Srps en 1745

(1)

SRPSKI

STANDARD

SRPS EN 1745

_{Septembar 2009.}

Identičan sa EN 1745:2002

Zidane konstrukcije i proizvodi za zidanje —

Metode određivanja projektnih toplotnih

vrednosti

Masonry and masonry products — Methods for determining design

thermal values

I izdanje

(2)

AUTORSKA PRAVA ZAŠTIĆENA

Autorska prava za srpske standarde i srodne dokumente pripadaju Institutu za standardizaciju Srbije. Umnožavanje, u celini ili delimično, kao i distribucija srpskih standarda i srodnih dokumenata, dozvoljeni su samo uz saglasnost Instituta za standardizaciju Srbije.

© ISS

Izdaje Institut za standardizaciju Srbije

INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE 11030 Beograd, Stevana Brakusa 2, p.f. 2105 Telefoni: (011) 75-41-260, 75-41-261 Telefaks: (011) 75-41-257 Prodaja: (011) 65-47-496 Informacioni centar: (011) 65-47-293 [email protected] [email protected] www.iss.rs

(3)

Ovaj standard doneo je direktor Instituta za standardizaciju Srbije rešenjem br. 149/38-52-02/2009 od 30. septembra 2009. godine.

Ovaj standard je identičan sa evropskim standardom EN 1745:2002 i objavljen je uz dozvolu Evropskog komiteta za standardizaciju CEN, Avenue Marnix 17, B-1000 Brussels.

CEN i njegove članice u potpunosti zadržavaju sva prava reprodukovanja i umnožavanja evropskih standarda u bilo kom obliku i na bilo koji način i oni se ne mogu umnožavati bez pisanog odobrenja CEN-a Institutu za standardizaciju Srbije.

This standard is identical with EN 1745:2002 and is reproduced by permission of CEN, Avenue Marnix 17, B-1000 Brussels.

All exploitation rights of the European Standards in any form and by any means are reserved world-wide to CEN and its National Members, and no reproduction may be undertaken without the expressed permission in writting by CEN through the Institute for Standardization of Serbia.

Nacionalni predgovor

Ovaj standard pripremila je Komisija za standarde iz oblasti toplotne tehnike u građevinarstvu, KS U163. Standard SRPS EN 1745 predstavlja prevod evropskog standarda EN 1745:2002 sa engleskog na srpski jezik.

Veza srpskih dokumenata i citiranih evropskih i međunarodnih dokumenata

SRPS EN 771-1:—∗), Specifikacija elemenata za zidanje — Deo 1: Elementi za zidanje od gline SRPS EN 771-2:—*)_, _{Specifikacija elemenata za zidanje — Deo 2: Elementi za zidanje od kalcijum-}

-silikata

SRPS EN 771-3:—*)_, _{Specifikacija elemenata za zidanje — Deo 3: Elementi za zidanje od betona} (od običnih i lakih agregata)

SRPS EN 771-4:—*)_, _{Specifikacija elemenata za zidanje — Deo 4: Autoklavirani elementi za} zidanje od ćelijastog betona (od običnih i lakih agregata)

SRPS EN 771-5:2008, Specifikacija elemenata za zidanje — Deo 5: Elementi za zidanje od veštačkog kamena

SRPS EN 771-6:2008, Specifikacija elemenata za zidanje — Deo 6: Elementi za zidanje od prirodnog kamena

SRPS EN 1015-10:2008, Metode ispitivanja maltera za zidanje — Deo 10: Određivanje granulometrij-skog sastava čestica (prosejavanjem) (EN 1015-10:1998, IDT)

SRPS EN 1015-10:2008/A1, Metode ispitivanja maltera za zidanje — Deo 10: Određivanje granulometrij-skog sastava čestica (prosejavanjem) (EN 1015-1:1998/A1:2006, IDT)

SRPS EN 1934:—*)_, _{Toplotne performanse zgrada — Određivanje toplotne otpornosti pomoću} metode grejne kutije korišćenjem toplotnog fluksmetra — Zidane konstrukcije (EN 1934:1998, IDT)

SRPS EN 12664:2008, Toplotne performanse građevinskih materijala i konstrukcija — Određivanje toplotne otpornosti pomoću metoda sa zaštićenom grejnom pločom i toplotnim fluksmetrom — Suvi i vlažni proizvodi srednje i niske toplotne otpornosti (EN 12664:2001, IDT)

SRPS EN ISO 6946:2005, Građevinske komponente i građevinski elementi — Toplotna otpornost i koeficijent prolaza toplote — Metoda proračuna (EN 6946:1996, IDT)

SRPS EN ISO 7345:1997, Toplotna izolacija — Fizičke veličine i definicije (ISO 7345:1987, IDT)

(4)

SRPS EN ISO 8990:—∗)), Toplotna izolacija — Određivanje svojstava toplotnog provođenja u stacio-narnom stanju — Kalibrisana i zaštićena grejna kutija (ISO 8990:1994, IDT) SRPS EN ISO 10211-1:2008, Toplotni mostovi u građevinskoj konstrukciji — Proračun toplotnih flukseva i

površinskih temperatura — Deo 1: Opšte metode (EN ISO 10211-1:1995, IDT) SRPS EN ISO 10456:2008, Građevinski materijali i proizvodi — Postupci za određivanje deklarisanih i

projektnih toplotnih vrednosti (EN ISO 10456:1999, IDT)

SRPS ISO 8301:2004, Toplotna izolacija — Određivanje toplotne otpornosti i odgovarajućih svojsta-va pri stacionarnom stanju — Uređaj sa toplotnim fluksmetrom (ISO 301:1991, IDT)

Evropski i međunarodni dokumenti na koje se ovaj standard normativno poziva primenjuju se za potrebe ovog standarda pošto nisu preuzeti kao identični srpski dokumenti.

(5)

EVROPSKI STANDARD

EUROPEAN STANDARD

NORME EUROPÉENNE

EUROPÄISCHE NORM

EN 1745

April 2002. ICS 91.080.30; 91.120.10

Verzija na srpskom jeziku

Zidane konstrukcije i proizvodi za zidanje — Metode određivanja

projektnih toplotnih vrednosti

Masonry and masonry products — Methods for determining design

thermal values

Maçonnerie et éléments de maçonnerie — Détermination des

valeurs thermiques de calcul

Mauerwerk und

Mauerwerksprodukte — Verfahren zur Ermittlung von

Wärmeschutzrechenwerten

Ovaj evropski standard odobrio je CEN 15. septembra 2000. godine.

Članice CEN-a obavezne su da se pridržavaju Internih pravila CEN/CENELEC u kojima su definisani uslovi pod kojima ovaj evropski standard, bez izmena, stiče status nacionalnog standarda. Ažurirani spiskovi i bibliografske reference koje se odnose na te nacionalne standarde mogu se dobiti od Menadžment centra ili od članica CEN-a.

Ovaj evropski standard postoji u tri zvanične verzije (na engleskom, francuskom i nemačkom jeziku). Verzija na nekom drugom jeziku, nastala prevođenjem na nacionalni jezik pod odgovornošću članice CEN-a i prijavljena Menadžment centru, ima isti status kao zvanična verzija.

Članice CEN-a su nacionalne organizacije za standardizaciju Austrije, Belgije, Češke Republike, Danske, Finske, Francuske, Grčke, Holandije, Irske, Islanda, Italije, Luksemburga, Malte, Nemačke, Norveške, Portugala, Španije, Švajcarske, Švedske i Ujedinjenog Kraljevstva.

CEN

Evropski komitet za standardizaciju European Committee for Standardization

Comité Européen de Normalisation Europäisches Komitee für Normung

Menadžment centar: rue de Stassart 36, B-1050 Brussels

(6)

Predgovor

Ovaj dokument (EN 1745:2002) pripremio je Tehnički komitet CEN/TC 125, Zidane konstrukcije, čiji je sekretarijat u nadležnosti BSI-ja.

Ovaj evropski standard mora da dobije status nacionalnog standarda ili objavljivanjem identičnog teksta ili proglašavanjem najkasnije do oktobra 2002. godine, a svi nacionalni standardi koji su u suprotnosti sa njim moraju se povući najkasnije do oktobra 2002. godine.

Ovaj evropski standard pripremio je CEN na osnovu mandata koji je dobio od Evropske komisije i Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu, i on podržava bitne zahteve direktive(a) EU.

