednoj nije ponudio nešto više.

Možda je Robert u pravu. Vreme je da se pozabavi Norom i zauvek reši dilemu da li je ona prava. Verovatno je to trebao da uradi odavno, ali poslednjih godinu dana nisu nijednom bili sami.

Setio je kako ju je glupavo zaprosio i odmah je znao da je napravio grešku. Nora to nije zaslužila. Poznavala ga je dovoljno dobro i sa njom je morao da ide polako.

(14)

III

Nekoliko dana nakon sahrane Nora je shvatila da mora nastaviti život. Danima nije izlazila iz kuće.

Slabo je jela i dok je posmatrala svoju figuru u velikom ogledalu, pitala je samu sebe da li bi Robert želeo da je vidi ovakvu. Vidno je oslabila i hitno je morala da se trgne. Nije želela da ubije samu sebe.

Odmah je spremila obilan obrok i odlučila da ne šalje mejlom tekst za tu nedelju, već da disk sama odnese u redakciju. Posle je planirala da sebe časti ručkom u nekom dobrom restoranu, a od sledećeg dana da nastavi sa poslovima oko izdavanja Robertove nove knjige.

Nadala se da je Pol već otišao i da će moći u miru da radi. Od onog dana ga više nije čula. Stalno je razmišljala šta mu je Robert napisao u pismu. Da li mu je dao naznaku o ljubavi koju je primetio kod nje? Verovatno jeste čim se više nije javio. Pobegao je, kao i mnogo puta pre toga. Šta ona tu može? Proći će i ova bura i ona će nastaviti svoj život bez Pola. Kao i do sada.

Obukla se neuobičajeno elegantno pre polaska u redakciju. Nije želela da kolege vide kroz kakvu patnju prolazi. Nikada nije volela da je ljudi sažaljevaju.

Kolege su bile veoma saosećajne ali i pune reči ohrabrenja. Kada je napustila redakciju bilo joj je drago što ih je videla, Odlučila je da prošeta do restorana. Ponovo su joj misli odlutale ka Polu.

Tako zaneta sudarila se sa nekim i tek shvatila da je to Mark, momak sa kojim je povremeno izlazila.

Naravno, svaki izlazak je završavao u njenom ili njegovom krevetu. Nora je to smatrala korisnim i dovoljnim.

- Nora! Kakav sam ja srećnik! Od svih žena u ovom gradu ja se sudarim sa najlepšom!

- Zdravo Mark, hvala na komplimentu iako znam da bi to rekao svakoj ženi u ovom gradu.

- Kod tebe nikada nije palilo laskanje. Oprosti što sam ovako započeo. Čuo sam za tvoj gubitak i mnogo mi je žao. Nisam bio u gradu inače bih došao na sahranu. Kako si? Ako ti treba društvo znaš da sam uvek tu za tebe.

- U stvari, treba mi društvo baš sada. Ako si slobodan idemo na ručak? - odlučila je u sekundi.

(15)

- Naravno draga, za danas sam završio sve obaveze.

Za ručkom su vodili laki razgovor o poslu. Mark je bio Norin kolega iz drugog časopisa i kada bi želela da razgovaraju, imali su o čemu. Viđali su se povremeno već nekoliko godina. U početku, Mark je želeo više, ali mu je Nora jasno stavila do znanja da joj je potreban samo za povremeno fizičko zadovoljstvo i da od nje neće dobiti više od toga. Nije mu bilo svejedno, ali je vremenom prestao da insistira. Tvrdio je da će doći vreme kada će i ona poželeti više, a on će do tada strpljivo čekati.

Misli su je ponovo vratile do Pola. On je, ustvari, bio kriv za to.

Napravio je u njoj emotivnu barijeru prema drugim muškarcima, U potpunosti je iskopirala njegov model ponašanja. Jedina razlika je bila u tome što je on menjao žene svakodnevno. Ona je bila srećna što ima Marka koji je prihvatio njena pravila. Nije bila sposobna da mu pruži nešto više, što zbog ljubavi prema Polu, što zbog straha da ne bude povređena.

- Kuda si ti odlutala? - Mark joj je lagano mahnuo ispred očiju.

- Izvini, prilično sam rasejana ovih dana. Mnogo toga treba da sredim u svojoj glavi. Tek sada vidim koliko sam bila oslonjena na Robija. Živela sam po strogo ustaljenom šablonu, a svaki problem sam rešavala zajedno sa njim.

- Da li je neumesno da ti ponudim lek za razbistravanje misli? - šeretski se osmehnuo.

- Ne znam, ali možda ne bi bilo loše. Moram da pokušam da se vratim uobičajenom načinu života. Hoćemo li kod tebe?

- Naravno, gde god ti kažeš - spremno je dočekao Mark.

Mark je bio odličan ljubavnik. Uvek je uspevao da po njenom raspoloženju proceni kakav joj je tempo potreban. Vodili su ljubav žestoko i baš to joj je bilo potrebno da izbaci iz sebe nagomilanu negativnu energiju.

Po povratku kući osećala se dobro i te večeri je zaspala bez mnogih pitanja koja su je mučila prethodnih dana.

*

Narednog jutra, dok je pila kafu, osećala se dobro. Odlučila je da je vreme da ode u Robertovu kuću da završava započeti posao. Osećala je da ima snage za to, čak i da se suoči sa Polom, za slučaj da nije otišao.

Kao što je i očekivala Pola nije bilo kada je stigla u kuću. Zatekla je samo Dženifer, dugogodišnju pomoćnicu u kući.

- Dobro jutro Nora, baš sam se pitala kada ćeš doći. Hoćeš li kafu ili čaj? - Može kafa, hvala Dženifer. Hoćeš da je popijemo zajedno?

(16)

- Hoću rado, Nora.

Kafa je brzo bila gotova i sele su u mali salon da je popiju.

- Dženifer, nadam se da znaš da tvoj status u ovoj kući ostaje isti. Robi je na sve mislio.

- Znam, advokat nas je obavestio o svemu, a i sa Polom smo razgovarali. Ja ću i dalje dolaziti tri puta nedeljno i nadam se da ću imati šta da radim. Verujem da ti nećeš prestati da dolaziš još neko vreme, a i Pol je obećao da će više boraviti ovde. Ako vam više budu odgovarali neki drugi dani, samo mi recite.

