A
A
A
l
l
l
e
e
e
i
i
i
s
s
s
t
t
t
e
e
e
r
r
r
C
C
C
r
r
r
o
o
o
w
w
w
l
l
l
e
e
e
y
y
y
C
C
C
e
e
e
l
l
l
o
o
o
k
k
k
u
u
u
p
p
p
n
n
n
a
a
a
d
d
d
u
u
u
`
`
`
n
n
n
o
o
o
s
s
s
t
t
t
`
`
`
e
e
e
n
n
n
e
e
e
Design: Fr. p
Copyright © Ordo Templi Orientis,
International Headquarters PO Box 33 20 12, D – 14180 Berlin, Germany
Re~ urednika
Avgust 1914. g. razbuktao se rat izme|u Engleske i Nema~ke i Krouli je u novembru iste godine napustio Englesku i oti{ao za Ameriku. Ovaj esej je napisan po~etkom 1915. g. u Americi, {est meseci nakon izbijanja rata. Najverovatnije je predat Ostinu Harisonu za ~asopis English Review, a zbog svojih radikalnih predloga ne iznena|uje da nije ni objavljen.
Krouli je kasnije dodao bele{ku: "Ovaj pamflet, cirkuli{u}i u stotinama hiljada primeraka, dao je divan doprinos "ratnim bebama" oko kojih se digla tolika galama. "Malo je verovatno da se ovaj esej uop{te pojavio kao pamflet, naro~ito u hiljadama primeraka; nejasno je ko je nameravao da izvu~e korist iz ovog poku{aja prevare.
Dugo je u nekim krugovima bilo u modi da se Krouli prikazuje kao beznade`ni {ovinista, ali ako neko prou~i njegov `ivot u kontekstu njegovog vremena i pogleda {ta je on zaista radio i govorio (naro~ito kad je bio nadahnut za svoje ideale, ili pisao za budu}e generacije), lako je dokazati da to nije istina. Da bismo dobili predstavu o Kroulijevom socijalnom miljeu, dok je bio student na Kembrid`u (najcenjenijem bastionu liberalizma u Engleskoj, tada kao i sada) tada{nji maleni `enski koled` je zahtevao dozvolu za univerzitetsko ujedinjenje. Reakcija je bila brza i nasilna, sa demonstracijama u kojima su ~ak spaljivane slike `ena. @ene nisu bile primljene u Uniju sve do posle Kroulijeve smrti, 50 godina kasnije.
Ako neko prou~i `ene koje je Krouli cenio (u svakom slu~aju nakon njegove prve `ene Rouz), sve su one bile nezavisne, i ozbiljno su ispunjavale sopstveno pravo, i Krouli je sara|ivao sa njima kao sa sebi ravnima. Lejla Vodel - saosniva~ engleskog govornog podru~ja O.T.O. i pop zvezda jedne od prvih `enskih grupa, Meri Desti - koeditor Equinox-a, D`ini Foster - `ena od pera i dru{tveni aktivista, Rodi Minor - slobodoumni nau~nik i, naravno, Lia Hirsing koja je stupila pravo iz {kolske klupe u Bronksu u utopijski socijalni eksperiment Manastira Telema u
Cefalu: sve su one bile mo}ne `ene i Krouli je bio njihov saradnik i pomaga~.
Tako|e vredno je napomenuti da su mnogi O.T.O. lideri, i pod Kroulijem i pod Rojsom, bile `ene, isto kao i danas. Istina da bio neko mogao da izvadi odeljke iz Kroulijevog dnevnika i demantuje ga time, ali to su bila njegova li~na razmi{ljanja i frustracije. Umesto toga pogledajte njegov briljantni "novi komentar" na I poglavlje Knjige Zakona kao osnovu za svoju tvrdnju da je "najmahnitiji feminista", kako je i sam sebe nazvao. Kroulijevi recepti u No. 2 iznena|uju}e su bliski sa politikom Izraela i delom podse}aju na kasnije ideje Teodora Rojsa za njegove Alpske gnosti~ke neo-hri{}anske kampove zdravlja. Mogu}e je da O.T.O. politika, da nacionalni kraljevi i kraljice usvajaju decu ~lanova koji su u te{ko}ama, poti~e od primera Frederika Velikog, o ~emu }e u daljem tekstu biti re~i. Letimi~an pogled na ranu literaturu O.T.O. pokazuje da ona ~ini odre|eni napor da se osloni na sadr`aj ovog eseja (Bafometove napomene o "frontalnoj du`nosti `enskog roda"). Rojs je proglasio da majke trebaju biti svetice; kao otac dvogodi{njeg deteta i inicijat Typhonian Twos-a, ja se sla`em.