Prilozi A, D i E predstavljaju sastavni deo ovog standarda. Prilozi B i C su samo informativni. Sledeće tačke ovog standarda su predmet A-odstupanja, koje proizlazi iz zahteva Francuske:

4.1, 4.2.1, 4.2.2.4, 4.3, 5.1, 5.2.1, 6.2 i 6.3.1.2.

Prilog ZA (normativan) sadrži ostala objašnjenja o A-odstupanju.

Prema Internim pravilima CEN/CENELEC, nacionalne organizacije za standardizaciju sledećih zemalja obavezne su da primenjuju ovaj evropski standard: Austrije, Belgije, Češke Republike, Danske, Finske, Francuske, Grčke, Holandije, Irske, Islanda, Italije, Luksemburga, Malte, Nemačke, Norveške, Portugala, Španije, Švajcarske, Švedske i Ujedinjenog Kraljevstva.

(7)

Uvod

Ovaj standard sadrži pravila za određivanje projektnih vrednosti koeficijenta toplotne provodljivosti i toplotne otpornosti, kako za zidane konstrukcije, tako i za proizvode za zidanje.

On takođe opisuje kako se određuju osnovne vrednosti za proračun projektnih toplotnih veličina, kao i postupak izvođenja projektnih vrednosti iz osnovnih vrednosti. On važi kako za pune elemente za zidanje (tačke 4 i 5), tako i za elemente za zidanje sa šupljinama i kompozitne elemente za zidanje (tačka 6).

Opisana su tri postupka za određivanje toplotne otpornosti i/ili koeficijenta toplotne provodljivosti: — primena tabelarnih _λ- i/ili R-vrednosti;

— merenje _λ- i/ili R-vrednosti;

— proračun ekvivalentnih _λ- i/ili R-vrednosti.

Standard uzima u obzir različite važne tipove proizvoda za zidanje: — pune elemente za zidanje;

— elemente za zidanje sa šupljinama; — kompozitne elemente za zidanje.

Projektna vrednost za jedno svojstvo proizvoda jeste ona vrednost koja se određuje za specifičnu primenu proizvoda, kao i za primenu u proračunima.

Projektne toplotne vrednosti određuju korisnik/projektant i građevinska kontrola prema postupku datom u ovom standardu u saglasnosti sa planiranom primenom proizvoda, uslovima okoline odnosno klimatskim uslovima, imajući na umu svrhu proračuna, kao što je:

— utrošak energije;

— projektovanje grejnih i rashladnih sistema; — proračun površinskih temperatura;

— usaglašenost sa nacionalnim građevinskim propisima; — razmatranje nestacionarnih toplotnih uslova u zgradama.

Određeni građevinski proizvod može da ima različite projektne toplotne vrednosti koje odgovaraju planiranoj primeni proizvoda. Uobičajeno je da proizvođači/trgovci daju projektne toplotne vrednosti za svoje proizvode.

(8)

(9)

Zidane konstrukcije i proizvodi za zidanje — Metode

određivanja projektnih toplotnih vrednosti

1 Predmet i područje primene

Ovaj evropski standard opisuje postupke za određivanje projektnih toplotnih vrednosti (toplotna otpornost i/ili koeficijent toplotne provodljivosti) za zidane konstrukcije i proizvode za zidanje.

2 Normativne reference

U ovaj evropski standard ugrađene su, putem pozivanja na datirane i nedatirane reference, odredbe iz drugih publikacija. Ove normativne reference citirane su na odgovarajućim mestima u tekstu, a spisak publikacija dat je ovde. Kada se navode datirane reference, naknadne izmene ili revizije bilo koje od ovih publikacija primenjuju se na ovaj evropski standard samo ako su u njega uključene putem izmene ili revizije. Kada se navode nedatirane reference, primenjuje se najnovije izdanje publikacije na koju se poziva (uključujući i izmene). EN 771 (all parts), Specification for masonry units

EN 772-3, Methods of test for masonry units — Part 3: Determination of net volume and percentage of voids of clay masonry units by hydrostatic weighing

EN 772-4, Methods of test for masonry units — Part 4: Determination of real and bulk density and of total and open porosity for natural stone masonry units

EN 772-13, Methods of test for masonry units — Part 13: Determination of net and gross dry density of masonry units (except for natural stone)

EN 772-16, Methods of test for masonry units — Part 16: Determination of dimensions

EN 1015-10, Methods of test for mortar for masonry — Part 10: Determination of dry bulk density of hardened mortar

EN 1934, Thermal performance of buildings — Determination of thermal resistance by hot box method using heat flow meter — Masonry

EN ISO 6946:1996, Building components and building elements — Thermal resistance and thermal transmittance — Calculation method (ISO 6946:1996)

EN ISO 7345, Thermal insulation — Physical quantities and definitions (ISO 7345:1987)

EN ISO 8990, Thermal insulation — Determination of steady-state thermal transmission properties — Calibrated and guarded hot box (ISO 8990:1994)

EN ISO 10211-1, Thermal bridges in building construction — Heat flows and surface temepratures — Part 1: General calculation methods (ISO 10211-1:1995)

EN ISO 10456, Building materials and products —Products for determining declared and design values (ISO 10456:1999)

ISO 8301, Thermal insulation — Determination of steady-state thermal resistance and related properties — Heat flow meter apparatus

ISO 8302, Thermal insulation — Determination of steady-state thermal resistance and related properties — Guarded hot plate apparatus

prEN 12664, Thermal performances of building materials and products — Determination of thermal resistance by means of guarded hot plate and heat flow meter methods — Dry and moist products of medium and low thermal resistance

(10)

3 Termini, definicije i simboli

Za potrebe ovog evropskog standarda primenjuju se sledeći termini, definicije i simboli, kao i oni navedeni u EN ISO 7345.

3.1 Termini i definicije

3.1.1

zidane konstrukcuje (masonry)

elementi za zidanje položeni na osnovu utvrđenog pravila, gde su fuge popunjene malterom

3.1.2

proizvod za zidanje (masonry product)

elementi za zidanje, zidarski malter i malter za površinsku obradu

3.1.3

pun element za zidanje (solid masonry unit)

element za zidanje koji ne sadrži šupljine, izuzimajući, npr., površinske upuštene elemente, kao što su hvataljke, zupci itd.

3.1.4

kompozitni element za zidanje (compozite masonry unit)

element za zidanje koji se sastoji od više materijala

3.1.5

toplotna vrednost (thermal value)

opšti termin za koeficijent toplotne provodljivosti [W/(m⋅K)] ili toplotnu otpornost [m2_K/W_]

3.1.6

osnovna toplotna vrednost (basic thermal value)

vrednost toplotnog svojstva građevinskog materijala ili građevinskog proizvoda u suvom stanju, koja je određena prema ovom standardu kao osnova za proračun projektnih toplotnih vrednosti

NAPOMENA Osnovna toplotna vrednost može da se odnosi na koeficijent toplotne provodljivosti ili na toplotnu otpornost.

3.1.7

projektna toplotna vrednost (design thermal value)

vrednost toplotnog svojstva građevinskog materijala ili građevinskog proizvoda pod određenim spoljnim i unutrašnjim uslovima, koji se mogu uzeti kao tipično ponašanje materijala ili proizvoda kada su ugrađeni u građevinsku komponentu

NAPOMENA Projektna toplotna vrednost može da se odnosi na koeficijent toplotne provodljivosti ili na toplotnu otpornost.

