TEODOSIJUS DOBZANSKI
EVOLUCIJA
COVECANSTV A
SAZVEZDA
83
UREDNIK
MILOS STAMBOLic
RECENZIJA: NIKOLA TUCIC e CRTE2 NA KORICAMA: DUSAN RISTIC e TEHNICKI lJREDNIK: BOGDAN CURCIN e KOREKTOR: ANKA TEOFANOVIC e IZDAVAC: NOLIT, BEOGRAD, TERAZIJE 27 e GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: MILOS STAMBOLIC e STAMPA: BJGZ, BEOGRAD, VOJVODE MISICA 17 e STAMPANO
TEODOSIJUS DOBZANSKI
.. ' .EVOLUCIJA
COVECANSTV
A
NOLIT • BEOGRAD
1982
Theodosius Dobzhansky
MANKIND EVOLVING
The Evolution of the Human Species Yule University Press, New Haven and London, !962
PREVEO
NIKOLA TUCic
REDAKTOR PREVODA
EVOLUCIJA
COVECANSTV A
PREDGOVOR
Ajnstajn je reikao nesto sto je trebalo reCi i std niko drugi nije bolje rekao: »U vezi sa svetom najne, shvatljivije je to sto je on shvatljiv«. Ajnstajn jc ta-kode rekao da ~>nailepse sto mazemo da dozivimo je-ste tl!_janstveno ... Ono_ je izvorije-ste svekolike umetnostt i nauke«. Covek je najtajanstveniji od svih dozivljaja. Eto zato se umetnost i nauka upinju da ga uCine shvat-ljivtm.
Fenomen coveka donekle osvetljavaju, na iznena-denje mnogih !judi, istrazivanja ostalih zivih bica, pa cak i nezive prirode. Darvin je prvobitno proucavao zivot.inje, biljke i geoloske slojeve, a u svom najvecem delu, Postanku vrsta, razlozno se uzdr:lao oct
razmat-ranja OOVeka, lizuzev impliaitno; ipak, buTa protesta kojom je docekana njegova knjiga pokazala je da je
OV1a impUkacija ispravno opazena. Knjiga je sadr7ala
mozda najrevolucionarniju naucnu ideju svih vremena o prirodi eoveka: covek je evolrudrao d evoluira. Danas, viSe od jednog veka posle Darvina, ideja o evoluciji je postala integralan deo covekove predstave o sebL Ova ideja je postepeno prodrla u mnogo sire krugove
od onih koje cine biolozi, pa cak i naucnici uopste; shvacena iii neshvacena, ona je deo masovne kulture. Za uticaj u nauci neprestano se nadmecu dva !.U• parnicka trenda - specijalizacija i sinteza. Prvi obicno preovladuje. Nauenici su specijalisti; dobar specijalis-ta je kadar da ovlada samo malim delom, odnosno frag-mentom ljudskog znanja. PiSuCi, specijalista oseca nc-tremice uprte poglede svojih kolega, koji mu pilje pre· ko ramena, spremni da mu nadu i okome se na svaku
cinjenienu gres~u ili slabost argumentacije. Tako, na· ravno, i treba da bude, iako se ponekada kritiearska povlastica zloupotrebljava. Pokusaji sintetizovanja zna-nja su, medutim, neophodni. Ova potreba se ostrije oseca sto je znanje rascepkanije. Nedostatak sinteze opravdao bi srditu primedbu Alberta Svajcera: »Nase doba je otkrilo kako da rastavi znanje i misljenje, a posledica toga je da zaista imamo slobodnu nauku, ali tesko da nam je ostala ijedna misaona nauka«.
9va knji~a je pokusaj da se istra.Ze mogu¢nosti shvatanja coveeanstva kao proizvnda evolucije j kaQ_ celine koja evoluir~ Du'6oko sam svestan da je to opa-san poduhvaf. R1znice znanja o coveku i evoluciji og-romno su narasle, a i dalje rastu, i to naglo. Ovo zna-nje sada daleko nadmasuje asimilacioni kapacitet cak i najboljeg mozga. Ja sam proveo fivot radeci u ob-lasti genetike - genetike musica drozofila, a ne ljud-:skih bica. Na narednim stranicama moracu da se ba·
vim i temama koje su mi tek povrsno poznate. Pri svem tom, kada me je Jelski univerzitet pocastvovao pozivom da se pridrufim slavnom spisku Silimenovih predavaca, odlucio sam da istrafim koliko se evolucija coveka mofe shvatiti s tako pogodnog stajalista kakvo nam prufaju savremena genetika i bioloska teorija evolucije. Korisnost rezultata verovatno nece biti veca od privremene, posto proueavanje coveka danas, na sreeu, prolazi kroz razdoblje brzog razvoja u sirinu i, nadamo se, u dubinu.
Nauka je kumulativno znanje. Zbog toga su naucne teorije relativno nepostojane 11.1 epohama kada se zna-nje nagomilava otprilike po geometrijskoj progresiji. Naucnici treba da budu svesni uslovnosti i prolaznosti svojih dostignuca. Svaki naucnik koji nesto vredi trudi se da bude uzrok zastarevan u vlastito d a. Na nared-nim stramcama av1cu se i temama koje su sporne i
o kojima mnogi ljudi imaju nazare s emocionalnim nabojem. Bilo bi naivno ocekivati da ce svakog zado-voljiti cinjenice i argumenti koje sam bio u stanju da saberem. Mogu samo da poput odjeka ponovim Darrvi-nove misli, izrafene pre nekih 90 godina u zavrsnoj glavi Porekla coveka:
Mnoge od misli koje sam izlofio veoma su speku-lativne, i neke ce se bez sumnje pokazati kao po-greS'lle; ali ja sam u svakom slucaju dao razloge koji su me odveli pre jednom nego drugom
miSlje-PREDGOVOR
11
nju. Cinilo mi se da vredi pokusati ispitivanje do koje se mere moze principom evolucije da osvetli jedan oct najslo:l.enijih problema prirodne istorije covekove. Neta6ne cinjenice su veoma stetne za napredak nauke, jer one se cesto oddavaju vrlo dugo; ali pogresna misljenja, kad se oslanjaju na .izvesne dokaze, malo su od stete, jer svak oseca izvesno blagotvorno zadovoljstvo da dokazuje nji· hovu netaenost; a kad se to desi, onda staza ka po· gre5nici biva zatvorena, i cesto u isto vreme biva otvoren put ka istini.
Duboko sam zahvalan prijateljima i kolegama koji su kritioki procitali moj rukopis i dati mi sugestije, uneli ispravke i izvrsili izmene u tekstu, sto mi je vrlo mnogo koristilo. Posebno su me zaduzili M. D. Kou, s Jelskog univerziteta, i gda Sofi DobZanski Kou, koji su procitali sve glave knj1ge; Carls Berc, Sidnejski uni-verzitet (glave 1-10); En Enestejzi, Fordemski univer-zitet (glave 1--4); Di. E. Hacinson, Jelski univerzitet (glave 1--4); HatUard Liven, Kolumbijski univerzitet (glave 5, 6, 9 i 10); R. H. Osborn, Institut Slol.lii1-Ketering (glava 5); Timoti Praut, Kalifornijiski univerzitet ve 7 i 8); Dz. B. Berdsel, Kalifornijski univerzitet (gla-ve 7 i 8); N. K. Bos, Antropoloski odsek indijske vlade, Kalkuta (deo glave 9); C. S. Ktm, Pensilvanijski verzitet (glave 9 i 10); I. M. Lerner, Kalifornijs,ki uni-verzitet (glave 6, 11 i 12). Po sebi se razume da sam snosim svu odgovornost za preostale greske i nedos-tatke u knjizi, tim pre sto nisam postupio prema svim sugestijama svojih ljubaznih kritieara. Na kraju, ali ne i najmanje, dugujem zahvalnost svojoj supruzi gdi N. Sivercev-Dobzanski, koja je ne samo otkucala go-tovo ceo rukopis vee je svojim strpljenjem i uzdrla-vanjem i omogucila ovo delo.
L BIOLOGIJA I KULTURA U EVOLUCIJI
COVEKA
I iako · Jwdi;, ·· gorania · beskrajnim
i znam da ima nadetde da ono od zemnog praha .~to satvprifio .<i
u sagllh<iu hude .<a .<tvarim.a
veCnim~ ·
Svitak s Mrt\1Q8 ·mPra•
Pojava Danrinovog dela Postanak vrsta, pre· nesto
vise od jednog veka, 1859. godine, predstavljala je pre-kretnicu u 'intelektualnoj istoriji covecanstva .. Darvin je bio vesnik novog shvatanja coveka i njegovog mesta u univerzumu. Presudna ideja da se sve menja i raz-vija postala je, posle Darvina, okosnica miSljenja civi-lizovanog coveka. Univerzum, nezivo koliko i zivo, co-vekov telesni sklop <koliko i njegova psiha, struktura ljudskih drustava i covekove ideje - sve to ima isto-riju i sve je i danas u procesu menjanja. Povrh toga; te promene do sada su bile - uopste uzev, iako ne uvek - progresivne i tezile onome sto mi ljudi smatra· roo poboljsanjem. U buducnosti, progres nije nemi-novnost; ne jemci ga nijedan prirodni zakon; ali ·mo. zemo mu stremiti.
Nasoj generaciji je tesko da shvati koliko je odista nova ideja o evoluciji, u najsirem smislu univerzalnog i sveprozimnog menjanja i razvica. Marko Aurelije, »imperator filozof« (121- 180. godine n. e.), smatrao je da »mudar covek razmiSlja o periodienim zatiranji-ma :i ponovnim radanjima univerzuma te mis1i da nasi potomci nece videti niSta novo, i da nasi preci nisu vi-deli niSta sto bi bilo vece od onog sto smo mi vivi-deli«.