- Ja ću sigurno dolaziti još nekoliko meseci. Imam dosta nezavršenog posla, a za Pola nisam sigurna. Znaš da on dolazi samo za praznike i to ako nije na drugom kraju sveta. Sada, kada više nema Robija nema ni razlog za dolazak.

- I ja sam to prvo pomislila, ali on kaže da vas dvoje treba da nastavite da održavate tradiciju okupljanja. U pravu je, Nora. Znaš da je ova kuća mnogo značila vašim roditeljima. Nipošto ne biste smeli da je ostavite pustu.

- I nećemo. Ne brini za to - rekla je Nora zamišljeno. Još malo su popričale i Nora je otišla u radnu sobu.

Sve unutra je podsećalo na Robija, Helen i neko prošlo vreme. Setila se kako je počela da radi sa Robijem.

Bilo je to silom prilika, pre skoro tri godine, kada se Helena razbolela, Nora je godinu dana pre toga završila novinarstvo i odlučila da započne karijeru u Njujorku, gde je studirala. Taman kada je počela da dobija prve ozbiljne poslove, morala je sve da napusti i bude uz majku i Robija. Morala je brzo da uđe u materiju jer je roman, sada bestseler, „Strast” tek izašao i imala je mnogo obaveza. Vremenom je zavolela svoj posao i sada se pitala da li se može vratiti ozbiljnom novinarskom poslu. Kolumna koju je pisala bila je savetodavnog tipa. Odnosila se na razne životne situacije. To naravno nije ono što ju je sasvim ispunjavalo, već joj je služilo da se koliko-toliko održava u svetu novina. Odlučila je da se ne zamara previše razmišljanjem o tome jer će joj se, verovatno, otvoriti neki put.

Prihvatila se posla. Kontaktirala je izdavačku kuću da precizira datum izdavanja knjige i da dogovore kakva bi promocija bila prikladna, obzirom na okolnosti. Dogovorili su da to bude skromno, u krugu bliskih prijatelja. Gospodin Sandal joj je rekao da se slaže da tiraž ostane po dogovoru, ali da se pripremi za drugo izdanje u rekordno kratkom roku jer je tražnja ogromna iako, zapravo, niko ne zna kakav je roman.

- Svi hoće poslednji roman Roberta Haroldsa. Zar to nije divno gospođice Nora?

(17)

- Naravno da je divno. To jeste poslednji roman, ali ja imam materijala za još, najmanje, tri zbirke kratkih priča. Verujem da će biti hit. Robert ih je godinama pisao i sigurna sam da je za njihovo objavljivanje došlo vreme. Naravno, o tome ćemo pričati tek za pola godine, možda i godinu dana, jer moram sve detaljno da pripremim. Hoću da to bude savršeno izdanje.

- Gospođice Nora, jedva čekam. Znate da bismo bili počastvovani da mi budemo izdavači.

- Gospodine Sandal, Robi mi je uvek govorio da dobre navike ne treba menjati. Do sada smo imali odličnu saradnju i ne vidim nijedan razlog da tako i ne ostane. Javite mi kada budu gotove korice. Doći ću da ih vidim i da preciziramo detalje oko promocije. Pozdravite gospođu Loren. Doviđenja.

(18)

IV

Dani koji su usledili, činilo se kao da lete. Telefon nije prestajao da zvoni. Novinari su hteli da znaju sve o poslednjim danima velikog pisca. Sva udruženja, čiji je bio član, kandidovala su ga za prestižne nagrade. Noru je hvatao strah da neće uspeti sve da stigne. Ozbiljno je razmišljala da angažuje nekoga za odnose sa javnošću, a opet je znala da će biti teško da to radi neko ko nije blisko poznavao Roberta. Preko dana je gostovala u raznim emisijama na televiziji i radiju, a onda je morala da radi do kasno u noć.

Jedne večer tri dana pre promocije romana, spremala je papire na radnom stolu za sledeći dan kada su se iznenada otvorila vrata radne sobe. Uplašeno je podigla pogled i ugledala Pola.

- Zdravo Nora - rekao je jednostavno. - Pol, otkud ti? - gledala je u čudu.

- Kakvo je to pitanje? Zar ne smem da dođem u kuću u kojoj sam odrastao? - Naravno da smeš. Samo si me iznenadio. Nisam te očekivala. Znam koliko retko dolaziš u rodni grad.

- Kada si mislila da mi javiš za promociju romana, Nora? - bio je vidno ljut. Pitanje ju je sasvim zateklo. O tome nije uopšte razmišljala. Da nije došao verovatno ga ne bi ni pozvala.

- Nisam znala da li te to zanima - pokušala je da se izvuče.

- Naravno da me zanima. Znaš da nijednu promociju nisam propustio. Zašto bi sada bilo drugačije? Pored toga, od porodice smo ostali samo ti i ja. Zar ne misliš da bismo oboje trebali da budemo prisutni?

- Mislim Pol, izvini. Imam toliko posla da jednostavno ne stižem sve. Zaboravila sam, eto - nije više imala kud.

- Zaboravila?! - u glasu mu se više nije osećala ljutnja. Činilo se kao da ga ova situacija sada zabavlja.

- Zar ti toliko misliš na mene da si zaboravila da mi javiš za promociju poslednjeg romana mog oca? - smešio se izazovno.

Sada je Nora izgubila strpljenje.

- A zašto me nisi pozvao da pitaš kada je promocija!? Zašto sam ja ta koja mora da te obaveštava!? Znao si okvirni datum, a opet imaš potrebu da mi

(19)

pametuješ! Čuj Pol, umorna sam, neispavana, gladna... Jednostavno nemam snage da se prepirem sa tobom - rekla je nešto tišim glasom.

- Pa, vidiš Nora, zato sam ja tu. Prvo ću pošteno da te nahranim, zatim ćeš da spavaš i ujutru ćeš biti odmorna. Sada ćemo popiti viski dok ne stigne hrana. I da, od sutra računaj na moju pomoć za sve što ti je potrebno - otišao je do bara da im sipa piće dok je Nora bez reči zurila u njega. - Gledao sam te u nekoliko emisija. Moram da kažem da si izgledala sjajno. I ne samo to, mislim da Robert nikada ne bi našao osobu koja bi ga promovisala bolje od tebe.