3.1.8

ekvivalentni koeficijent toplotne provodljivosti (equivalent thermal conductivity)

vrednost koja se dobija deljenjem debljine određenog elementa za zidanje ili konstrukcije sa toplotnom otpornošću

3.1.9

referentni uslovi (reference conditions)

skup uslova koji opisuju ravnotežno stanje koje je izabrano kao osnova na koju se odnose toplotne vrednosti građevinskih materijala i proizvoda

3.1.10

suvo stanje (dry state)

stanje posle sušenja pod uobičajenim uslovima, kao što je opisano u odgovarajućim proizvodnim standardima

(11)

3.2 Simboli

Simbol Veličina Jedinica

λ10,dry koeficijent toplotne provodljivosti, izmeren u suvom stanju pri

prosečnoj temperaturi od 10 °C W/(m⋅K)

λi pojedinačni koeficijent toplotne provodljivosti W/(m⋅K) λU projektni koeficijent toplotne provodljivosti W/(m⋅K) λequ ekvivalentni koeficijent toplotne provodljivosti W/(m⋅K)

Ri pojedinačna toplotna otpornost m2⋅K/W

RU projektna toplotna otpornost m2⋅K/W

T temperatura K

µ relativni koeficijent difuzije vodene pare —

C specifični toplotni kapacitet kJ/(kg⋅K)

L dužina elementa za zidanje mm

w širina elementa za zidanje mm

HU, hU visina elementa za zidanje mm

HM, hM debljina malterisanog spoja mm

Fm faktor za preračunavanje sadržaja vlage — fu koeficijent za preračunavanje vlažnosti s obzirom na masu kg/kg F_ψ koeficijent za preračunavanje vlažnosti s obzirom na zapreminu m3_/m3

U relativna masena vlažnost materijala kg/kg

ψ relativna zapreminska vlažnost materijala m3_/m3

U koeficijent prolaza toplote W/(m2⋅K)

P udeo frakcije %

4 Postupci za određivanje projektnih toplotnih vrednosti za pune elemente za

zidanje i za malter

4.1 Opšte

Za pune elemente za zidanje, _λ-vrednost materijala i ekvivalentna _λ-vrednost proizvoda su identične.

NAPOMENA Pošto žlebovi ne prolaze kroz element, ne smatraju se šupljinama.

Osnovne _λ-vrednosti punih elemenata za zidanje i maltera mogu se dobiti ispitivanjima na uzorcima materijala, ili iz tabela, ili sa dijagrama, u kojima je data zavisnost _λ10,dry od zapreminske mase. U oba slučaja, _λ-vrednost mora da bude reprezentativna za materijal, u skladu sa proizvodnim standardom.

Iz ovih osnovnih _λ-vrednosti mogu se proračunati projektne vrednosti RU ili λU, pri čemu treba da se uzme u obzir uticaj vlage.

Projektne vrednosti RU ili λU zidanog zida od punih elemenata za zidanje mogu se odrediti iz tabela ili ispitivanjima na uzorcima zidanih konstrukcija, ili proračunima.

4.2 Osnovne

_λ

-vrednosti za pune elemente za zidanje i za malter

4.2.1 Tabelarne _λ-vrednosti (određivanje se vrši isključivo na osnovu zavisnosti između λ i

zapreminske mase)

λ10,dry-vrednosti različitih materijala za zidanje date su u Prilogu A, sa razlikama na osnovu tipa materijala i zapreminske mase u suvom stanju. Ovaj prilog sadrži takođe i vrednosti za relativni koeficijent difuzije vodene pare, specifični toplotni kapacitet, koeficijente za vlažnost koji opisuju porast _λ u zavisnosti od procenta porasta vlažnosti.

Ove tabelarne vrednosti važe za materijale čija se gustina kontroliše putem fabričke kontrole, bez sprovođenja direktnog merenja _λ. Vrednosti su navedene kao 50 % i 90 % fraktila (P) postojećih opsega

(12)

4.2.2 Izmerene _λ-vrednosti (određivanje zasnovano na zavisnosti _λ od zapreminske mase i početnog ispitivanja tipa _λ)

Kad proizvođač odluči da odredi _λ-vrednost iz ispitnog merenja, mora da koristi sledeći postupak:

4.2.2.1 Ispitni uzorci

Detaljne informacije o ispitnim uzorcima preuzimaju se iz ISO 8302 i prEN 12664. Mora se voditi računa da se ispitni uzorak tako izradi da bude reprezentativan za proizvod za zidanje.

NAPOMENA Podesan postupak za to je da se ispitni uzorci iseku iz elementa za zidanje.

4.2.2.2 Kondicioniranje uzoraka

Materijali za zidanje uobičajeno se ispituju u suvom stanju. Takođe je moguće da se ispitivanja sprovedu u vlažnom stanju [npr. uzorci kondicionirani do konstantne mase na temperaturi okoline od (23 ± 2) °C i pri relativnoj vlažnosti vazduha (50 ± 5) %]. U ovom slučaju, izmerena vrednost se preračunava na suvo stanje.

4.2.2.3 Ispitivanja

Referentni postupak ispitivanja utvrđen je u ISO 8302. Detaljnije informacije o postupku ispitivanja za materijale za zidanje date su u prEN 12664.

Mogu se primeniti alternativni postupci ispitivanja, kao u ISO 8301, koji mogu zahtevati različite ispitne uzorke i metode kondicioniranja uzoraka, ako se može uspostaviti veza između referentnog i alternativnog postupka ispitivanja.

4.2.2.4 Određivanje osnovne _λ-vrednosti

Određivanje osnovne _λ-vrednosti počiva na srednjoj _λ-vrednosti i na graničnoj _λ-vrednosti. Za ovaj postupak određivanja potrebne su tri osnovne informacije:

1) Tabelarna veza između _λ i zapreminske mase za dati materijal (videti Prilog A).

2) Opseg zapreminske mase proizvoda, koji može da bude dobijen ili kontrolom proizvoda od početka proizvodnje, ili na osnovu tolerancija za zapreminsku masu, koje su navedene u odgovarajućim standardima za proizvode.

3) Zahtevane su najmanje tri pojedinačne vrednosti za zapreminsku masu i za _λi, koje obezbeđuju da je osnovna _λ-vrednost reprezentativna za bilo koji proizvedeni materijal. Treba sprovesti tri ispitivanja na ispitnim uzorcima iz različitih proizvodnih serija, kako bi se potvrdio opseg zapreminskih masa proizvoda. Ova tri merenja koriste se u okviru jedne određene proizvodnje za određivanje odstojanja pojedinačne krive zavisnosti _λ i zapreminske mase, u odnosu na krivu zavisnosti tabelarne _λ i zapreminske mase.

Tada se primenjuje sledeći postupak:

Izračuna se aritmetička sredina tri pojedinačne _λ rezultata.

Izmere se zapreminske mase svakog od tri ispitna uzorka, prema EN 772-4 ili EN 772-13 ili EN 1015-10, i izračuna se aritmetička srednja vrednost tri pojedinačne vrednosti.

Kroz tačku A, koja predstavlja srednji koeficijent toplotne provodljivosti i srednju zapreminsku masu, nacrta se kriva zavisnosti _λ od zapreminske mase, paralelno pomerena u odnosu na opštu krivu zavisnosti _λ od zapreminske mase, koja se dobija iz tabelarnih _λ-vrednosti i vrednosti zapreminskih masa za proizvod (materijal) navedenih u Prilogu A.

(13)

Odrede se srednje _λ-vrednosti proizvodne serije iz srednjih zapreminskih masa. Izvedu se gornja i donja granična vrednost, kao vrednosti koje odgovaraju 90 % i 10 % opsega zapreminskih masa proizvoda, sa stepenom pouzdanosti od 90 %, prema EN ISO 10456.

Osnovna _λ-vrednost, izražava se pomoću srednje _λ-vrednosti i razlike između granične vrednosti i srednje vrednosti.

Slika 1 grafički predstavlja ovaj postupak.

Na slici je:

1 λ10,dry (W/m⋅K)

2 gornja granična λ-vrednost 3 srednja λ-vrednost

4 donja granična λ-vrednost

5 kriva koja se dobija iz tabelarnih vrednosti (Prilog A) 6 paralelno pomerena kriva kroz tačku A

7 10 % proizvodne serije*)

8 srednja zapreminska masa 9 90 % proizvodne serije**)

10 širina pojasa zapreminskih masa 11 zapreminska masa (kg/m3₎

Slika 1 — Izvođenje osnovne _λ-vrednosti

NAPOMENA Za sopstvenu proizvodnu kontrolu koeficijent toplotne provodljivosti može indirektno da se kontroliše preko zapreminske mase materijala u suvom stanju.