Beskonacnost je pojam koji vecina ljudi tesko moze da shvati. U skladu 'S tim nastali su mitovi o stvaranju sveta da bi se pokazalo kako covek i univerzum zaista imaju pocetak. Jednom stvorene stvari, smatralo se, zauvek su date. Pre nego sto im je, ne pitajuCi ih za
* Jedan od spisa iz hlblijskog razdoblja otkrivenih u novije vrerne u blizini Mrtvog mora. - Prim. prev.
BIOLOGIJA I KULTURA U EVOLUCIJI COVEKA
l3
rrtiSljenje, evoluciona nauka nametnula ideju o univer-zalnosti promene, ljudi SU OVU posmatrali 'S podozre-njem, kao nesto sto pre dovodi do pogorsanja nego do poboljsanja. Pogorsa:nje je, u stvari, bilo jedina vrsta »evolucije« koju su ljudi lako mogli zamisliti: zlatnd doba je daleka proslost, sudeno nam je da zivimo u gvozdenom dobu. Hinduski mudraci kombinovali su avo s idejom o vecnom ponavljanju - posle doba bla-gonaklonih bogova dolaze doba manje blabla-gonaklonih; mi zivimo u dobu stravicne boginje Kali; ono ce se za-vrsiti kataklizmom; a onda ce se sve ponoviti iz po-cetka. cak i stari Grci, ciju mudrost smatramo tako srodnom nasoj, nisu razmiSljali o evoluciji. Naravno, dclali su oni, svet irrta pocetak, ali nije sve bolji i bolji. Premda covek moze teziti sagledanju lepote vecitih ideja, one su iskrivljene i tek nejasno odra2ene u stva-rima koje nalazimo u svetu.
HriScanstvo je implicitno evolucionisticka religija po tome sto veruje u suvislost istorije: ona tece od stva-ranja sveta, preko postuptnog otkri.vanja boga ooveku, do Hrista, a od Hrista do carstva bozjeg. Sv. Avgusti'n
(354-430) najjasnije je izrazio ovu evolucionisticku
fi-lozofiju. Medutim, judejsko-hriScanska tradicija preu-zela je iz orijentalillih religija ideju o edenskom vrtu i padu covecjem kao pocetku istorije sveta.
u .
doslov~ nom a ne simbolickotn tumacenju, ·ovo stanoviSte je antievolucionisticko. Osim toga, tokcim gotovci dva mi-lenijuma hriScanska egzegeza nije jasno pokazala da istorija coveka treba da bude evolucioilo razvice, sa-radnja boga i ooveka, a ne serija bozjih hirovitih m-tervencija. cak i vizionarski teolozi i filozofi kao sto su Nibjur (1941)* i Grin (1959) prihvataju naucni evo-lucionizam kao neizbeznu ali ne bas dobrodoslu cinje-nicu. 0 katolickoj poziciji koju je izneo jedan bioloski obrazovan autor videti Agire (1959); ne taka ortodok-snu ali velicanstvenu viziju evolucije pruza inspirativ· ni rad ;Iejara de Sardena (1959).Evolucija pre Darvina
Evolucionizam se prvo razvio kao svetovna i agno-sticka filozofija (Berzen 1937, Brinton 1953, 1959). Moz-.da se njegov zacetak moze naslutiti u »raspri izmedu
* Bro~ u zagradi pored imena autora predstavlja godinu objavljivanja dela na koJe se citalac upucuje. U bibliografiji se nalaze ostali podaci o ·navedenom delu. - Prim. prev.
I I
1
starih i novih«, koja je izbila u Francuskoj krajem se-damnaestog veka. Jedna stnma u tom sporu smatrala je da 'SU tekovine klasicnih Grka i Rimljana kulmina-cija istorije, dok je druga verovala da se one mogu dosti6i i prevazici. Delo Njutna {1642-1727) ubrzo je dalo osnova za drsku smelost »novih«: njegovo vi<1e-nje univerzuma bilo je ocito prikladnije od Aristote-lovog. Zatim je Dovani Batista VikQ (1668 -1744) ob-javio novo i zapanjujuce glediste, koje nam je danas maltene po sebi razumljivo, da su ljudsko drustvo i
istorija delo samih ljudi, proizvod postepenog razvi-ca. Dakako, on je ovo kombinovao s prastarom idejom da se istorija ponavlja u ciklusima, ali ta ideja je jo§ uvek veoma pri•sutna- u 19. veJru zastupalii su je Nice i Danilevski, pre nekih 40 godina dramatizovao ju je Speng~ler, a potikrepila Sorokinova i Tojnbijeva gole-ma erudicija.
Upravo je Kondorse (1743 -1794) eksplicitno is-kazao ideju da je istorija coveka usmereno razvice od nliZJih ka Vliswm IS1lainjima. To mZ'V'iee imace deset stupnje-va - od prrimitivnog div:ljastva, prreko sve vece prosvece-nosti, do krajnje perfekcije. PiSuci svoj esej, Kondorse je smatrao da deset•i, savrseni:jj 'Stupanj tek StO nije za-poceo. Tako vedar pogloo mogao bi nam danas izgle-dati kao nepodnosljivo samozadovoljstvo, ali ni izda-leka nije bilo tako, jer je Kondorse pisao cekajuci da bude pogubljen kao navodni neprijatelj francuske
re-volucije, Cijem je podizanju i sam pomogao. Odjeci Kondorseovih stavova cuju se kod Dzefersona, a mo:lda
i kod svih liberalnih mislilaca koji su ovog sledili. U devetmaestom veku su prosveceni ljudi na Za-padu uzimali veru u progres maltene zdravo za gotovo. Cinilo se da je progres ljudskih drustava zakon prim-de, nesto neminovno i, verovatno, neprekidno, nesto sto se, u najboljem slucaju, moglo donekle odloziti zbog zadrrosti reakctionara rili ubrzati mhvaljuju6i dobrona-mernoj pomoci liberala. Zaista, mnogi ljudi su prospe-rirali, bar u onim krajevima sveta koji su bili zahvaceni industrijskom revolucijom. Jedino je ostalo neizvesno kada ce se dostiCi opsta sreca. Oni koji su ubrali plodo-ve napretka pretpostavili su bez oklevanja da ce mate-rijalne ugodnosti na kraju u:livati gotovo svi, ili bar oni koji su kadri da ih zele i cene; za osiguranje te divne perspektive potrebne su bile jedino potpuno slobodna privatna inicijativa i neogranicena konkurencija. Marks je, znatno drugacije gledajuci na neizbeznost
progre-BIOLOGIJA I KULTURA U EVOLUCI11 COVEKA
15
sa, ali jednatko cwsto verujuCi u njega, preporuCivao sasvim drukcije metode, ciju valjanost, kako je sma-trao, rpotwd:uju DaTV'inova ot!knica. Marks:izam katkada nazivaju hriScanskom jeresi, jer obecava socijalistic-ki grad bozji na zemlji, iako ostaje izvanredno neja-sno kakvo ce zapravo biti to blagosloveno rsta.nje.
Rod:enje ideje o socio-kulturnoj evoluciji coveka tck neznatno prethodi ideji o evoluciji kosmosa. Maz-da izgleMaz-da Maz-da niSta nije postojanije od nebeskih tela. Stari narodi smatrali su ih ne samo postojanim nego i savrsenim, a promene su, reklo bi se, nespojive sa savrsenstvom. Njutnovski kosmos je bio ako ne
savr-~en, a ono bar savrseno ureaen; savrseni poreci pak nc moraju da budu spremni za promene. Medutim, Kant (1724-1804) i Laplas (1749-1827) skicirali su kosmogoniju prema kojoj se Suncev tS'istem zaceo kao gasovita maglina; iz nje su se postepeno izdvojili Sun-cc, p)wnete i meseci, 1koji Sill [pOtOm presli Ill evrsto stanje i dobili danasnji oblik. Ova kosmogonija sustin-ski je unapreaena tek u nase vreme.
Teorija uniformizma u geologiji i ,geografiji
po-tice osobito od Lajela (1797-1875). Po njemu, planine, mvnice i mora dobili su danasnji oblik veoma poste-pono, kao rezultat delQIV'runja uZTOika 'koj1i i dalje deluju
I lako su uocljivi. lzgleda da je Lajelovo delo imalo
n.ajveCi uoibliicuju6i uticaj u Darvinovom nau6nom razvoju, a da je Lajelova podrska njegovim teorijama hila izvor ohrabrenja za Darvina. Nas vek je protegao cvoluciju sve do same inertne materije. Pod tim novim rctimom cak ,ni atomi nisu veeni i nepromenljivi; oni takod:e imaju istoriju, a njihova istorija i istorija bli-skih i dalekih univerzuma predstavljaju poglavlja istog vclicanstvenog kosmickog procesa (koji, u opstim cr-tama, izvrsno opisuju Gamov, Hojl i drugi).
Teorije o evoluciji zivog stupile su na scenu
po-slcdnJe, posle teorija o kulturnoj i kosmickoj evoluciji. Istonja evolucione ideje u biologiji izlagana je cesto, ali nc i s opstom saglasnoscu (videti Ajzeli 1959, 1959, Darlington 1959, Grin 1959b, VHki 1959, da spomenemo
~amo neke novije spise). Pitanja prvenstva uvek ce hiti sporna, i mi se ne moramo upustati u tu cesto ncpoucnu debatu. Posto su krajem osamnaestog veka i u devetnaestom evolucione ideje ocito visile u vaz-duhu, tesko je prosuditi kome pripada pravo na prven-.,tvo. Bifon, Blajt, Cejmbers, Erazmo Darvin, Lamark, Mopertui, Volas i drugi dali su puno 2Jnacajnih uvida.
