Nisargadata

Full text

(1)JA SAM TO. Razgovori sa ŠRI NISARGADATA MAHARADŽOM.

(2) Naziv originala: I AM THAT Talks with Sri Nisargadatta Maharaj Izdavač: Samostalno izdanje © Copyright: 2008 by Vladimir Ribar Priprema: Ivan Antić Prevodilac: nepoznat Lektura i korektura: Ivan Antić Štampa: Agencija ’Jovan’ Beograd, 2008 Tiraž. 500 ISBN. 2.

(3) "Ono u kome borave sva bića i koje boravi u svim bićima, koje je davalac milosti svima, Svevišnja Duša Univerzuma, Bezgranično Biće - Ja sam To." Amritbindu Upanišad. "Ono što sve prožima, kojeg ništa ne prevazilazi, i koje, kao univerzalni prostor oko nas ispunjava sve potpuno, iznutra i spolja, taj Svevišnji Brahman bez dvojstva - to ti jesi". Šankaračarja. Tragalac je onaj koji traga za samim sobom. Napustite sva pitanja osim jednog: Ko sam ja? Konačno, jedina činjenica u koju ste sigurni je da vi jeste. "Ja jesam" je izvesno, "Ja sam ovo" nije. Težite da spoznate šta ste vi u stvarnosti. Da biste znali ko ste vi, morate najpre tragati i saznati šta vi niste. Otkrijte sve što vi niste - telo, osećanja, misli, vreme, prostor, ovo ili ono - ništa konkretno ili apstraktno što vi opažate ne možete biti vi. Sam čin opažanja pokazuje da vi niste ono što opažate. Što jasnije shvatite da na nivou uma vi možete biti opisani samo u negativnim pojmovima, to ćete brže doći do kraja vašeg traganja i uvideti da ste vi bezgranično biće. Sri Nisargadatta Maharaj. 3.

(4) Predgovor Nije iznenađujuće da je trebalo da se pojavi još jedno novo izdanje knjige "JA SAM TO". Uzvišenost reči izgovorenih od Šri Nisargadata Maharadže, njihova neposrednost, iskrenosti i lucidnost, jasnoća sa kojom se odnose na Najviše, Uzvišeno, čine da je ova knjiga literatura od najviše važnosti. Zapravo, mnogi je smatraju jedinom knjigom duhovnog učenja, zaista vrednom proučavanja. Postoje različite religije i filozofski sistemi koji tvrde da donose smisao ljudskom životu. Ali oni pate od izvesnih bitnih ograničenja. Oni izlažu svoja verovanja i ideologiju milozvučnim rečima, bilo teološki ili filozofski. Pre ili kasnije, vernici, međutim, otkrivaju ograničenost smisla i upotrebljivosti takvih reči. Oni postaju otrežnjeni i teže da napuste sisteme na isti način kao što se napuštaju naučne teorije, kad se, zbog previše kontradikcija u dokazima dovedu u pitanje. Kada sistem duhovne interpretacije (tumačenja) postane neubedljiv i nesposoban da bude racionalno opravdan (podešen), većina ljudi dozvoljava sebi da bude preobraćena u neki drugi sistem. Međutim, uskoro oni otkrivaju ograničenja i kontradikcije (suprotnosti) takođe i u drugim sistemima. U ovakvom neostvarenom traganju prihvatanja i odbacivanja, ono što im ostaje je samo skepticizam i agnosticizam (stvarnost se ne može spoznati), koji ih odvodi do iluzornog (bolesnog) načina življenja, obuzetog samo grubim potrebama života, konzumiranjem materijalnih dobara. Ponekad, ali retko, sumnja može dovesti do intuicije o osnovnoj stvarnosti, mnogo temeljnijoj od one opisane ’svetim izrekama’, religijama ili filozofskim sistemima. Neobično, ali to je pozitivna odlika skepticizma. U takvom stanju skepticizma, a imajući intuiciju o osnovnoj stvarnosti, desilo se da sam čitao knjigu Šri Nisargadata Maharadže: JA SAM TO. Bio sam odmah opčinjen knjigom i nenametljivoj ispravnosti njegovih reči. Mada su reči ograničene po svojoj samoj prirodi, pronašao sam da su iskazivanja Maharadže prozračna kao sjajno uglačani prozori, kako to behu. Međutim, nijedna knjiga duhovnih učenja, ne može da zameni prisustvo samog Gurua. Jedino reči izgovorene direktno vama od Gurua potpuno gube svoju nesavršenost. U Guruovom prisustvu i poslednje umom postavljene granice se osvetljavaju i nestaju. Šri Nisargadata Maharadž je, zaista takav Guru. On nije propovednik, ali daje tragaocu sve one nagoveštaje i smernice koje mu trebaju. Stvarnost koja isijava iz njega je Apsolutna i autentična. Pošto su iskusili istinitosti njegovih reči na stranicama knjige JA SAM TO, i inspirisani njima, mnogi sa Zapada su našli put do Maharadže tragajući za prosvetljenjem. Maharadžino tumačenje Istine se ne razlikuje od onoga iz Džnana joge (Advaita Vedante). Ali on je opisuje na njemu svojstven način. Raznovrsni oblici oko nas, kaže on, su stvoreni od pet elemenata. Oni su prolazni, u stanju su neprestanog toka i potčinjeni su zakonu uzročnosti. Sve ovo se takođe odnosi na telo i na um, jer su oba privremeni i podložni rađanju i umiranju. Mi znamo da spoljašnji svet možemo upoznati samo posredstvom telesnih čula i uma. Kao i u Kantovom gledištu to je uzajamna veza ljudskog saznajnog subjekta (sistema), i predstavlja temeljnu strukturu našeg načina saznavanja. Ovo znači da vreme, prostor i uzročnost nisu "objektivni" ("stvarni"), ili da su neki spoljni entiteti, već mentalne kategorije u kojima je sve smešteno (oblikovano). Postojanje i oblik svih stvari zavise od uma. Poimanje 4.