4.3 Projektne vrednosti R

U

ili

λ

U

za pune elemente za zidanje i za malter

Projektne vrednosti RU ili λU proračunavaju se iz osnovnih λ-vrednosti, uz primenu koeficijenata za preraču-navanje vlažnosti iz Priloga A za svaki materijal, kao i prema datim nacionalnim projektnim vrednostima za sadržaj vlage određenih materijala u određenim primenama. Proračun se sprovodi prema EN ISO 10456, uz primenu sledećih obrazaca:

λ2= λ1 x Fm ili R2= R1 / Fm sa

Fm= efψ(ψ2 – ψ1) ili Fm= efu(u2 – u1)

Nacionalne fusnote

*)_{To je donja granična vrednost, plus 10 % opsega zapreminske mase proizvoda.}

(14)

5 Postupak za određivanje projektnih vrednosti toplotne zaštite (R

U

ili

odgovarajućih

λ

U

) za zidanu konstrukciju od punih elemenata za zidanje i

maltera

5.1 Ispitivanja

Ukoliko proizvođač odluči da odredi RU ili odgovarajuće λU-vrednosti na osnovu merenja, primenjuju se sledeći postupci:

— izbor uzoraka iz tri različite proizvodne serije; — od svakog od tih uzoraka izrađuje se po jedan zid;

— na svakom od tih zidova meri se toplotna otpornost i/ili ekvivalentni koeficijent toplotne provodljivosti, prema EN ISO 8990 ili EN 1934;

— iz tri rezultata ispitivanja proračunava se srednja toplotna otpornost i/ili ekvivalentni koeficijent toplotne provodljivosti;

— na osnovu ove srednje vrednosti određuje se projektna vrednost toplotne otpornosti i/ili ekvivalentnog koeficijenta toplotne provodljivosti zida, uz uvažavanje nacionalnih projektnih vrednosti za sadržaj vlage.

Navode se: vrsta elementa za zidanje i odgovarajući EN iz serije EN 771, masa elementa (masa u suvom stanju ili masa koja odgovara nacionalnoj projektnoj vrednosti za sadržaj vlage) i geometrija ispitnog uzorka, kao i koeficijent toplotne provodljivosti i geometrija (npr. malterisanih spojnica) malterisanih fuga koje su primenjene za merenje.

Za proračun RU ili odgovarajućih λU-vrednosti pri nekom drugom sadržaju vlage neophodno je da se uzme u obzir uticaj vlage. Vrednosti koeficijenata za korekcije vlažnosti mogu se dobiti na osnovu ispitivanja pri više različitih sadržaja vlage. Alternativno, mogu se preuzeti koeficijenti za korekcije vlage iz nacionalnih uputstava. Ukoliko ne postoji nijedna od ove dve mogućnosti, za sve vrste materijala i geometrije primenjuje se koeficijent za korekcije vlažnosti od 6 % (tj. toplotna otpornost zidanog zida menja se za 6 % po procentu promene sadržaja vlage).

Za elemente za zidanje koji mogu da se kombinuju sa različitim vrstama maltera daju se toplotne vrednosti za sve ove kombinacije.

NAPOMENA Približno se mogu proračunavati vrednosti izmerene za malter sa niskim toplotno-izolacionim svojstvom na odgovarajuću vrednost za malter sa visokim toplotno-izolacionim svojstvom i obrnuto — preko jednostavnog proračuna srednje vrednosti toplotne provodljivosti (1/R), saglasno odnosu površine fuge i površine elementa za zidanje, pod uslovom da nije pređen odnos 1:5 toplotne otpornosti sloja elementa za zidanje i sloja maltera.

5.2 Metode proračuna

5.2.1 Opšte

λ-vrednosti materijala, koje su neophodni polazni parametri za proračunske metode, određuju se ili prema 4.2.1, ili prema 4.2.2.

RU ili odgovarajuće λU-vrednosti elemenata za zidanje dobijaju se sledećim postupkom: Osnovna _λ-vrednost (_λ10,dry ) ⇒ vlažnost ⇒

korekcija (videti 4.3) ⇒ _λU-vrednost materijala ⇒ proračun ⇒ RU ili odgovarajuća λU-vrednost elementa za zidanje.

(15)

5.2.2 Numerički proračun

Prilog D sadrži zahteve za odgovarajuće programe za proračun (tačnost, granični uslovi itd.).

NAPOMENA Numerički postupci proračuna (npr. metoda konačnih elemenata ili metoda konačnih razlika itd.) vode do tačnih rezultata, čak i kada postoji velika razlika između λ-vrednosti materijala elementa za zidanje i zidarskog maltera.

5.2.3 Pojednostavljeni proračun

Može se primeniti postupak opisan u EN ISO 6946:1996.

6 Postupak za određivanje projektnih vrednosti toplotnih veličina (R

U

ili

odgovarajuće

_λ

U

) za šuplje i za kompozitne elemente za zidanje, kao i za zidove

od takvih elemenata i maltera

6.1 Opšte

Toplotna svojstva šupljih elemenata za zidanje ne mogu se odrediti isključivo na osnovu _λ-vrednosti materijala, zato što oblik i geometrija šupljina u elementu imaju veliki uticaj.

RU ili odgovarajuća λU-vrednost elementa za zidanje od šupljih elemenata za zidanje može se dobiti ili iz tabela ili iz ispitnih merenja na ispitnim uzorcima elemenata za zidanje, ili na osnovu proračuna. RU ili odgovarajuća _λU-vrednost elementa za zidanje od kompozitnih elemenata mogu se odrediti ili iz ispitnih merenja na uzorcima elemenata za zidanje, ili na osnovu proračuna.

6.2 R

U

ili odgovarajuća

λ

U

-vrednost za šuplje elemente za zidanje i za kompozitne elemente

za zidanje

Danas su u upotrebi različite numeričke metode (npr. metoda konačnih razlika, metoda konačnih elemenata) za proračun toplotnih svojstava šupljih ili kompozitnih elemenata za zidanje. Koeficijenti toplotne provodljivosti materijala neophodni su ulazni parametri za takve proračune, a određuju se prema 4.3.

Zahtevi za podesne proračunske programe (tačnost, granični uslovi itd.) navedeni su u Prilogu D. Može se primeniti i postupak opisan u EN ISO 6946:1996.

6.3 R

U

ili odgovarajuća

λ

U

-vrednost za element za zidanje od šupljih ili od kompozitnih

elemenata za zidanje i maltera

6.3.1 Tabelarne vrednosti 6.3.1.1 Primena Priloga B

Primeri za osnovne vrednosti za određivanje RU ili odgovarajućih λU-vrednost za elemente za zidanje od šupljih elemenata navedeni su u Prilogu B. Oni se razlikuju prema:

— materijalu;

— geometriji elemenata i šupljina;

— _λ-vrednosti materijala elementa za zidanje; — _λ-vrednosti maltera.

(16)

Prilog B ne sadrži tabelarne vrednosti za kompozitne elemente za zidanje.

Tabelarne osnovne R-vrednosti ili odgovarajuće _λ-vrednosti trebalo bi da budu uzete kao osnova za proračun svake nacionalne projektne vrednosti, na koju utiču klimatski uslovi i primena proizvoda. Vrednosti koeficijenata korekcije vlažnosti mogu da budu izvedene na osnovu ispitivanja pri različitim sadržajima vlage. Alternativno, koeficijenti korekcije vlažnosti mogu se preuzeti iz nacionalnih uputstava. Ukoliko ne postoje takve vrednosti, za sve vrste materijala i geometrije primenjuje se koeficijent korekcije vlažnosti od 6 % (tj. toplotna otpornost elementa za zidanje menja se za 6 % po procentu promene zapreminskog sadržaja vlage). Takođe je moguće odrediti projektnu vrednost korigovanjem _λ-vrednosti svakog materijala za datu vlažnost primenom koeficijenta korekcije prema Prilogu A, i pomoću tabele za RU ili odgovarajuću

λU-vrednost elementa za zidanje prema Prilogu B.

Vrednosti za koeficijent toplotne provodljivosti materijala su _λ10,dry-vrednosti. Ukoliko ne stoje na raspolaganju merene vrednosti za koeficijent toplotne provodljivosti materijala elementa za zidanje i maltera, mogu se primeniti tabelarne vrednosti iz Priloga A.

Koeficijenti toplotne provodljivosti materijala mogu linearno da se interpoliraju između vrednosti datih u Prilogu B.