- Da li vidiš šta mi radiš, Pol? Pre samo pet minuta si me optuživao što ti nisam javila za promociju, a ti sve vreme znaš, jer redovno pratiš televizijske emisije.

- Samo sam se šalio Nora. Istina je da sam se nadao da ćeš me pozvati. Želeo sam da te čujem.

- Ako si želeo da me čuješ zašto ti mene nisi pozvao? - odmah ga je optužila.

- Previše si umorna i tražiš sitnice da bi se svađala - izbegao je odgovor na njeno pitanje. - Uzeo sam odmor i zaista imam nameru da ti pomognem. Zašto mi ne veruješ?

U tom trenutku se čulo zvono na vratima.

- To je sigurno dostava hrane. Brzo se vraćam - rekao je i nestao iza vrata. Nora se pitala zašto se ponaša kao malo dete. Stavila je prste na slepoočnice i počela da ih masira laganim pokretima kada je ponovo ušao Pol.

- Gospođice Vilson, večera je spremna. Izvolite u trpezariju, a ja ću se kasnije pobrinuti za vašu glavobolju - lagano joj se naklonio i uhvatio je za ruku.

Večera koju je naručio, bila je izvrsna. Kada se dobro najela odmah joj je bilo bolje. Pol se sve vreme trudio da je oraspoloži. Vodili su neobavezan razgovor koji joj je prijao. Dugo nisu tako razgovarali i morala je da prizna da joj je bilo drago što je došao. Posle večere su prešli u salon da popiju vino.

- Nora, Dženifer mi je rekla da ne ostaješ da spavaš ovde, već da svako veče ideš u stan. Zašto se mučiš?

- Ne mučim se. Jednostavno nisam mogla da spavam ovde. Nisam još uvek spremna za to.

- Ostani večeras. Već je kasno, a napolju je gusta magla. Ja sam tu i biće ti lakše. Moraš to prebroditi. Čeka te još puno posla ovde i samo bespotrebno gubiš vreme i energiju u putu. Sada idi da se istuširaš, a ja ću te potom izmasirati i biti pored tebe dok ne zaspiš.

(20)

Noru je odjednom uhvatila panika. Lakše bi joj bilo da ostane da je sada sama nego što je on tu. Još tako brižan i fin da je prosto neprijatno odbiti ga.

Pol je video na njenom licu kakva se bitka odigrava u njoj. Zato je brzo dodao.

- Nora, imaš moju reč da neću nijedne sekunde uraditi ništa što i ti ne želiš. Izgovorio je magičnu rečenicu. Upravo se sebe ona i plašila, ali to, naravno, nije mogla da mu kaže. Zato je, ne želeći da ispadne kukavica, rekla: - U redu, ostaću. Idem odmah da se istuširam i da legnem.

Brzo je ustala i skoro otrčala na sprat, u svoju sobu. Izvadila je iz ormara set za spavanje i mantil. Sve je bilo kratko ali je to jedino što je ovde imala. Dok se tuširala nadala se da Pol neće ispuniti obećanje da je masira i sedi pored nje dok ne zaspi. Trebalo je ipak da ode i da je bude briga šta će on misliti. Kako ju je samo spretno uhvatio u zamku. Znao je dobro da ne može da mu odoli.

Tuširala se dugo nadajući se da će Pol zaspati dok ona ne izađe iz kupatila. Međutim, našla ga je kako spreman čeka u sobi. U ruci je držao bočicu eteričnog ulja. Primetila je da se on već istuširao i presvukao u pidžamu. Sada je, udobno zavaljen na njenom krevetu, pratio svaki njen pokret.

Pol je znao da će ovo za njega biti noć bez sna. Kako god se završila. Nije mogao da skine pogled sa Norinog prelepog tela. Na sebi je imala samo svilu koja je jasno ocrtavala sve i omamljivala ga. Nije mogao sebi da objasni kako je dospeo u ovu situaciju. Privlačnost koju je osećao prema Nori terala ga je da priča pre nego što razmisli.

- Dođi, lezi. Izmasiraću te kao što sam obećao - rekao je promuklim glasom. Nora je osetila njegovu želju i shvatila da u tom trenutku ima prednost i priliku da ga malo muči. Lovac je upao u sopstvenu zamku. Poslušno je legla na leđa i stavila mu glavu u krilo.

Pol se odmah vešto izvukao da ne primeti koliko je uzbuđen i stavio joj jastuče pod glavu. Seo je pored nje i počeo da joj masira čelo, jagodice, slepoočnice...

Radio je to tako vešto kao da je profesionalni maser. Nora je zaista uživala i polako se opuštala. Kada je završio sa licem, pridigla se, skinula mantilić i okrenula se na stomak.

- Ti to tako dobro radiš. Hoćeš li, molim te, da mi izmasiraš i leđa? - Naravno da hoću - glas mu je već bio napukao od strasti.

Pol je bio na sve većim mukama. Dok joj je masirao lice nije skidao pogled sa njenih velikih, čvrstih grudi, a kada se okrenula zurio je u njenu, savršeno, izvajanu zadnjicu i duge noge. Šta li mu je ovo trebalo? Kako da joj odoli? Želja koju je osećao pretila je da se potpuno otrgne kontroli. Ruke su mu

(21)

trnule u dodiru sa njenom baršunastom kožom. Odlučio je da ovo odmah mora prekinuti. Ne sme dozvoliti da podlegne i ponovo napravi neku glupost koja će izazvati nepopravljivu štetu. Lagano se spustio do njenih stopala i počeo da ih masira.

- Ovako ćemo završiti. Pokušaj da spavaš. Da li si znala da masaža stopala najbolje uspavljuje?

Sva Norina čula bila su uzdrmana. Topila se pod njegovim dodirom. Kako da spava kada gori od želje za njim? Osećala je da je i on na istim mukama. Bilo je dovoljno da se okrene i povuče ga ka sebi. Da li je to želela? Da noćas vodi ljubav sa njim, a sutra se ponovo suoči sa tim da odlazi. Ma, dođavola sve! Već je navikla da je ostavlja. Uzeće ono što može da joj da.