(5) (saznanje) je mentalni proizvod (plod), a svet viđen umom je subjektivan i privatan (ličan) svet koji se menja neprestano u skladu sa nespokojstvom samoga uma. Naspram nespokojnog uma, sa njegovim ograničenim kategorijama (svojstvima) dualnosti, subjektivnosti, spontanosti, itd. - stoji uzvišeni neograničeni opažaj "JA SAM". Jedina stvar u koju mogu da budem siguran je da "JA SAM" nije mentalni "ja sam" u Kartezijanskom smislu, ali bez svih osobina. Neprestano nas Maharadž navodi da obratimo pažnju na ovu osnovnu činjenicu sa ciljem da bi osvestili naše "JA SAM" i na taj način se oslobodili svojih samostvorenih ograničenja. On kaže: Jedino istinito stanovište je "JA SAM". Sve drugo je samo zaključivanje (izvođenje). Bez imalo napora možete promeniti "Ja sam…" u "Ja nisam…". Sagledajte, onaj koji stvarno doživljava nije um, već ’ja sam’, svetlost u kojoj se sve pojavljuje. Sopstvo je zajednički faktor (suština) u korenu svakog iskustva, svesnost u kojoj se sve odigrava. Celokupno polje uma je samo film, ili trunka (mrlja), u "JA SAM" svesti. Ovo "JA SAM" je, budući svesno svesnosti, svesno sebe samog. A to je neopisivo, jer ono nema atributa (svojstava). Ono je samo bivanje mene samog, a bivanje mene samog (mog bića) je sve to što uistinu postoji (jeste). Sve što postoji, postoji u meni samom (kao moje Sopstvo). Nema ničega, što je različito od mene. Nema dualnosti, a prema tome ni bola. Nema problema. To je sfera ljubavi u kojoj je sve savršeno. Šta se dešava, dešava se spontano, bez namere, kao starenje ili rast kose. Ostvari ovo i budi slobodan od ograničenja uma. Sagledaj da u dubokom snu nema saznanja da sam ovo ili ono. Ipak "JA SAM" ostaje (postoji). Sagledaj večno sada. Sećanja izgledaju kao da donose stvari iz prošlosti, ali sve što se dešava, dešava se jedino u sadašnjosti. Jedino u bezvremenskom sada pojave manifestuju same sebe. Prema tome, vreme i uzročnost ne postoje u stvarnosti. "JA SAM" pre sveta, tela i uma. "JA SAM" sfera u kojoj se oni pojavljuju i nestaju. "JA SAM" izvor svih njih, univerzalna moć, pomoću koje se svet sa svim svojim zbunjujućim i raznolikim promenama manifestuje. Uprkos svoje iskonske budnosti, osećaj "JA SAM" ipak nije Najviši (Svevišnji). Nije Apsolutan. Osećaj ili ukus "ja sam" (I am-ness) nije apsolutno iznad vremena. Budući suština od pet elemenata, on, na neki način, zavisi od sveta. On izvire iz tela koje je, sa svoje strane, sagrađeno od hrane, koja sadrži pet elemenata. Ono nestaje kad telo umre, kao mrlja (tačka) kada se tamjan zapali. Kada se čista svest ostvari nikakva potreba više ne postoji, niti čak ni za "ja sam" koje je koristan ukazivač, direktni nagoveštaj prema Apsolutnom. Svesnost "ja sam" onda lagano nestaje. Ono što ostaje (preovladava) je to što ne može biti opisano, što je iznad reči (ostaje samo Apsolutno na koje je 'Ja sam' jedino direktno ukazivalo). To je to stanje koje je najstarije, stanje čistog potencijala (mogućnosti), koje je izvor svega. "Ja sam" je (najfiniji, najdirektniji) odraz univerzuma (u čoveku). To je ono stanje koje je džnani (Mudrac) ostvario. Najbolje što možete uraditi je da pažljivo slušate džnania (mudraca) - čiji je Šri Nisargadata živi primer - i da mu verujete i da se pouzdate. Takvim slušanjem vi ćete shvatiti da je njegova stvarnost i vaša stvarnost. On vam pomaže da vidite prirodu sveta i "Ja sam". On vam dokazuje (tera vas) da treba da studirate (posmatrate) ponašanje tela i uma sa intenzivnom i ozbiljnom koncentracijom, da bi prepoznali da vi niste ni jedno od njih i da treba da ih se odreknete (da ih ne smatrate za vašu suštinu). On savetuje da se neprestano vraćamo našoj suštini "ja sam" kao svom jedinom 5.

(6) prebivalištu, izvoru kada ništa ne postoji, dok ego kao ograničenje "ja sam" ne iščezne. Tek onda će se najviše ostvarenje desiti bez napora. Zapazite reči mudraca koje se probijaju kroz sve koncepte i dogme. Maharadž kaže: "Dok ne postanete samoostvareni, dok ne steknete znanje o samom sebi, dok ne prevaziđite sebe, sve dotle, sve ove "cock-and-bull" (izmišljotine) priče su potrebne, svi ovi koncepti. Da, one su koncepti (pojmovi), čak je to i "ja sam", ali sigurno nema koncepta vrednijeg od toga. Tragalac treba da ih razmatra najozbiljnije, jer oni nagoveštavaju Najvišu Stvarnost. Nikakvi bolji koncepti nisu u mogućnosti da zamene sve koncepte. Zahvalan sam Sudhakar S. Dikšitu, izdavaču, koji me je pozvao da napišem predgovor ovom novom izdanju knjige JA SAM TO i tako mi omogućio da pokažem svoju zahvalnost Sri Nisargadata Maharadži, koji je proširio najuzvišenije znanje na najjednostavniji, najjasniji i najubedljiviji način. Filozofski fakultet Erazmus Univerzitet Roterdam, Holandija Juni, 1981. Douwe Tiemersma. KO JE NISARGATA MAHARADŽ? Kada smo ga pitali o datumu njegovog rođenja Majstor je odgovorio da on nije nikad rođen! Pisanje biografije Šri Nisargadata Maharadže je frustrirajući i neuspešan zadatak. Jer, ne samo da su podaci o njegovom rođenju nepoznati, već nema pouzdanih činjenica o njegovim ranim godinama. Međutim neki od njegovih starijih rođaka i prijatelja kažu da je on rođen u martu 1897 godine na dan punog meseca, koji se poklapa sa festivalom Hanumana Jaynti, kada Hindusi pokazuju svoje poštovanje Hanumana, takođe zvanog i Maruti, majmunskom Bogu iz poznatog epa Ramajane. I do bi povezali njegovo rođenje sa ovim povoljnim (svetim) danom, njegovi roditelji dali su mu ime Maruti. Pouzdane informacije o njegovom dečaštvu i ranoj mladosti su nepovezane i nesigurne (neispitane). Saznali smo da je njegov otac Šivrampant, bio promašen čovek, koji je radio neko vreme kao kućni poslužitelj u Bombaju, a kasnije dopunjavao svoje prinadležnosti kao sitan farmer u Kandalgaonu, malom selu u šumskom predelu Ratnagiri distrikta (okruga) Maharaštrea. Maruti je odrastao skoro bez obrazovanja (školskog). Kao dečko pomagao je ocu u takvim poslovima kao što su - čuvanje stoke, rad na polju i donošenje porudžbina, sve što je bilo potrebno u skladu sa njegovim mogućnostima. Njegova zadovoljstva (zabave) bila su jednostavna kao i njegovi poslovi (rad), ali on je bio obdaren jednim radoznalim umom koje je vrvio pitanjima svih vrsta (oblasti). Njegov otac je imao prijatelja Brahmina koji se zvao Višnu Taribhani Gore, koji je bio pobožan čovek i koji je polagao mnogo na poljske poslove. Gore je često govorio o religioznim temama, a dečko Maruti je pažljivo slušao i bavio se ovim temama mnogo više nego što bi bilo ko pretpostavljao. Gore je bio za njega idealan čovek - ozbiljan, ljubazan i mudar. Kada je Maruti napunio osamnaest godina njegov otac je umro, ostavljajući svoju udovicu, četiri sina i dve kćeri. 6.