Ideje u ovom eseju bile su 1914. g. dosta revolucionarne jer je Krouli bio u istinskom dodiru sa socijalnim promenama. Prognoza socijalnih promena, ovde data, za progresivne dvadesete godine, vrlo brzo pala je u vodu pojavom reakcionarne Prohibicije i ekonomske Krize. Ovo je na{lo svoj mra~ni odraz u drugim zemljama; i sovjetska Rusija i nacisti~ka Nema~ka su prihvatile sli~nu ideju, ali je ova zadnja ograni~ila ulogu `ena na podizanje budu}ih odanih vojnika Rajha.
Ove socijalne promene bile su mnogo pozitivnije na Zapadu, gde su za vreme II svetskog rata `ene dokazale da mogu da rade bilo koji posao kao i mu{karci. Posle rata (barem na Zapadu, izuzimaju}i fa{iste i zemlje sa katoli~kom dominacijom), `ena je postigla mnogo vi{e od prava na ~asno samohrano materinstvo. Istina, mnoge `ene su se udale i preselile u ameri~ka predgra|a doprinose}i "bejbi bumu", ali druge su po zavr{etku rata odbile da
se vrate u svoje "prethodno stanje" i u~vrstile svoje polo`aje stvorene u ratnim godinama. Stvoren je arhetip nezavisne `ene a ostalo je, kako ka`u, istorija. Interesantno je da su se poslednjih godina `ene suo~ile sa pravom borbom i njihova uloga u borbenim du`nostima danas je predmet `ive debate.
@ene su preuzele kontrolu nad svojim telom, prakti~no i legalno, i svake godine sve je vi{e `ena koje ra|aju decu bez braka. Uprkos `argonu "zbrinuta beba" i retorici Nove Desnice i Fundamentalista, dobro obrazovane i profesionalno uspe{ne `ene ~esto ~ine ovaj izbor.
Naravno na ovaj esej je nepovratno stavljen datum i za na{e u{i danas pomalo zvu~i snishodljivo. (Ako mogu govoriti u ime mu{ke populacije, ve}ina nas vi{e ne misli da je podizanje dece "celokupna du`nost `ene", ili da bi se `ena trebalo stideti izbora da ne ra|a decu). Ali ja mislim da ovaj esej ozna~ava po~etak Kroulijevog feministi~kog razmi{ljanja, te ma kako nespretan i u koje vreme sastavljen on je radikalno vizionarsko delo socijalnog teoretisanja. Uprkos njegovim manama, niko ne mo`e pore}i ose}anja, tako divno izra`ena u njegovom zavr{nom delu.
@elimo da se zahvalimo Lorensu Satinu za kopiju ovog neobjavljenog eseja - H.B.
C
C
C
e
e
e
l
l
l
o
o
o
k
k
k
u
u
u
p
p
p
n
n
n
a
a
a
d
d
d
u
u
u
`
`
`
n
n
n
o
o
o
s
s
s
t
t
t
`
`
`
e
e
e
n
n
n
e
e
e
1Ranije je bilo nazna~eno da bi trebalo mobilisati svakog zdravog ~oveka koji je u godinama sposobnim za vojnu slu`bu. Nametljive babe koje su se protivile da imamo ikakvu vojsku sada su zauzete ~ine}i slu`bu nepopularnom, poku{avaju}i da uskrate vojnicima njihova osnovna zadovoljstva. Ka`u: "Gospodin Tomas Atkins je d`entlmen" i trebalo bi "staviti mu na ~ast" {to ne ka`e "Prokletstvo! To je sramota!"
U isto vreme zatvaraju javne lokale u 10 da bi ga spre~ili da se napije i `ele da zabrane `enama izlazak nakon 8.30 uve~e u gradove sa garnizonima.
Mo`e, isto tako, i da se zabrani to~enje `estokih alkoholnih pi}a, ali li{iti vojnika ljubljenja devojke nije samo protivno ljudskoj prirodi ve} i protivno javnoj politici.
