• SUOČAVANJA •
29
UrednikPROF. DR JOVICA TRKULJA
Urednik izdanja MR SAŠA GAJIN
Projekat finansira Evropska unija, a realizuje Evropska agencija za rekonstrukciju.
An EU funded project managed by the European Agency for Reconstruction.
Izdavač
Centar za unapređivanje pravnih studija Goce Delčeva 36, 11000 Beograd
Tel: 2608 360, Fax: 2608 346 E-mail: cups@cups.rs, www.cups.rs
Za izdavača
prof. dr Vladimir V. Vodinelić Priprema i štampa „Dosije studio“, Beograd
Tiraž 500 primeraka ISBN 978-86-7546-049-7
Pravo i politika Evropske
unije iz perspektive
domaćih autora
Zbornik radova
Saša Gajin (ur.)
Beograd
2009
mr Saša Gajin
Uvodnik . . . 9 I DEO
prof. dr Aleksandra Čavoški
Pravna priroda i dejstvo pravnih akata
u trećem stubu . . . 15
major Goran D. Matić
Evropski standardi i propisi Republike Srbije o obradi podataka o ličnosti bez pristanka (ravnoteža i balans načela transparetnosti
i tajnosti). . . 34
mr Mario Reljanović
Evropski nalog za hapšenje . . . 71
mr Jelena Simić
Pravo na zaštitu zdravlja i biomedicinska istraživanja u svetlu standarda
II DEO
Bojana Bogojević
Korporativno upravljanje u EU i državama članicama sa osvrtom na pravni okvir
korporativnog upravljanja u Srbiji . . . 119
Milica Filipović
Sastav i ovlašćenja Evropske komisije prema aktuelnom rešenju i izmene koje su
predviđene ugovorom iz Lisabona . . . 139
Milena Jovanović
Slobodno kretanje robe u okviru Evropske unije i jednostrana primena prelaznog trgovinskog sporazuma od strane Republike Srbije. . . 151
Nikola Kmezić
Prethodno pitanje u Evropskom sudu
pravde . . . 169
Milica Kostić
Evropski sistem regulisanja eutanazije. . . 187
Jelena Milenković
Evropski sud pravde i opšti pravozastupnik . . . 209
Jelena Olofsson
Slobodan pristup informacijama od javnog
Anđela Roglić
Porodični smeštaj dece bez roditeljskog staranja u EU i zemljama u okruženju . . . 237
Nikola Stošić
Zaštita medicinskih podataka o ličnosti . . . 261
Jelena Topić
Pravo na pravnu pomoć u Evropskoj uniji . . . . 282
Milica Vagić
Mobbing – zlostavljanje na radu (mobing) . . . . 296
Nenad Vukčević
Položaj i ovlašćenja visokog predstavnika za
Knjiga „Pravo i politika Evropske unije iz perspekti-ve domaćih autora“ predstavlja jedan od osnovnih rezultata sprovedenih aktivnosti na jednogodišnjem projektu čiji je puni naziv glasio „Pedeset eksperata za Evropsku uniju“. Pro-jektne aktivnosti, podržane od strane Evropske agencije za rekonstrukciju, bile su usmerene na edukaciju mladih profe-sionalaca različitih obrazovnih profila u oblastima koje se od-nose na pravne i političke institucije Evropske unije. Polazni-ci kursa predstavljali su gotovo sve segmente javne politčke scene, od akademskih krugova, pre svega mladih diplomaca i postdiplomaca, preko aktivista nevladinog sektora i medija, do mladih koji su zaposleni u organima javne vlasti na cen-tralnom i lokalnom nivou. Bila je to prilika da se podignu kapaciteti društva u kome živimo za evropske integracije, i to putem širenja znanja i iskustva o najznačajnijim aspektima funkcionisanja Evropske unije.
Edukativne projektne aktivnosti bile su usmerene na tri široke tematske celine. U okviru prve, obrađivane su osnovne teme političkih institucija Evropske unije, a posebno istorija evropskih integracionih procesa, organi EU i proces donoše-nja odluka, osobenosti pravnog i posebno pravosudnog siste-ma EU, kao i osnovni problemi daljih evropskih integracio-nih procesa.
U okviru druge tematske celine, posebna pažnja bila je posvećena pojedinim aspektima jedinstvenog evropskog tr-žišta. Čitav niz predavanja bio je usmeren ka temama veza-nim za slobodno kretanje robe, zatim kretanje ljudi, uz bližu
analizu osnova evropskog radnog prava, kretanje kapitala i slobodu obezbeđivanja usluga na teritoriji EU, kao i onim te-mama koje su vezane za specifične oblasti kompanijskog pra-va i evropskog antimonopolskog prapra-va.
Najzad, treća tematska celina bila je posvećena evrop-skom pravu ljudskih prava. Kao što je dobro poznato, u broj-nim oblastima vezabroj-nim za zaštitu ljudskih prava, Evropska unija već je uspostavila standarde koji se uporedno posma-trano mogu oceniti kao najviši. To posebno važi za standarde antidiskriminacione zaštite, zaštite podataka o ličnosti, zašti-te potrošača, zaštizašti-te prirodne okoline, ali i za mehanizme i tela EU koja se redovno angažuju na primeni ovih najviših pravnih standarda.
U vezi sa svim ovim temama, polaznici su imali prili-ke da čuju uvodna predavanja eminentnih domaćih i stranih stručnjaka, a zatim sa njima i da diskutuju o pojedinim as-pektima obrađivanih tema. Ovim putem izražavamo iskrenu zahvalnost profesorima Pravnog fakulteta Univerziteta Uni-on u Beogradu, kao i Pravnog fakulteta Univerziteta u Firenci iz Italije, i našim partnerskim organizacijama bez kojih ne bi bilo moguće organizovati i sprovesti sve navedene edukativne aktivnosti. Uz ove dve institucije, posebna uloga u realizaci-ji projektnih ciljeva bila je poverena našem dugogodišnjem medijskom partneru, dnevnom listu „Danas“, koji je medijski ispratio i obradio sadržaj preduzetih edukativnih aktivnosti.
Najzad, u cilju očuvanja stečenih znanja u toku ovih pro-jektnih aktivnosti, ali i u cilju produbljivanja diskusija zapo-četih u toku trajanja kursa, polaznicima je na samom početku realizacije projekta bila predočena mogućnost objavljivanja stručnih radova na teme koje na njih ostave poseban utisak. Neki od njih su sa velikim interesovanjem krenuli u susret ovoj ideji, te su sa svojim mentorima više meseci radili prvo na izboru teme, a zatim i na sadržini pisanih radova. Zbornik
radova koji se nalazi pred čitaocima, predstavlja rezultat ovih njihovih aktivnosti. Za većinu mladih autora, ovo je prva pu-blikacija u kojoj se objavljuju njihovi stručni radovi.
Knjiga „Pravo i politika Evropske unije iz perspektive domaćih autora“ podeljena je na dva dela. U prvom delu sa-brani su radovi starijih i iskusnijih eksperata, koji su bili an-gažovani na realizaciji edukativnih aktivnosti, a koji su obra-dili teme vezane za Evropsku uniju iz perspektive njihovog svakodnevnog profesionalnog angažmana. U drugom delu knjige sabrani su radovi polaznika kursa sa temama koji su odgovarali njihovim ličnim afinitetima, ali i njihovim sadaš-njim ili budućim profesionalnim interesovasadaš-njima.
Autorima se pri izboru i obradi teme nije nametalo ni-jedno ograničenje, osim onog da njihovi radovi moraju imati veze sa Evropskom unijom. Dakle, svi objavljeni radovi dele jednu istu osobenost, a to je da su povezani za evropskim temama koje su bile predmet edukativnih aktivnosti. Sa druge strane, vidljivo je da autore radova iz dva dela knjige ne deli samo uzrast, već i profesionalno iskustvo. Međutim, trebalo bi očekivati da ova razlika između dve grupe autora veoma brzo nestane, i to barem onoliko brzo koliko se oni sami budu trudili na putu svog profesionalnog usavršavanja. CUPS se iskreno nada da je u izvođenju ovih projektnih ak-tivnosti, uz podršku evropskih partnera i u saradnji sa svojim dugogodišnjim partnerskim organizacijama, u izvesnoj meri doprineo formiranju novog talasa domaćih eksperata za Ev-ropsku uniju.
Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu
PRAVNA PRIRODA I DEJSTVO
PRAVNIH AKATA U TREĆEM STUBU
Specifična pravna priroda i dejstvo pravnih akata, kao i sam način njihovog donošenja u okviru trećeg stuba proizilaze iz atipične po-dele nadležnosti, ali i osobenosti tripartitne strukture Evropske unije. Posebno je važno istaći odsustvo direktnog dejstva okivrnih odluka i odluka donetih u okviru trećeg stuba, što dovodi u pitanje samu njihovu delotvornost, ali i mogućnost zaštite prava adresata ovih akata. Nadležnosti i uloge pojedinih organa EU, takođe posledica me-đudržavnog pristupa, razmotrene su ovom prilikom. Imajući u vidu značaj izmena predviđenih Ugovorom iz Lisabona, predstavljene su najvažnije izmene koje se tiču pravih instrumenata i uloge Evropskog suda pravde.
Ključne reči: Tripartitna struktura, treći stub, pravni akti, zajednič-ki stavovi, odluke, okvirne odluke, konvencije, direktno dejstvo, prethodno mišljenje, Evropski sud pravde, Ugo-vor iz Lisabona.