Otrgla je stopalo iz njegove ruke i hitro se okrenula. Ne dozvoljavajući mu da reaguje, nožnim prstima je lagano prešla preko njegovog međunožja. Nabreklina ispod donjeg dela pidžame joj je rekla koliko je želi. Povukla ga je na sebe i ugrizla mu usnu.

- Neću da spavam - prodahtala mu je na usnama. - Čini se da ni tebi san nije na pameti.

- Nora, ne znam da li je ovo... - Pol je skoro ječeći rekao. - Ništa ne govori - prekinula ga je. - Ovo oboje želimo.

- Nemaš pojma koliko - rekao je pre nego što je poljubio svom jačinom svoje želje.

Upijao je njene usne dok su im se jezici mešali u strasnom plesu. Nora nije ni osetila kada je strgnuo gaćice sa nje, ali je raširila noge kako bi osetila dokaz njegove želje. Zavaravala je sebe da više nikada ne želi da bude sa njim. U njegovom naručju se osećala divlje i slobodno.

Pol je bio vrsni ljubavnik koji je umeo da probudi najprimitivniju strast u njoj. U tom trenutku, njeno telo je imalo želju da ga uvuče u sebe i da zauvek ostanu spojeni.

Pol se obuzdavao kako bi produžio predigru. Želeo je da se naslađuje Norinim telom što duže. Previše je vremena prošlo od kada su poslednji put vodili ljubav, a hteo je da je podseti na sve pređašnje užitke.

Usnama je klizio niz njen vrat i dekolte, dok je prstima lagano uvrtao baršunaste pupoljke na njenim dojkama. Volela je da joj to radi. Znao je da i tog trenutka uživa jer je njeno stenjanje bilo pravo erotsko nadahnuće.

Spuštao se sve niže, povremeno joj zubima okrznuvši kožu. Njegovi dugi prsti su pronašli vreli procep među njenim nogama. Ovlaš je prelazio preko mekanog nabora, zadirkujući je i izazivajući izvijanje njenih kukova, kojima je pratila njegove prste. Dobro je znao da ih želi u sebi.

(22)

Podigao joj je noge na svoja ramena, a onda zaronio lice u njeno međunožje. Mirisala je božanstveno, a kada je jezikom prešao tamo gde su malopre bili njegovi prsti, uverio se da joj je i ukus takav.

Polov jezik je opsedao sporo, a Nora je gorela. Lomila je želja da se odmakne od njegovog veštog jezika koji joj je izazivao sitne trzaje u telu, i da se nabije na njega što više. Nije mogla da učini ništa od toga jer su joj njegove ruke čvrsto držale kukove. Mogla je samo da upije sav užitak koji joj je nudio, a znala je da najbolje tek dolazi.

- Kada je ušao jezikom duboko u nju, a prstima zakotrljao nežni biser, samo se prepustila vrhuncu koji je potresao.

Dok je drhtala pod njim, vrela i vlažna, Pol je svukao pidžamu i spremno uronio u slatku dubinu njenog tela. To je uvek bio nenadmašiv osećaj. Kao da je stigao tamo gde je jedino trebao da bude.

Grčenje njene unutrašnjosti stezalo mu je ud i samo nadljudski napor ga je sprečio da se ne prepusti trenutnom oslobađanju. Malo se umirio dok Norin vrhunac nije oslabio, a onda se pokrenuo u snažnim naletima. Usnama je zarobio njene, nasrćući u ritmu sa svojim telom.

Nora je retko gubila kontrolu, ali je sa Polom svaki put bilo isto. Bila je potpuno nesposobna da misli o bilo čemu osim o njegovom snažnom telu koje je bilo savršeno usklađeno sa njenim. Strast koja je proždirala je bila ogromna i crpela je svaki atom njene snage. Ruke su joj bile na njegovim glatkim leđima. Stezala ga je i grebala, privlačeći ga još bliže, a kukovima ga je podsticala da uđe još dublje. Kao da je to bilo moguće.

Novi vrhunac je došao u trenutku kada se Pol u nekoliko sitnih, brzih pokreta zabio u nju i sam ploveći u izmaglici.

Vlažna tela su im se zalepila kada je svom težinom legao preko nje i lice joj zario u kosu. Nisu se usudili da rečima prekinu taj duboko intimni trenutak koji su delili. Oboje su iz iskustva znali da je bolje da samo uživaju.

(23)

V

Nora je polako otvorila oči i pokušavala da se navikne da nije u svom stanu. Dohvatila je sat. Bilo je deset. Baš se uspavala. Gde joj je telefon? Ko zna koliko je poziva imala od jutros? Gde li je Pol? Brzo je ustala i požurila pod tuš.

Tek kada je pustila vodu, dozvolila je sebi da pomisli na prethodnu noć. Kao i uvek, Pol joj je pružio vrhunski užitak, ali se opet probudila sama. Progutala je gorčinu tog osećaja i rekla sama sebi da je ona bila inicijator. Imala je priliku da se povuče, ali to ipak nije učinila.

Petnaest minuta kasnije je ušla u radnu sobu i tamo zatekla Pola u telefonskom razgovoru. Ispred sebe je imao Norin notes u koji je nešto zapisivao a onda rekao:

- U redu. Samo, molim vas, da sve bude kako smo se dogovorili. Gospođica Vilson već ima dovoljno obaveza za taj dan. Ništa ne sme da kasni. U suprotnom, bićemo prinuđeni da otkažemo gostovanje. Vidimo se prekosutra u tri, doviđenja.

Prekinuo je vezu i osmehnuo joj se.

- Dobro jutro spavalice. Da li si se odmorila? - upitao je vragolasto. - Žao mi je što nisam uspeo da te probudim sa doručkom u krevetu, ali od jutros telefon samo zvoni.

- Dobro jutro - rekla je oprezno. - Tako je svakog dana. Ko je to bio?

- Uh, imam puno vesti. Prvo, Robert je dobio nagradu za životno delo od Udruženja američkih pisaca. Sledećeg meseca će nam biti uručena u Njujorku. Ovaj razgovor koji si sada čula je bio dogovor za gostovanje u emisiji gde ćeš to objaviti. Mislio sam da je dobro da to bude na dan promocije. Nadam se da se slažeš.

- Pol, pa to su divne vesti! Zaista si se pokazao kao sjajan sekretar - nije odolela da ga malo zadirkuje. - Da nije bilo tebe jutros, ja bih sve to propustila. U to ime skuvaću nam kafu jer je za žestoko piće rano. Može?