Lamark je autor prve celovite teorije evolucije, ali da-Iias se zna da su mehanizmi pomocu kojih se on na-dao da ce objasniti evoluciju neodgovarajuci. Carls Darvin je bio taj 1koji je umeo da tako uredi ogromnu dokaznu gradu da evolucija postane shvatljiva a njeno pnihvatooje kao teorije neminOV!Ilo.
Covekovi zivotinjski preci
Darvin. je polozio kamen temeljac htka .koji pove-zuje :il.ase shvatanje sudbine atoma sa shvatanjem sudbine coveka. U delu Postanak vrsta on se tek im-plicitno bavio covekom; u Covekovom poreklu (1871) nevoljno je nacinio neminovan korak dalje i pokazao da je covek deo prirode i u srodstvu sa svim Zivim. Darvinova revolucija, poput veCine drugih, morala je da se bori s opozicijom. Otpor religioznih i drugih konzervativaca, ocajnicki ali patetican, isuviSe je do-bro poznat da bi bilo potrebno da ovde ulazimo u pojedinosti. U ovom dobu nauke izgleda gotovo nepoj-r:il.ljivo da je toliko ljudi smatralo kako ideja o zivo-tinjskim precima covekovim vreda ljudsko dostojan-stvo. To stanoviste dobro je prikazano u uvrnutoj pri-ciei o engleskoj ledi koja je, cuvsi za Darvinove teo-rije, uzviknula: »Poreklom od majmU:na! Draga moja, nadam se da to nije tacno. Ali ako jeste, molimo boga da se ne rascuje<<, Majmuni su bili na niskoj ceni u folkloru Zapada; tako prljava, smrdljiva i pohotna stvorenja nisu zasluzivala da zauzmu mesto do coveka cak ni u zooloskom sistemu! StaviSe, da bi Darvinova teorija delovala sto sokantnije, tvrdnja »covek i maj-muni postali su od zajednickih predaka<< iskrivljena je u izreku »Covek je postao od majmuna«. Ovo je, naravno, ocigledna besmislica, jer covekovi daleki preci nisu mogli postati od zivotinja koje su nasi savre-menici.
Darvinovi sledbenici morali su da se potrude i navedu dokaze da se evolucija bioloskog sveta i coveka stvarno odigrala.
s
tim izuzetnim zadatkom suocili su se biolozi poslednjih .decenija devetnaestog veka. Za-datak je sjajno izvrsen, tako da su danas dokazi evolucije stvar elementarme biologije. Ukratko cemoih navesti u glavi 7. ·
Medutim, cesto se postavlja pitanje da 1i je evo-lutija Cinjenica iii hipoteza. Tako iskazano, to pitanje
BIOLOGIJA I KULTURA U EVOLUCIJI COVEKA
17
je besmi:sleno i varljivo. Naucni poduhvat zasniva se na ocekivanju da ista dokazna grada, u krajnjoj liniji izvedena iz eulnih utisaka (»cinjenica«), navede sva racionalna bica koja je istrafuju i prosuduju da iz nje izvuku iste zakljucke. Za veCinu poznavalaca bio-loski dokazi znace da je zivi svet, ukljucujuCi i coveka, proizvod evolucionog razvica. Ali jos uvek nekolicina, kojoj ti dokazi nisu nepoznati, insistira da je evolucija »puka« hipoteza, koju oni odbacuju u korist posebnog stvamnja (nije li i posebno stvaranje hipoteza?).
Niko nije posmatrao kako covek nastaje od svojih predaka ni kako se preci konja transformiSu u dana-snje konje. Mi u svojim laboratorijama nismo u stanju da ponovimo te transformacije. Za evolucione promene tog obima (katkada ih nazivaju makroevolucijom) po-trebni su vremenski intervali koji daleko prevazilaze covekov zivotni vek; one, prema tome nisu uocene ci-njenice, vee dogadaji zakljucivanjem izvedeni iz uoce-nih cinjenica. U vreme Lamarka i Darvina evolucija je bila hipoteza; u nase vreme ona je dokazana. Druga dokazana hipoteza je da se Zemlja jedanput okrene oko svoje ose svaka 24 casa.
Potpuno proverenu hipotezu mozemo uzeti za pouz-dan vodic u nasem razmiSlja!Ilju i radu. Oni koji nisu uvereni da se na osnovu postojece dokazne grade evo-lucioni postanak zivog sveta neminovno mora prihva-titi mogu da zadde svoje miSijenje. U dokazivanju evolucije dospelo se dotle da je svaki rad iskljucivo na dokazivanju sve novih i novih dokaza beskoristan za biologe. OCito se ne moze raspravljati s onima koji se opredele za verovanje da je bog svaku biolosku VTstu odvojeno stvorio u danasnjem vidu, ali na nacin sra6u· nat da nas navede na zakljucak kako su sve one pro.:-izvod evolucionog razvica. J edino se moze reCi da oni implicitno hule na boga verujuci u to, jer mu imputi~
raju groznu pritvonnost.
Mada se u ispravnost tvrdnje da oovekovi preci nisu bili ljudi ne moze danas s razlogom sumnjati, to ne znaci da mi dovoljno znamo o izgledu i navikama nasih predaka, koji su ziveli u razlicitim periodima proslosti. Jedino nam paleontologija coveka, proucava-nje fosHnih predaka i pobocnih srodnika danasproucava-njeg oovecanstva, moze pruziti iole pouzdano saznanje 0
tome. Raspolozive dokaze, koji su jos uvek oskudni iako brzo rastu, prikazacemo u glavama 7 i 8. S tim
u vezi treba istaci da u Darvinovo vreme njih praktieno nije ni bilo. Prva lobanja neandertalske rase fosilnih ljudi otkrivooa je u Nemackoj 1856. godine, tj. tri godine pTe objavljivanja Postanka vrsta i petnaest
go-dina pre objavljivanja Porekla coveka. Neki istaknuti
anatomi (Virhof) smatrali su je, medutim, patoloskim primerkom, a njen pravi znacaj sagledan je tek mno-go kasnije. Sa slicnim podozrenjem docekano je 1891.
godine i otkrice jos znacajnijeg ljudskog fosila -javanskog coveka(Homo erectus). U stvari, tek u nasem
veku raznovrSIIlost i brojnost fosila coveka i njegovih predaka opravdale su prve, mada jos uvek neodlucne pokusaje da se rekonstruiSe covekova loza.
U nase vreme stalo se na put opoziciji prema evo-lucionizmu. Ozloglaseni proces u Dejtonu, drfava Te-nesi, 1925. godine bio je mozda poslednja carka. Jedan ucitelj, po .imenu Skops, proglasen je krivim zbog krsenja zakona te ddave koji zabranjuje nastavu evo-lucije; ali poruga kojoj je ovaj zbog toga bio izlozen
dovela je do dijametralno suprotne presude javnog mnjenja. Zaeudo, taj zakon se jos uvek nalazi, mada se ne primenjuje, u zakoniku ddave Tenesi. Ja sam ga nedavno prekrsio dva puta uzastopce za nesto viSe od mesec dana, drfeci u visokoskolskim institucijama te drfave predavanja na teme iz teorije evolucije.
Evolucija kulture
Kreher (1960) je rekao da se »Darvinovo ime odo-macilo ne zbog toga sto se domacice i domaCini duboko i ocito zanimaju za prirodno odabiranje, vee zbog toga sto je Darv•in simbol i u velikoj meri uzrocnik konac-nog osvajanja istorijskog pristupa u prirodnoj nauci, njene spremnosti i sposobnosti da operise u dimen-ziji vremena bez rezerve i1i ogranicenja«. U svojim knjigama Darvim se ograniC:io na biologiju, cak i u delima Poreklo coveka i Izraf.avanje emocija kod
co-veka
i
f.ivotinja (1872). Medutim, drugi su bili sasvimspremni da primene njegove nalaze, i1i bar njegove iz-raze, na ljudsko drustvo i istoriju. Videli smo da je Marks smatrao da je neke vrste darvinista kada je proricao kako ce ljuds,ko diUstvo na kraju dospeti u komunizam. Spenser (1820-1903), koji je razmiSljao o evolucionoj sociologiji cak i pre nego sto je Postanak vrsta izasao iz stampe, bio je medu prvima koji su
BIOLOGIJA I KULTURA U EVOLUCIJI COVEKA
t
9uskocili u Darvinovo kolo, pa je postao biolo~ki
na-strojen sociolog i socioloski nana-strojen biolog, vr§eei ogroman uticaj na intelektualnu klimu svoga vremena (videti Grin 1959a).
U »oceve« evolucione kultume antropologije Mer-dok (1959) i Kreher (1960) ubrajaju sledece: :Bahofena (1861), Mejna (1861), Fistel de Kulanzea (1864), Mak-lenana (1865), Tajlora (1865, 1871), Laboka (1870), Mor-gana (1871) i Spensera (1874, 1896). Izuzev Laboka, koji je bio biolog, svi ostali su bili sociolozi i pravnici. Ali su posmatrali ljudska drustva i institucije onako kako su zoolozi i botanicari posmatrali zivotinje i biljke -postojece forme su postepenim modifikacijama nastale od prethodnih, veoma razlicitih formi.