(7) Siromašan prihod od male farme još se je umanjio, posle smrti njegovog oca i nije bio dovoljan da ishrani tako mnogo usta. Maruti je napustio selo i otišao u Bombaj da traži posao, i Gore ga je pratio u tome nešto kasnije. Govorilo se da je u Bombaju on radio nekoliko meseci kao slabo plaćen mlađi trgovački pomoćnik u jednoj poslovnici, ali je napustio posao sa gađenjem. Zatim je uzeo malu trgovinu kao prodavnicu cveća i počeo je sa prodavnicom dečje odeće, duvana i ručno pravljenih seoskih cigareta. Ovaj posao je procvetao tokom vremena i doneo mu neku vrstu finansijske sigurnosti. U toku tog perioda on se oženio i imao sina i tri kćeri. Detinjstvo, mladost, ženidba, potomstvo - Maharadž je živeo jednoličan život bez posebnih događaja sve do svojih sudnjih godina bez neke naklonosti uopšte ka svetosti da bi je sledio. Među njegovim prijateljima, u to vreme, bio je neki Jašvantrao Bagkar, koji je bio poklonik Sri Sidharamešvar Maharadže, duhovnog učitelja Navnath Sampradaja, sekte Hinduizma. Jedne je večeri Bagkar odveo Marutija svom Guruu i te večeri se pokazalo da je to bila ključna prekretna tačka u njegovom životu. Guru mu je dao mantru i instrukcije za meditacije. Rano u svojoj praksi on je počeo da dobija vizije i povremeno je čak padao u trans. Nešto je eksplodiralo unutar njega, kao da je dalo rođenje kosmičkoj svesnosti, osećaju večnog života. Identitet Marutija, sitnog trgovca, rastopio se u prosvetljenu ličnost Šri Nisargadata koja se pojavila. Većina ljudi živi u svetu ego svesti (odvojenosti) i nema želju ili snagu da to napusti. Oni postoje samo za sebe same, svi njihovi napori su usmereni prema dosezanju samozadovoljstva (sebičnosti) i ličnog isticanja. Postoje, međutim, vidioci (sveci), učitelji i buditelji (gurui), koji, dok spolja očevidno žive u istom svetu, žive istovremeno u drugom svetu takođe - svetu kosmičke svesnosti obasjani beskonačnim znanjem. Posle svog prosvetljujućeg iskustva Šri Nisargadata Maharadž počeo je da živi takav dvostruki život. On je vodio svoju prodavnicu, ali je prestao da bude profitno orijentisan trgovac. Kasnije, napuštajući svoju porodicu i posao, on je postao prosjak, hodočasnik prostrane i raznolike Indijske religiozne scene. Išao je bosonog na svom putu ka Himalajima, gde je planirao da provede ostatak svojih godina u traženju večnog života. Ali uskoro je odlučio da se vrati istim putem nazad kući, shvatajući besmislenost takvog traganja. Spoznao je da večni život ne treba tražiti, on ga već ima. Prevazilazeći ideju ’ja sam telo’, zadobio je mentalno stanje velike radosti, mira i uzvišenosti, tako da je sve u poređenju s tim bilo bezvredno. On je postigao samoostvarenje. Mada neobrazovan (školski), Majstor je svoju konverzaciju pojasnio do jednog izvanrednog (uzvišenog) nivoa. Mada rođen i vaspitan u siromaštvu, on je najbogatiji od najbogatijeg, jer ima neograničeno bogatstvo izvornog (večnog) znanja, tako da su u poređenju s njim, i najveća blaga samo školjkice. On je srdačan i nežan, lukavo duhovit, potpuno bez straha i apsolutno istinit inspirišući, podučavajući i podržavajući svakoga ko mu dođe. Svaki pokušaj da se napišu biografski podaci o takvom čoveku je trivijalan i uzaludan. Jer on nije čovek sa prošlošću ili budućnošću. On je živa sadašnjost - večna i nepromenljiva. On je Sopstvo koje je sve.. 7.

(8) KOMENTAR PREVODIOCA Susreo sam se sa Šri Nisargadata Maharadžom pre nekoliko godina i bio sam zadivljen spontanom jednostavnošću njegove pojave i ponašanja, dubinom i istinitošću njegove ozbiljnosti u razjašnjavanju svog iskustva. Mada je njegov mali stan u predgrađu Bombaja skroman i vrlo težak za pronalaženje, ipak mnogi nalaze put do njega. Većina od njih su Indijci, koji slobodno razgovaraju na njihovom maternjem jeziku, ali tu je bilo takođe mnogo stranaca, kojima je bio potreban prevodilac. Kad god sam bio prisutan taj zadatak bi bio poveren meni. Mnoga postavljena pitanja i dati odgovori bili su toliko zanimljivi i značajni da je korišten i magnetofon. Dok je većina traka (magnetofonskih) bila normalnog Marati-engleskog tipa, neka su bila poliglotski šifrovana na nekoliko Indijskih i Evropskih jezika. Kasnije svaka traka je bila dešifrovana i prevedena na engleski. Nije bilo lako prevesti doslovno, a u isto vreme izbeći monotona ponavljanja i ponavljanja. To daje nadu da ovaj prevod magnetofonskih traka neće umanjiti uticaj ovog jasnog, genijalnog i na mnogo načina neobičnog ljudskog bića. Marati verzija ovih govora, lično verifikovana od samog Šri Nisargadata Maharadže, bila je posebno objavljena. Bombaj, oktobar 16, 1973. 8. Prevodilac Maurice Frydman.

(9) PRIMEDBA IZDAVAČA Sadašnje izdanje knjige JA SAM TO je prerađena i ponovo izdata verzija 101 razgovora, koja se je pojavila u dva toma u ranijim izdanjima. Ne samo da je materija bila preuređena na čitljiviji slog i sa naslovima poglavlja, već su nove slike Šri Nisargadate Maharadže uključene, a dodaci sadrže izvestan do sad neobjavljen i vredan materijal. Preporučujem posebnu pažnju čitaocu na prilog pod naslovom "Nisarga joga" (dodatak I), u kome je moj poštovani prijatelj, pokojni Maurice Frydman, jezgrovito prikazao učenje Maharadža. Jednostavnost i skromnost su osnovne karakteristike njegovog učenja, kako to Maurice primećuje. Majstor ne propagira nikakvo intelektualno učenje (koncept) ili doktrinu. On ne stavlja pred tragaoca neke preduslove i srećan je sa njima. U stvari Šri Nisargadata Maharadž je naročito slobodan od svakog poniženja i osuđivanja, grešnik i svetac samo izmenjuju iskustva. Svetac je grešio, a grešnik može da bude prosvećen. Vreme ih je razdvojilo, vreme će ih spojiti. Učitelj ne procenjuje; njegova jedina briga je "patnja i okončavanje patnje". On zna iz svog ličnog i trajnog iskustva da su koreni patnje u umu i da je um taj koji se mora osloboditi od svojih destruktivnih i iskrivljenih navika. Od ovih navika identifikacija sebe sa projekcijama uma je najsudbonosnija. Sa primerom i poukom Šri Nisargadata Maharadž pokazuje kraći put, nelogičan (nesvakidašnji) ali iskustveno pouzdan. To deluje kad se razume. Revidiranje i izdavanje knjige JA SAM TO, bilo je za mene hodočašće za moje unutarnje Sopstvo - odjednom oplemenjeno i prosvetljeno. Uradio sam moj posao u duhu prosvećenosti, sa velikom ozbiljnošću. Posmatrao sam pitanja svakog pitaoca kao moje sopstveno pitanje i upijao odgovore od Majstora sa umom ispražnjenim od svega što sam znao. Međutim, u ovom procesu koji bi mogao biti nazvan dvoglasna meditacija, moguće je da sam se na nekim mestima mogao izgubiti u hladnokrvnoj preciznosti oko sintakse i interpunkcije, očekivane od jednog izdavača. Zbog takvih propusta, ako ih ima, molim oproštaj od čitaoca. Pre nego što zaključim, želeo bih da izrazim moju duboku zahvalnost Profesoru Douve Fiemersma iz Filozofskog Fakulteta Erazmus, Univerzitet Roterdam, Holandija za priloženi novi Predgovor ovom izdanju. To što se on odazvao na moj zahtev odmah, čini me još zahvalnijim. Bombaj Izdavač Sudhakar S. Dikšit Juli, 1981.. 9.