2
Bili smo u ratu 6 meseci, i ve} je stotine hiljada `ena gladovalo. U Francuskoj, od samog po~etka mobilizacije, `ene su radile svaki posao za koji su bile sposobne da ga obavljaju. Ne mo`ete uve`bati `ene da za nedelju dana budu {oferi, voza~i lokomotiva i iskusni mehani~ari, ali one mogu biti izvrsni kontrolori, kondukteri i hiljade drugih stvari. Ni jednom pravom mu{karcu ne bi trebalo dozvoliti da radi u prodavnici, ili da uop{te obavlja bilo koju civilnu funkciju dok ne pro|e kroz nazna~eni minimum vojne obuke i pre|e u Rezervu.
Ako bi se napravio ovaj pametan korak za svaku `enu u ovoj zemlji postojalo bi obilje poslova. Izgleda da `ene sada razmi{ljaju da je njihov jedini na~in u vr{enju slu`be da rade kao bolni~arke i da pletu nepodesne ~arape, te da {iju ko{ulje koje su manje prakti~ne od onih za mrtva~ki pokrov. Ali iznad toga va`no je prevazi}i sve ovo kao {to ma~ prevazilazi iglu.
3
Bilo da su odmah poginuli, podlegli ranama ili bolesti, ve} smo izgubili verovatno 150.000 mu{karaca. Do zavr{etka ovog rata mo`emo izgubiti pola miliona ili milion - ko zna? Mo`da i mnogo vi{e. Nemogu}e ih je zameniti; emigracija mo`e prestati u {ta sumnjam, ali u najboljem slu~aju mora pro}i dvadeset godina dok nova pokoljenja mu{karaca ne popune broj koji je Engleska imala jula 1914. god.
4
Ove bebe moraju biti zdravi, `ivahni, otporni mali |avoli ako treba da se bore sa Kinezima (ili bilo kim drugim). U tom smislu njihove majke bi u najboljem slu~aju trebalo da budu mlade, zgodne, robusne `ene, a njihovi o~evi bolje da budu dobro uhranjeni, dobro uve`bani atletski vojnici, nego starci, invalidi i prenema`u}e cigaret-len~uge koje izbegavaju vojnu obavezu.
Svaki ~ovek pre nego {to je pozvan na vatrenu liniju treba da da sve od sebe kako bi za~eo toliko beba koliko mo`e. ^ak iako se vrati nepovre|en, njegovi nervi mogli bi biti uzdrmani; a sada postoji vrlo velika mogu}nost da se on ne vrati nazad. Neka ostavi vojnika ili sli~no u embrionu da
akumulira zasluge Edvarda III ili D`ord`a VI. Ako ne izvr{i ovu du`nost, njegovi sinovi mo`da }e biti sluge Vilhema III!
5
Dosta, onda, sa londonskim biskupom i starim devojkama, i budalama uop{te! U}utkajmo jalove ve{tice ~ija zavist ih tera na inkviziciju radosti ^ina Spasenja i na Pomo} Nazadnim kampanjama "Bele robinje", kampanjama histerije, la`i i ucena.
I neka svaka `ena sposobna da ra|a decu razmisli o svojoj sramoti ukoliko ne donese jedno u svojoj utrobi ili na svojim grudima!
6
Ove primedbe su "moralno ru{ila~ke".
U izboru izme|u vi{e mogu}nosti, vojnik je nateran da se okrene ili samom sebi ili jo{ gore, kao {to svaki student predmeta zna, najgorem od sveg, prostitutki, do svoje potpune propasti, i propasti celog svog potomstva za sva vremena, kroz bolest.
Ako `eli{, onda da se igra{ antikvitetima, u~ini brak udobnim. Pusti da se svaki vojnik ili mornar o`eni bez pogodbi ili brige od zabrana ili dozvola, ili svake takve stege budala{tina. Ako ho}e{, zamoli za blagoslov Gospoda Ra|anja starim dobrim re~ima iz Knjige Zajedni~ke Molitve; ali na kraju pusti nas da radimo posao bez ikakvih zapreka. ^ak i da je tako, mora postojati pitanje o deset miliona `ena ostavljenih bez mu`eva. Jer ako ne mogu da decu ra|aju zakonito, pustimo ih da ih ra|aju vanbra~no. Da bi im se vratili, oni puno toga mogu na}i kod [ekspira u Kralju
D`onu na primer. I puno toga o autoritetu, ako bude potrebno, u Svetom Spisu. Poligamija, uzgred, u Bibliji nigde nije zabranjena niti se od nje ~ak odvra}a sem u slu~aju biskupa i |akona.
U svakom slu~aju, to nije va`no; neka kralj u 1915. ima svojih 10 miliona rezervnih beba.