1. Uvod
Jedinstvena tripartitna struktura Evropske unije dovela je do značajnih razlika između tri stuba. Pored prve i najvaž-nije razlike koja se ogleda u samoj podeli nadležnosti između Unije i država članica, kao i samog nadnacionalnog ili me-đudržavnog pristupa koji je posledica ove strukture, važno je pomenuti i raznolikost pravnih akata i načina donošenja odluka u sva tri stuba. Budući da je treći stub „ni na nebu ni
na zemlji“, pošto se u njemu prepliću karakteristike i nadna-cionalnog i međudržavnog pristupa autor je odlučio da raz-motri vrste pravnih akata u trećem stubu, način donošenja odluka, ulogu organa u trećem stubu i ograničenu nadležnost Evropskog suda pravde. Iako Ugovor iz Lisabona nije stupio na snagu, autor će predstaviti i novine predviđene ovim Ugo-vorom.
2. Vrste pravnih akata u trećem stubu
Dualizam pravnih akata u prvom i trećem stubu oduvek je predstavljao problem kako u teorijskom tako i u praktič-nom smislu. Uvek se postavljalo pitanje razgraničenja mera koje se donose pod okriljem Poglavlja IV Ugovora o osniva-nju Evropske zajednice1 i Poglavlja VI Ugovora o Evropskoj uniji2. Iako je sasvim jasno da je nakon stupanja na snagu Ugovora iz Amsterdama deo nadležnosti koji se tiče viza, azi-la, imigracija i pravosudne saradnje u građanskim stvarima prebačen u prvi stub, u stručnoj literaturi3 se ta materija i dalje posmatra kao deo trećeg stuba.
Međutim, još veći problem koji je posledica ovog dua-lizma pravnih akata jeste različita pravna priroda i dejstvo akata donesenih pod okriljem prvog stuba4 i onih koje Sa-vet donosi u okviru trećeg stuba. Kao što je to poznato pod pravnom prirodom se prevashodno misli na njihovu pravnu obaveznost za države članice, fizička i pravna lica, kao i na obavezu i način unošenja u nacionalno pravo, dok se za prav-1 http://eur-lex.europa.eu/en/treaties/index.htm, 01.05.2009.
2 Ibidem.
3 Craig & de Búrca, Peers, Monar.
4 Ovde se misli na opšte poznate uredbe, direktive, odluke, preporuke i mišljenja predviđeni članom 249. i članom 300. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice.
na dejstva prevashodno vezuju dva koncepta koje je razvio Evropski sud pravde, i to načelo direktnog dejstva i suprema-tije komunitarih propisa nad nacionalnim.
Na početku valja nabrojati sve vrste pravnih akata koje se donose pod okriljem pravosudne i policijske saradnje u kri-vičnim stvarima kako bi se razmotrila gore navedena pitanja. Ovi pravni akti definisani su članom 34, stavom 2. Ugovora o Evropskoj uniji koji propisuje sledeće pravne akte: zajednički stavovi, okvirne odluke, odluke i konvencije.
2.1. Zajednički stavovi
Već sam naziv pravnog akta, koji je prevod engleskog izraza „common positions“, stvara nedoumicu, jer se se isti naziv koristi za vrstu akta koja se donosi pod okriljem dru-gog stuba5. Zajedničkim stavovovima se utvrđuje pristup
odnosno stanovište Unije u pojedinim pitanjima. Ove vrste akata ne proizvode nikakvo pravno dejstvo6 tako da bi bilo pravilnije da se koristi samo termin akt, kako bi se napravila razlika u odnosu na ostale akte koji u ovom stubu prozvode pravno dejstvo.
2.2. Okvirne odluke
Okvirne odluke se donose u cilju ujednačavanja zakona i propisa država članica. Okvirne odluke obavezuju države članice u pogledu ciljeva koji bi trebalo da budu postignuti, ostavljajući nacionalnim organima izbor oblika i načina da se ti ciljevi ostvare. Ova definicija podseća na definiciju direkti-va propisanu članom 249. Ugovora o osnidirekti-vanju Evropske za-jednice, što govori u prilog tome da se radi o pravnim aktima 5 Članom 12 predviđena je ova vrsta akta pod okriljem zajedničke
spoljne i bezbednosne politike.
6 O’Keeffe, D. (1995), ‘Recasting the Third Pillar’, Common Market Law Review, Vol. 32, pp. 893–920.
koji su slični direktivama. Međutim, osnovna razlika između ove dve vrste pravnog akta ogleda se u činjenici da okvirne odluke nemaju direktno dejstvo, što proizilazi iz same među-državne prirode trećeg stuba.
2.3. Odluke
Sledeća vrsta pravnih akata su odluke koje se donose radi ostvarenja bilo kog cilja koji je u skladu sa policijskom i pra-vosudnom saradnjom u krivičnim stvarima, izuzimajući pri-bližavanje zakona država članica. Ove odluke su obavezujuće, ali kao i okvirne odluke ne proizvode direktno dejstvo. Savet usvaja kvalifikovanom većinom mere kojima se ove odluke sprovode na nivou Unije. Ove odluke podsećaju na odluke iz prvog stuba, budući da i jedne i druge imaju obavezujuću pravnu snagu.
2.4. Konvencije
Poslednja vrsta akta su konvencije čije usvajanje dr-žavama članicama preporučuje Savet u skladu sa njihovim ustavnim pravilima. Najčešće se radi o prostupku ratifikacije konvencija. Države članice otpočinju odgovarajući postupak u rokovima koje utvrdi Savet. Osim ako se ne predvidi dru-gačije, konvencije će stupiti na snagu kada ih ratifikuje polo-vina država članica sa važenjem za te države. Mere kojima se sprovode odredbe iz konvencije usvaja Savet dvotrećinskom većinom glasova ugovornih strana.
Ovi pravni akti se mogu donekle uporediti sa međuna-rodnim ugovorima, iako njihovo dejstvo na nacionalne prav-ne sisteme zavisi od samih nacionalnih ustavnih pravila. Ipak, konvencije se najčešće donose kada treba regulisati materiju koja je vrlo osetljiva za sve države članice. Treba pomenuti Konvenciju o nadležnosti, priznanju i izvršenju presuda u
bračnim stvarima7 kojom se utvrđuju pravila za priznavanje braka i razvoda braka, kao i sudski postupak u ovim slučaje-vima. Budući da postoje velike razlike između država članica, produbljivanje saradnje u ovoj materiji ratifikacijom i poto-njom primenom konvencija pokazalo se kao odgovarajući metod.
3. Pravna priroda pravnih akata
u trećem stubu
Kao što je već rečeno, okvirne odluke i odluke prema članu 34. Ugovora o Evropskoj uniji nemaju direktno dejstvo, što značajno dovodi u pitanje delotvornost propisa u ovoj oblasti i zašititu prava lica na koja se okvirne odluke i odluke odnose. Budući da direktno dejstvo podrazumeva utuživost prava zajemčenih ugovorom i sekundarnim izvorima prava (osim horizontalnog dejstva direktiva), to znači da u ovoj oblasti pojedinac ne može da se poziva pred nacionalnim su-dom na svoja prava utvrđena nekim aktom. Neki autori, kao što je Peers8, smatraju da direkno dejstvo važi u odnosu na
zajedničke stavove i konvencije, budući da član 34. Ugovora o Evropskoj uniji ne isključuje izričito ovo načelo u odnosu na stavove i konvencije. Međutim, ova vrsta tumačenja nije od velikog značaja, s obzirom da zajednički stavovi nemaju obavezujuću pravnu snagu, a usvajanje konvencija zavisi od same volje država članica.
Ipak, Evropski sud pravde je kroz svoju sudsku praksu razvio načelo indirektnog dejstva komunitarnih odredbi9 7 Official Journal, 1998 C 221/1.
8 S, Peers, EU Justice and Home Affairs Law, 2nd edn., Oxford University
Press, 2006.
9 Case C–350/04 P Gestoras Pro Amnistia, Olano and Errasti v. Council, 27 February 2007, paras 51–53.
prema kome nacionalni organi i nacionalni sudovi imaju obavezu da tumače nacionalno pravo u skladu sa direktiva-ma. Ovo načelo može jednako da se primenjuje i na okvirne odluke u trećem stubu, što je i potvrđeno u presudi Mario
Pupino10.
Case C–105/03 Criminal Proceedings against Maria Pupino [2005] ECR I–528311
Činjenice:
Maria Pupino je bila učiteljica i optužena je da je mal-tretirala i fizički napadala decu koja su joj bila poverena na čuvanje. Italijanski krivični postupak se sastojao od dve faze i primenjivalo se pravilo da se dokazi izvode u drugoj fazi. Itali-janski zakon je predviđao izuzetke u odnosu na ovo pravilo, ali se oni nisu mogli primeniti na odnosni slučaj. Ipak, italijanski tužilac je tražio da deca daju iskaze u prvoj fazi jer se plašio da će, imajuću i vidu njihove godine, zaboraviti ili potisnuti svoja sećanja. Maria Pupino je uložila prigovor. Italijanski sud iz Firence je potvrdio da ne može da prihvati objašnjenje itali-janskog tužioca, budući da izuzeci nisu bili primenljivi u ovom predmetu. Iz toga razloga sud je odlučio da uputi prethodno pitanje Evropskom sudu u kome je zatražio da Sud utvrdi da li nacionalni sud mora da tumači italijanski zakon u svetlosti komunitarnog prava i to u ovom slučaju Okvirne odluke o po-ložaju i zaštiti žrtava u krivičnim stvarima12. Određeni broj država članica je smatrao da se ova ova vrsta tumačenja ne
10 Case C–105/03 Criminal Proceedings against Maria Pupino [2005]
ECR I–5283.