Kada se malo kasnije vratila sa dve šolje kafe, Pol je ponovo razgovarao. Samo što ovog puta nije bio nasmejan.

- Žao mi je gospodine Stivens. Svi termini gospođice Vilson su popunjeni. Čak i večernji. U narednih nekoliko nedelja sigurno neće uspeti da da interviju za vaš časopis. Preneću joj da ste zvali, doviđenja.

(24)

Bacio je slušalicu i zagledao se u nju.

- Pol, šta se dogodilo? Zašto si besan? Ko je to bio?

- Vidim, da si bukvalno mislila kada si rekla da radiš i danju i noću! Ako ti prezime ne znači, da li ti Mark više odgovara?! Upravo je zvao tvoj bliski kolega koji tvrdi da mu ne treba dnevni termin da dobije interviju! Dovoljno je, kaže, da dođeš kod njega, kući!

Nori je bilo neprijatno zbog ove insinuacije, a opet, prijala joj je Polova ljubomora. Reagovala je hladne glave.

- Pol. Odrasli smo ljudi. Ja tebe nikada ne bih optužila da svoj posao ne obavljaš samo na berzi i u kompanijama. Ne znam zašto ti imaš potrebu da optužuješ mene? Da, Mark je neko ko mi nije samo kolega i iz tog razloga je sebi dao za pravo da razgovara tako... neformalno.

Nora je smatrala da je u redu što mu je stavila do znanja da ne živi monaškim životom. Na kraju, zašto bi krila bilo šta i ponašala se da je neko drugi, sada kada je on tu. Ono što se desilo među njima ne menja ništa. Bar je pokušala da tako misli.

Polu kao da je neko opalio šamar. Pretpostavljao je da Nora ima nekoga, ali da će mu to otvoreno priznati, to zaista nije očekivao. Išao je korak dalje.

- I kakva je priroda vašeg odnosa? - Mislim da to tebe ne zanima.

- O, zanima me itekako! Ako nemam obavezu zbog toga što si prošle noći stenjala u mom naručju, onda me obavezuje očeva želja. Robert je tražio da pazim na tebe posle njegove smrti i ja nameravam da to i učinim. A sve dok je tako moram da znam sve o tvom životu - Pol se odlučio za bezazlenu laž, za koju je pretpostavljao da će izazvati reakciju.

- Robert sigurno od tebe nije tražio da brineš o mom ljubavnom životu, već da mi se nađeš u drugim situacijama!

- A šta ako ja hoću da budem i deo tvog ljubavnog života? - direktno je upitao.

- Dragi Pol, nije dovoljno da ti nešto hoćeš, potrebno je da hoće i druga strana. Žao mi je što moram da ti kažem da si trenutno usamljen u svojim željama.

Ustao je sa stolice i u dva koraka stigao do nje. Privukao ju je grubo i snažno spustio usne na njene. Nora je pokušala da se otrgne, ali joj je telo otkazivalo poslušnost. Razdvojila je usne i uzvratila mu poljubac. Čim je uzvratila odmakao se od nje.

(25)

- Vidiš, Nora, u pravu si! Za naš odnos je potrebna i tvoja saglasnost, a tvoje telo mi kaže da smo na istoj strani.

Okrenuo se i izašao iz sobe, zalupivši vratima.

Nora je nekoliko trenutaka gledala tupo u vrata. Bila je ljuta na sebe što je prihvatila poljubac. Izdajničko telo mu se odmah priklonilo. Bila je ljuta i na Polovu drskost. Šta on zamišlja? Da može da se pojavi kada poželi i okrene joj život naopako?! Uzela je kafu i zamišljeno sela za radni sto.

Pol je na terasi duboko udisao prohladni martovski vazduh. Reagovao je impulsivno i to ga je ljutilo. Nora je bila u pravu. Nije smeo da joj se tako meša u život. Pitao se šta on to oseća prema njoj kada ne može da obuzda ljubomoru. Smiriće se, izviniti se i nastaviće zajedno da rade.

Posle sat vremena vratio se u radnu sobu, a Nora ga je pogledala kao da se ništa nije dogodilo i to mu je bio podstrek.

- Nora, izvini. Ne treba nam ovo sada. Hajde da radimo.

- Slažem se. I ti primi moje izvinjenje i hvala ti za vreme koje si odvojio za mene. Hoćeš drugu kafu? Ova se sasvim ohladila.

Oboje su potisnuli prethodni događaj i nastavili normalno da rade. Ako ih je Robert ičemu naučio, to je da budu profesionalci u zadatim obavezama.

(26)

VI

Vozili su se u tišini u Polovom automobilu. Reči su bile suvišne. Promocija je protekla savršeno. Sve je bilo toliko dirljivo da su se Nori suze vrtele u očima. Ona i Pol su održali zajednički govor. Svi bliski prijatelji su čitali delove romana, sa osvrtom na prethodni Robertov rad. Čak su i novinari bili sjajni. Sada je mogla da odahne. Roman je prihvaćen odlično i, s pravom je očekivala njegovu veliku popularnost. Pol je čitavo veče bio uz nju, a njoj je prijala ta pažnja.

- Pa, i ovo je prošlo. Da li si zadovoljna? - tiho je upitao Pol.

- Kako ne bih bila?! Promocija je prevazišla sva moja očekivanja! Hvala ti Pol. Nisam sigurna da li bi sve bilo ovako da nisam imala tvoju pomoć. Nisi samo uspešan finansijski stručnjak i organizacija ti odlično ide.

- To ide jedno sa drugim. Hvala tebi što si mi dopustila da ti pomognem. To mi daje nadu da ću aktivno učestvovati i u ostalim projektima koje si najavila.

- Ne treba da se nadaš, to je tvoje pravo, a i obaveza. Zar nije Robert u testamentu tražio da mi pomogneš? Molim te, planiraj da budeš na svim dodelama nagrada. Ipak si ti Robertov biološki sin i logično je da prisustvuješ svim uspesima koje je postigao. Obaveštavaću te na vreme da možeš da planiraš obaveze.

Stigli su do zgrade u kojoj je Nora živela. Pol je zaustavio auto i okrenuo se prema njoj.