Tajlor je omedio polje kultume antropologije, kao proucavanja kulture, 1871. godine, iste godine kada je publikovano i Poreklo coveka. Kultura je »ona slozena celina koja ukljucuje znanje, veru, umetnost, moral, pravo, obicaje i sve druge stecene sposobnosti i na-vike coveka kao clana drustva« (druge defilnicije nave-dene su na str. 72). Kljuena rec o ovoj definiciji je »steceno« - nenasledeno bioloski, kao sto se tolik() toga nasleduje u telesnoj strukturi, funkciji i pona~a
nju kako kod ljudi, tako i kod Zivotinja. No nikad nije suvisno istaCi da se bioloski nasledeno ne prenost s prectaka sprerimo za upotrebu. Naprotiy; karakteri-stike zivotinje iii osobe kao jedinke razvijaju se u du-goj i kompleksno · interakci 'i n · · · ·
ave ura · · L'udska
bica je u potpunosti stieu od drugih ljudskih bi.Ca. ne samo deca od roditelja, kao sto je slneaj s hioloskim.. nasledem. J(ultura se stice podrrlavanjem, vezbanjem
1 ucen . z sumnje, biolosko naslede moze
olak-ati iii otezati sticanje i prenosenje kulture, odnosno nekih njenih aspekata, ali nikada ne odreduje sta se zapravo stice ili prenosi. Naslede odreduje mogu6nost da neko nauci da govori jedan iii viSe jezika, ali ne
i
koji ce jezik nauCiti i1i sta ce reci. Biolosko naslede ne prenosi obelezja koja je ljudska jedinka stekla za zivota, ali kultura prenosi samo takva obelezja.Zasnivanje pojma kulture je trajno dostignuee pionira kultumog evolucionizma. Medutim, tok te stru-je miSlstru-jenja izvanredno stru-je neravnomeran (videti pri-kaze u Stjuard 1953, 1960, Berdsel 1957a i Merdok 1959). Osnivaci kultume antropologije raspolagali su jos oskudnijim Cinjenicnim podaoima nego njihovi
sa-vremenici biolozi. Njihove spekulativne rekonstrukcije postanka i evolucionih promena ljudskih drustava bile su korisne kao radne hipoteze; ove su stimulisale sa-kupljanje cinjenica koje su konacno postale osnova modeme kulturne antropologije. No vecina nj.ihovih hipoteza nije izdrlala probu vremena. Njihova osnovna ,£retpostavka je bila d~Lk_evolucija k_!!_}!ure ~ednolinij
ska, tj. da sve kulture nufuo prolaze kroz s itne faze
razVJca, ko'e 'e Mor an nazv - ·
ar-stvom 1 c1v 1zacijom. Od danasnjih ljudi, neki jos uvek • tavore u divi]astvu, -drugi su se domogli civilizacije, a OailasnJI c1vilizovani narod1 nekacrasllo1h shciiU
da-. naftnj1m va;gJarima i!JRvlja_c!_I!la_._~ft<r]e-oifc) ooJasmtt ,. za o b1 evo ucija ture uvek sledila isti put; njena jednolinijnost bila je zbog toga proglasena svojstvom covekove prirode - sto je predstavljalo jednostavan ali tdko prihvatljiv izlaz.
Tako je ta teorija ubrzo nagla na teskoce. Kultu-re nisu meciusobno sasvim odvojene; ljudi mogu, a to (-esto i cine, preuzeti vee gotovu kulturu od suseda, osvajaca ili od pokorenih, pa tako preskociti neke »nuzne« evolucione faze. Kulture se rasprostiru ili sire od jednog naroda na drugi. Neko vreme postojala je difuzianisticka skola, po kojoj je kultura nastala samo jednom, u starom Egiptu, i odatle se rasprostrla u mnogim pravcima, uglavnom preko fenicanskih more-plovaca.
Isto tako, posto su divljastvo, varvarstvo i civiliza-cija postojali istovremeno, evolucione promene kod naroda u razlicitim delovima sveta ocigledno nisu
tek-le sli6nom brllinom. Bioloski rasizam, koji je imao brojne uticajne eksponente krajem devetnaestog i po · cetkom dvadesetog veka (o cemu kasnije), dao je jed· nostavno objasnjenje - neki narodi su po prirodi ne-sposobni da prevazidu plemensko divljastvo, dok su drugi superiorni u razvijanju civilizacioje.
Mada kulturni evolucionizam nije nuzno povezan s bioloskim rasizmom. neki drustveni nauonici oseeali su podozrenje i prema jednom i prema drugom. Niko nije vge od Franca Boasa (1858-1942) uticao na opste odbacivanje teorija evolucije kulture. Umesto njih, u modu su usle teorije kulturnog relativizma. Nijedna kultu:ra nije stvarno superiorna nad bilo kojom dru-gpm; ne treba govoriti o divljastvu i varvarstvu, pa eak ni 0 primitivnim i naprednim kulturama, vee se
BIOLOGIJA I KULTURA U EVOLUCIJI COVBKA
2
i
moraju koristiti eufemisticki pridevi kao ~to su ,.pre· -pismen« i wpismen«. Nijedna kultura nema bolji na· cin zivota od druge; ljudi zive razlicito, i to je sve (videti Kulturne obrasce Rut Benedikt, verovatno naj·
populamiju ootropolosku tl"aspravu 'koja je dosad objavljena).
Popularnost kulturnog evolucionizma verovatno je spala na najnizu tacku tridesetih godina ovog veka, ali izgleda da je zatim nastupila njegova snazna obnova, posebno u posleratnim godinama. (Maze se konstato-vati da teorija divljastva, varvarstva, civilizacije i so-cijalizma kao sukcesivnih faza u razvoju covecanstva uiiva stalnu naklonost u Sovjetskom Savezu zbog toga sto se desilo da je s odobravanjem spomenuta u spi-sima Engelsa i u drugim komunistickim biblijama.)
Nedavno su uz kulturni evolucionizam pristali Vajt (1949, 1959), Cajld (1951), Stjuard (1953, 1960) te Salins i Servis (1960). Ovde nije mesto za pokusaj ana-lize njihovih glediSta; oni se niposto ne slaiu u svemu. Tako Stjuaro zastupa tooriju viSelinijske evolucije: kulturna zbivanja odigravaju se razlicito u razlicitim »kultumim oblastima«, kojih u svetu ima nekoliko. Mec:tutim, ta razlicita zbivanja ipak prolaze kroz neke uglavnom sliene faze, ciji znacaj Stjuard naglasava. Savremenu verziju jednolinijskog evolucionizma izneli
su Vajt, Salins i Servis, kao i rnjihovd saradnici, koji tvrde da postoje dve v,rste evoliuoiornih promena kulture - opste i specificne. Njihova opsta jednolinijska evo-lucija podrazumeva prelazak kultura s niZih na vise stupnjeve razvitka; 1li stupnjevi najbolje se karakterisu efikasnoscu s kojom se koriste energetski -izvori eove-kove sredine. Specificna evolucija je prilagoc:tavanje kultura raznolikim lokalnim uslovima; ovim se uglav-nom have istoricari.
Biolog ne moze da ne zapazi da >>Opsta evolucija« zvuci vrlo slicno hipotezi 0 autogenezi ili ortogenezi (videtio strane 27-29) na bioloskom planu. To glediste pokazalo se kao beskorisna radna hipoteza, pa ga da-nas zastupa manjina. Maida je bolje razlikovati evo-Jucione promene u kulturi po analogiji s anagenezom i kladogenezom u bioloskoj evoluciji (videti glavu 9), Maze biti da su Berdsel (1953, 1957b), Brejdvud i Rid (1957), Brejdvud (1958, 1960), Merdok (1959) i Vili (1960) najblizi sintezi jednolinijskog i viSelinijskog stanovi· sta o evoluciji kulture. Obnova evolucionizma u kul· tumoj antropnlogiji nije do danas vaspostavila uza.
\
22
jamno razumevanje biologa i antropologa, koje je preovladivalo u ranoj postdarvinskoj eri, ali ne treba odustati od nade da to jos moze postici.
Socijaldarvinizam i rasizam
Covekovo nastojanje da upozna samog sebe eesto je osujeceno njegovom sklonoscu samozavaravanju. Industrijska revolucija nije svima donela jednaku ko-~
rist. U evropskim i americkim gradovima devetnaestog veka nemastina i necistoca oddavale su se uporedo s rastucim komfiorom i luksuzom. Nije to bilo nesto stvarno novo; razlike u materijalnom i drustvenom sta-tusu sve viSe postaju deo drustvene scene otkako su proste ekonomike, zasnovane na skupljanju hram.e, i retka naseljenost ustupile mesto kompleksnijim eko-nomskim resenjima i porastu stanovniStva. Stvarno je bilo novo brzo komadanje sveta na kolonijalne impe-rije. Coveeanstvo je veC:inom pretvoreno u »potCinjene rase«, koje je trebalo duhovno i moralno izgraditi, pa mozda cak i civilizovati; pedagoska metoda sastojala se u tome da se potcinjeni nateraju da rade na korist njihovih belih gospodara. Ako su zbog toga nelci od ovih i osecali grifu savesti, jedna crkvena pesma re-savala je problem:
Bogatasa u zamku, siromaha pred njegovom kapijom Bog stvori da budu jedan uzvi5en a drugi nizak. On im propisa polozaj.