11 Preuzeto iz Craig, P & de Burca, EU Law, Text, Cases and Materials, 4th ed Oxford University Press, 2008, str. 251.
12 2001/220/JHA: Council Framework Decision of 15 March 2001 on the standing of victims in criminal proceedings, Official Journal L
odnosi na treći stub. Evropski sud pravde je stajao na drugom stanovištu. Sud je istakao da okvirne odluke obavezuju države članice u pogledu ciljeva.
Iz presude
34. Obavezujuća priroda okvirnih odluka formulisana na način identičan definiciji iz trećeg stava člana 249. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice nameće nacionalnim organima, naročito nacionalnim sudovima, obavezu da saobrazno tuma-če nacionalno pravo.
35. Činjenica da je prema članu 35. Ugovora o Evropskoj uniji nadležnost Suda pravde manjeg obima pod okriljem Na-slova VI Ugovora o Evropskoj uniji nego što je pod Ugovorom o osnivanju Evropske zajednice i da ne postoji potpun sistem tužbi i postupaka utvrđenih za garantovanje zakonitosti akata organa u kontekstu Naslova VI ni na koji način ne poriče ovaj zaključak.
36. Nezavisno od stepena integracije predviđene Ugovo-rom iz Amsterdama u procesu stvaranja Unije na način što bli-ži građanima i među narodima Evrope u smislu drugog stava člana 1 Ugovora o Evropskoj uniji, sasvim je razumljivo da su autori Ugovora o Evropskoj uniji smatrali korisnim da unesu odredbu, u kontekstu Naslova VI ugovora kojim se stavljaju na raspolaganje pravni instrumenti sa sličnim dejstvom koje je propisano Ugovorom o osnivanju Evropske zajednice, u cilju delotovrnog ispunjenja ciljeva Unije.
37. Značaj nadležnosti Suda da daje prethodna mišljenja shodno članu 35. Ugovora o Evropskoj uniji potvrđen je činje-nicom da u skladu sa članom 35, stavom 4. svaka država člani-ca, bez obzira da li je podnela izjavu predviđenu stavom 2. ili ne, može Sudu pravde da podnese komentar ili pisane primed-be u vezi sa postupcima iz stava 1.
38. Takva nadležnost bi bila lišena najznačajnijeg dejstva ako bi pojedinci bili lišeni prava da se pozivaju na okvirne od-luke da bi dobili odgovarajuće tumačenje nacionalnog prava pred sudovima država članica...
42. Bilo bi vrlo teško za Uniju da delotvorno vrši svoje za-datke ukoliko načelo solidarne saradnje, koje posebno zahteva da države članice preduzimaju odgovarajuće mere, bilo opšte ili pojedinačne, da bi ispunile svoje obaveze shodno komuni-tarnom pravu, nije obavezujuće u oblasti pravosudne i policij-ske saradnje u krivičnim stvarima koja se pretežno zasniva na saradnji između država članica i organa, kao što je to istakao opšti pravozastupnik u stavu 26. svog mišljenja.
43. U svetlosti svega rečenog, Sud utvrđuje da je načelo saobraznog tumačenja obavezujuće u odnosu na okvirne odlu-ke koje se donose u kontekstu Naslova VI Ugovora o Evropskoj uniji. Kada se primenjuje nacionalno pravo, nacionalni sud koji je pozvan da ga tumači mora to da čini u što većoj meri u svetlosti doslovnog teksta i svrhe okvirne odluke da bi ispunio rezultat kojem teži i da bi time postupio u skladu sa članom 34, stavom 2. Ugovora o Evropskoj uniji.
44. Međutim, valja istaći da je obaveza nacionalnog suda da se pozove na sadržinu okvirne odluke kada tumači odgova-rajuća pravila nacionalnog prava ograničena opštim pravnim načelima, naročito načelom pravne sigurnosti i zabrane retro-aktivnosti.
Međutim, kao što to ističu Craig & de Búrca, ostaje da se vidi u kojoj meri će ostala načela, kao što su načelo su-prematije komunitarnih propisa nad nacionalnim, načelo odgovornosti država i načelo garantovanja pravnih sredstava, naći svoje mesto u trećem stubu, pod uslovom da Ugovor iz Lisabona ne stupi na snagu.
4. Nadležnosti organa u oblasti pravosuđa
i unutrašnjih poslova i postupak
donošenja odluka
Saradnja u ovoj oblasti je relativno novijeg datuma. Dva najvažnija razloga koji ovo objašnjavaju jesu, s jedne strane, postojanje različitih koncepata rada i organizacije rada pra-vosudnih organa i organa unutrašnjih poslova u državama članicama, dok je, s druge strane, ova oblast politički vrlo osetljiva jer se radi o ključnim službama za rad jedne države. Države članice su zato i utkale u Ugovor o Evropskoj uniji princip međudržavne saradnje u ovoj oblasti, što podrazu-meva zadržavanje nadležnosti država članica u ovoj oblasti koje je osigurano jednoglasnošću u Savetu.
Stoga je donošenje odluka u ovoj oblasti zasnovano na principu međudržavne saradnje, što je posledica tripartitne strukture EU. Nadležni organ za usvajanje mera pod okriljem Naslova VI Ugovora o Evropskoj uniji i Naslova IV Ugovo-ra o osnivanju Evropske zajednice jeste Savet Evropske unije, tačnije sastav Saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove. Me-đutim, pored Saveta i drugi organi igraju značajnu ulogu u postupku donošenja odluka.
4.1. Evropski Savet
Iako prema odredbama Ugovora o Evropskoj uni-ji Evropski savet daje neophodan podsticaj za razvoj Unije, naročito u oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike i ekonomske i monetarne unije, ovaj organ se u poslednjih deset godina pokazao od neprocenjive važnosti za produblji-vanje saradnje u trećem stubu. Njegova uloga u ovoj oblasti je posebno istaknuta na Evropskom samitu u Tampereu, koji se smatra okosnicom u daljem razvoju saradnje u ovoj materiji.
Tako je istaknuto da je „Evropski savet rešen da razvije Uniju kao oblast slobode, bezbednosti i pravde na taj način što će u potpunosti iskoristiti sve mogućnosti propisane Ugovorom iz Amsterdama. Evropski savet šalje jaku političku poruku u cilju potvrđivanja značaja ovog cilja i postigao je dogovor o velikom broju političkih smernica i prioriteta koji će ubrzano učiniti realnošću.“13 Od velike važnosti u ovoj oblasti bili su
i sastanci Evropskog saveta u Sevilji 2002. godine14, Solunu
2003. godine15 i Briselu 2004. godine16. 4.2. Savet EU
Savet Evropske unije ima dominantnu ulogu u ovom stubu, budući da se radi o stubu koji počiva na međudržav-noj saradnji. Savet služi kao forum za obaveštavanje i konsul-tovanje država članica o aktivnostima u ovoj oblasti. Ujedno je Savet telo koja usvaja mere u ovoj oblasti, na inicijativu Komisije ili države članice.
Naravno da ovome prethodi postizanje dogovora u Sa-vetu gde se države članice međusobno obaveštavaju i konsul-tuju kako bi koordinisale svoje odluke i aktivnosti. U okviru Saveta se države članice dogovaraju i o organizovanju sarad-nje nadležnih službi svojih nacionalnih administracija.17
Ini-cijativa za donošenje različitih mera može da potekne kako od samih država članica tako i od Komisije.
Nakon podnošenja predloga Savet za saradnju u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova jednoglasnim odlučivanjem usvaja pravne akte u ovoj oblasti. Valja istaći da je zapažen 13 Tampere European Counci, Presidency Conclusions, http://www.
europarl.europa.eu/summits/tam_en.htm, 01.05.2009. 14 Seville European Council, 21–22 June 2002.
15 Thessaloiki European Council, 19–20 June 2003. 16 Brussels European Council, 25–26 March 2004. 17 Član 34 (bivši član K.6) Ugovora o Evropskoj uniji.
porast zakonodavne aktivnosti u ovoj materiji, tako da se ovaj sastav Saveta sastaje u proseku jedanput mesečno. Tako na primer, 40% dokumenata koji se razmatraju u okviru Sa-veta odnose se na oblast pravosuđa i unutrašnjih poslova.18
Posebnu ulogu pre usvajanja propisa imaju Komitet stalnih predstavnika i radne grupe sastavljene od specijalista za ovu materiju. Komitet stalnih predstavnika se sastaje jedanput ne-deljeno i utvrđuje dnevni red za sastanak Saveta za saradnju u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova. Ne treba zaboravi-ti ni Odbor za koordinaciju predviđen članom 36. Ugovora o Evropskoj uniji koji predstavlja treći organ koji pruža po-moć Savetu u njegovoj zakonodavnoj aktivnosti. Postoje još dva odbora u vezi sa Naslovom IV, a to su Strateški odbor o imigracijama, granicama i azilu i Odbor za građanskopravna pitanja.