(10) 1. OSEĆAJ "JA SAM" Pitalac: Dnevno iskustvo, koje imamo kad se budimo, je da se svet iznenada pojavio. Odakle to dolazi? Maharadž: Pre nego bilo šta može da se pojavi našem biću, mora da postoji neko kome to dolazi. Svo pojavljivanje i nestajanje unapred pretpostavlja promenu nasuprot neke nepromenljive pozadine (osnove). P: Pre buđenja ja sam bio nesvestan. M: U kom smislu? Da li zaboravljajući ili nemajući iskustvo? Da li možda imate iskustvo čak i kad ste nesvesni? Možete li postojati a da to ne znate? Gubitak pamćenja; da li je to dokaz da i ne postojite? I da li vi možete opravdano govoriti o vašem sopstvenom nepostojanju kao stvarnom iskustvu? Vi ne možete reći čak i to da vaš um ne postoji. Ne budite li se vi kad vas pozovu (bude)? A pri buđenju, nije li to bio osećaj "ja sam" koji prvi dolazi? Neko seme (zrnce, iskra) svesnosti mora da postoji i u toku spavanja, ili nesvesti. Pri buđenju iskustvo se pokreće u sledu: "Ja sam - telo – (u) svet(u)." Može izgledati da se to dešava sukcesivno, ali u stvari, sve je to istovremeno, samo jedna ideja o imanju tela u svetu. Može li postojati osećaj "ja sam", bez da budemo neko ili nešto. P: Ja sam uvek neko sa svojim sećanjima i navikama. Ja ne znam za drugo "ja sam". M: Možda te nešto sprečava da to znaš. Kad ne znaš nešto što drugi znaju, šta radiš? P: Ja tražim izvor njihovog znanja po njihovim instrukcijama (uputima). M: Nije li važno za tebe da znaš da li si ti samo telo ili nešto drugo? Ili možda nisi uopšte? Ne vidite li da su svi vaši problemi telesni problemi - hrana, odeća, prevoz, porodica, prijatelji, ime, slava, sigurnost, preživljavanje - sve ovo gubi svoj smisao u momentu kada vi shvatate da ne možete biti samo telo. P: Kakve je koristi u saznanju da ja nisam telo? M: Čak i kad kažete da vi niste telo to nije sasvim tačno. Na neki način svi ste vi telo, srce i umovi i mnogo više. Idite duboko u osećaj "ja sam" i naći ćete. Kako nalazite stvar koju ste izgubili ili zaboravili? Vi je držite u vašem umu ( mislite na nju) dok je ne nađete. Ovaj osećaj bića (postojanja) "ja sam" je prvi koji se javlja. Pitajte sebe odakle on dolazi, ili samo posmatrajte to u tišini. Kada um boravi u "ja sam" bez pokreta (potpuno smiren), svi ulazite u stanje koje se ne može rečima opisati, ali se može doživeti. Sve što treba da radite je da neprestano pokušavate. Na kraju krajeva osećaj "ja sam" je uvek sa vama (to ste vi), jedino ste vi vezali (poistovetili) sve druge stvari za njega - telo, osećanje, misli, ideje, posedovanje, itd. Sve ove samoidentifikacije (poistovećenja) su obmanjivanja. Zbog njih vi sebe poistovećujete sa onim što niste. P: Onda šta sam ja? M: Dovoljno je da znate šta niste! Ne treba da znate šta jeste. Jer sve dok znanje predstavlja opis u izrazima (pojmovima) koje već poznajete, opažanjem (shvatanjem), ili mišljenjem (idejom), ne može postojati tako nešto kao što je samosaznanje (samoostvarenje), jer ono što ste vi se ne može opisati, osim kao potpuna negacija. Jedino što možete reći je: "Ja nisam ovo, ja nisam ono". Vi ne možete reći: "ovo sam ja" ("ovo je ono što sam ja"), jer to upravo nema smisla. Kada vi možete označiti "ovo ili ono" za vas, to ne može biti vaše Sopstvo. Sigurno, vi ne možete biti "nešto" drugo. Vi niste ništa vidljivo (opažajno) ili zamislivo (zamišljeno). Ali ipak, bez vas ne postoji ni percepcija (opažanje) ni imaginacija (zamišljanje). 10.

(11) Vi posmatrate osećaj srca, mišljenje uma, delovanje tela; sam akt (čin) percepcije (opažanja) pokazuje vam da vi niste ono što opažate. Možete li biti opažanja, iskustva, bez vas? Iskustvo mora "pripadati" nekome. Neko mora doći i izjasniti se (objaviti) to kao njegovo sopstveno. Bez onoga ko doživljava (ima iskustvo), iskustvo nije stvarno. Iskustvo koje vi ne možete imati, od koje je ono koristi vama? P: Osećaj da sam onaj koji ima osećaj "ja sam", nije li to takođe jedno iskustvo? M: Očigledno, sve što je doživljeno je iskustvo. A u svakom iskustvu se pojavljuje njegov iskusitelj (onaj koji doživljava). Sećanje stvara iluziju kontinuiteta. U stvarnosti svako iskustvo ima svog sopstvenog iskusitelja (onog ko doživljava), a osećaj identiteta (ličnosti) je upravo zajednički faktor u osnovi svih odnosa iskusitelj - iskustvo. Identitet i kontinuitet nisu isto. Upravo kao što svaki cvet ima svoju sopstvenu boju, mada su sve boje prouzrokovane od iste svetlosti, tako se mnoga iskustva pojavljuju u nepodeljenoj (jedinstvenoj) i neodvojivoj svesti, svako, odvojeno u sećanju, identično u suštini. Ova suština je koren, temelj, bezvremene i bezgranične "mogućnosti" svih iskustava. P: Kako ću to zadobiti (ostvariti)? M: Vi ne možete to da dobijete, jer ste vi to! To će ostvariti vas, ako mu vi date šansu. Napustite vašu vezanost za nestvarno i stvarno (istinito) će nežno i spremno zakoračiti u svojoj pravoj prirodi. Prestanite da zamišljate da ste vi ovo ili ono, ili da vi činite ovo ili ono, i spoznaja da ste vi izvor i srce svega će vam se sama razotkriti. Sa ovim će doći i velika ljubav, koja nije izbor ili pristrasnost, već moć koja stvara sve stvari vredne ljubavi i dostojne ljubavi.. 2. OPSEDNUTOST TELOM Pitalac: Maharadž, vi sedite ispred mene, a ja sam ovde pored vaših stopala. Šta je osnovna razlika među nama? Maharadž: Ne postoji suštinska razlika. P: Ipak mora postojati neka stvarna razlika, ja sam došao do vas, vi niste došli meni. M: Vi zamišljate razlike pa idete tamo-amo u potrazi za "superiornim" ("uzvišenim") ljudima. P: Vi ste takođe uzvišena (sveta) osoba. Vi tvrdite da znate stvarnost, dok ja ne. M: Da li sam vam ikad rekao da ne znate i da ste zato inferiorni? Pustimo takvima koji izmišljaju (pronalaze) takve razlike da ih dokažu! Ja ne tvrdim da znam šta vi niste. U stvari, ja znam mnogo manje to nego vi. P: Vaše reči su mudre, vaše ponašanje dostojanstveno, vaša milost (veličina) svemoćna. M: Ja ne znam ništa o tome i ne vidim razliku između vas i mene. Moj život je niz događaja, kao i vaš. Jedino što sam ja nevezan i vidim prolaznu dramu (igru) kao prolazni san (paradu), dok ste vi vezani za stvari i krećete se zajedno sa njima. P: Šta vas čini tako spokojnim? M: Ništa posebno. Desilo se tako da sam verovao svom Guruu. On mi je rekao da sam ništa do moje Sopstvo i ja sam mu poverovao. Verujući njemu ponašao sam se dosledno tome i prestao da se brinem o onome što ja nisam i što nije moje. 11.