- Hoćeš li me pozvati unutra? - nadlanicom joj je pomazio obraz.

Nora se već pripremila za to pitanje. Znala je da ne sme dozvoliti da završe u krevetu te noći. Već je bila previše ranjiva i ophrvana emocijama.

- Kasno je. Mislim da mi je san preko potreban, a i tebi. Hajde da ne komplikujemo ovo, Pol.

- Dobro. - pomirljivo je slegnuo ramenima - onda predlažem da sutra proslavimo ovaj uspeh. Ručak mi odgovara više jer uveče putujem.

- Putuješ? Tako brzo? - upitala je Nora trudeći se da sakrije razočaranje. - Moram u Boston, posao zove. Mogu li da dođem po tebe u jedan? - Da, da, naravno. Jedan je sasvim u redu - rekla je odsutno.

Nadala se da nije primetio koliko je razočarana. Znala je da će Pol otići, ali se nadala da to neće biti brzo.

(27)

- Vidimo se onda sutra, laku noć. - Laku noć Nora, lepo spavaj.

Poljubio joj je ugao usana i brzo se povukao, znajući da neće moći da stane ako mu uzvrati.

Pet minuta kasnije, Nora je ušla u stan i nemarno bacila tašnu. Osećala se prazno. Saznanje da Pol odlazi pokvarilo joj je zadovoljstvo koje je osećala čitavog dana. Bolje da je samo otišao. Tada bi mogla da se ljuti na njega. Ovako je bila nemoćna.

Sledećeg dana, tačno u jedan bio je ispred njenih vrata. Doneo je divan buket poljskog cveća.

Noru je ovaj gest raznežio.

- Hvala ti, cveće je divno. Nisam očekivala da se setiš šta volim. Hajde uđi. Hoću da ga stavim u vodu.

- Iznenadila bi se kada bi znala čega se sve sećam Nora - rekao je idući za njom.

Oblilo ju je blago rumenilo od njegovog komentara i bila je srećna što mu je okrenuta leđima, pa ne može da joj vidi lice.

Pol je na sto spustio čitavu gomilu novina. Otvarala je nestrpljivo strane na kojima se pisalo o kulturi. Sve kritike su bile veoma povoljne. Zagledala se u sliku na naslovnoj strani časopisa za koji je pisao Mark. Na njoj joj je Pol držao ruku oko struka i gledao je gotovo zaljubljeno. Ispod slike stajao je veliki znak pitanja. Moraće Marku da očita propisnu lekciju zbog ovoga.

Za to vreme Pol je nemo pratio njenu reakciju i zadovoljno se smeškao. - Dobro smo prošli, zar ne?

- Ovo je prevazišlo sva moja očekivanja. Čak i oni koji su osporavali Robijev uspeh nisu mogli da ne priznaju da je roman sjajan. Sada stvarno imamo razloga za slavlje. Hajdemo, gladna sam.

- Uvek sam se pitao kako uspevaš da održiš tako sjajnu liniju pored takvog apetita.

- Neću ti otkriti svoju tajnu. Mogu samo da ti obećam da neću naručiti duplu porciju i tako te izložiti dodatnom trošku - smejala se Nora.

Za vreme ručka nazdravili su uspehu nekoliko puta, a inače nisu mnogo razgovarali. Kao da nisu znali šta bi jedno drugom rekli. Kada su izašli iz restorana, Nora je odlučila da prošeta do kuće i insistirala je da se odmah pozdrave. Mnogo je lakše bilo da to obave na ulici, među ljudima, nego da budu nasamo.

(28)

- Znači sledećeg meseca dolaziš u Njujork? Insistiram da budeš moj gost. Imam lep,veliki stan i nema potrebe da odsedaš negde drugo - rekao je Pol.

- Pol, znaš da u Njujorku imam mnogo prijatelja. Volela bih da vidim neke od njih. Hvala na pozivu, ali razmisliću.

- Nemoj da razmišljaš. Evo ti ključ odmah. To je za slučaj da ja ne budem u gradu. Ne moraš ni da se najavljuješ. Samo dođi kad poželiš.

Stavio joj je ključ na dlan i brzo zatvorio šaku da se ne predomisli. Spustio je po jedan lagani poljubac na oba obraza, seo u auto i otišao.

To je bilo to. Otišao je. Polako se vratila do stana i detaljno pročitala sve kritike. Od sutra joj se život ponovo vraća u kolotečinu. Do kraja dana ubedila je sebe da je tako bolje i da je potrebno da svu energiju usmeri ka novim projektima koji su bili pred njom.

Naredne nedelje bile su joj ispunjene. Euforija oko romana nije jenjavala i morali su hitno da pripremaju novo izdanje. Gospodin Sandal je bio u pravu kada je rekao da će se tražiti primerak više. Imala je toliko obaveza da ništa novo nije stizala da uradi, a bližio se i put u Njujork. Prvobitno je imala u planu da otputuje na nedelju dana i da joj to ujedno, bude i neka vrsta odmora, a sada se plašila da će to biti klasičan stres-put. U zadnjem času spasao ju je gospođin Sandal. Dok su sedeli u njegovoj kancelariji i čekali odgovor štamparije o datumu izlaska novog izdanja rekao je:

- Nora, izgledate mi veoma umorno. Preveliki teret ste preuzeli. Šta mislite da vi ipak otputujete kako ste i planirali? Potrebno vam je malo odmora. Ja ću preuzeti na sebe sve obaveze oko ovog izdanja. Toliko sam dužan da učinim za vas i Roberta.

- Ne bih da vam stvaram nepotreban teret. Ionako ste pretrpani poslom. - Jesam, zahvaljujući vama. Da nije bilo velikog Roberta Haroldsa pitanje je da li bi se ikada znalo za izdavačku kuću „Sandal”. Samo vi idite, lepo se odmorite i donesite tu nagradu.

- Hvala vam, puno. Ovo vam nikada neću zaboraviti.

Nije mogla da odbije Džonovu velikodušnu ponudu i odmah je počela da razmišlja da li ce Pol biti u gradu.