Kada Savet odlučuje kvalifikovanom većinom u ovom stubu, a to je na primer u slučaju usvajanja mera kojima se odluke sprovode na nivou Unije, glasovi njegovih članova su ponderisani na način predviđen u članu 205, stav 2. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice, i za njihovo usvajanje je po-trebno najmanje 232 glasa „za“ koje je dalo najmanje dve tre-ćine članova. Kada Savet odlučuje kvalifikovanom većinom, član Saveta može tražiti potvrdu da države članice koje čine kvalifikovanu većinu predstavljaju najmanje 62% ukupnog broja stanovnika Unije. Ako taj uslov nije ispunjen, smatra se da odluka nije usvojena.
4.3. Evropska komisija
Nadležnosti Komisije u trećem stubu je, kao i u sluča-ju Evropskog suda pravde, bila vrlo ograničena do usvajanja Ugovora iz Amsterdama. Za razliku od prvog stuba koji je 18 Craig, P & de Burca, EU Law, Text, Cases and Materials, 4th ed Oxford
uvek počivao na principu nadnacionalnosti
(supranationatio-nalism) i gde je Komisija imala isključivo pravo predlaganja,
treći stub počiva na međudržavnoj saradnji (intergovermental
cooperation) i do usvajanja Ugovora iz Amsterdama
Komisi-ja nije bila isključiv predlagač, već je imala organičenu nad-ležnost da predlaže pravne akte. Nakon usvajanja Ugovora iz Amsterdama Komisija ima jednako pravo predlaganja kao i države članice.
Vremenom je Komisija u potpunosti iskoristila svoje pra-vo predlaganja i postala glavni predlagač zakonodavnih akata u ovoj oblasti. Jedan od najznačajnijih predloga Komisije u ovoj oblasti bila je Zelena knjiga kojom je predloženo uvođe-nje ustanove Evropskoj javnog tužioca. Pravo predlaganja ne odnosi se samo na pravno obavezujuće akte u ovoj oblasti već i na strateške akte kojima se definišu akcioni planovi. Tako je, na primer, Komisija inicirala veliki broj mera zarad uspešnije primene Haškog programa19.
4.4. Evropski sud pravde
Evropski sud pravde je dugo vremena bio isključen iz trećeg stuba, jer je postojao veliki strah država članica od donošenja precedentih odluka kojima bi se utvrdili standar-di rada i poštovanja osnovnih ljudskih prava u ovoj oblasti, koji su viši nego nacionalni standardi. Međutim, vremenom je dobio ograničenu nadležnost da daje prethodna mišljenja, tako da u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova nadležnost Evropskog suda pravde proizilazi iz dva pravna osnova, člana 68. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice i člana 35. Ugo-vora o Evropskoj uniji, čime se iznova pokazuje da materija iz 19 Radi se o dokumentu koji je usvojen na Evropskom samitu u
novembru 2004. godine i kojim se definiše petogodišnji program u oblasti slobode, bezbednosti i pravde.
prvog stuba, koja potpada pod oblast pravosuđa i unutrašnjih poslova, i dalje ima posebnom mesto u okviru prvog stuba. To je jedan od razloga što se materija regulisana Naslovom IV prvog stuba i dalje razmatra u okviru materije iz trećeg stuba.
Član 68. predviđa primenu člana 234. i na Naslov IV „Viza, azil, imigracija i ostale politike koje se odnose na slo-bodno kretanje lica“ kada se pitanje tumačenja ovog naslova ili valjanosti ili tumačenja akata organa Zajednice, zasnova-nih na ovom naslovu, pokrene u postupku pred nacionalnim sudom, čija odluka ne podleže pravnom leku unutrašnjeg prava i koji onda podnosi zahtev Sudu pravde, ukoliko sma-tra da je njegova odluka o tom pitanju neophodna da bi do-neo svoju presudu.
Shodno članu 35. Ugovora o Evropskoj uniji, Sud pravde je nadležan za donošenje preliminarne odluke o valjanosti i tumačenju okvirnih odluka i odluka, o tumačenju konven-cija na osnovu naslova „Odredbe o policijskoj i pravosudnoj saradnji u krivičnim stvarima“, kao i o valjanosti i tumačenju propisa kojima se primenjuju te konvencije, samo ako drža-va članica u trenutku potpisidrža-vanja Ugovora iz Amsterdama ili bilo kada nakon potpisivanja jednostranom izjavom volje prihvati nadležnost Suda pravde za davanje prethodnih mi-šljenja. Davanje prethodnog mišljenja se ovde razlikuje uto-liko što nacionalni sud ili tribunal, protiv čijih odluka nije dozvoljen pravni lek, nisu obavezni, već imaju mogućnost da podnesu zahtev za dobijanje prethodnog mišljenja.
Sud pravde ne može da razmatra valjanost ili obim svr-sishodnosti operacija koje obavljaju policijski ili drugi organi represije u državama članicama, niti da odlučuje o pitanjima koja se odnose na nadležnost država članica u pogledu odr-žavanja javnog reda i osiguravanja unutrašnje bezbednosti.
Sud pravde je nadležan da se izjašnjava o zakonitosti okvirnih odluka i odluka u tužbama koje podnesu države članice ili Komisija koje se odnose na nenadležnost, povredu bitnih pravila postupka, povredu ovog Ugovora ili bilo kog drugog propisa koji se odnosi na njihovu primenu ili zloupo-trebu ovlašćenja organa koji je doneo akt. Rok za podnošenje tužbe je dva meseca od dana objavljivanja akta.
Sud je takođe nadležan da odlučuje u sporovima uzme-đu država članica i Komisije u pogledu tumačenja ili primene konvencija.
4.5. Evropski Parlament
Evropski parlament je takođe bio isključen iz procesa donošenja odluka. Ugovorom iz Amsterdama ovo je izmenje-no. Shodno članu 39, stavu 1 Savet, pre donošenja bilo koje mere konsultuje Parlament, osim prilikom donošenje zajed-ničkih stavova. Ukoliko Parlament ne odgovori u određenom roku20, Savet može da donese odnosnu meru. Ugovorom iz Amsterdama predviđeno je da predsedavajući Saveta i Komi-sija moraju redovno da informišu Parlament o odlukama iz trećeg stuba. Parlament takože može da uputi pitanje Savetu i da neku preporuku. Svake godine Evropski parlament orga-nizuje debatu o napretku učinjenom u oblastima koje obu-hvata ovaj naslov.
Iako postoji obaveza konsultovanja Evropskog parla-menta, kao i obaveza informisanja Parlamenta o odlukama iz treće stuba, ovaj organ i dalje nema značajnu ulogu u ovoj materiji. Njegov položaj je donekle bolji u okviru Na-slova IV u okviru Ugovora o osnivanju Evropske zajednice gde učestvuje ravnopravno sa Savetom u postupku saod-lučivanja (osim za materiju porodičnog prava, vizne liste i obrazaca za podnošenje zahteva za vizu). Međutim, formal-20 Savet može da odredi rok koji ne može biti kraći od tri meseca.
nopravno radi se o materiji prvog stuba, iako je tendencija razmatranja ovih pitanja u okviru oblasti pravosuđa i unu-trašnjih poslova.
4.6. Odbor za koordinaciju
Odbor za koordinaciju sastavljen je od visokih funkcio-nera. Pored koordinirajuće uloge Odbor ima zadatak da:
a. daje mišljenja Savetu na njegov zahtev ili samoinicija-tivno i
b. učestvuje u pripremama za zasedanje Saveta o pita-njima regulisanim u ovom stubu.
Komisija je potpuno uključena u aktivnosti koje se od-nose na oblasti navedene u ovom naslovu i zvaničnici Komi-sije učestvuju u radu ovog Odbora.
5. Ugovor iz Lisabona i treći stub
Može se slobodno reći da su Ugovorom iz Lisabona uči-njene značajne izmene u trećem stubu. Svakako da je naj-važnije razbijanje tripartitne strukture21 i stvaranje jednog
pravnog subjekta oličenog u Evropskoj uniji. Pored toga valja napomenuti i izmene u vezi sa temom ovog rada, a to su pro-širena nadležnost Evropskog suda pravde u postupku davanja prethodnog mišljenja i izmenjeni pravni akti koji će se pri-menjivati u Evropskoj uniji.
21 To proizilazi iz člana 1 Ugovora o Evropskoj uniji kojim se predviđa da će Unija zameniti i naslediti Evropsku zajednicu. Bivši naslov VI Ugovora o Evropskoj uniji o policijskoj i pravosudnoj saradnji postaje deo naslova IV Ugovora o funkcionisanju Evropske unije. Tačnije, Ugovoru o funkcionisanju Evropske unije dodaje se novi naslov pod nazivom „Oblast slobode, bezbednosti i pravde“.
5.1. Nadležnost Evropskog suda pravde
Prema Ugovoru iz Lisabona, nadležnost Evropskog suda pravde je značajno proširena, budući da bivše poglavlje VI Ugovora o Evropskoj uniji o policijskoj i pravosudnoj saradnji postaje deo poglavlja IV Ugovora o funkcionisanju Evropske unije. Unije. Posledica ovoga leži u činjenici da tzv. nadnacio-nalni pristup počinje da se primenjuje i na materiju iz trećeg stuba, što za sobom povlači proširenje nadležnosti Evropskog suda pravde da tumači i ispituje zakonitost akata donetih pod okriljem oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova.