(12) P: Zašto ste vi bili sretni da verujete vašem Učitelju, dok je naša vera nominalna (naslovljena) i verbalna (usmena)? M: Ko zna zašto? Tako se desilo. Stvari se dešavaju bez uzroka i posebnog razloga i, posle svega, zašto je važno ko je ko? Vaše visoko mišljenje o meni je samo vaše mišljenje. Svakog momenta ga možete promeniti. Zašto vezivati, davati važnost mišljenjima, čak i našim sopstvenim? P: Ipak vi ste različiti. Vaš um izgleda da je uvek smiren i sretan. I čuda se dešavaju oko vas. M: Ja ne znam ništa o čudima, i sam se čudim da li priroda dopušta izuzetke u svojim zakonima, ako ne, mi se slažemo da je sve čudo. U pogledu mog imena, ne postoji takva stvar (čudo). Postoji svest u kojoj se sve dešava. To je sasvim očevidno i u svačijem iskustvu. Vi samo ne gledate dovoljno pažljivo. Posmatrajte dobro (jasno) i vidite šta ja vidim. P: Šta vi vidite? M: Ja vidim ono što i vi takođe možete videti, ovde i sada, ali vi gledate iz pogrešnog fokusa (središta) vaše pažnje. Vi ne obraćate pažnju na vas same. Vaš um je samo sa stvarima, ljudima i idejama, nikad sa vama samima. Dovedite sebe u fokus (središte, izvorište), postanite svesni svog sopstvenog postojanja. Vidite kako funkcionišete, posmatrajte motive i rezultate vaših akcija. Proučavajte zatvor koji ste sagradili oko sebe nenamerno. Saznajući šta vi niste, vi ćete doći do saznanja šta jeste. Povratak vama, vašem sopstvu, nazad je kroz odbijanje i odbacivanje. Jedna stvar je izvesna (sigurna): stvarnost nije imaginarna (zamišljena), to nije proizvod uma. Čak i osećaj "ja sam" nije neprekidan mada je to koristan indikator (nagoveštaj), on pokazuje gde tražite, ali ne šta tražite. Samo imajte dobar pogled na to. Jednom kad budete ubeđeni da možete reći o samom sebi istinski jedino "ja sam", i da ništa do to ne može biti označeno, to možete biti vi (vaše Sopstvo), tada je potreba za "ja sam" prevaziđena - vi više nemate nameru verbalizovanja šta ste vi. Sve što vam je potrebno je da se oslobodite namere da definišete samog sebe. Sve definicije pripadaju samo vašem telu i njegovom izražavanju. Jednom kada vaša opsednutost telom nestane, vratićete se vašem prirodnom stanju, spontano i bez napora. Jedina razlika između nas jeste da sam ja svestan svog prirodnog stanja, dok ste vi udubljeni u misli. Upravo kao što zlato oblikovano u ornamente (ukrase) nije različito od zlatnog praha, tako smo i mi jedno u suštini - jedino se razlikujemo po spoljašnjem izgledu i aktivnostima uma. Mi otkrivamo to kad bivamo marljivi, kada istražujemo, ispitujemo, postavljamo pitanja i danju i noću, dajući život da bi to otkrili.. 12.

(13) 3. VEČNA SADAŠNJOST Pitalac: Kako mogu da shvatim, nema ničega lošeg u vezi sa mojim telom niti sa mojim stvarnim bićem. Oba nisu moj produkt i ne moraju da budu poboljšavana. Ono što je krenulo na loše je "unutarnje telo", nazovimo ga umom, materijalnom svesnošću, antahkaranom (unutarnjim organom), bilo kako da se zove. Maharadž: šta vi smatrate da je loše sa vašim umom? P: On je nemiran, pohlepan na zadovoljstvo a uplašen od neprijatnog (neugodnog). M: Šta je pogrešno u njegovom traženju prijatnog i odbijanja neprijatnog? Između obala bola i zadovoljstva reka života protiče! Jedino kada um odbija da prati taj tok života, i vezuje se za obale, tada nastaje problem. Smatram prihvatanjem toka života stav: neka dođe šta će doći i neka ode šta će otići. Želje nema, straha nema, posmatrajte stvarnost, kako i kad se dešava, jer vi niste ono što se dešava, vi ste onaj kome se to dešava. Konačno, vi čak niste ni posmatrač kome se to dešava. Vi ste krajnja svest koja omogućava sve, i materijalnu manifestaciju i onoga kome se ona ispoljava. P: Ali između tela i Sopstva su oblaci misli i osećanja, koji ne služe ni telu ni Sopstvu. Ove misli i osećanja su nesolidni, prolazni i besmisleni, samo mentalna prašina koja zaslepljuje i prigušuje, oni su uništavajući i zamračujući. M: Svakako, sećanje na neki događaj se ne može smatrati kao događaj sam po sebi. Niti može biti predviđanje. Postoji nešto izuzetno i jedinstveno u vezi sadašnjeg događaja (u sadašnjosti), što prethodni ili dolazeći nemaju. Postoji životnost u njemu, jedna aktuelnost (stvarnost, zbilja), on upravo prosvetljava. Postoji "obeležje stvarnosti" o sadašnjosti (zbilji), što prošlost i budućnost nemaju. P: Šta daje sadašnjosti to "obeležje stvarnosti"? M: Nema ništa posebno u sadašnjim događaju što ga čini različitim od onog iz prošlosti ili budućnosti. Za trenutak prošlost je bila stvarna (realna), a budućnost će biti takođe. Šta čini sadašnjost tako različitom? Očevidno, moje prisustvo. Ja sam stvaran, jer ja sam uvek upravo u sada, u sadašnjosti, i ono što je sa mnom sudeluje u mojoj stvarnosti. Prošlost je u sećanju, budućnost u imaginaciji. Nema ništa i samom sadašnjem događaju što ga čini izdvojenim kao stvarnim. To može biti neka jednostavna povremena pojava (događaj) kao kucanje časovnika. Uprkos našem znanju da je periodično kucanje identično, sadašnji otkucaj je sasvim različit od prethodnog i sledećeg - kao zapamćen ili očekivan. Stvar fokusirana (usredsređena) u sadašnjosti je sa mnom, jer Ja sam uvek prisutan, to je moja sopstvena realnost (stvarnost) da ja sudelujem u sadašnjem događaju. P: Ali mi se bavimo stvarima kojih se sećamo kao da su stvarne. M: Mi razmatramo sećanja jedino kad ona dođu u sadašnjost. Zaboravljeno nije od važnosti (ne uzima se) dok se osoba ne seti - što sadrži u sebi (zahteva) dovođenje u sadašnjost. P: Da, ja mogu da vidim da postoji u sadašnjosti neki nepoznat faktor (činilac) koji daje trenutno stvarnost prolaznoj stvarnosti. M: Ne treba da kažete da je to nepoznato, jer to vidite u stalnom delovanju. Otkad ste se rodili da li se to ikad promenilo? Stvari i misli se menjaju neprestano. Ali osećaj da je stvarno ono što je u sadašnjosti, nije se nikad promenio. Čak ni u snu. P: U dubokom snu nema iskustva o sadašnjoj stvarnosti. 13.