(29)

VII

Na aerodromu je vladala užasna buka i gužva. Nora se jedva probijala. Uzela je prtljag i sledeći zadatak je bio taksi. Bila je nedelja ujutro. Čim je sela u taksi podesila je vreme. Zbog vremenske razlike imala je utisak da je već podne. Nadala se da je Pol kući i da još uvek spava. Htela je da skuva kafu, probudi ga i tako iznenadi. Iako je javila nekolicini prijatelja da dolazi i svi su joj ponudili da bude njihov gost, ipak je mislila da je najpravednije da odsedne kod Pola. Čuli su se pre nekoliko dana i rekao joj je da u narednih deset dana neće nigde putovati. Namerno ga je pustila da misli da će ona stići dan pre dodele nagrade. Pitala ga je za adresu, za slučaj da bude na poslu. Insistirao je da mu se javi da je sačeka, ali joj je dao i adresu.

Volela je Njujork. Pre samo nekoliko godina je mislila da će u njemu ostati do kraja života, ali ju je sudbina vratila u San Francisko. Pol je imao stan u ogromnoj zgradi na poslednjem, četrdesetom spratu, na Menhetnu. Jedva je čekala da vidi kakav je pogled na grad odatle. Na ulasku u zgradu sačekao je ljubazni vratar.

- Dobro jutro - veselo ga je pozdravila Nora.

- Dobro jutro, izvolite, gospođice - osmehnuo joj se ljubazno.

- Ja sam Nora Vilson. Idem u stan gospodina Pola Haroldsa. Volela bih da me ne najavljujete. Hoću da ga iznenadim.

- Ali gospođice... mislim da to... nije...

- Ne brinite, imam ključ. Ja sam, ustvari, sestra gospodina Haroldsa. - U tom slučaju, u redu. Mada ja mislim da bi možda ipak trebali da...

- Kažem vam da ne brinete. Pol vas sigurno neće grditi što ste me pustili - rekla je dok je žurila ka liftu.

- Vidimo se kasnije. Prijatan dan.

Otključala je vrata i unela kofer da točkići ne bi pravili buku. Stan je zaista bio ogroman. Sve je bilo tiho. Pol je sigurno još uvek spavao. Otišla je u kuhinju i pripremila kafu. Divila se Polovoj organizovanosti, Sve je bilo na svom mestu i uopšte joj nije bilo teško da se snađe gde šta stoji. Stavila je kafe na poslužavnik i krenula da traži spavaću sobu.

Dok je prolazila kroz ogromni boravak videla je otvorena vrata koja su vodila na terasu. Sjajno! Ima i terasu. Samo da vidi grad odatle. Neće se kafa

(30)

ohladiti za par minuta. Izašla je i odmah ugledala Pola udobno zavaljenog u ležaljci. Čuo je šum i okrenuo se.

- Nora! - skočio je odmah. - Otkud ti? Zašto mi nisi javila da dolaziš?

- Zdravo Pol - spustila je kafu na sto. - I ja se radujem što tebe vidim. Htela sam da te iznenadim. Skuvala sam kafu i krenula da te probudim kada sam videla da imaš terasu. Nisam mogla da odolim da vidim kakav je pogled na grad. Zaista impresivno, nema šta.

Dok je pričala primetila je čudan izraz na Polovom licu. Činilo joj se da se i nije baš obradovao njenom dolasku. Odmah zatim saznala je i zašto,

- Pol, dragi! Osećam miris kafe. Napokon si odlučio da jedno jutro ostanem malo duže. Samo da se istuš... - glas se odjednom prekinuo.

Nora je za trenutak gledala u Polovo bledo lice, a onda se okrenula da vidi kome je ovaj piskavi glas pripadao. Sledeće što je videla bila je zanosna plavuša u čipkastom donjem vešu. To je jedino imala na sebi. Kada je ugledala Noru nije se ni potrudila da pokrije rukama bilo šta. ipak je na licu imala zbunjen izraz. Dok se još nije okrenula prema Polu on je progovorio ledenim glasom: - Samanta, idi obuci se.

Bilo je to sve što je rekao i devojka je zaista odmah otišla. Pol je nervozno prošao rukom kroz kosu i okrenuo se prema Nori.

- Molim te, izvini. Nisam te očekivao. Samanta je potpuno nevažna osoba u mom životu. Žao mi je što sam ti priredio ovakav doček.

Nora se jedva povratila od šoka. Progovorila je jedva, sebi stranim glasom. - Pol, pobogu! Ti se meni izvinjavaš što sam, nenajavljena, upala u tvoju kuću. Sad mi je jasno. Trebalo je da po vratarevom pogledu zaključim da nisi sam. Ja sam se toliko koncentrisala da te iznenadim da sam to potpuno previdela. Nisi dužan da mi bilo šta objašnjavaš. Izvini, otići ću odmah pa ćemo se videti kasnije.

- Ne, ne ideš ti nikuda. Samanta je ta koja odlazi! - uhvatio ju je za ruku i lagano ugurao u fotelju, a zatim i sam seo.

- Pa, kako si putovala? - upitao je i dodao joj je kafu.

- Hvala, sasvim dobro. Džon Sandal mi se ponudio da završi sve oko drugog izdanja, pa sam odlučila da dođem ranije. Kontaktirala sam neke prijatelje koje bih volela da vidim, a i ti si rekao da si u gradu...

- Pol, ja sam se obukla - opet se začuo piskavi glas.

- Pa? Hoćeš li stajati tu čitav dan ili ćeš, pre nego što odeš, upoznati Noru i izviniti joj se.

(31)

Prišla je Nori, pružila joj ruku i sa širokim osmehom upitala;

- Vi ste Polova sestra, zar ne? Videla sam vas u novinama i na televiziji. U prirodi ste još lepši. Izvinite zbog one scene od malopre. Pol mi nije rekao da vas očekuje.

Nora je progutala neprijatnost situacije u kojoj se našla. Nije imala razlog da bude neprijatna prema Samanti. Devojka nije bila kriva ni za šta. Osim za činjenicu da je provela noć sa Polom.

- Hvala Samanta, drago mi je da smo se upoznale. Za ono malopre ne brinite, Pol nije znao da dolazim. Ustvari, ja vama dugujem izvinjenje. Hoćete li popiti kafu sa nama?

Samanta je pogledala u Pola. Kada je videla njegov hladni izraz lica brzo je rekla: - Hvala, ali sada zaista moram da krenem. Drago mi je da sam vas napokon upoznala. Pol vas često pominje, a sada vidim i zašto. Pol, dragi, izaći ću sama. Javi se kada ne budeš imao obaveza.