Jedna od ključnih izmena u odnosu na nadležnost Evrop-skog suda pravde u odnosu na materiju policijske i pravosud-ne saradnje u krivičnim stvarima jeste proširenje nadležnosti Suda prema članu 234. Ugovora o Evropskoj zajednici. Ugo-vor iz Lisabona predviđa da će Evropski sud pravde postupiti u najkraćem mogućem roku kada se prethodno pitanje, po-stavljeno pred sudom ili tribunalom u državi članici, odnosi na lice u pritvoru. Štaviše, vode se razgovori o propisivanju ubrzanog postupka u ovakvim slučajevima. Ipak, prema članu 276. Ugovora o funkcionisanju Evropske unije, kao što je i do sada bio slučaj, Evropski sud pravde nije nadležan da razma-tra valjanost ili obim svrsishodnosti operacija koje obavljaju policijski ili drugi organi represije u državama članicama22.
5.2. Pravni akti prema Ugovoru iz Lisabona i način donošenja odluka
Gore pomenuti instrumenti iz trećeg stuba (okvirne od-luke, zajednički stavovi, odluke i konvencije), koji su se ko-ristili u oblasti policijske i pravosudne saradnje u krivičnim stvarima, napuštaju se i Ugovor iz Lisabona predviđa pri-22 Pod ovim se podrazumeva i nadležnost država članica u pogledu
menu tradicionalnih instrumenata, odnosno „zakonodavnih akata“23 Unije. Na ovaj način se u potpunosti napušta dua-lizam pravnih akata i omogućava lakše razumevaja pravnog dejstva pravnih akata Unije.
Vrlo važna izmena koja je našla svoje mesto u Ugovoru o funkcionisanju Evropske unije tiče se proširenja postupka saodlučivanja i glasanja kvalifikovanom većinom na veliki broj novih oblasti, što je u skladu sa odredbom prema kojoj postupak saodlučivanja postaje uobičajeni ili redovni zako-nodavni postupak24. Postupak saodlučivanja primenjivaće se, između ostalog, i na pravosuđe i unutrašnje poslove25, tač-nije na policijsku i pravosudnu saradnju u krivičnim stvari-ma, dozvoljene migracije (u skladu sa relevatnim propisima) i integraciju državljana trećih država i mere koje se odnose na vizni režim za državljane trećih država i pravila o unifor-mnom formatu za vize. Ova izmena značajno će doprineti jačanju uloge Evropskog parlamenta koji u ovom postupku ima jednaku ulogu kao i Savet, što znatno doprinosi jačanju demokratske Evropske unije.
6. Zaključak
Međudržavni pristup u trećem stubu prouzrokovao je mnoge razlike između prvog i drugog stuba Evropske unije. Neke od najznačajnijih tiču se posebne pravne prirode akata donetih pod okriljem Naslova VI Ugovora o Evropskoj uniji 23 Prema Ugovoru iz Lisabona tradicionalni instrumenti, i to uredbe, direktive, odluke, preporuke i mišljenja, dobijaju naziv zakonodavni akti Unije.
24 Član 251 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije.
25 Još neke od oblasti koje potpadaju pod ovaj zakonodacni postupak su: oblast energetike, turizma, civilne zaštite, sporta, strukturalnih fondova i slično.
i načina donošenja odluka. Tako zajednički stavovi nemaju obavezujuću pravnu snagu, već se njima samo utvrđuje pri-stup Unije u pojedinim pitanjima. Okvirne odluke i odluke koje predstavljaju obavezujuće pravne akte kojima se pro-dubljuje saradnja u ovoj oblasti nemaju direktno dejstvo, ali je sudskom praksom Suda pravde prošireno indirektno dej-stvo na okvirne odluke. Štaviše, podela nadležnosti između organa ne odgovara podeli koja je utvrđena u prvom stubu. Komisija deli pravo predlaganja sa državama članicama, dok Savet samo konsultuje Evropski parlament. Evropski sud ima takođe ograničenu nadležnost u trećem stubu u postupku davanja prethodnog mišljenja i ispitivanja zakonitosti akata donetih pod okriljem Naslova VI.
Ugovorom iz Lisabona predviđene su značajne izmene u odnosu na materiju pravosuđa i unutrašnjih poslova. Osnov-na izmeOsnov-na se tiče razbijanja tripartitne strukture i podvođe-nja materije iz trećeg stuba pod okrilje Naslova IV Ugovora o funkcionisanju Evropske unije, čime je nadnacionalni pristup proširen i na oblast saradnje u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova u krivičnim stvarima. U odnosu na pravnu prirodu i način donošenja odluka, Ugovor je ukinuo dualizam pravnih akata i predvideo jedinstvenu primenu tradicionalnih instru-menata iz prvog stuba, predviđenih članom 249 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije, na oblast pravosuđa i unu-trašnjih poslova. Primena postupka saodlučivanja predviđe-na je i za pravosuđe i unutrašnje poslove. Kopredviđe-načno, predviđe- nadlež-nost Evropskog suda pravde je proširena samim razbijanjem tripartitne strukture i primenom nadnacionalnog pristupa u radu Suda. Posebno je važno istaći mogućnost hitnog dava-nja prethodnog mišljedava-nja u situacijama kada se prethodno pi-tanje, postavljeno pred sudom ili tribunalom u državi članici, odnosi na lice u pritvoru.
Summary
The specific legal nature and the effect of legal acts, as well as the way they are adopted within the third pillar emerge from an atypi-cal distribution of jurisdiction, but also from the special traits of the EU’s tripartite structure. It is very important to point at the lack of direct effects of framework decisions and the decisions made within the third pillar, which bring into question their very efficiency, but also the possibility of protecting the rights of the acts’ beneficiaries. The jurisdiction and roles of some EU bodies, as well as the conse-quence of an interstate approach are hereby considered. Considering the importance of changes envisaged by the Lisbon Treaty, the work introduces the crucial changes related to legal instruments and the European Court of Justice.
Key words: Tripartite structure, the third pillar, legal acts, common views, decisions, framework decisions, conventions, di-rect effect, preliminary opinion, the European Court of Justice, the Lisbon Treaty.
Ministarstvo odbrane
EVROPSKI STANDARDI I PROPISI
REPUBLIKE SRBIJE O OBRADI
PODATAKA O LIČNOSTI BEZ PRISTANKA
(RAVNOTEŽA I BALANS NAČELA
TRANSPARETNOSTI I TAJNOSTI)
Jedno od obeležja savremene pravne države je javnost ili transparentnost, nasuprot načelu tajnosti u radu državnih organa koje je najviše izraženo za potrebe bezbednosti države. Ovo obeležje postaje ključna tačka „otvorenog društva“, u kome građanin postaje aktivni učesnik društvenih procesa. U toku je radikalna promena globalnog bezbednosnog ambijenta koja je, između ostalog, izazvana ali je i rezultirala promenjenom listom izazova, rizika i pretnji za individualnu, regionalnu, grupnu, nacionalnu, regionalnu i globalnu bezbednost. Samim time, došlo je do rasta moći specijalizovanih agencija i službi, odnosno jačanja moći izvršne vlasti zbog ugroženosti nacionalne bezbednosti, posebno izraženih u ovlašćenjima tih državnih organa u obradi podataka o ličnosti bez pristanka. U radu su prikazani evropski standardi i propisi Republike Srbije o obradi podataka o ličnosti bez pristanka.
Ključne reči: Bezbednost; krivično pravo; ljudska prava; podaci o ličnosti.
1. Uvodna razmatranja
„Kako god vuka hranio, on uvek u šumu gleda1“.
Situa-cijom vlada onaj ko vlada informaSitua-cijom. Suštinsko obeležje 1 Ruska narodna poslovica.
savremene pravne države je javnost ili transparentnost, na-suprot načelu tajnosti u radu državnih organa. Ovo obeležje postaje ključna tačka „otvorenog društva“, u kome građanin postaje aktivni učesnik društvenih procesa. Tako je i sloboda pristupa informacijama postala centralno mesto otvorenosti i transparentnosti rada i postupanja javnih organa, uprave, su-dova, tužilaštva, službi bezbednosti, policije i slično, nasuprot konceptu tajnosti rada državnih organa2. U toku je radikalna promena globalnog bezbednosnog ambijenta koja je, izme-đu ostalog, izazvana ali je i rezultirala promenjenom listom izazova, rizika i pretnji za individualnu, regionalnu, grupnu, nacionalnu, regionalnu i globalnu bezbednost. Na izmenje-noj listi dominiraju nevojne i nedržavne pretnje bezbednosti kao što su terorizam, organizovani kriminal i sa njime pove-zana nedozvoljena trgovina: oružja za masovno uništavanje; narkoticima i oružjem; ljudima i ljudskim organima; kao i korupcija. Samim time, došlo je do rasta moći specijalizova-nih agencija i službi, kroz procese sekjutarizacije (ekstremne verzije politizacije), odnosno jačanja moći izvršne vlasti zbog ugroženosti nacionalne bezbednosti3.