(14) M: Praznina dubokog sna je uglavnom zbog gubitka posebnih memorija. Ali glavno sećanje o dobrobiti je tu. Postoji razlika u osećaju kad mi kažemo "ja sam bio u dubokom snu" od "ja sam bio odsutan". P: Ponoviću pitanje sa kojim smo počeli: između izvora života i ispoljavanja života (koji je telo), postoji um i njegova stalna promenljiva stanja. Strujanje (talasanje) mentalnih stanja je beskrajno beznačajno i bolno. Bol je stalni faktor. Ono što mi zovemo zadovoljstvom to je samo međuprostor (praznina) interval (između dva bolna stanja). Želja i strah su izopačeni sačinitelji života, i oba su sačinjena od bola. Naše pitanje je: postoji li radostan um? M: Želja je sećanje na zadovoljstvo, a strah je sećanje na bol. Oba čine um nemirnim. Trenuci zadovoljstva su samo pauze u životnom toku. Kako um može biti radostan? P: Istina je da želimo zadovoljstvo, ili očekujemo bol. Ali postoje trenuci neočekivane, nepredviđene radosti. Čiste radosti, nezagađene željom - netražene, nezaslužene, Bogom dane. M: Ipak, radost je samo radost naspram pozadine bola. P: Da li je bol kosmička činjenica, ili čisto mentalna? M: Univerzum je potpun kao celina, a gde je potpunost, gde ništa ne nedostaje, šta može da zada bol? P: Univerzum može biti potpun kao celina, ali nepotpun u delovima (detaljima). M: Deo celine viđen u odnosu (povezanosti) na celinu je takođe potpun. Jedino kad je viđen odvojeno (izolovano) on postaje nedovoljan (nepotpun) i na taj način mesto (sedište) bola. Šta nas dovodi do izolacije (odvojenosti)? P: Ograničenja uma, naravno. Um ne može da vidi celinu za deo celine. M: Potpuno tačno. Um, po svojoj prirodi, deli (odvaja) i suprotstavlja. Može li postojati drugačiji um, koji sjedinjuje i harmonizuje (usaglašava), koji vidi celinu u delu celine i deo celine kao potpuno sjedinjen sa celinom? P: Drugačiji um - gde tragati za njim? M: U prevazilaženju (nadilaženju) ograničenog, razdvajajućeg i suprotstavljajućeg uma. U napuštanju mentalnog procesa (načina mišljenja) koga smo dotad poznavali. Kada se to desi, um je rođen ponovo. P: U takvom umu (koji sjedinjuje) problem radosti i bola (tuge) više ne postoji? M: Ne onako kako ih mi znamo, kao poželjne ili odvratne (neprijatne). To tada postaje više pitanje ljubavi koja teži da se ispolji i susretne sa preprekama. Sveobuhvatni (celoviti) um je ljubav u akciji, koja se bori sa okolnostima, u početku frustrirajućih, ali na kraju pobeđuje. P: Između duha i tela, da li je ljubav ta koja osigurava povezanost? M: A šta bi drugo? Um stvara pakao razdvojenosti, srce ga prevazilazi.. 4. STVARNI SVET JE IZNAD UMA Pitalac: U izvesnim prilikama pitanje se pojavljuje da li je Univerzum podvrgnut zakonu uzroka, ili da li on postoji i funkcioniše van zakona. Vi ste dakle mišljenja, da je on neuzročan, da se sve, ma kako malo, bez uzroka, pojavljuje i iščezava bez nekog znanog razloga. Maharadž: Pošto je prostor (i vreme) fizički ili mentalan, to uzročnost znači sled događaja u prostoru i vremenu. Vreme, prostor, uzročnost su mentalne kategorije, koje se pojavljuju i nestaju (prestaju) sa umom. P: Sve dok um funkcioniše (deluje), uzročnost je valjan (pravovaljan) zakon. 14.

(15) M: Kao i sve mentalno, takozvani zakon uzročnosti je kontradiktoran sam sebi. Ništa u postojanju (egzistenciji) nema poseban uzrok, ceo Univerzum doprinosi postojanju čak i najmanje stvari, ništa ne može biti onako kakvo je bez Univerzuma. Kada je izvor i temelj celine, jedini uzrok i svega pojedinačnog, govoriti o uzročnosti kao univerzalnom zakonu je pogrešno. Univerzum nije ograničen sa svojim sadržajem, pošto su njegovi potencijali beskonačni; pored toga on je manifestacija ili izraz principa i fundamentalnosti (bitnosti) i potpune slobode. P: Da, može da se uoči da je sasvim pogrešno kada, generalno govoreći o nekoj stvari, ističemo da je ona jedini uzrok drugoj stvari. U svakodnevnom životu mi započinjemo stalno delovanje sa očekivanjem rezultata (sa svrhom ishoda). M: Da, ima takvih aktivnosti koje se odvijaju zbog neznanja. Kad bi ljudi znali da se ništa ne može desiti dok ceo Univerzum ne učini da se to desi, oni bi postigli mnogo više sa manje rasipanja energije. P: Ako je celina uzrok svega, kako možemo govoriti o usmerenom delovanju prema određenom uspehu? M: Samo zalaganje (težnja) za uspehom (dostignućem) je takođe jedino izražavanje ukupnog Univerzuma. To se pokazuje sámo kada se energetski potencijal poveća na određenoj tački. Zabluda vremena vas zavodi da govorite o uzročnosti. Kada se prošlost i budućnost sagledaju u bezvremenom (večnom) sada kao delovi zajedničkog uzora, ideja o uzročnom efektu (posledici) gubi svoju verodostojnost i kreativna sloboda zauzima njegovo mesto. P: Ipak, ne mogu da shvatim kako išta može da dođe (da se desi) bez uzroka. M: Kad ja kažem da je stvar (pojava) bez uzroka, ja mislim da ona može biti bez posebnog uzroka. Vaša rođena majka nije bila neophodna da vam da rođenje; vas je mogla roditi neka druga žena. Ali vi niste bili u mogućnosti da se rodite bez Sunca i Zemlje (planete). Čak ni ovo nije moglo prouzrokovati vaše rođenje bez najvažnijeg faktora: vaše sopstvene želje da se rodite. To je želja koja daje život (rođenje), koja daje oblik i ime. Želja je zamišljena i manifestuje samu sebe kao nešto opipljivo ili shvatljivo. Zato je i stvoren svet u kome mi živimo, naš personalni (individualni) svet. Stvarni svet je iznad vidokruga (znanja) uma, mi ga vidimo kroz mrežu naših želja, podeljeni u bolu i zadovoljstvu, ispravnom i pogrešnom, unutrašnjem i spoljašnjem. Da bi videli Univerzum onakav kakav jeste, morate zakoračiti iznad mreže. To nije tako teško, jer je mreža puna rupa. P: Šta vi podrazumevate pod rupama? I kako ih pronaći? M: Gledajte u mrežu i njene mnoge suprotnosti (kontradiktornosti). Vi činite i ne činite pri svakom koraku. Vi želite mir, ljubav, sreću (radost) a radite naporno da stvorite bol, mržnju i rat. Vi želite dug život a jedete previše, želite prijateljstvo a eksploatišete. Gledajte vašu mrežu kako je satkana od takvih protivurečnosti i otklonite ih – samo vaše prepoznavanje će učiniti da one nestanu. P: Pošto moje uočavanje protivurečnosti čini da one odu, ne postoji li uzročna veza između mog gledanja i njihovog odlaska? M: Uzročnost čak i kao koncept (pojam), ne dovodi do haosa. P: Do kog stepena je želja uzročni faktor? M: Jedan od mnogih. Za sve postoje nebrojeni uzročni faktori. Ali izvor svih njih je Beskonačna Mogućnost, Svevišnja Stvarnost, koja je u vama i koja daje svoju moć i svetlost i ljubav svakom iskustvu. 15.