Pol je samo klimnuo glavom u znak pozdrava. Čim je Samanta otišla Nora je rekla: - Pol, ne razumem zašto se tako ponašaš prema Samanti. Nije ona kriva što sam došla u nezgodnom trenutku. Deluje kao dobra devojka.

- Nora, ne ponašaj se kao da mi je Samanta devojka. Ko je i kakva je valjda ja znam bolje od tebe. Nikada se nije zadržavala ujutru i ne vidim zašto bi jutros bilo drugačije - opet je bio ljut.

- Dobro, ne ljuti se. Samo hoću da kažem da ako se često viđaš sa nekim, makar i zbog seksa, ipak moraš da imaš malo poštovanja prema toj osobi - nije odolela da ga još malo pecne.

- Kao ti prema Marku? - ustao je ne sačekavši odgovor i u hodu nastavio da priča. - Uživaj u kafi ja idem da nam spremim doručak.

Nora se nasmejala na njegovu konstataciju. Bio je u pravu i nikada joj nije ostajao dužan. Osuđivala ga je, a i sama se ponašala slično. Ni njoj seks sa drugim muškarcima nije značio ništa. Kako bi i mogao kada je uvek volela samo njega. I, bez obzira što je bio gad, odustala je od zamisli da ode kod svoje cimerke sa fakulteta, Valeri. Kod Pola će joj biti najzabavnije, a i biće mu blizu.

Otišla je do kupatila da se malo osveži, usput razmišljajući o tome koliko joj smeta što je zatekla Samantu u Polovom stanu. Bilo je grozno videti ono što je znala, a opet joj je bilo drago što se uverila da nema neku ozbiljnu vezu.

Pol se ubrzo vratio sa velikim poslužavnikom u rukama. Uvek je bio vešt u kuhinji. Napravio je gomilu sendviča, skuvao novu kafu i iscedio sok od narandže. Pomogla mu je da sve stavi na sto i odmah se prihvatila hrane.

(32)

- Ti uvek znaš šta mi treba. Obožavam tvoje sendviče - govorila je Nora između zalogaja. - Nadam se da se nećeš ljutiti ako pojedem malo i od tvog dela.

Pol je otpio gutljaj kafe posmatrajući je preko ruba šoljice pogledom punim divljenja.

- Nora, daću ti recept za sendviče ako mi otkriješ kako uspevaš da ostaneš hladnokrvna u svakoj neprijatnoj situaciji.

Nora je olizala prste i pogledala ga. - Ne razumem - rekla je.

Pol je izdržao njen pogled i blago se nakašljao pre nego što je reko: - Iskreno, ja bih poludeo da sam došao u tvoj stan i zatekao nekog muškarca u njemu.

- Iako si svestan da na to nemaš nikakvo pravo? - podigla je obrvu upitno. - Vidiš, u tome je razlika među nama. Ja se ne mešam u stvari koje me se ne tiču.

Pol bi lagao ako bi rekao da ga nisu pogodile njene reči. Bez obzira što je bila u pravu, on je ipak želeo da bude jedini u njenom životu. Odlučio je da promeni temu dok ih ovaj razgovor ne odvede na klizavo tlo.

- Kakav je plan tvog boravka ovde? Voleo bih da provedem što je moguće više vremena sa tobom.

- Ne brini, tu sam do nedelje. Dok si ti na poslu ja ću se viđati sa prijateljima sa kojima sam napravila dogovor, a ostatak dana sam ti na raspolaganju. Jedino ako se noću vraćaš sa posla tada se nećemo videti - morala je da doda da Pol ne pomisli da mu je na raspolaganju uvek.

- Trenutno radim spajanje nekih kompanija i možda ću do srede imati više posla. Posle toga sam samo tvoj.

Nora je pomislila da bi ovo što je poslednje rekao bilo lepo da se odnosi na život uopšte, a ne samo na tih nekoliko dana.

- Hoćeš li mi pokazati sobu ili ćeš me smestiti na terasu?

- Jao, potpuno sam zaboravio! Izvini, ako si završila sa doručkom možeš odmah da se raspakuješ. Hoćeš li da odmaraš ili da negde idemo? Danas sam slobodan.

- Onda sigurno neću gubiti vreme u krevetu.

Odveo ju je u sobu koja je imala veličanstven pogled na grad. Bila je moderno i veoma ukusno uređena.

(33)

- Imaš čast da prva odsedneš u ovoj sobi.

- Jesi li siguran? Nadam se da neće iskočiti neka devojka iz ormara - smejala se Nora.

- Možda bi trebalo da otvorimo ormare i proverimo za svaki slučaj - smejao se i on.

Napokon je prihvatio šalu. Sviđalo joj se što su polako uspostavljali odnos kakav su imali pre deset godina. Pre nego što su započeli seksualnu vezu, a sa tim urušili emotivnu.

- Treba mi pola sata da se istuširam i obučem. Posle možeš da me vodiš gde god želiš.

- Čekaću te - rekao je i izašao iz sobe.

Vratio se na terasu i bacio se u ljuljašku. Malo je falilo da joj kaže da je jedino mesto, gde želi da je odvede, njegova spavaća soba. Tako bi pokvario prisnost koja se vratila posle mnogo godina, a koja mu je veoma prijala. Na kraju, bilo bi to krajnje neumesno. Zaboga, druga žena je tek napustila njegov stan. Znao je da bi, tog dana, svaki pokušaj zavođenja bio čista propast. Zato je morao da čeka neku bolju priliku, Kako je sve lepo isplanirao, a Nora ga je iznenadila svojim ranijim dolaskom.

Popodne su proveli u šetnji. Nora nije želela da idu na ručak već su kupili hot-dog na ulici. Tako se prisetila studentskih dana. Pol je bio izuzetno opušten i zabavan i veoma joj je prijalo njegovo društvo. Iako je osećala da je uzbuđen svakog puta kada joj je prišao malo bliže, a i sama se osećala isto, trudila se da to stavi u drugi plan. Nije mogla da bude Samantina zamena dok je u Njujorku.

Uveče je rano legla i obećala Polu da će sledeće veče ići sa njim na veridbu kod njegovih prijatelja.