Imajući u vidu jasno definisan interes svake države za određivanjem posebnog objekta zaštite, može se kao zaklju-čak prihvatiti postojanje tri glavne vrednosti koje obuhvata interes potrebe vođenje krivičnog postupka ili zaštite bezbed-nosti svake države: a) postojanje države koje obuhvata nje-nu spoljnje-nu bezbednost, teritorijalnje-nu celovitost, nezavisnost i njenu odbrambenu moć; b) ustavom utvrđeno ekonomsko i društveno-političko uređenje; v) ustavom zajamčene slobo-de i prava (koja se ugrožavaju zloupotrebama vlasti za dis-2 D. Milenković; Pristup informacijama, zaštita podataka o ličnosti i
tajnost informacija; Beograd 2009.; str. 99.
3 M. Hadžić; Parlamentarni i javni nadzor primene posebnih mera i postupaka; Demokratski nadzor nad primenom posebnih ovlašćenja
kriminaciju i gonjenje zbog političkih i drugih uverenja, ge-nocidom, zločinima protiv mira, vojnim zločinima, rasnom i drugom diskriminacijom i državnim terorom)4. Širenju
mogućnosti za prikupljanje podataka o ličnosti doprineli su razvoj poštanskog saobraćaja, telefonije i uređaja za tonsko i optičko snimanje. Zatim je usledio brzi tehnološki razvoj informacionih i telekomunikacionih uređaja, uključujući mobilnu telefoniju, satelitske i elektronske uređaje, personal-ne računare i interpersonal-net, pružio nove i izdašpersonal-ne mogućnosti za prikupljanje, ali iza obradu, korišćenje i čuvanje podataka. Napomenimo kao primer navedenih konstatacija, da je stva-ranje računarskih baza sa obiljem ličnih podataka, izvršeno od strane preduzeća, banaka, osiguravajućih, zdravstvenih i drugih organizacija, kao i u samim delovima državnog apa-rata, omogućilo državnim organima nadležnim za odbranu, policiji i službama bezbednosti da vrlo lako dolaze do tih podataka. Donošenjem tokom 2008. godine Zakona o zašti-ti podataka o ličnoszašti-ti5 postalo je od značaja pitanje obrade i
korišćenja podataka o ličnosti, kako u skladu sa navedenim zakonom tako i u skladu sa drugim propisima koji predviđa-ju obradu i korišćenje podataka o ličnosti za potrebe vođenje krivičnog postupka ili zaštitu bezbednosti Srbije.
Ovlašćenja državnih organa za prikupljanje podataka
– Delatnost državnih organa u cilju sprovođenja funkcije odbrane zemlje, vezana je za prikupljanje podataka o ličnosti odnosi se na procene mogućnosti organizovanja odbram-benih delatnosti (mobilizacije vojske, civilnu zaštitu, mate-rijalnu i radu obavezu i slično). Delatnost policije i službi bezbednosti počiva na prikupljanju, obradi i upotrebi poda-4 Lj. Bavcon i dr.; Kaznenopravna zaštita države i njenog društvenog
uređenja – politički delikti; Globus – Zagreb, 1988.; str. 85.
5 Objavljen u „Službenom glasniku RS“ broj 97/2008, a primena je za-počela 01. januara 2009. godine.
taka, odnosno informacija o ličnosti. Sami tim, opravdano se kaže da je neobaveštena policija – paralisana policija (važi i za službe bezbednosti). Podaci koje prikuplja policija ima-ju, u osnovi, drugačiju svrhu od podataka koje prikupljaju službe bezbednosti i prvenstveno služe za potrebe vođenja krivičnog postupka, odnosno identifikovanju osumnjičenih i prikupljanju dokaza za potrebe tužilaštva i suda. Na drugoj strani, podaci koje prikupljaju službe bezbednosti retko slu-že vođenju krivičnog postupka, a znatno češće su povezani sa potrebom da se preduprede pretnje od delatnosti ekstre-mista, terorista ili stranih država koje su usmerene na zašti-ćena dobra (ustavno uređenje, odbranu i bezbednost zemlje, ekonomski i drugi vitalni interesi države). Na osnovu tako prikupljenih podataka, službe bezbednosti analiziraju i pro-cenjuju ugroženost zaštićenih dobara i preduzimaju preven-tivne mere ili upućuju svoje procene donosiocima državnih odluka (vladi, skupštini, savetu za nacionalnu bezbedno-sti...). Generalno gledano, objekat prikupljanja ličnih i dru-gih podataka policije su kriminalci, a za službe bezbednosti su interesantne aktivnosti potencijalno opasnih lica i orga-nizacija koje ne moraju pripadati svetu kriminala. Navedene dve svrhe policijskih i obaveštajno-bezbednosnih ponekad se prepliću, a naročito kada se radi o organizovanom krimi-nalu, terorizmu i krivičnim delima protiv ustavnog uređenja i bezbednosti države, posebno kada je reč o nasilnim poli-tičkim deliktima (oružana pobuna, diverzija, sabotaža...). U svim takvim slučajevima potrebna je saradnja i razmena podataka između policije i službi bezbednosti. Čitav spektar mera kojima službe bezbednosti i policija prikupljaju podat-ke o ličnosti moguće je razvrstati u dve grupacije: 1) one či-jim se korišćenjem manje ili neznatno zadire u individualna prava i slobode; i 2) one čijim se korišćenjem privremeno i
bez saznanja lica ograničavaju pojedina od zajamčenih indi-vidualnih prava i sloboda, a naročito pravo na privatnost6.
Pri tome, treba imati u vidu da su najteži oblici krimi-naliteta (terorizam, organizovani kriminal i slično), u značaj-noj meri prikriveni i tajni, a to znači prilikom „regrutovanja“ članstva, korumpiranja državnih vlasti, izvršenja nasilnih kri-vičnih dela, zastrašivanja, ali i najznačajnije prilikom „pra-nja“ novca. Dakle, delotvorna i uspešna politika i strategija za borbu protiv najtežih oblika kriminala trebala bi imati tri nivoa: 1) uočavanje, identifikovanje i prepoznavanje pripad-nika i saradpripad-nika zločinačkih organizacija, kao i lica u krimi-nalnoj vezi sa njima; 2) otkrivanje legalnih struktura kojima teku informacije važne za opstanak i razvoj kriminalne delat-nosti zločinačke organizacije; 3) ulaženje u trag nezakonito stečenom kapitalu. Do ovakvih stanovišta u pogledu efika-snog suprotstavljanja najtežim oblicima kriminala, došle su i mnoge razvijene zapadnoevropske države na osnovu širokih kriminalističkih, kriminoloških i pravnih istraživanja, kao i višegodišnjeg iskustva i prakse u borbi protiv ovog kriminala. U svakom slučaju, kod određivanja enumeracije (kataloga) krivičnih dela za koja se mogu koristiti ove mere obrade po-dataka o ličnosti bez pristanka treba se držati tri načela: 1) da se obuhvate teška krivična dela; 2) krivična dela tipična za aktivnosti organizovanog kriminala; 3) krivična dela kod kojih su istraga i prikupljanje podataka tradicionalnim tehni-kama istrage posebno teški.7
6 B. Milosavljević; Ovlašćenja policije i drugih državnih organa za tajno prikupljanje podataka: domaći propisi i evropski standardi; Demokratski
nadzor nad primenom posebnih ovlašćenja – zbornik radova; Beograd 2008; str. 62.
7 Radulović D.; Zakonik o krivičnom postupku; Pravni fakultet u
U navedene mere najčešće spadaju: policijska opserva-cija, nadzor komunikaopserva-cija, kompjuterske pretrage, kontroli-sane isporuke, upotreba informatora, prikrivenih istražitelja i svedoka-saradnika („pokajnika“), vođenje kriminalističko-obaveštajnih banki podataka, izvršenje simulovanih krivičnih dela davanja i primanja mita, otkupa droge, lica i oružja. Na primer, u nemačkom Zakonu o borbi protiv organizovanog kriminaliteta predviđeni su sledeći posebni načini prikuplja-nja dokaza: (1) akustični nadzor, odnosno snimanje telefon-skih i drugih razgovora; (2) vizuelni nadzor i video snimanje, omogućavanjem prismotre, te instaliranje video-kamera; (3) kontrola pisama i paketa; (4) korišćenje informanata i lica od poverenja; (5) kontrolisani transport.8
Pored navedenih metoda policijskog rada, u metode de-lovanja službi bezbednosti, odnosno u konspirativne (tajne) metode prikupljanja podataka o ličnosti ubrajamo: agenturni (klasični) metod; metod infiltracije (tajnog ugrađivanja oba-veštajca) u strukture protivnika; metod tajnog korišćenja teh-ničkih sredstava; i metod potajnog (prikrivenog) prikupljanja podataka.
2. Demokratski nadzor nad
obradom podataka o ličnosti bez pristanka
(primenom posebnih ovlašćenja)
Nadzor nad primenom posebnih mera, odnosno šire, nadzor nad aktivnostima sudova, tužilaštava, policije i službi bezbednosti, kao i drugim državnim organima (koji raspola-žu policijskim ovlašćenjima), a u poslednje vreme i nad pri-vatnim sektorom bezbednosti (preduzeća za fizičko-tehnič-ko obezbeđenje i detektivske agencije), za društvo fizičko-tehnič-koje želi 8 Škulić M.; Organizovani kriminalitet; Beograd 2003.; str. 389.
da bude demokratsko, sigurno je jedna od večito aktuelnih tema. Sva demokratska društva nastoje da grade komplek-sne mehanizme za vršenje tog nadzora, mehanizme koji po-red parlamentarne (zakonodavne), izvršne i sudske kontrole, uključuju u većoj ili manjoj meri i pojedine nove ograne – ombudsmana (zaštitnika građana), kao i različite poverenike (za pristup informacijama od javnog značaja, diskriminaciju i slično)9.