(16) Ali ovaj izvor nije uzrok, a uzrok nije izvor. Zbog ovoga, ja kažem da je sve bezuzročno. Vi znate da pokušate da uđete u trag kako se stvari dešavaju, ali ne možete da nađete zašto su stvari takve kakve jesu. Stvar je onakva kakva je, jer je Univerzum takav kakav je. 5. ROĐENO MORA DA UMRE Pitalac: Da li je svesnost svedočenja stalna ili nije? Maharadž: Nije stalna. Znalac (onaj koji zna) pojavljuje se i određuje zajedno sa znanim (saznanjem). Ono u čemu oba, i znalac i znano, nastaju i određuju se, jeste izvan vremena. Reči ‘stalno’ ili ‘večno’ nisu prikladne. P: U snu nema ni saznanja ni znalca. Šta održava telo osetljivim i prijemčivim? M: Sigurno da vi ne možete reći da je znalac odsutan. Iskustvo o stvarima i mislima nije prisutno, to je sve. Ali iskustvo o odsustvu iskustva je takođe iskustvo. To je isto kao kad se uđe u mračnu sobu i kaže: "Ne vidim ništa". Čovek slep od rođenja ne zna šta je mrak. Slično, jedino znalac zna da ne zna. San je samo gubitak pamćenja. Život ide dalje. P: A šta je smrt? M: To je promena životnog procesa određenog (posebnog) tela. Integracija (sjedinjenost) se završava i dezintegracija nastupa. P: Šta biva tad sa znalcem? Sa nestankom tela, da li nestaje i znalac (saznavalac)? M: Upravo kako se spoznavalac (znalac) tela pojavljuje pri rođenju, tako on nestaje pri smrti. P: I ništa ne ostaje? M: Život ostaje. Svesti je potreban nosač i instrument za njeno manifestovanje. Kad život stvori novo telo, novi saznavalac se rađa. P: Postoji li uzročna veza između uzastopnih (naizmeničnih) saznavatelja tela, ili telesnih umova? M: Da, postoji nešto što bi se moglo nazvati memorija tela, ili kauzalnost (uzročno telo), zapis svega što je mišljeno, željeno i urađeno. To je kao više slika spojenih zajedno. P: Šta je ovaj osećaj odvojenog postojanja? M: On je odraz jedne stvarnosti u odvojenom telu. U tom odrazu neograničeno i ograničeno su u konfuziji i smatraju se istovetnim. Svrha toga je da ukloni ovu konfuziju. P: Da li smrt uklanja ovu konfuziju? M: U smrti samo telo umire. Život ne umire, svesnost ne umire, stvarnost ne umire. A život nikad nije tako životan (svestan) kao posle smrti. P: Da li se osoba ponovo rađa? M: Ono što je rođeno mora umreti. Samo nerođeno je besmrtno. Pronađite šta je to što nikad ne spava i nikad se ne budi, a čija bleda refleksija je naš osećaj "ja". P: kako da to pronađem? M: Kako vi tragate za bilo čim drugim? Vezujući svoj um i srce za to. Mora postojati interes za to i neprestano podsećanje. Sećanje na ono što je neophodno da bude podsećano je tajna uspeha. Doći ćete do toga kroz ozbiljnost i marljiv rad. P: Da li mislite da kažete da je samo želja za iznalaženjem dovoljna? Sigurno, da su potrebni i uslovi (kvalifikacije) i mogućnosti (prilike). M: To će doći sa ozbiljnim radom. Ono što je najvažnije je osloboditi se protivrečnosti (kontradikcija); cilj i put ne mogu biti na različitim nivoima; život i svetost ne mogu da se suprotstavljaju (svađaju); ponašanje ne sme da izda verovanje. Nazovite to poštenjem 16.

(17) (čestitošću), integritetom (celovitošću), jedinstvom; ne možete ići nazad, ne raditi i napustiti ono što želite da osvojite. Istrajnost i čestitost svrhe (odlučnosti) i čestitosti u težnji dovešće vas do vašeg cilja. P: Istrajnost i čestitost su sigurno darovi. Ja nemam ni traga od njih. M: Sve će doći kako budete nastavili traganje. Prvo koraknite prvi korak. Svi blagoslovi će doći iznutra. Okrenite se unutra, "ja sam" vi znate. Budite s tim sve vreme koje možete odvojiti, dok se ne okrenete (vratite) tome spontano (prirodno). Ne postoji jednostavniji ni lakši put.1. 6. MEDITACIJA Pitalac: Svi duhovni učitelji savetuju da se meditira. Kakva je svrha i cilj meditacije? Maharadž: Mi znamo spoljašnji svet osećaja (opažaja, oseta) i delovanja (akcija), ali o našem unutrašnjem svetu misli i osećanja znamo vrlo malo. Glavni cilj meditacije je da postanemo svesni, i bliski s našim unutarnjim životom. Konačni cilj je dosegnuti izvor života i svesti. Povremeno praktikovanje meditacije deluje duboko na naš karakter. Mi smo robovi onoga što ne znamo; ono što znamo mi smo tu gospodari. Šta god da otkrijemo u sebi poročno ili slabo i razumemo njegove uzroke i njegovo delovanje, mi to prevazilazimo sa samim saznanjem; nesvesno se rastvara (nestaje) kada se dovede u svesnost. Rastapanje nesvesnog oslobađa (vezanu) energiju; um se oseća zadovoljno i postaje smiren. P: Kakva je korist od smirenog uma? M: Kada je um miran, mi spoznajemo sami sebe kao čistog (potpunog) svedoka. Mi se povlačimo (izdvajamo) iz iskustva i onoga-ko-iskušava i stojimo odvojeno, u čistoj svesti, koja je između i iznad oba. Individualnost zasnovana na odvojenoj samoidentifikaciji koja zamišlja sebe da je nešto, "ja sam ovo", "ja sam ono", se nastavlja, ali samo kao deo objektivnog (predmetnog) sveta. Njegova identifikacija sa svedokom (Sopstvom) prestaje. 1. Važno je razumeti da je pored discipline (meditacije) potrebno izvesno vreme koje mora da se istraje u stalnoj svesti o sebi da bi ona postala trajno i prirodno stanje. Relativno je o kolikom vremenu se radi jer je to individualno. Nekome je dovoljno 24 časa, nekome nekoliko dana, a nekome godine truda. Iz svog skromnog ali višegodišnjeg iskustva probuđenja mogu reći samo da je u početku potrebno svu volju i energiju uložiti u stalnu svest o sebi koja je po svojoj prirodi nezavisnost od tela, osećaja i uma, i svega što se s njima zbiva. Kada ta pažnja postane ispravna, uviđa se najpre da nije potrebno ulagati napor i energiju u njeno održanje jer se svest o sebi ne razlikuje od samog postojanja: mi uvek postojimo i samo postojanje je svest. Biće se pokazuje kao svesno. Svi događaji i oblici života se pokazuju kao jedno svesno živo biće. A zatim, kada to postane jasno, vreme nestaje, kao i razlike između spoljnjeg sveta i unutarnjeg bića. U stvarnosti bivstva nema vremena. I na kraju, trajna budnost se ostvaruje istog trena kada nestaje vremenost zbivanja i postaje konačno jasno da nije potrebno nikakvo vreme da bi postali trajno budni, jer to je naša prava priroda. Dovoljno je samo da budemo nezavisni od vremena. A to ćemo biti onda kada osvestimo svoju nezavisnost od tela, osećaja i uma. Nezavisnost od individualnog tela-uma, nestanak vremena i trajna budnost jedno su isto. Jedina osobina svega toga je blaženstvo i potpuna ispunjenost smislom postojanja. Dakle, svakome će biti potrebno da uloži onoliko energije, vremena i truda koliko treba da zaista spozna činjenicu da mu nije potrebno vreme, energija i trud za buđenje (jer ono je uvek ovde kao samo postojanje), niti može da se probudi, da dođe k Sebi, u budućnosti (jer ono je uvek sada). Budnost (objektivna svest) je sama Stvarnost koja ne može biti nigde drugde do bezvremeno ovde i sada. I zaborav Sebe (Sopstva) i njegovo osvešćenje tokom vremena i truda, samo su sadržaji i aktivnosti uma. A mi nikada nismo ni bili um. Stvarnost, koja je naše Sopstvo i čista svest, uvek jeste ovde u bezvremenom sada i zato nikada nije mogla biti izgubljena jer omogućava samo postojanje i ništa osim nje ne postoji. (Primedba: Ivan Antić). 17.