6.3.1.2 Alternativna primena Priloga B

Tabelarne vrednosti izračunate su usvajanjem određene visine i dužine elementa za zidanje, određene debljine horizontalnih malterisanih fuga, i vertikalnih fuga bez maltera ("osnovne mere" su date za svaku geometrijsku klasu). U slučaju zidane konstrukcije koja je sačinjena od elemenata različite visine uticaj malterisanih fuga može da se uzme u obzir na sledeći način. Isti postupak može da se primeni i za određivanje vrednosti za zidanu konstrukciju sa vertikalnim malterisanim fugama, za koji nisu date posebne vrednosti. Ovi postupci važe za sve vrste elemenata za zidanje.

U-vrednost zidane konstrukcije proračunava se iz ekvivalentnog koeficijenta toplotne provodljivosti iz tabele prema sledećem obrascu:

se equ si T

R

d

R

U

+

=

λ

1

(5) gde je:

UT koeficijent prolaza toplote zida, u W/(m2⋅K);

Rsi, Rse unutrašnja i spoljašnja površinska toplotna otpornost, u m2⋅K/W; d debljina zida, u m;

λekv tabelarna vrednost ekvivalentnog koeficijenta toplotne provodljivosti, u W/(m⋅K). Koeficijent prolaza toplote elementa za zidanje bez maltera proračunava se na sledeći način:

U M M T U

h

U

h

U

=

×

−

×

(6)

Koeficijent prolaza toplote zidane konstrukcije sačinjene od elemenata drugačije visine proračunava se na sledeći način:

H

U

H

U

U U M M H

×

−

×

=

(7)

(17)

gde je:

hU visina elementa za zidanje, koja je bila osnova za proračun tabelarnih vrednosti, u mm; hM visina malterisane fuge, koja je bila osnova za proračun tabelarnih vrednosti, u mm; h =hU + hM, u mm;

UU koeficijentprolaza toplote elementa za zidanje bez uticaja maltera, u W/(m2⋅K); UM koeficijent prolaza toplote malterisane fuge, prema:

se M si m R d R U + + =

λ

1 (8)

λM koeficijent toplotne provodljivosti maltera, u W/(m⋅K);

UH koeficijent prolaza toplote zidane konstrukcije sačinjene od elemenata za zidanje visine HU, u W/(m2_⋅K);

HU stvarna visina zidarskog elementa, u mm; HM stvarna visina malterisane fuge, u mm; H = HU + HM, u mm.

Sličan proračun može se primeniti za promenljive dužine elemenata za zidanje i debljine vertikalnih malterisanih fuga.

Ukoliko ne postoje vertikalne malterisane fuge, mogu se zanemariti različite dužine elemenata za zidanje.

NAPOMENA 1 Koeficijent prolaza toplote zida od elemenata za zidanje dužine > 250 mm, sa sistemom pera i žleba umesto vertikalnih malterisanih fuga imaće vrednost nižu od tabelarne, što znači da su tabelarne vrednosti na strani sigurnosti. Za zidarske elemente oblika prikazanih u B.23 do B.28, kod kojih se šupljina kontinualno prostire kroz vertikalni spoj, dužina elementa ne utiče na koeficijent prolaza toplote.

NAPOMENA 2 Na crtežima u Prilogu B smer toplotnog fluksa označen je strelicom.

6.3.2 Ispitna merenja

Primenjuje se postupak opisan u 5.1.

6.3.3 Metode proračuna

Primenjuje se postupak opisan u 5.2 ili se sprovodi pojednostavljeni proračun na osnovu rezultata proračuna prema 6.2.

7 Određivanje koeficijenta prolaza toplote zidane konstrukcije

Proračun koeficijenta prolaza toplote U mora se vršiti prema EN ISO 6946:1996. Vrednosti za specifični toplotni kapacitet c date su u Prilogu A.

(18)

Prilog A

(normativan)

Tabelarne

_λ

10,dry

-vrednosti za materijale koji se primenjuju za

proizvode za zidanje i za malter

Relativni koeficijent difuzije vodene pare _µ definisan je kao faktor kojim se opisuje koliko je puta veći otpor difuziji jednog sloja materijala u odnosu na otpor vazdušnog sloja iste debljine i pod istim uslovima. Za poređenje difuzionih otpornosti dva građevinska elementa potrebno je pomnožiti faktor _µ sa debljinom sloja, što u rezultatu daje veličinu izraženu u m. Odvijanje difuzije je različito u zavisnosti od toga da li se vrši ka građevinskom elementu (niža vrednost), ili iz građevinskog elementa (period isušivanja, viša vrednost).

Tabela A.1 — Elementi od gline Zapreminska masa materijala λ10,dry [W/(m⋅K)] Relativni koeficijent difuzije vodene pare c [kg/m3_] _P_{= 50 %} _P_{= 90 %} _µ _{[kJ/(kg⋅K)]} 1 000 0,20 0,27 5/10 1,0 1 100 0,23 0,30 5/10 1,0 1 200 0,26 0,33 5/10 1,0 1 300 0,30 0,36 5/10 1,0 1 400 0,34 0,40 5/10 1,0 1 500 0,37 0,43 5/10 1,0 1 600 0,41 0,47 5/10 1,0 1 700 0,45 0,51 5/10 1,0 1 800 0,49 0,55 5/10 1,0 1 900 0,53 0,60 5/10 1,0 2 000 0,58 0,64 5/10 1,0 2 100 0,62 0,69 5/10 1,0 2 200 0,67 0,74 5/10 1,0 2 300 0,72 0,79 5/10 1,0 2 400 0,77 0,84 5/10 1,0 fψ= 10 (m3/m3)

Za glinene materijale koji se primenjuju kao fasadni elementi za zidanje, sa gustinom materijala između 1 800 kg/m3_i

(19)

Tabela A.2 — Elementi od kalcijum silikata

Gustina materijala λ10,dry

[W/(m⋅K)] Relativni koeficijent difuzije vodene pare c [kg/m3_] _P_{= 50 %} _P_{= 90 %} _µ _{[kJ/(kg⋅K)]} 900 0,22 0,29 5/10 1,0 1 000 0,24 0,30 5/10 1,0 1 100 0,26 0,32 5/10 1,0 1 200 0,30 0,36 5/10 1,0 1 300 0,34 0,41 5/10 1,0 1 400 0,40 0,46 5/10 1,0 1 500 0,47 0,53 5/25 1,0 1 600 0,55 0,61 5/25 1,0 1 700 0,64 0,70 5/25 1,0 1 800 0,75 0,81 5/25 1,0 1 900 0,86 0,92 5/25 1,0 2 000 0,98 1,05 5/25 1,0 2 100 1,14 1,20 5/25 1,0 2 200 1,31 1,37 5/25 1,0 fψ= 10 (m3/m3)

Tabela A.3 — Teški elementi od normalnog betona i elementi od veštačkog kamena

[W/(m⋅K)] Relativni koeficijent difuzije vodene pare c [kg/m3_] _P_{= 50 %} _P_{= 90 %} _µ _{[kJ/(kg⋅K)]} 1 600 0,69 0,88 5/15 1,0 1 700 0,75 0,93 5/15 1,0 1 800 0,82 1,01 5/15 1,0 1 900 0,90 1,09 5/15 1,0 2 000 1,00 1,19 5/15 1,0 2 100 1,11 1,30 5/15 1,0 2 200 1,24 1,42 30/100 1,0 2 300 1,37 1,56 50/150 1,0 2 400 1,52 1,72 50/150 1,0 f_ψ= 4 (m3_/m3₎

(20)

Tabela A.4 — Elementi od lakog betona

[W/(m⋅K)] Relativni koeficijent difuzije vodene pare c [kg/m3_] _P_{= 50 %} _P_{= 90 %} _µ _{[kJ/(kg⋅K)]} 500 0,11 0,14 5/15 1,0 600 0,13 0,16 5/15 1,0 700 0,16 0,18 5/15 1,0 800 0,19 0,21 5/15 1,0 900 0,22 0,24 5/15 1,0 1 000 0,26 0,28 5/15 1,0 1 100 0,30 0,32 5/15 1,0 1 200 0,34 0,36 5/15 1,0 1 300 0,38 0,41 5/15 1,0 f_ψ= 4 (m3_/m3₎

Tabela A.5 — Elementi od betona sa polistirenskim dodatkom

[W/(m⋅K)]

Relativni koeficijent

difuzije vodene pare c

[kg/m3_] _P_{= 50 %} _P_{= 90 %} _µ _{[kJ/(kg⋅K)]} 500 0,13 0,16 5/15 1,0 600 0,14 0,19 5/15 1,0 700 0,17 0,22 5/15 1,0 800 0,18 0,25 5/15 1,0 fψ= 5 (m3/m3)