Zakon o zaštitniku građana10 – ovim zakonom ustanov-ljen je zaštitnik građana kao nezavisni državni organ, koji šti-ti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave, or-gana nadležnih za pravnu zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i drugih organa i organizacija, preduze-ća i ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja. Zaštitnik građana se stara o zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih sloboda i prava, u koja spada i pravo na zaštitu podataka o ličnosti. Organi uprave imaju obavezu da sarađuju sa Zaštit-nikom građana i da mu omoguće pristup prostorijama i sta-ve na raspolaganje ssta-ve podatke sa kojima raspolažu, a koji su od značaja za postupak koji vodi, odnosno za ostvarenje cilja njegovog preventivnog delovanja, bez obzira na stepen njihove tajnosti, osim kada je to u suprotnosti sa zakonom. Zaštitnik građana ima pravo da obavi razgovor sa svakim za-poslenim u organu uprave kada je to od značaja za postupak koji vodi.
Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja11 – uređena su prava na pristup informacijama od
javnog značaja koja raspolažu organi javne vlasti, radi ostva-9 R. Šabić; Demokratski andzor nad primenom posebnih ovlašćenja;
Demokratski nadzor nad primenom posebnih ovlašćenja – zbornik radova; Beograd 2008.; str. 109.
10 Objavljen u „Službenom glasniku RS“ broj 79/2005 i 54/2007. 11 „Službeni glasnik RS“ broj 120/2004 i 54/2007.
renja i zaštite interesa javnosti da zna i ostvarenja slobodnog demokratskog poretka i otvorenog društva. Informacijom od javnog značaja je informacija sa kojom raspolaže organ javne vlasti, nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna. Da bi se neka in-formacija smatrala informacijom od javnog značaja nije bitno da li je izvor informacije organ javne vlasti ili koje drugo lice, nije bitan nosač informacije na kome se nalazi dokument koji sadrži informacije, datum nastanka informacije, način sazna-vanja informacije, niti su bitna druga slična svojstva infor-macije. RAdi ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti, ustanov-ljen je Poverenik za informacije od javnog značaja, kao samo-stalni državni organ, nezavistan u vršenju svoje nadležnosti.
3. Evropsko pravo i obrada podataka
o ličnosti bez pristanka
Pravo na privatnost predstavlja jedno od osnovnih
ljud-skih prava. Ona leži u osnovi ljudskog dostojanstva i drugih vrednosti, kao što su sloboda udruživanja i sloboda govora. Privatnost (a s njim u vezi i obrada podataka o ličnosti) je postala jedno od najvažnijih ljudskih prava savremenog doba, odnosno o pravu svakoga (fizičkog i pravnog lica) da se oba-vesti o podacima kojima raspolažu javni organi kao i drugi subjekti kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja, osim ako bi se tim pristupom ugrozili pretežniji legitimni interesi (princip tajnosti).
Privatnost je priznata širom sveta, u raznim regionima i kulturama. Danas je ona zaštićena Univerzalnom deklara-cijom o ljudskim pravima, Međunarodnim paktom o gra-đanskim i političkim pravima, Evropskom konvencijom za
zaštitu ljudskih sloboda i prava, Rezolucija 45/95 za reguli-sanje dosijea sa kompjuterskim podacima o ličnosti, Smer-nice OEBS-a iz 1980. godine o zaštiti privatnosti i prenosu podataka o ličnosti preo državnih granica, Konvencija o za-štiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka i Protokol uz konvenciju, Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta Evropske unije 95/46 o zaštiti pojedinaca u vezi sa obradom podataka o ličnosti i protokom takvih podataka, Direktiva 2002/58/EC o obradi podataka o ličnosti i zaštiti privatnosti u sektoru elektronskih komunikacija i brojnim drugim međunarodnim i regionalnim dokumentima o ljud-skim pravima.
Kada je u pitanju osnovni principi obrade podataka i tajnosti rada organa Evropske unije, odnosno na tajne po-datke koji se odnose na zaštitu tajnih podataka do kojih je došla Evropska unija u komunikaciji sa drugim međunarod-nim organizacijama i drugim državama (koje ne moraju biti uvek članice Evropske unije), ova oblast je uređena Uredbom 1049/2001 o pristupu dokumentima Evropskog parlamenta, Saveta i Komisije i Odluka Saveta ministara 2001/264 o usva-janju bezbednosnih propisa Saveta,12.
Međunarodni pakt o građanskim slobodama i pravima13–
garantuje pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života, doma i prepiske (član 8). Javne vlasti neće se mešati u vršenje ovoga prava sem ako to nije u skladu sa zakonom i neophod-no u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbed-nosti, javne bezbednosti ili ekonomske dobrobiti zemlje, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, ili zaštite prava i sloboda drugih.
12 D. Milenković; Pristup informacijama, zaštita podataka o ličnosti i tajnost informacija; Beograd – 2009.; str. 104.
13 Objavljen u „Službenom listu SFRJ“ broj 7/71 i „Službeni list SRJ – međunarodni ugovori“ broj 4/2001.
Konvencija o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka14 i Dodatni protokol uz konvenciju o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka, u vezi sa nad-zornim organima i prekograničnim protokom podataka15 –
predviđa izuzetke i ograničenja od primene odredbi člana 5. (kvalitet podataka); člana 6. (posebne kategorije podataka) i 8. (dodatne mere zaštite subjekta podatka) konvencije, osim kada je to odstupanje predviđeno nacionalnim zakonom države potpisnice konvencije (odnosno strane ugovornice), kao i kada predstavlja neophodnu meru u jednom demo-kratskom društvu za: (a) zaštitu bezbednosti jedne države, za javnu bezbednost, za monetarne interese ili za suzbijanje krivičnih dela; (b) za zaštitu subjekta podataka i prava i slo-bode drugih.
Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta Evropske unije 95/46 o zaštiti pojedinaca u vezi sa obradom podataka o lično-sti i protokom takvih podataka – promoviše standarde
Evrop-ske unije u ovoj oblasti, pre svega standard najveće moguće transparentnosti obrade podataka i što efikasniji nadzor nad tom obradom.
Rezolucija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope broj 1096 od 27. juna 1996. godine o merama za razgradnju na-sleđa bivših komunističkih totalitarnih sistema – kada je u
pitanju obrada podataka o ličnosti bez pristanka, ona pored navedenog podrazumeva stavljanje na uvid javnosti dosi-jea tajnih službi u nekim bivšim totalitarističkim zemljama i sprovođenje postupaka lustracije svakog lica uključenog u ove procese16.
14 Objavljen u „Službenom listu SRJ– Međunarodni ugovori“ broj 1/92 i „Službeni list SCG– Međunarodni ugovori“ broj 11/2005.
15 Objavljen u „Službenom glasniku RS – Međunarodni ugovori“ broj 98/2008.
4. Zaštita podataka o ličnosti iz
Ustava Republike Srbije
Pravo na privatnost, na opšti način obuhvata pravo na poštovanje čovekovog privatnog i porodičnog života, doma i prepiske, kao i časti i ugleda. Elementi ovog prava dožive-li su razradu i preciziranje, putem formudožive-lisanja konkretnijih prava i obuhvatanjem novih sadržaja. Privatni život čoveka obuhvata čitav niz užih prava, kao što su: pravo na zaštitu podataka o ličnosti, pravo na ime i ugled, pravo na moralni i fizički integritet, pravo na poštovanje svih oblika tajnosti pre-piske (pisma, telegrama, elektronskih medija i slično). Pravo na privatnost obuhvata više prava, a samo jedno od njih je zaštita podataka o ličnosti. Smatra se da su nepoziva prava, slobode i zaštite: zaštita prava na život17; zaštita od ropstva; sloboda misli; pravo na priznanje pred zakonom; zaštita od krivičnog gonjenja ex post facto; zaštita od genocida; zaštita od mučenja, sloboda veroispovesti; zabrana naučnog eksperi-mentisanja; zaštita od stavljanja u pritvor zbog neispunjenja ugovornih obaveza (duga); zabrana za ponovno suđenje zbog istog krivičnog dela; i zaštita osuđenih na smrt. Opoziva pra-va i slobode, prema međunarodnim sporazumima, pakto-vima ili konvencijama na snazi u ovom momentu su: pravo na privatnost; sloboda izražavanja; sloboda štampe; sloboda kretanja; pravo na učestvovanje u vlasti; zabrana prinudnog rada; pravo azila; zabrana proizvoljnog zatvaranja; jednaka zaštita pred zakonom; pravo na nacionalnost; pravo na za-konski postupak; pretpostavka nevinosti; pravo da optuženi zna sve navode optužnice; pravo na nezavisnog i nepristra-17 Ljudska prava su neodvojiva od života i telesnog integriteta čoveka.