Vremenom je sve viSe ljudi smatralo veoma
po-zeljnim da se ovo dopuni nekim naucnim opravda-njem. Socijaldarvinisti utvrdili su da Darvin, odnosno njegova teorija, vrlo lepo postize taj cilj; jedino je trebalo. pretpostaviti da je Darvin otkrio ne samo zako-ne bioloske evolucije vee i ozako-ne koji odreduju zivot ljudskih drustava. Kao sto cemo podrobnije pokazati u glavi 6, frazeologija darvinizma, pre no njegova
su-stina, lako je podlegla zloupotrebi socijaldarvinista. U stvari, »borba<< u «borbi za opstanak« hila je za Darvina metafora. Ona ne mora da bude sukob, rat, pokolj. Zivotinje i biljke »bore« se da bi izbegle opa-snosti hladnJoce, vrucme, isusivanja, davljenja, snarnih vetrova itd., ali one ne zamrzavaju, ne spaljuju ni ne
Socijaldarvinizam je otiSao dalje od slavljenja su-rovog individualizma, mada je viSe nego ocigledno da je covek drustvena zivotinja, te lojalnost grupi katkada moze prevazi6i lri6ne !interese pojedinca. (Dr:laVIIlici i politicari takode su strucnjaci za iskoriScavanje te emocije.) Socijaldarvinizam je pretpostavljao da pro-gres covecanstva zahteva borbu i takmicenje ne samo izmedu pojedinaca nego i izmedu drustvenih klasa, na-cija, dr:lava i rasa (videti glavu 6). Ta vrsta borbe sma-trana je superiornim, specificno ljudskim oblikom prirodnog odabiranja. Gobino je, u stvari, anticipirao socijaldarvinizam proglasavajuci postojanje bioloski nadmoone rase - nordijaca - dok je Dandn jos radio bez publiciteta na svojim teorijama (videti glavu 3). Tema o bioloski viSim i ni:lim rasama ubrzo je postala popularna medu uticajnim ljudima. Zagovornici takvih miSljenja najbucniji su bili u Nemackoj; medu njima su se nalazili Hjuston Cemberlen, po poreklu Englez, i Vagner, koga se radije secamo kao kompozitora. Kulminaciju rasistickih ideja predstavljao je Hitlerov pokusaj da osvoji svet za nadrasu.
Medutim, rasizam se niposto nije ogranicio na Ne-macku. Jedan od ideologa Britanske lmperije objavio je da su »Englezi po prirodi bili narod odreden da vla-da nizim rasama sveta na obostranu korist«. U Senatu Sjedinjenih Dr:lava izjavljeno je 1899. godine da »narode koji gO'V'O're engleski li Tevtonce bog 1ne priprema hilja-du godina ni za sta drugo do da se isprazno i zaludno dive samima sebi ... On nas je uputio u vlast da bismo je mogli uvesti medu divljacima i odrtavelim ljudima« (citirano prema HofStater 1955). Uvek se secam »gospo-dina« iz Alabame koji je s odredenom ubedljivos6u tvrdio kako nije preporucljivo siriti obrazovanje medu Meksikancima jer su oni rasa bioloski podobna jedino da sluzi druge. Takve teorije bile su privlaone ne samo za velike i mo6ne nacije; ponos grupe lako se udruzuje sa zamiSljanjem pojedinca da pripada maloj, potlace-noj ali nadmo6potlace-noj eliti.
J ednakost iii istovetnost
Populamost socijaldarvinizma i rasizma u Americi i drugde opala je tridesetih godilna ovog veka zbog ze-stoke reakcije na hitlerizam. Taj pokret je - sto se mazda moglo i oeekivati - otiSao isuviSe daleko u
BIOLOGIJA I KULTURA U EVOLUCIJI COVEKA
2S.
svom protestu i time doveo do odbacivanja nekih zdravjh, kao i patvorenih bioloskiih postavloi. Izriciti cilj eugenetiokog pokreta, jos od 1883, godine, kada ga je Golton osnovao, sastoji se u ocuvanju i poboljsanju genetickih darova ljudskih populacija. Medutim, bar u toku prve cetvrtine ovog veka pokretom su gospoda-rili socijaldarvinisti i rasisti. Prirucnici iz eugenetike (kao sto je Poupnouov i Dzonsonov iz 1918) nisu danas nimalo prijatno stivo. cak i sasvim nedavno, 1949. go-dine, Kit se zalagao za evolucionu vrednost rata, nacio-nalizma, rase, klasnih predrasuda i sukoba kao nosila-ca bioloskog progresa covenosila-canstva! Darlington je 1953.
godine izjavio da su »neki ljudi rodeni da komanduju, drugi da slusaju, dok se ostali nalaze izmedu njih<< te· da imperijalne ·rase i vladajuce klase »Zasnivaju svoju domin3JI1tnu poz-iciju na podobnosti svog genetickog. obelezja za uslove koje zateknu iii sebi pripreme«.
Nakaradno eugeneticko tumacenje rasa i klasa si-gurno se mora odbaciti kao iropacenje nauke. Osborn
(1951), jedan od glavnih predstavnika savremene euge--netike, hrabro je to i priznao: »No pobornici verovanja u uticaj nasleda precenili su svoje 'snage kada su ga upotrebili- a ono se u tu svrhu jos uvek adviSe cesto· upotrebljava - za pravdanje trajne dom~nacije nekih odredenih kasta i grupa<<. Pa ipak,~uprotna krajnost_..
~va da se svi ljudi radaju ne samo jednaK:i vee i 'biOloski slieni, is to · e tako zabluda, mazda man· e o aka
~ neposre nom dejstvu, a ·1 na ra~u ra~e~~ o~asna. eklepna vizija ljuc;lske jednakostj Pripad:u)blaSti
et£.
ke i EQlitike, ali ne i biologije. Da bi bili jednaki pred za:Konori:J., ljudi ne mora1u b1ti bHzne-dvojke.
JednaKost znaci da svi ljudi imaju pravo na jed--nake povo~ne uslove za puno razv1ce SVOJlh moguono-sti, a ne a su te mogucnost1 Istovetne. Pa 1pak je Adler, s FroJdom Jedan od suosmvaca pSihoanalitiokog pokreta, bio kadar da napiSe:
Ne grese mnogo istrazivaCi koji veruju da su ka-rakteristike odrasle osobe uoCljive u odojastvu; time se objasnjava cinjenica sto se karakter cesto smatra nasled:nim. Ali shvatanje da se karakter f licnost nasleduju od roditelja bez izuzetka je i'itet-no zbog toga sto ometa vaspitaca u njegovom za-datku i sputava mu samopouzdanje. Pravi rnlog za pretpostaVku da se karakter nasleduje lezi drug-de. Taj izgovor omogucuje svakome kome je
pove-ren va:spitaclci zadatak da izbegne odgovornost jednostavnim prebacivanjem krivice za neuspeh uceruka na naslede. To je, naravno, sasvim suprotno svrsi vaspirtavanja.
Navod je iz Adlerovog Poznavanja ljudske prirode.
Adler je u pravu kada kaze da se naslede koristi kao varljivo opravdanje za rnedostojno ljudsko ponasanje, ali da je znao za rneka dostignuca savremene biologije, mazda bi bio ruvideo da je poznavanje genetickog us-lovljavanja osobina i karaktera Iicnosti korisno, a ne »bez izuzetka stetno« za razumevanje covekove prirode. To sto se karakteristike odrasle osobe mogu uociti u odojastvu nema nikakve veze s njihovom nasledljivoscu. Takode nije taeno da se karakter i osobine Iienosti ne mogu naslediti zato sto se moze naslediti iskljucivo anatomska struktura. Cak se ni struktura ne prenosi polnim celijama, izuzev jedne vrlo osobite strukture, koja se zove gen! Sve druge karakteristike organizma, ukljucujuCi karakter i licnost, razvijaju se postepeno, u uzajamnom delov~njru nasleda i sredine. Vaspitacu ce ru obavljanju njegovog zadatka koristiti, a ne sme-tati, ako zna da uspeh u procesu vaspitavanja zavisi od obezbedivanja prave sredine za optimalno ostvare-nje naslednog dara svake jedinke, i da razliciti nasledni darovi zahtevaju razlicite sredine ako se teii najboljim rezultatima (videti glave 2 -4).
Uprkos povremenim izopacenjima od rasista, eu-geneticka ideja ima zdravu sri: liudska dobrobit, kakQ u slucaju pojedinaca, tako i u Slucaju drustava z.asni-va se na zdravlju genetickog dara liudskih populacija.
Telesno i dusevno zdravl"e · · v·s
o nas e a i sredine videti glavu 5). Ne moze se pore-ci da je Iju s a be a u zaprepaseujuce velikom broju slucajeva posledica manjkavog nasleda. Ukoliko zelimo da tu bedu olaksamo, a ne da je povecamo, moracemo preduzeti mere kako na genetickom, tako i na sredin-skom polju. U pravu Je bio Osborn (1951) kada je re-kao da »eugenetika nije u suprotnosti s naporima za poboljsavanje sredine, vee u mnogim slucajevima nui-na dopunui-na za njihov uspeh<<. Pre svega je potrebno bo-Ije poznavanje raznovrsnosti ljudskog nasleda i njego-vih zahteva u pogledu sredine, a ne upadljivo nezani-manje za njih.
Nekoliko decenija pre 1930, iii cak i 1940. godine, bioloskim prilazom coveku dominirao je
socijaldarvini-BIOLOGIJA I KULTURA U EVOLUCIJI COVEKA
27
zam u raznim verzijama. To ne znaci da biolozi nisu zap~ali njegovu bezvrednost; mazda su upravo zbog
toga mnogi mislili kao genetiear Bejtson (1928):
•Ni-kada ne smatram da mi je posao eugenetika. Kat•Ni-kada nedvosmisleno pokusavam da je se klonim«. To je olak-salo prostituisanje biologije u nacistickoj Nemackoj i
drugde, a produbilo jaz izmeclu drustvenih i bioloskih nauka koje prQIUcavaju toveka. Drustvene nauke nagi-njale su poddavanju glediSta o potpunoj beskorisnosti bioloskih ideja pri pokusaju da se shvate ljudska
drustva. ·
_likovati od promena izazV(;l]]ih kod stanovnika hladnih_ e:QUneblja. pa ce se na kraju javiti razlicite rase, vrste, rodoyi itd. Na prvi pogled, to moze izgledatt pnhvat~ ljivo; zaista, posto sredina maze modifikovati fenotip, zasto ne bi mogla i genotip? -.Eks.rerimentalni podaci, medutim, · asno pokazuju da se romene fenoti a
iza-s e u u.
Drugi kamen spoticanja lamarkistickih teor~a je bila nflhova nesposo!)nost da ohjasne zaSto se esava da tolike promene izazvane sr~dinom budu adaptivne,
tj.