(21)

Tabela A.6 — Elementi od betona sa ekspandiranom glinom

[W/(m⋅K)]

[kg/m3_] _P_{= 50 %} _P_{= 90 %} _µ _{[kJ/(kg⋅K)]} 400 0,20 0,27 5/10 1,0 500 0,23 0,30 5/10 1,0 600 0,26 0,33 5/10 1,0 700 0,30 0,36 5/10 1,0 800 0,34 0,40 5/10 1,0 900 0,37 0,43 5/10 1,0 1 000 0,41 0,47 5/10 1,0 1 100 0,45 0,51 5/10 1,0 1 200 0,49 0,55 5/10 1,0 1 300 0,53 0,60 5/10 1,0 1 400 0,58 0,64 5/10 1,0 1 500 0,62 0,69 5/10 1,0 1 600 0,67 0,74 5/10 1,0 1 700 0,72 0,79 5/10 1,0

fu= 4 (kg/kg), ukoliko je ekspandirana glina preovlađujući dodatak.

fu= 2,6 (kg/kg), ukoliko je ekspandirana glina jedini dodatak.

Tabela A.7 — Elementi od betona sa više od 70 % ekspandirane šljake iz visoke peći1)

Gustina materijala λ10,suvo

[W/(m⋅K)]

[kg/m3_] _P_{= 50 %} _P_{= 90 %} _µ _{[kJ/(kg⋅K)]} 1 100 0,19 0,21 5/15 1,0 1 200 0,23 0,24 5/15 1,0 1 300 0,28 0,29 5/15 1,0 1 400 0,33 0,34 5/15 1,0 1 500 0,39 0,40 5/15 1,0 1 600 0,45 0,47 5/15 1,0 1 700 0,52 0,54 5/15 1,0 fu= 4 (kg/kg)

1)_{Laki dodatak, koji nastaje hlađenjem vodom istopljene šljake iz visoke peći. Šljaka iz visoke peći predstavlja}

(22)

Tabela A.8 — Elementi od betona sa najvećim sadržajem agregata dobijenog iz procesa sagorevanja sirovog uglja

[W/(m⋅K)]

[kg/m3_] _P_{= 50 %} _P_{= 90 %} _µ _{[kJ/(kg⋅K)]} 1 100 0,31 0,35 5/15 1,0 1 200 0,33 0,37 5/15 1,0 1 300 0,35 0,39 5/15 1,0 1 400 0,37 0,41 5/15 1,0 1 500 0,39 0,43 5/15 1,0 fu= 4 (kg/kg)

Tabela A.9 primenjuje se za elemente od lakoakgregatnog betona, za koje ne postoje iskustvene vrednosti za λ (npr. za nove proizvode). Stoga se ne mogu dati ni 50 %-ni ni 90 %-ni fraktili (P), a date λ-vrednosti smatraju se vrednostima koje za sve vrste dodataka na strani sigurnosti.

Tabela A.9 — Elementi od lakoagregatnog betona

Gustina materijala _λ10,dry _{difuzije vodene pare}Relativni koeficijent c

[kg/m3_] _[W/(m⋅K)] _µ _{[kJ/(kg⋅K)]} 500 0,24 5/15 1,0 600 0,27 5/15 1,0 700 0,30 5/15 1,0 800 0,33 5/15 1,0 900 0,37 5/15 1,0 1 000 0,41 5/15 1,0 1 100 0,46 5/15 1,0 1 200 0,52 5/15 1,0 1 300 0,58 5/15 1,0 1 400 0,66 5/15 1,0 1 500 0,74 5/15 1,0 1 600 0,83 5/15 1,0 1 800 1,08 5/15 1,0 2 000 1,33 5/15 1,0 fψ= 4 (m3/m3)

(23)

Tabela A.10 — Elementi od ćelijastog betona Gustina materijala λ10,dry

[W/(m⋅K)]

[kg/m3_] _P_{= 50 %} _P_{= 90 %} _µ _{[kJ/(kg⋅K)]} 300 0,072 0,085 5/10 1,0 400 0,096 0,11 5/10 1,0 500 0,12 0,13 5/10 1,0 600 0,15 0,16 5/10 1,0 700 0,17 0,18 5/10 1,0 800 0,19 0,21 5/10 1,0 900 0,22 0,24 5/10 1,0 1 000 0,24 0,26 5/10 1,0 fu= 4 (kg/kg)

Tabela A.11 — Elementi od prirodnog kamena2)

Gustina materijala λ10,dry _{difuzije vodene pare}Relativni koeficijent c

[kg/m3_] _[W/(m⋅K)] _µ _{[kJ/(kg⋅K)]} Kristalna stena 2 800 3,5 — 1,0 Sedimentna stena 1 500 0,85 — 1,0 2 600 2,3 — 1,0

Porozni prirodni kamen (npr. vulkanski materijali)

1 600 0,55 — 1,0

Tabela A.12 — Malteri (malteri za zidanje i malteri za malterisanje)

[W/(m⋅K)]

[kg/m3_] _P_{= 50 %} _P_{= 90 %} _µ _{[kJ/(kg⋅K)]} 300 0,074 0,080 5/20 1,0 400 0,10 0,11 5/20 1,0 500 0,18 0,20 5/20 1,0 600 0,27 0,30 5/20 1,0 700 0,47 0,54 5/20 1,0 800 0,67 0,76 5/35 1,0 900 0,83 0,93 5/35 1,0 1 000 1,17 1,28 5/35 1,0 fu= 4 (kg/kg)

(24)

Prilog B

(informativan)

Tabelarne osnovne vrednosti za R ili odgovarajuće

λ

-vrednosti zidova

od šupljih zidarskih elemenata

Geometrije su definisane sa dva broja: — brojem redova šupljina i

— brojem šupljina u jednom redu.

Na primer, 3,7/1,6 znači da ovaj tip zidarskih elemenata ima 3,7 redova šupljina na 100 mm debljine i 1,6 šupljina u jednom redu na 100 mm dužine; to znači 11 redova šupljina u slučaju debljine zida od 300 mm i 4 šupljine u jednom redu u slučaju dužine elementa od 250 mm. Udeo poprečnih veza definisan je kao zbir debljina svih poprečnih veza podeljen dužinom elementa, i predstavlja se kao procentni udeo; ova vrednost se daje za svaku geometriju kao dodatna informacija.

Ostale informacije koje su date za svaku geometriju odnose se na mere koje su bile osnova za numerički proračun.

Sledeće tabelarne vrednosti trebalo bi da se primenjuju kao osnova za određivanje projektnih RU-vrednosti ili odgovarajućih _λU-vrednosti za zidove, u slučaju da ni ispitno merenje ni proračun nisu na raspolaganju za određeni proizvod.

Vrednosti u ovom prilogu proračunate su posredstvom trodimenzionalnog programa na bazi konačnih razlika. Ekvivalentni koeficijent toplotne provodljivosti vazduha u šupljinama procepa određen je prema Prilogu B.2 iz EN ISO 6946:1996. Primenjeni program ispitan je primerima u Prilogu D, i zadovoljava sve zahteve odgovarajućeg proračunskog postupka.

Teorijski osnov za izbor geometrije jeste poznavanje uticaja osnovnih geometrija na toplotnu otpornost: — broja redova šupljina;

— debljine veze između šupljina (udeo poprečnih veza); — šupljine smaknute ili u “nizu”;

— oblika šupljina;

(iskustvo pokazuje da poslednja dva faktora uticaja mogu da se zanemare za svrhu tabelarnih vrednosti). Tabelarne vrednosti u sledećim tabelama uglavnom su date samo za zidove sa horizontalnim malterisanim fugama.

U nekim slučajevima, tabelarne vrednosti su podeljene na dve vrednosti, od čega jedna važi u slučaju bez vertikalnih malterisanih fuga, a druga u slučaju sa vertikalnim malterisanim fugama. Kada za ove geometrijske grupe nisu date odvojene vrednosti, treba primeniti postupak proračuna dat u 6.3.1.2.