Pravo na život je danas višestruko ugroženo i to: ratovima, genoci-dom, terorizmom, ugrožavanjem životne sredine, elementarnim nepogodama i slično.
snog sudiju; pravo na odbranu ćutanjem; pravo na branioca; prava za vreme krivičnog suđenja; pravo na okupljanje; pra-vo na udruživanje; prapra-vo na sindikalno organizovanje; prapra-vo na obrazovanje; i prava za vreme boravka u zatvoru.18 Bilo
kakvo ograničenje ljudskih (građanskih ili političkih) prava mora biti predviđeno zakonom (zakonitost). Odstupanje od standarda ljudskih prava mora da bude zakonito. Ovo odstu-panje može u značajnoj meri da podrije ta prava. Iz tog ra-zloga, postoje principi koji se moraju zadovoljiti kako bi od-stupanje bilo zakonito. Reč je sledećim principima (koji su za sada samo okvirni): izuzetnosti; javnosti; proporcionalnosti, doslednosti, nediskriminacije i obaveštavanja. Ograničenje se mora obrazložiti nekim od priznatih ciljeva (obrazloženje), koji obuhvataju: zaštitu prava i sloboda drugih; državnu i jav-nu bezbednost; javno zdravlje i moral; sprečavanje nemira i kriminala. Mora se pokazati da je ograničenje „neophodno u demokratskom društvu“ (neophodnost i proporcionalnost), odnosno mora da ispuni neophodnu društvenu potrebu, ima veoma dobar razlog; bude proporcionalno. Proporcionalnost bi trebalo da u što manjoj meri ugrožava prava koja se ogra-ničavaju, bude pažljivo zamišljena kako bi ispunila tražene ciljeve i ne sme biti proizvoljna, nepravedna ili zasnovana na iracionalnim stavovima. Bilo koja kvalifikacija prava u pogledu ograničenja ljudskih prava ne sme se upotrebiti na diskriminatoran način (nediskriminacija). Razlika će se sma-trati diskriminatorskom ukoliko nema objektivno i razumno obrazloženje, kao takva, nema dovoljno dobre razloge i kada je neproporcionalna.
Odredbama člana 42. Ustava Republike Srbije19
zajam-čena je zaštita podataka o ličnosti. Pored toga, predviđeno je 18 D. Grum; Priručnik za istražitelje povrede ljudskih prava (prevod
Ivović V.); Fond za humanitarno pravo – Beograd 2004. 19 Objavljen u „Službenom glasniku RS“ broj 98/2006.
da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju zakonom. Zabranjena je i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljani, u skla-du sa zakonom, osim za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Srbije na način predviđen zakonom. Pored toga, pravo na privatnost je ustavom zaštićeno i kroz zagarantovano jemstvo ljudskog dostojanstva, nepovredivo-sti fizičkog i psihičkog integriteta, stana, tajnonepovredivo-sti pisama id rugih sredstava komuniciranja (opštenja), i prava na ime. Svako fizičko lice, izuzev ako su podaci obrađivani u skladu sa članom 13. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (obrada podataka od strane državnih organa bez pristanka lica!), ima pravo da bude obavešteno o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti, u skladu sa zakonom, kao i pravo na sudsku zaštitu zbog njihove zloupotrebe.
5. Obrada podataka o ličnosti kada
javnost ima opravdani interes da zna
Odredbama Zakona o javnom informisanju20, uređeno je pravo na javno informisanje kao pravo na slobodu izražava-nja mišljeizražava-nja, kao i prava i obaveze učesnika u procesu javnog informisanja. Pravo na javno informisanje obuhvata naročito slobodu izražavanja misli, slobodu prikupljanja, istraživanja, objavljivanja i širenja ideja, informacija i mišljenja, slobodu štampanja i distribucije (rasturanja) novina i drugih javnih glasila, slobodu proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa, slobodu primanja ideja, informacija i mišljenja, kao i slobodu osnivanja pravnih lica koja se bave javnim in-formisanjem. U javnim glasilima se slobodno objavljuju ideje, informacije i mišljenja o pojavama, događajima i ličnostima 20 Objavljen u „Službenom glasniku RS“ broj 43/2003 i 61/2005.
o kojima javnost ima opravdani interes da zna, osim kada je to drugačije određeno zakonom, što se primenjuje bez ob-zira na način na koji je pribavljena informacija. Nosiocima državnih i političkih funkcija, ograničena su prava na zaštitu privatnosti koja imaju lica na koja se odnosi informacija, ako je informacija važna za javnost s obzirom na činjenicu da lice na koje se odnosi informacija obavlja određenu funkciju, od-nosno prava ovih lica ograničena su srazmerno opravdanom interesu javnosti u svakom konkretnom slučaju.
Pored ovoga zakona, interesantne su i odredbe Zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava21 (o lustraciji!)
ko-jim su uređeni, odnosno određeni: – oblici i vidovi kršenja ljudskih prava kao osnov ispitivanje odgovornosti; – lica pre-ma kojipre-ma se sprovodi postupak ispitivanja odgovornosti za kršenje ljudskih prava; – načela i pravila postupka ispitivanja odgovornosti za kršenje ljudskih prava; – sastav, nadležnost i postupak nadležnih organa; i – mere koje se izriču licima za koja je utvrđeno da su kršila ljudska prava. Interesantno je napomenuti, i da se postupak po ovome zakonu, odnosno obrada podataka o ličnosti sprovodi bez pristanka tog lica.
6. Zaštita podataka o ličnosti
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti22 – Podatak o ličnosti je svaka informacija koja se odnosi na fizičko lice, bez obzira na oblik u kome je izražena i na nosač informacije (papir, traka, film, elektronski mediji i slično), po čijem nalogu, u čije ime, odnosno za čiji račun je informacija pohranjena, datum nastanka informacije, mesto pohranjivanja informacije, način saznavanja informacije (neposredno, putem slušanja, gleda-21 Objavljen u „Službenom glasniku RS“ broj 58/2003 i 61/2003. 22 „Službeni glasnik RS“ broj 97/2008.
nja i slično, odnosno posredno, putem uvida u dokument u kojem je informacija sadržana i slično), ili bez obzira na drugo svojstvo informacije ili podatka. Obrada podataka je svaka radnja preduzeta u vezi sa podacima kao što su pri-kupljanje, beleženje, prepisivanje, umnožavanje, kopiranje, prenošenje, pretraživanje, razvrstavanje, pohranjivanje, raz-davajanje, ukrštanje, objedinjavanje, upodobljavanje, menja-nje, obezbeđivamenja-nje, korišćemenja-nje, stavljanje na uvid, otkriva-nje, objavljivaotkriva-nje, šireotkriva-nje, snimaotkriva-nje, organizovaotkriva-nje, čuvaotkriva-nje, prilagođavanje, otkrivanje putem prenosa ili na drugi način činjenje dostupnim, prikrivanje, izmeštanje i na drugi način činjenje nedostupnim, kao i sprovođenje drugih radnji u vezi sa navedenim podacima, bez obzira da li se vrši automatski, poluautomatski ili na drugi način. Zbirka podataka je skup podataka koji se automatizovano ili neautomatizovano vode i dostupni su po ličnom, predmetnom ili drugom osnovu, nezavisno od načina na koji su pohranjeni i mesta gde se ču-vaju. Organ vlasti je državni organ teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave, odnosno drugi organ ili organi-zacija kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja. Rukovalac podataka je fizičko ili pravno lice, odnosno organ vlasti koji obrađuje podatke. Korisnik podatka je fizičko ili pravno lice, odnosno organ vlasti, koji je zakonom ili po pristanku lica ovlašćen da koristi podatke. Obrađivač podataka je fizičko ili pravno lice, odnosno organ vlasti, kome rukovalac na osno-vu zakona ili ugovora poverava određene poslove u vezi sa obradom podataka o ličnosti. Organ vlasti obrađuje podatke bez pristanka lica, ako je obrada neophodna radi obavljanja poslova iz svoje nadležnosti određenih zakonom ili drugim propisom u cilju ostvarivanja interesa nacionalne ili javne bezbednosti; odbrane zemlje; sprečavanja, otkrivanja, istrage i gonjenja za krivična dela; ekonomskih, odnosno finansij-skih interesa države; zaštite zdravlja i morala; zaštite prava i
sloboda i drugog javnog interesa, a u drugim slučajevima na osnovu pismenog pristanka lica. Poslove zaštite podataka o ličnosti obavlja Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao samostalni državni organ, nezavisan u vršenju svoje nadležnosti.
7. Obrada podataka o ličnosti za
potrebe krivičnog postupka
Zakonik o krivičnom postupku – Odredbama člana 225.
stav 1. Zakonika o krivičnom postupku iz 2001. godine23, predviđena je mogućnost obrade podataka o ličnosti za sprečavanja, otkrivanja, istrage i gonjenja za krivična dela, odnosno ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, organi unutrašnjih poslova dužni su da preduzmu potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, ali i da prikupe sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka. Pri tome, značajno je napomenuti da radnje iz ovog člana ne spadaju u krivični postupak. Prema odredbama člana 255. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku iz 2006. godine24, po-daci o ličnosti se obrađuju ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, a policija je dužna da preduzme potrebne mere da se identi-fikuje, pronađe i uhvati učinilac krivičnog dela, kao i da pri-kupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog svedoka (na primer lični podaci o ošteće-nom i svedocima). Pored toga, ovaj zakonik sadrži i odredbe o nadzoru i snimanju razgovora ili komunikacija drugim teh-23 „Službeni list SRJ“ broj 70/2001 i 68/2002; „Službeni glasnik RS“ broj
58/04, 85/05 i 115/05; koji je u primeni do 31.12.2010. godine. 24 „Službeni glasnik RS“ broj 46/2006, 49/2007 i 122/2008.