Oa pobOlJSaVaJU liarmOlllJU tzmedu organizma 1 DJegove sredme. Zasto bt se, na pnmer, vezbanjima ovecavala,
a n s astupmc1 e togeneze
moraJU pribeCi eksplicitnim i1i implicitnim pretpo-stavkama da je organizmu svojstven nedokuCiv kapa-citet da adaptivno reaguje na zahteve sredine. Ali to je praznoslovlje, a ne objasnjenje . .Ne moze se prih-vatiti ni' eori'a evoluci'e za ko'u fenomen ada -ttranosti ostaie neobja n]ena tajna.
Autogenet1cke teorije zamiSljaju zivi svet kao nesto nalik na muzicku kutiju cija je opruga nategnuta na dan stvaranja i koja maze da svira melodije ubacene u nju od pocetka, aline i nove. Autori teorija nazvanih ortogeneza, nomogeneza, aristogeneza itd. tvrdili su ka-ko su upravo radi objasnjavanja oCigledne svrhovitosti zivota pretpostavili da je ta svrhovitost sustinsko svoj-stvo njega samog. No da li se time iSta objasnjava? Praiskonska ameba ili prvobitni virus navodno su u la-tentnom stanju sadrfavali sve organske forme koje su se od njih razvijale, ukljucujuCi i coveka. Evolucija se sastojala u nekakvom striptizu, skidanju jednog vela za drugim, dok se najzad nije pokazao njen finalni i mozda najpribliZilije savrsen proizvod. Ispalo je da je ovaj proces postepenog odvijanja organskih formi cu-desno usaglasen sa sredinama u kojima su se one po-javljivale! Isto taka, neke evolucione teorije kulture zasnivaju se na pretpostavci o »pravolinijskoj evolu-ciji«, razvijanju mogu6nosti sadrfanih u kulturi, tj. o jednoj vrsti autogeneze.
Mnoge evolucione linije su izumrle. Kako autoge-neticke teorije mogu da to izmire s verovanjem u sus-tinsku svrhovitost zivota? One moraju da pretpostave jos nesto - da je praiskonski organizam sadrfavao seme ne samo evolucionog progresa vee evolucionog starenja i konca. Tok jedne evolucione linije poredi se sa zivotom jedinke - proteze se, po pretpostavci,
BIOLOGIJA I KULTURA V EVOLUCIJI COVEKA 29
od evolucionog radanja, preko mladosti, zrelosti i sta-rosti, do smrti. Kao metafora to valja, ali ne zadovo-ljava kao objasnjenje.
Jedno vreme su autogeneticke teorije evolucije bile u modi, posebno medu paleontolozima 1 uporednim morfolozima. Imale su znatno viSe pristalica u konti-nenta1noj Evropi nego u Engleskoj iii Americi, sto Nor-trap (1950) povezuje s osnovnim filozofskim pravcima u doticnim zemljama. Velika je zasluga Simpsona (1944, 1953) i Rensa (1947, 1959a) sto su pokazali da grada koju su sakupili paleontolozi i morfolozi ne saddi niS-ta sto bi dokazivalo pretposniS-tavku 0 autogenezi, i da su raspolozivi podaci sasvim saglasni s bioloskom teori-jom evolucije.
_Qva teoriia recimo to jasno na samom pocetktU, priznaje da jiprila~oaenost sred1m ~Iavm uzrocmk or-ganske evoluciie. U tom smislu, evolucione promene poticu od sredlne Besmislica su tvrdnje Lisjenka i njegovih pristasa kako geneticari poricu da geneticki dar jedne vrste maze izmeniti sredina .. Stvar je, me-dutim, u tome sto te promene posreduje prirodno oda-DiranJe. A zbog toga sto ih prouzrokuje prirodno oda-otran e one vecmom odsticu skl . m . ' . -gove sre me glava 6) .
• S
dryge sfrane. sredjna organizmu ne natura pro-,mene. Bioloska teorija evolucije nije taka nmvno me-hanisticka kako navode neki sledbenici autogeneze. Od-nose organizma i sredine u evoluciji najbolje sazima Tojnbijeva krilatica - >>izazov i odgovor«. Ziva vrsta more adaptivnim men· "em o ovoriti na romene u sre 1m. o, s ruge strane, ,moguCi su j neadekvatni odgovori. stomaze
imati za posledicu izumiranje iiismanjenu prilagodenost.,. Odgovor zav1s1 od toga da
11
se u pravo vreme i na pravom mestu raspolaze podes~ ..nim sirovmama - mutact]ama 1 kombmacqama gena.
To . stvara problem, o kame ce biti viSe reCi u glava-ma 6 i 11.
Organsko
inadorgansko
Ortega-i-Gaset sazeto je izrazio glediste mnogih dru-stvenih naucnika i humanista ovako: »Covek nema pri-rodu; on ima istoriju« (navod prema Klakhon 1949). Sasvim suprotno je stanoviSte Darlington ova (I 953): »Materijal nasleda u hromosomima je ono bitno sto u
krajnjoj liniji odreduje pravac istorije<<; i »struktura jednog drustva zasnovana je na onom u hromosomima i na njegovim promenama«.
Teza \e ove knji"e ~ ~= =~ ~~du i »isto-riju<<. Evo uciju coveka
&;;rlvt;
1ffirnponente,
bioloska iii organska,l
kulturna iii nadorganska. One nisu uza-·]amno 1skljucive ni uzajamno nezavisne, vee medusob-no povezane ·i zavisne. Ljudska evolucija ne moze sevatiti kao iskl"ucivo bioloski roces niti se adekvat-no moze op1sat1 ao Iston]a kulture. Ona se sastOJI u uzajamnom delovooju hiologlije
i
krult:Iure. Bioloski ikulturni procesi nalaze se u povratnoj sprezi.
Darvinovi naslednici silno su se trudili i uspeli da se sami uvere i da ubede druge da je covek zooloska vrsta i rodak svemu zivom. Ali i naucnici su ljudi, te dolaze u iskusenje da misle kako njihova otkrica ob-jasnjavaju sve, a ne tek ponesto. Neki biolozi su uobra-zili da covek, posto su mu preci bili zivotinje, takode nije »niSta drugo do zivotinja«, i da ih sopstveni na-lazi ovlascuju da planiraju COVekovu buducnost »Od sa-da do vecnosti«. To je vrimer »geneticke« zablude, ko-joj geneticari, mozemo biti sigurni, nisu podlozniji od drugih ljudi. Zbog ove zablude, medutim, biologija je postala lak plen za socijaldarviniste, rasiste i beskru-pulozne politicare.
Na preterani biologizam drustvenj naucnici rea_gQ-vali su obmutim preterivanjem. Evoluaija eoveka je evo-lucija kulture, i - mada je neki ljudski geneticki dar bio potreban za otpocinjanje tog procesa - >>kulturna evolucija je produzetak bioloske evolucije samo u hro-noloskom smislU<< (Stjuard 1953). S ovim je tesno po-· vezana takozvana hipoteza o psihickom jedinstvu cove-canstva (videti Mid 1953, 1954, Hauels 1955); prema jed-noj od njenih formulacija, »nije poznato da medu ljud-skim rasama postoje razlike koje remete ili olaksavaju ucenje kulturnih formi«. Slicno glediste spada u vero-vanje koje se zvanicno ispoveda u Sovjetskom Savezu. Bioloskom evolucijom nastalo je bice sposobno za »rad« (tj. za pravljenje i koriScenje oruda). To je bio »nagao prelom«, »Skok« i »prekid« U covekovoj evoluciji; covek viSe ne evoluira bioloski; biolosku evoluciju u potpu-nosti mmenjruje socijalna evolucija, ciji je tok naznacen u marksistickim svetim spisima (Nesturh 1958). GlediS-te da je covekova bioloska evolucija prestala i da on sada tek kulturno evoluira prihvatili su i neki
eminen-BIOLOGIJA I KULTURA U EVOLUCIJI COVEKA
JJ
tni zapadni biolozi (sto je u prili6noj nesaglasnosti s njihovim drugim ucenjima).
Dihotomije 1sablaznjavaju; dihotomizovanje je je-dan nacin za razjasnjavanje ar[Umenta. Ali d1hotom1ja na biolosku ,j kulturnu evoluClJU zavod1 na knv1 put ako se s njome ode predaleko. Gledano u vremenskoj . perspektlVl, razvice Ijudske simbolicke moci
i
presen · e kulture nesumn ivo su redstavl" ali radikalnuno-vmu. Kasi 1 ravom rekao: » va nova
te-ovi:na preobrazava citav ljudski zivot. Za razliku o . ostalih zivotinia; covek ne !ivi samo u s1roj stvarnosti,
on :hvi, tako red, u novoj dimenziji stvarnosti«. Stvo-rivsi coveka, evolucija kosmosa je mazda usia u nov eon. Pa ipak, covekova sposobnost za kulturu nije se pojavila odjednom, potpuna i konacna. Zameci te spo-sobnosti, iii sirovine od kojih se ona mogla uobliciti, postoje u zivotinjskom svetu (videti Helouel 1960 i gla-ve 7 i 8). Ni najmanje nije gla-verovatno da je ona, jed-nom uoblicena, utvrdena zauvek i da se ne moze ni razvijati dalje ni opadati (videti glave 11 ·i 12).