Toplotna otpornost malterisanih fuga na kojoj se zasnivaju rezultati proračuna, može se dobiti na različite načine. Fuga može biti potpuno ispunjena izolacionim malterom, ili je moguće dostići istu otpornost ili odgovarajuću provodljivost pomoću dva sloja običnog maltera, ili čak sa slojem izolacionog maltera među njima. Vrednosti su raspoređene prema materijalu elemenata za zidanje, a rezultati proračuna važe i za druge materijale, ukoliko se podudaraju geometrija i koeficijent toplotne provodljivosti materijala.

(25)

Tabelarne vrednosti toplotne otpornosti date su kao otpornost na 100 mm, što na primer znači da se za zid debljine 300 mm vrednost množi sa 3. Kao dodatna informacija dati su rezultati proračuna takođe i kao

λeku-vrednosti zida, koja se dobija iz sledećeg obrasca:

λekv= 0,1 / R (B.1)

Vrednosti za procenat šupljina date u tabelama odnose se na poprečni presek elementa.

Na slici je:

1 širina 2 dužina

3 horizontalni poprečni presek

Slika B.1 — Elementi za zidanje od gline sa vertikalnim šupljinama — Geometrija 3,7 / 1,6

Tabela B.1 — Elementi za zidanje od gline sa vertikalnim šupljinama — Geometrija 3,7 /1,6

R [m2_{⋅K/W] za 100 mm debljine /}

λeku zida [W/(m⋅K)]

sa malterom čiji je koeficijent toplotne provodljivosti [W/(m⋅K)] λmater. [W/(m⋅K)] elementa za zidanje 0,16 0,32 0,80 0,34 0,57 / 0,18 0,55 / 0,18 0,49 / 0,20 0,42 0,50 / 0,20 0,49 / 0,20 0,44 / 0,23 0,51 0,46 / 0,22 0,44 / 0,23 0,40 / 0,25 0,60 0,42 / 0,24 0,40 / 0,25 0,37 / 0,27

(udeo poprečnih veza: 26,4 %; udeo šupljina: 38,4 %)

Nazivne mere: l = 250 mm, w = 300 mm, hU= 238 mm; hM= 12 mm

Slika B.2 — Elementi za zidanje od gline sa vertikalnim šupljinama — Geometrija 5 / 2

Tabela B.2 — Elementi za zidanje od gline sa vertikalnim šupljinama — Geometrija 5 / 2

(26)

Slika B.3 — Elementi za zidanje od gline sa vertikalnim šupljinama — Geometrija 5 / 1,6

Tabela B.3 — Elementi za zidanje od gline sa vertikalnim šupljinama — Geometrija 5 /1,6

-Slika B.4 — Elementi za zidanje od gline sa vertikalnim šupljinama — Geometrija 5,7 / 1,6

Tabela B.4 — Elementi za zidanje od gline sa vertikalnim šupljinama — Geometrija 5,7 / 1,6

(27)

Tabela B.5 — Elementi za zidanje od gline sa vertikalnim šupljinama — Geometrija 5,7 /1,2

sa malterom čiji je koeficijent toplotne provodljivosti [W/(m⋅K)] λmater. [W/(m⋅K)] elementa za zidanje 0,32 0,80 0,34 0,39 / 0,26 0,36 / 0,28 0,42 0,33 / 0,30 0,31 / 0,32 0,51 0,29 / 0,34 0,27 / 0,37 0,60 0,26 / 0,38 0,24 / 0,42

NAPOMENA 1 Nisu date vrednosti za kombinaciju zidarskih elemenata ove vrste sa malterom čiji je koeficijent toplotne provodljivosti 0,16 W/(m⋅K), pošto ovakva kombinacija ne bi izazvala nikakav uticaj.

(28)

sa malterom čijii je koeficijent toplotne provodljivosti [W/(m⋅K)] λmater. [W/(m⋅K)] elementa za zidanje 0,16 0,32 0,801) 0,25 0,48 / 0,21 0,42 / 0,24 0,32 / 0,31 (0,30) / (0,33) 0,34 0,40 / 0,25 0,36 / 0,28 0,29 / 0,34 (0,28) / (0,36) 0,42 0,33 / 0,30 0,31 / 0,33 0,25 / 0,39 (0,24) / (0,41) 0,51 0,28 / 0,35 0,26 / 0,38 0,22 / 0,45 (0,21) / (0,47) 0,60 0,25 / 0,40 0,23 / 0,43 0,20 / 0,50 (0,19) / (0,52)

1) Ukoliko postoje vertikalne malterisane fuge, važe vrednosti u zagradama.

(udeo poprečnih veza: 50,9 %; udeo šupljina: 30 %)

sa malterom čiji je koeficijent toplotne provodljivosti [W/(m⋅K)] λmater. [W/(m⋅K)] elementa za zidanje 0,16 0,32 0,801) 0,25 0,50 / 0,20 0,44 / 0,23 0,35 / 0,29 (0,32) / (0,31) 0,34 0,38 / 0,26 0,34 / 0,29 0,27 / 0,37 (0,26) / (0,39) 0,42 0,32 / 0,31 0,29 / 0,34 0,24 / 0,42 (0,23) / (0,44) 0,51 0,27 / 0,37 0,25 / 0,40 0,21 / 0,48 (0,20) / (0,50) 0,60 0,24 / 0,42 0,22 / 0,45 0,18 / 0,54 (0,18) / (0,55)

(29)

Na slici je:

1 visina 2 širina

3 vertikalni poprečni presek

Slika B.9 — Elementi za zidanje od gline sa horizontalnim šupljinama — Geometrija 2 / 1,5

Tabela B.9 — Elementi za zidanje od gline sa horizontalnim šupljinama — Geometrija 2 / 1,5

sa malterom čiji je koeficijent toplotne provodljivosti [W/(m⋅K)] λmater. [W/(m⋅K)] elementa za zidanje 0,16 0,32 0,801) 0,34 0,45 / 0,22 0,44 / 0,23 0,39 / 0,25 (0,37) / (0,27) 0,42 0,42 / 0,24 0,40 / 0,25 0,37 / 0,27 (0,35) / (0,28) 0,51 0,40 / 0,25 0,38 / 0,26 0,34 / 0,29 (0,33) / (0,30) 0,60 0,36 / 0,28 0,36 / 0,28 0,32 / 0,31 (0,31) / (0,32)

(udeo poprečnih veza: 16 %; udeo šupljina: 63,9 %)

Slika B.10 — Elementi za zidanje od gline sa horizontalnim šupljinama — Geometrija 1,85 / 1,5

Tabela B.10 — Elementi za zidanje od gline sa horizontalnim šupljinama — Geometrija 1,85 / 1,5

sa malterom čiji je koeficijent toplotne provodljivosti [W/(m⋅K)] λmater. [W/(m⋅K)] elementa za zidanje 0,16 0,32 0,80 1) 0,34 0,44 / 0,22 0,43 / 0,23 0,40 / 0,25 (0,38) / (0,26) 0,42 0,42 / 0,24 0,40 / 0,25 0,37 / 0,27 (0,36) / (0,28) 0,51 0,38 / 0,26 0,37 / 0,27 0,34 / 0,29 (0,33) / (0,30) 0,60 0,36 / 0,28 0,34 / 0,29 0,33 / 0,31 (0,31) / (0,32)

(30)

Slika B.11 — Elementi za zidanje od gline sa horizontalnim šupljinama – Geometrija 3,7 / 1,5

Tabela B.11 — Elementi za zidanje od gline sa horizontalnim šupljinama — Geometrija 3,7 / 1,5

Nazivne mere: l _{= 500 mm, w = 300 mm, h}U= 200 mm; hM= 12 mm

Slika B.12 — Elementi za zidanje od gline sa horizontalnim šupljinama — Geometrija 4,3 / 1

Tabela B.12 — Elementi za zidanje od gline sa horizontalnim šupljinama — Geometrija 4,3 / 1

(31)

Na slici je:

1 horizontalni poprečni presek

Slika B.13 — Elementi od kalcijum-silikata — Geometrija 3,7 / 0,8

Tabela B.13 — Elementi od kalcijum-silikata — Geometrija 2,5 / 0,8 R [m2_{⋅K/W] za 100 mm debljine /} λeku zida [W/(m⋅K)] sa malterom čiji je koeficijent toplotne provodljivosti [W/(m⋅K)] λmater. [W/(m⋅K)] elementa za zidanje 0,16 0,32 0,80 tanko-slojni pokrivni malter 0,32 0,52 / 0,19 0,50 / 0,20 0,46 / 0,22 0,52 / 0,19 0,64 0,37 / 0,27 0,36 / 0,28 0,33 / 0,30 0,36 / 0,28