Materinstvo je sveto; i niti sve kletve "pobo`nih", niti zavidljivi i la`ni prezir jalovih ne mogu u~initi druga~ijim.
7
Ni ovaj predlog nije bez presedana.
Frederik Veliki kumovao je svakom detetu, bra~nom ili vanbra~nom, ako bi se postavio zahtev za o~instvo nekom od ~uvenih grenadira.
Na{a sada{nja vlada ve} je prihvatila zakon o izdr`avanju "nemoralnih zavisnica" od vojnika, predvidev{i za njih da je on "pripremao porodicu". (Onima bez porodice, naravno, pomo} nije potrebna!)
Sve {to je potrebno to je dati sentimentalni podstrek. Nazovimo sve neudate majke "Mu~enicama Kralja D`ord`a" ili ~ak "Ostavljenim" ({to zna~i "~ekaj i razumej") i nazovimo decu "Malim iz kuhinje", ili na bilo koji drugi na~in za~inimo razmi{ljanje tipa Daily Mirror-a. U ovim izumima nisam stru~njak; ali poslu{ni izdava~i zna}e kako da to urade.
8
Ali ovo je su{tina potrebe: u~initi maj~instvo u svakom pogledu dostojnim po{tovanja, a prostituciju i neplodnost ne~asnim. Trenutno su sve najbogatije i najpoznatije `ene u
Engleskoj prostitutke i to bogatstvo, slavu (a ponekad ~ak i visok polo`aj) stekle su prostitucijom. Jedino su neuspe{ne kurtizane te, koje se stvarno preziru. Onim drugim zavide. Pod tim okolnostima stvari nisu za zajedni~ko osu|ivanje. Slavljenje bludnice ~esto je stimulans o~instvu.
Ali obi~na prostitutka je dru{tveno prokletstvo, naro~ito u takvom vremenu kakvo je sad. Ona mora da bude nemilosrdno iskorenjena uni{tenjem razloga za njeno postojanje, kao {to je seksualna neprivla~nost, neznanje i nesposobnost prose~nih `ena, i sramota i nevolja koja je o~ekuje ukoliko radi svoj posao.
9
Stoga je otvoreno, jasno, senzibilno seksualno obrazovanje na{a prva velika potreba.
A druga, pravilna ocena Maj~instva kao takvog. Jedna `ena po{tuje se vi{e od drugih ukoliko je obezbedila svoj polo`aj sa vojnikom, ako je sa njim prethodno oti{la bez pravljenja najbolje mogu}e pogodbe.
Ja dobro znam da je jedini valjani argument da to zna~i da se obezbe|uje `ivot potomstvu. U ogromnom broju slu~ajeva to se, naravno, ne de{ava. Ali - nazovimo to socijalizmom ako vam se svi|a - upravo sada mora da postoji obaveza dr`ave da jam~i za blagostanje svakog budu}eg vojnika. I ako `ene u ovoj zemlji `ele da uzmu zakon u sopstvene ruke, razumeju svoju du`nost i vr{e je, bi}e toliko puno vanbra~ne dece da dr`ava ne}e imati drugu mogu}nost sem da ih prizna. Ne mo`ete ostaviti van zakona tre}inu zajednice. U vreme velikih kriza jedino su `ene te koje moraju da misle o sramoti zbog lo{e reputacje.
Kada je svet spalio sebe na loma~i nije li Jedina @ena prkosila svemu samo da na|e svoju sramotu i poni`enje koje je uklonio jedan istinoljubivi mu{karac i - slava nad slavama! - da dobije o~instvo deteta koga je priznao sam Svemogu}i.
10
Maj~instvo je sveto. O~instvo je sveto.
^in stvaranja je svetinja.
Neka ove stvari vi{e ne budu predmet nepristojnog podsmeha i {okiranog licemerja.
Neka ljubav bude religija, sa svakim mu{karcem kraljem i sve{tenikom, i svakom `enom krunisanom sve{tenicom, u Bogu.
Neka ova ~isto}a ne bude uprljana davanjem plata sve{tenicima, i razmatranjem imovinskog stanja, nasle|a i socijalnog statusa; ovo su feti{ - `rtve drvenim bogovima interesa.
Neka Lepota Snage bude jednaka Snazi Lepote radi nagrade Ro|enja!
Neka Ljubav vlada u Svetosti i Uzvi{enosti, i ^istota na|e svoj blagoslov u Najvi{oj Ta~ki @ivota.