]3iolosko naslede prenose polne celije; i, iskljucu-juCi mutac1ju, potomcima se mogu preneti samo geni dobijeni oCf rod1tel]a. Stecene osobine ne prenose se bwloskl. Kultura se u ot unosti stice ucen ·em i o-drazavnnjem, a u ce nn prenos1 pou ·vanJem .i propisi-ma. Kako procesi koji se toliko duboko razlikuju mogu dclovati i uticati jedan na drugi? To mozemo
ilustrova-ti jednim zamiSljenim primerom. Pretpostavimo da ne-ka geneticne-ka promena dovede do toga da covecanstvo bude u potpunosti sastavljeno od zena sposobnih za jednopolnu reprodukciju (partenogenezom); u Melero-voj utopiji (videti glavu 12) postoji mogucnost da se vecito odrfi covecanstvo sastavljeno iskljucivo od mus-karaca. Tada bi propao iii bi se modifikovao veliki broj kulturnih osobina i procesa vezanih za pol i podelu rada izmedu zena i muskaraca, s tim sto bi se verovat-no razvili verovat-novi. IIi, da uzmemo mazda manje nategnutu mogucnost. Uzajamna privrfenost roditelja i dece maze trajati celog njihovog zivota, ali deca mogu i odbaciti rod~telje, i ohrnruto. Kada bd odrfavanje porodiene ko-hezije bilo bioloski korisnije nego nJeno rano uniSte-n e,
liD
obmrutO, tada bi se verovafulo mo h ooa&rati netl n 1 •1 o rza 1 e nu 1 1 ru tefr!ilh. e veze izmedu bioloske i kultume kom o-nente eyolucije ovecans va mogu najjasnqe 1sta i
.a _
_Q_prilagod.avanje covekovoj sredini i kontrolu na
njom. Vecina savremen sma ra da je
prilagodavanje jedne zive vrste njenoj sredini glavni pokretac i usmerivac bioloske evolucije. Kao sto smo vee rekli, to prilagodavanje se ostvaruje prirodnim oda-biranjem, koje pomaze prezivljavanje i reprodukciju nosilaca neldh genetickih darova, a koci druge. Sklop eovekovog tela i ustrojstvo njegovog intelekta onakvi su kakvi su zbog toga sto su nasoj vrsti omogucili ve-liki bioloski uspeh (sto ne znaci da je covekov bioloski sastav vrhunac savrsenstva u svakom pogledu; videti glavu 12). Geneticka osnova covekove sposobnosti da stice, razv,ija ili modifikuje i prenosi kulturu nastala je zbog adaptivnih prednosti koje su dobili oni sto su
tu sposobnost posedovali (glava 8). ·
Kultura je, medutim instrument prilagogavanja neizmerno eflkaSIIliJI 00 &ioloskih procesa
'kojin~l!l_<f2-_
veh do n 'en · ve i na retka. Izmedu ostalo n · ena veca efikBIOLOGIJA I KULTURA U EVOLUCIJI COVEJCA ,3]
cemo okazati da se bioloskim nasleltem ko · e · e as
no-va biola · · u
turnc--a
m fizicke osobine: njime se jedino odreduje odlj{vor .organizma u razyicu na sredilllu tog razvica. ada kazemo da se rak ponavlja u porodicama, to ne znaci da svaki njihov clan umire od raka, kao sto nasled-stvo dugovecnosti nije garantija da ce neki ljudi ziveti dugo a drugi kratko - osim slucajnosti, zivot poje-dinca mogu produziti ili skratiti sredinske opasnosti s kojima se on susrece, a i njegov izbor nacina zivlje-nja (ali ovaj izbor, opet, moze biti delimice uslovljen njegovim genima).
Tvrdnja da je »inteligencija« (ili rna sta bilo ono
sto
se meri testovima inteligencije i izrazava kao KI), delom uslovljena nasledem ne znaci da se neki ljudi radaju pametni a drugi glupi. Ona jedino znaci da, pri odgoju u odredenim sredinama, neke osobe dobijaju viSi KI nego druge. Kada bismo ih postavili u okolno~. sti nepovoljne za mentalno razvice, njihov KI bi roo-gao opasti, dok bi te druge osobe mogle steCi v>isi KI u povoljnijim i stimulativnijim sredinama. Grupa oso-ba koja u odredenoj sredini ima nizi prosecni KI od neke druge grupe moze u nekoj sredini ispoljiti viSi stepen inteligencije. To nije samo teorijska mogu6nost. Americki Crnci regrutovani u prvom svetskom ratu imali su nizu srednju vrednost KI nego beli regruti. Nekim ljudima koje je to mnogo obradovalo entuzi-jazam je splasnuo kada je utvrdeno da je srednja vred-nost KI cr:nackih regruta iz severnih drzava visa, a ne niza, od srednje vrednosti KI regruta belaca iz juznih ddava (Klajnberg 1935, 1954). Sve ovo ne znaci da je inteligencija uslovljena samo nasledem ili samo sre-dinom, vee pre sugeriSe da uocena varijabilnost inteli-gencije ima i geneticku i sredinsku komponentu (o ovome viSe u glavi 4).Evolucija coveka kao jedinstven proces
Teks (1960) je jezgrovito iskazao odnos izmeltu
co-vekove biologije i kulture:Kultura je deo covekove biologije, iako je, naravno, prenosi drustvo, a ne geni. Ona je karakteristika nase vrste, kao sto je dugacak vrat karakteristika zirafe. Opsta bioloska pitanja koja postavljamo o
vratu zirafe jesu i pitanja lroja treba postaviti 0 co-vekovoj civilizaciji. Kultura je deo covekove evo-lucije. Covek neprestano evoluira kao vrsta, danas mazda bde od bilo koje druge vrste.
Evolucija coveka nije zavrsena ni prekinuta. To vazi i za njen bioloski i za njen kulturni aspekt. Ovi aspekti su dovoljno razliciti da njihovo proucavanje uz pomoc razlicitih metoda bude opravdano i, u stva-ri, nuzno. Kako smo vee istakli, nasi geni odreduju na-su sposobnast za ucenje jednog ili vise jezika, ali ge: . ni ne odreduju sta zapravo kazujemo. Razlika izmedu govora BlliJa GreJema 1 Dzuhjana Haks.J.ija ne maze se
objasniti ni strukturom glasnih zica ni strukturom mozdanih celija. Cinjenica koja se mora naglasiti, jer -5e cesto previda lli pogresno interpretira. jeste da ~
bioloska i kul turna evoluci. a cinioci is to rirodno ...Qrocesa. vaj proces cov.eka, mora se na kra:_
ju staviti pod Cov€kOlTll kontrolu. Toce
Za
covecanstvobiti najveci izazov njegove bioloske i kulturne istori-je. Za uspesno suocavanje s tim izazovom neophodni su poznavanje i razumevanje evolucije uopste, a je-dinstvenih aspekata evolucije coveka posebno.
2. NASLEDE
Mi smo posve nezamenljivi. Mi
nismo tek pojedinal!ni slueajevi
univerzalnog bita.
Jaspers
Evolucija je menjanje. Covecanstvo je evoluiralo; ono evolUira; ako opstane, i dalje ce evoluirati. Evo-lucija coveka sadrVi biolosku i kulturnu komponentJU.
ovekova bioloska evoluci"a men·a n·e ovu rirodu; kulturna evo UCIJa menJa n]e~ovu stecevmu.
Skora svako veruJe da olicno poznaJe covekovu prirodu. MiSljenja o njoj ipak se upadljivo razilaze. Oduvek ima optimista, koji dde da su ljudi po pri-rodi dobri i razumni, i pesimista, koji smatraju da su oni slabi, budalasti, neverni i dvolicni. sta uopste ma-ze biologija da doprinese boljem razumevanju ovog spornog pitanja? Mazda se njen glavni doprinos sas-toji u uveravanju da covekova priroda nije iednina vee mnozina. Ljudske prirode vecmom nisu nf dobre ni lose po seb1, nego posta1u tii!kve
pOd
crazhC!tim ok'Ol-nostima~OtkUda ta raznohkost priroda - to 'erob-em OJI rob-emo r are mm stramcama.
~ covek Je ono sfO Jeste zbog svoje prirode i svoje
l
stecevine. Geni su mu priroda, odgoj mu je stecevina. Isto vazi za covecanstvo u celini: priroda mu je genski fond, stecevina su mu sredina i kultura. U ovoj glavi razmotricemo neke osnovne geneticke Cinjenice i poj-move vezane za analizu covekove bioloske prirode. Ni-je nam namera da u Ni-jednoj glavi sazmemo celu gene-tiku. Pre je rec o isticanju onih principa i ideja koji ce nam biti od koristi u kasnijoj raspravi.Naslette
inasledstvo
Galilej se rnamucio da ubedi ljude da se Zemlja okrece oko Sunca, jer je svakom bilo tako ocigledno da se Sunce okrece oko Zemlje. §vakodneyno iskustvo_ s nekom prirodnom pojavom maze viSe da bude smet-nja nego olaksica njenom naucnom proucavanju. Sli~ no tome, posto svako »zna<< sta je to naslede, razlika izmedu dva sasvim dru~acija »nasleda« - bioloskog i ravno - osta'e neza azena. Vecina 'ezika u
otreb-1' ava istu rec za »nasled1van e« 1movme 1 »
n e« a. 1 o e men· oznato 'edini izuzeta~ mal2sko-indonez~ski ~ezik, u kome re .
warisan
ozna-£ava nasledstvo i oviJi, a ketuiu1£im biolo~ko naslede, pri emu ova druga rec potice od korena kojiznacr
»ko~iranje«.) MoZda zato sto brkaju pravno 1 b10losko naselle, ljudi veCinom prihvataju ideju da se stecene osobine mogu nasledivati. Potomci bogatasa su bogati jer nasleduju imucne roditelje; deca siromaha su si· romasna jer ne nasleduju bogatstvo. Desava se da izda-nak siromasne porodice stekne bogatstvo; to steceno bogatstvo on prenosi na svoju decu. Reklo bi se da se fizicke osobine, kao i osobine ponasanja i kulture, na-sleduju na isti nacin kao i bogatstvo. U nekoj porodici sin je nasledio oblik glave, hod, energiju i poslovnu pronicljivost; u drugoj je kCi nasledila plave kovrdze, muzickd talenat i drustveni polozaj. Ako roditelj stekne sklonost za dobra vina ili knjige, i ona se ponekada predaje potomstvu.U stvari, predstava da je biolosko nasledstvo isto sto i nasledstvo imovine je pogresna, a misaone navike koje iz nje proisticu ometaju razumevanje nasleda. Pre Skoro cetiri veka (1580) Montenj je bio dovoljno vis-pren da uoci da je ta predstava ne samo pogresna vee i da je ni sam ne moze ispraviti. Verovao je da je zucne kamence nasledio od oca; ali posto je otac prvi put osetio odgovarajuce smetnje nekih 25 godina posle ro-denja sina, a ovaj oboleo tek kada je iziSao iz sred-njeg doba, Montenj se pitao kako je moguce da otac prenese na sina nesto od cega nije bolovao u vreme za~ ceca, i kako se to kamencici mogu preneti semenom, koje je tecno.