(udeo poprečnih veza: 20 %; udeo šupljina: 46 %)

Tabela B.14 — Elementi od kalcijum silikata — Geometrija 3,7 / 0,8 R [m2_{⋅K/W] za 100 mm debljine /} λeku zida [W/(m⋅K)] sa malterom čiji je koeficijent toplotne provodljivosti [W/(m⋅K)] λmater. [W/(m⋅K)] elementa za zidanje 0,16 0,32 0,80 tanko-slojni pokrivni malter 0,32 0,57 / 0,18 0,54 / 0,19 0,49 / 0,20 0,57 / 0,18 0,64 0,40 /_0,25 0,38 / _0,26 0,35 / _0,29 0,39 /_0,26

(32)

Tabela B.15 — Elementi od kalcijum-silikata — Geometrija 3,7 / 1,1 R [m2_{⋅K/W] za 100 mm debljine /} λeku zida [W/(m⋅K)] sa malterom čiji je koeficijent toplotne provodljivosti [W/(m⋅K)] λmater. [W/(m⋅K)] elementa za zidanje 0,16 0,32 0,80 tanko-slojni pokrivni malter 0,32 0,60 / 0,17 0,57 / 0,18 0,51 / 0,20 0,60 / 0,17 0,64 0,41 / 0,24 0,40 / 0,25 0,37 / 0,27 0,41 / 0,24

Tabela B.16 — Elementi od kalcijum-silikata — Geometrija 1,3 / 1,3

sa malterom čiji je koeficijent toplotne provodljivosti [W/(m⋅K)]

λmater. [W/(m⋅K)]

elementa za zidanje

0,80 _{pokrivni malter}tankoslojni

0,64 0,22 / 0,45 0,22 / 0,45 1,05 0,15 / 0,67 0,15 / 0,67

R _[m2_{⋅K/W] za 100 mm debljine /}

sa malterom čiji je koeficijent toplotne provodljivosti [W/(m⋅K)]

λmater. [W/(m⋅K)]

elementa za zidanje

0,80 _{pokrivni malter}tankoslojni

0,64 0,20 / 0,50 0,20 / 0,50 1,05 0,13 / 0,77 0,13 / 0,77

(33)

sa malterom čiji je koeficijent toplotne provodljivosti [W/(m⋅K)] λmater. [W/(m⋅K)] elementa za zidanje 0,80 0,64 0,23 / 0,43 1,05 0,16 / 0,63

sa malterom čiji je koeficijent toplotne provodljivosti [W/(m⋅K)] λmater. [W/(m⋅K)] elementa za zidanje 0,80 tankoslojni pokrivni malter 0,64 0,23 / 0,43 0,25 / 0,40 1,05 0,16 / 0,63 0,16 / 0,63

sa malterom čiji je koeficijent toplotne provodljivosti [W/(m⋅K)] λmater. [W/(m⋅K)] elementa za zidanje 0,80 tankoslojni pokrivni malter 0,64 0,22 / 0,45 0,23 / 0,43 1,05 0,15 / 0,67 0,15 / 0,67

(34)

Tabela B.21 — Elementi po kalcijum-silikata — Geometrija 2,6 / 1,7

NAPOMENA 2 Tabele od B.23 do B.28 proračunate su bez vertikalnih malterisanih fuga. Tabele od B.29 do B.33 proračunate su sa malterisanim džepovima. Tabela B.34 zasnovana je na vertikalnoj kontinuiranoj malterisanoj fugi. Vrednosti u tabelama od B.29 do B.33 važe i za različite oblike, a dati crteži su samo primeri takvih oblika, od čega je samo jedan naveden kao primer.

(35)

Slika B.23 — Elementi od lakog betona — Geometrija 1 / 1,2

Tabela B.23 — Elementi od lakog betona — Geometrija 1 / 1,2

sa malterom čiji je koeficijent toplotne provodljivosti [W/(m⋅K)] λmater. [W/(m⋅K)] elementa za zidanje 0,16 0,32 0,801) 0,35 0,32 / 0,31 0,31 / 0,32 0,29 / 0,34 0,50 0,27 / 0,37 0,27 / 0,37 0,25 / 0,40 0,67 0,24 / 0,42 0,24 / 0,42 0,22 / 0,45 0,83 — 0,21 / 0,48 0,20 / 0,50 1,00 — — 0,19 / 0,53 1,25 — — 0,17 / 0,59 1,50 — — 0,15 / 0,67

1) Ove vrednosti važe ukoliko vertikalne fuge nisu malterisane; to znači da redovi šupljina nisu prekinuti u vertikalnim spojevima.

(udeo poprečnih veza: 16 % — 21 %; udeo šupljina: 58,9 %) Nazivne mere: l = 380 mm, w = 300 mm, hU= 221 mm; hM= 12 mm

Slika B.24 — Elementi od lakog betona — Geometrija 1,7 / 1,2

Tabela B.24 — Elementi od lakog betona — Geometrija 1,7 / 1,2

sa malterom čiji je koeficijent toplotne provodljivosti [W/(m⋅K)] λmater. [W/(m⋅K)] elementa za zidanje 0,16 0,32 0,801) 0,35 0,42 / 0,24 0,41 / 0,24 0,37 / 0,27 0,50 0,36 / 0,28 0,35 / 0,29 0,33 / 0,30 0,67 — 0,31 / 0,32 0,29 / 0,34 0,83 — 0,28 / 0,36 0,26 / 0,38 1,00 — — 0,24 / 0,42 1,25 — — 0,22 / 0,45 1,50 — — 0,20 / 0,50

(udeo poprečnih veza: 13 % — 19 %; udeo šupljina: 54,4 %) Nazivne mere: l = 380 mm, w = 300 mm, hU= 221 mm; hM= 12 mm

(36)

sa malterom čiji je koeficijent toplotne provodljivosti [W/(m⋅K)] λmater. [W/(m⋅K)] elementa za zidanje 0,32 0,801) 0,35 0,41 / 0,24 0,38 / 0,26 0,50 0,35 / 0,29 0,33 / 0,30 0,67 0,31 / 0,32 0,29 / 0,34 0,83 0,29 / 0,34 0,27 / 0,37 1,00 — 0,25 / 0,40 1,25 — 0,22 / 0,45 1,50 — 0,21 / 0,48

(udeo poprečnih veza: 11 % — 16 %; udeo šupljina: 51,8 %)

Nazivne mere: l _{= 380 mm, w = 300 mm; h}U= 221 mm; hM= 12 mm

sa malterom čiji je koeficijent toplotne provodljivosti [W/(m⋅K)] λmater. [W/(m⋅K)] elementa za zidanje 0,16 0,32 0,801) 0,17 0,77 / 0,13 0,73 / 0,14 0,64 / 0,16 0,35 0,55 / 0,18 0,53 / 0,19 0,48 / 0,21 0,50 0,47 / 0,21 0,45 / 0,22 0,41 / 0,24 0,67 — 0,40 / 0,25 0,37 / 0,27

(udeo poprečnih veza: 11 % — 18 %; udeo šupljina: 40,9 %) Nazivne mere: l = 380 mm, w = 300 mm, hU= 221 mm; hM= 12 mm

(37)

sa malterom čiji je koeficijent toplotne provodljivosti [W/(m⋅K)] λmater. [W/(m⋅K)] elementa za zidanje 0,16 0,32 0,801) 0,17 0,78 / 0,13 0,73 / 0,14 0,64 / 0,16 0,35 0,57 / 0,18 0,54 / 0,19 0,49 / 0,20 0,50 0,49 / 0,20 0,47 / 0,21 0,43 / 0,23

sa malterom čiji je koeficijent toplotne provodljivosti [W/(m⋅K)] λmater. [W/(m⋅K)] elementa za zidanje 0,16 0,32 0,801) 0,17 0,79 / 0,13 0,74 / 0,14 0,64 / 0,16 0,35 0,57 / 0,18 0,55 / 0,18 0,49 / 0,20 0,50 0,49 / 0,20 0,47 / 0,21 0,43 / 0,23