NASLEDE
37
Preformizam
iepigeneza
Krajem sedamnaestog veka Levehuk i drugi ho· landski mikroskopisti otkrili su spermatozoide u se-menoj tecnosti zivotinja i ljudi - seme nije bilo samo tecno. Otkrice je bilo fundamentalno, ali je dovelo i ·
do nesporazuma. Jedan mikroskopist je bdo uobrazio da je u spermatozoidu video coveculjka, minijaturnu sliku covecjeg tela. Ovo otkrice svakako je bilo lazno, ali se vrlo lepo slagalo s rasirenim predstavama o na-sledu: ako je covekovo telo vee formirano u polnim ~elijama, onda se sve osobine i karakteristike tela i duha zaista mogu gotove preneti s roditelja na decu, izuzev velicine. Naslede je, prema tome, u sustini rast - coveculjak se uvecava, siri i dobija telesni oblik odraslog.
Ako je telo u celini preformirano u polnim celija-ma, sta je s polnim celijama sledece generacije? Stari biolozi, koji su voleli doslednost, nisu prezali od pret-postavke da se u polnim celijama eoveculjka nalaze veoma sicusni coveculjci, koji su, naravno, isuvise mali da bi bili vidljivi, a da ovi sadrze jos majusnije. Kako to vee filozofima dolikuje, Lajbnic (1646- 1716) je izveo konacan za:kljueak: »Sklon sam verovanju da su duse, koje ce jednog dana postati ljudske, prisutne u semenu predaka sve do Adama, pa shodno tome postoje od samog pocetka stvari, uvek u organizovanim telima«. Ovo je, naravno, besmislica, jer materija (mada ne i dusa) nije beskonacno deljiva - coveculjci bi za ne-koliko generacija morali biti manji od atoma. No ne razmatrajmo preformisticke spekulacije uz pokrovi-teljski osmeh. U savremenoj biologiji preformisticki nacin miSljenja nikako nije izumro; samo dobija finije forme. Vrlina mu je u tome sto neke vrlo slozene pro-bleme prikazuje kao jednostavne. Mada je ta jedno-stavnost varljiva, takav pristup inspirisao je neke ve-oma korisne radne hipoteze. Jedan od istaknutih no-vijih primera je hipoteza u biohemijskoj genetici o ajednom genu - jednom enzimu«, kojom se postulira postojanje preformiranog tela u polnim celijama u
vi-du grupe enzima. Preformizam je, pre svega, jedna od manifestacija osnovnog covekovog uverenja da sadas-njost saddi seme buducnosti, kao sto je proslost no-sila u sebi seme sadasnjosti. »Nema niSta novo pod suncem« rekao je pisac Knjige propovjednikove.
Preformizam ovog tipa propao je kada su embriO-lozi od Volfa (1759) do Fon Bera (1827) pokazali da ni polne celije ni embrioni u ranoj fazi ne podsecaju na minijaturne odrasle jedinke. Razvice je, naprotiv, epi-geneticko: telo koje se razvija prolazi kroz pravilan niz transformacija, cija se slozenost postepeno poveca-va. Odrasla jedinka je samo jedan od stupnjeva u sle-du telesnih oblika.
Ali ako je tako, sta to onda potomci nasleduju od roditelja? Jedjna fjzjCka veza jzmedu generacija su
pol-ne cel~efdakle, pa otud one moraju sadrfati celokupno
"Iiiolos o naslede. Da bi sebi predocio kakav je njihov sadrfaj, Darvin se vratio preformaciji, sada je pri tom ispoljio odredene sumnje nazivajuci svoju teoriju »pro-vizornom hipotezom o pangenezi«. Pretpostavio je da svaka celija tela odrasle jedinke ispusta u krv ili dru-ge telesne tecnosti izvestan broj »dru-gemula«, majusnih kopija eelije koja ih je proizvela. Te gemule se zatim sakupljaju u reproduktivnim organima, gde formiraju polne celije. Kada ove stvore embrion, gemule se trans-formiSu u nove telesne celije onih tipova koji su ih prvobitno formirali.
Darvinova hipoteza o pangenezi imala je tu vrlinu da se mogla proveriti i, Golton, koji je to ucinio, za-kljucio je da je ona manjkava. VrseCi transfuziju krvi izmedu belih i crnih kunica, ustanovio je da ona ne proizvodi pegavo ni sareno potomstvo. Zacudo, istu hi-potezu o pangenezi ponovo je u nase vreme pronasao u SSSR-u Lisjenko, koji iii ne zna ili ne stavlja na zna-nje da je zna-njen autor Darvin. Da cudo bude vece, neki od Lisjenkovih sledbenika tvrde da su tu hipotezu do-kazali eksperimentima s transfuzijom krvi kod zivine
i kunica.
Vajsmanova teorija »klicne plazme«, koja je sta-jala na suprotnom glediStu, hila je najuticajnija na pre-lasku iz devetnaestog u dvadeseti vek, kada se mlada nauka genetika prvi put zaletala u nepoznato. Ovde ne moramo podrobno razmatrati ovu teoriju, ali treba napomenuti da je Vajsman verovao da se nasledni ma-terijal u polnim celijama sastoji od »determinanti« i
>>biofora«, koje su u njegovom tumacenju bas onako izravno preformistioke kao i Darvinove gemule. ALi
za gemule se pretpostavljalo da nastaju u telesnim ce-lijama (zatim borave u polnim cece-lijama, odakle se po-novo sire, formirajuCi telo jedinke sledece generacije), a biofore, mada su upravljale razvicem telesnih celija,
f
~
NASLEDE 39
nisu u njima nastale, nego iz polnih celija roditclja prelaze u polne celije potomaka »klicnom linijom«, za koju je Vajsman verovao da je potpuno odvojena od tclesnih uticaja. Shodno tome, gemule su mogle da ste-eena obelezja tela prenesu na sledecu generaciju, a biofore nisu. To je, naravno, razlog sto sve pristalice nasledivanja stecen,ih obelezj'a i lamarkistickih teorija cvolucije moraju da pretpostave postojanje neceg slic-no gemulama, i sto je Vajsman mogao da pruZi prvo razumno objasnjenje zasto se stecena obelezja ne nasle-11uju. (lzvanredna rasprava o istoriji ovih gledista
mo-re
se naCi u Zet1kl 1946).Mendel i teorija gena
l
..
f
Ponovnim otkricem Mendelovih zakona 1900. go-dine izucavanje nasleda postavljeno je na sasvim novu osnovu. Gemule, biofore i drugi »elementi« nasleda iz-. miSljeni pre te godine predstavljali su proizvod veoma
,
,
ingenioznih spekulacija. Mendelovi dokazi u prilog po-stojanju gena, slicno onima u prilog popo-stojanju atoma
i molekula, proiziSli su iz briljantno zamiSljenih i do-bro izvedenih eksperimenata u tradiciji Galileja i La-voazjea.
Mendel je ukrstao varijetete graska koji su se raz-likovali po lako uocljivim obelezjima: boji, obliku i ve-liCini. Zatim je pazljivo zapisivao podatke o svim tim obeletjima i njihovim kombinacijama kod hibridnog potomstva. U svakom prirucniku iz genetike iii biolo-gije moze se naci opis njegoV'ih rezultata, pa ga zbog toga ovde necemo davati. Neophodno je, medutim, jas-no shvatiti u kojoj se meri pogled na naslede izveden iz Mendelorog rada razlikuje od premendelovskih pred-stava, zato sto njih jos uvek zadrzavaju oni koji ne po-znaju biologiju, a neke su cak implicitno prisutne u
na-~em svakodnevnom jeziku.
Prvo, posto se lako uoeava da deca obicno imaju karaktenstike oba roditelja, stice se utisak da se na-slcdna »krV« roditelja mesa i sliva kod potomaka; de-cje naslede bi, dakle, trebalo da bude smesa, rastvor iii amalgam roditeljske krvi. Mendel je pokazao da to nijc tacno. Roditeljsko naslede se u potomstyu ne me:_
~a,;_ kada £010mCl saznju 1 OOCDU da formiraju so.pstvC:
raz-Pravila nasledstva
Kao sto smo vee izneli, jedna covekova polna celija
(garnet) sadrzi na desetine hiljada vrsta gena - A, B,
C, D ... Oplodenje ima za posledicu formiranje nove je· dinke (zigota), kod koje je svaka vrsta gena udvojena
(AA, BB, CC, DD ... ), tj. koja ima na desetine hiljada
parovo gena. Zatim, oba clana para (jedan dobijen od
majke a drugi od oca) mogu biti ista, AtAt. Jedinka je tada hamozigotna po tom genu. Ili se pak clanovi para mogu donekle razlikovati; jedan gen moze imati dve ili
.!! Dana§nje procene ukazuju da eovekova polna relija mo!e da ima oko 40.000 gena. - Prim. .