(18) P: Kako mogu da razaberem (shvatim), ja živim na više nivoa, a život na svakom nivou zahteva energiju. Sopstvo po samoj svojoj prirodi oživljuje (ushićuje) u svemu i njegove energije teku spolja. Nije li cilj meditacije da pregradi (odvoji) energije na višim nivoima, ili da ih vodi dole gore sa ciljem da snabde više nivoe da procvetaju takođe? M: Nije u pitanju toliko u vezi sa nivoima, koliko od svojstava (guna). Meditacija je satvična (istinita, čista) aktivnost i ima za cilj da potpuno eliminiše (odstrani) lenjost (tamas) i strastvenu želju (rađas). Čista sattva (harmonija) je savršena sloboda od lenjosti (tromosti) i uznemirenosti (nemira). P: Kako ojačati i pročistiti sattvu (harmoniju)? M: Sattva (harmonija) je uvek čista i stabilna (snažna). Ona je kao sunce. Ona može da izgleda zamračena oblacima ili prašinom, ali samo iz tačke gledišta posmatrača (gledaoca), koji se bavi uzrocima zamračenja (nejasnosti), a ne sa suncem. P: Od koje je koristi sattva (harmonija)? M: Koja je korist od istine, dobrote, harmonije, lepote? One su svoj sopstveni cilj. One se manifestuju spontano (prirodno) i bez napora (lako), kada su stvari prepuštene same sebi, nisu ometane sa izbegavanjem, ili željom, ili zamišljanjima (koncepcijama), već samo iskušane (doživljene) u punoj (čistoj) stvarnosti (svesnosti). Takva svesnost (stvarnost) sama po sebi je sattva (harmonija). Ona ne koristi stvari i ljude - ona ih ispunjava. P: Pošto ja ne mogu da poboljšam sattvu (harmoniju), da li da se bavim sa tamasom (lenjošću) i rađasom (agresijom) jedino? Kako da se borim s njima? M: Posmatranjem (uočavanjem) njihovog uticaja na vas i u vama. Budite svesni njih u delovanju, posmatrajući njihovo izražavanje u vašim mislima, rečima i delima, i postepeno će se njihov uticaj (stisak) na vas smanjiti i pojaviće se jasna svetlost sattve (sklada). To nije ni težak ni dugačak proces; ozbiljnost (upornost) je jedini uslov uspeha.. 7. UM Pitalac: Postoje vrlo zanimljive knjige koje su pisali očevidno vrlo kompetentni ljudi, u kojima su razotkrivene obmane sveta (mada ne i njihove prolaznosti). Saglasno sa njima, postoji hijerarhija bića, od najnižih do najviših; na svakom nivou savršenost (složenost) organizma omogućava i odražava dubinu, širinu i jačinu svesnosti bez neke vidljive ili poznate kulminacije (vrhunca). Jedan svevišnji zakon vlada svuda; oblici evoluiraju za rast i obogaćenje svesti i manifestacije njenog neograničenog potencijala. Maharadž: To može, ali i ne mora biti tako. Čak i da je tako, to je samo tako sa tačke gledišta uma, ali u stvari ceo univerzum (mahadakaš), postoji jedino u svesti (chidakaš) dok ja boravim u apsolutu (paramakaš). U čistom postojanju (biću) svest se javlja; u svesti se svet pojavljuje i nestaje. Sve što postoji je u Meni, sve što postoji je Moje. Pre svih bića, posle svih svršetaka (krajeva) - Ja sam. Sve ima svoje postojanje u Meni, u "ja sam", koje sija u svakom živom biću. 18.

(19) Čak i nebiće je nezamislivo bez Mene. Štogod da se desi, Ja moram biti tamo kao svedok toga. P: Zašto vi negirate postojanje sveta? M: Ja ne negiram svet. Ja ga vidim kao pojavnog u svesti, koji je totalitet znanog u neizmernosti neznanog. Ono što počinje i završava se samo je pojavnost. Može se reći da se svet pojavljuje ali ne postoji. Pojavnost može trajati vrlo dugo u nekoj vremenskoj skali, ili na nekoj drugoj vrlo kratko, ali konačno dešava se isto. Sve što je ograničeno vremenom je trenutno i nema realnosti (biti). P: Vi svakako vidite aktuelni svet kako vas okružuje? Vi se izgleda ponašate sasvim normalno! M: To je kako se on pojavljuje vama. Ono što u vašem slučaju zaokuplja celo polje vaše svesti, je samo mrlja (tačka) u mojoj svesti. Svet traje, ali za trenutak. Samo vaše sećanje tera vas da mislite da je svet neprekidan. Ja lično ne živim sa sećanjem. Ja vidim svet onakav kakav je, kao trenutno pojavljivanje u svesti. P: U vašoj svesti? M: Svaka ideja "ja" i "moje", čak i "ja sam" je u svesti. P: Da li je onda vaše "apsolutno postojanje (paramakaš) nesvesno? M: Ideja o nesvesnom postoji jedino u svesnosti. P: Onda, kako vi znate da ste u uzvišenom stanju? M: Jer sam u njemu. To je jedino prirodno stanje. P: Možete li ga opisati? M: Jedino negacijom, kao bezuzročnim, nezavisnim, nedeljivim, nesastavljenim, neuzdrmanim, neospornim, nedostižnim pomoću napora. Svaka pozitivna definicija je iz sećanja, i zbog toga, neprimenjiva. A ipak moje je stanje savršeno stvarno i, prema tome, moguće ostvarivo, dostupno. P: Niste li vi utonuli u vanvremensku apstrakciju (mentalnu odvojenost)? M: Apstrakcija (odvojenost) je mentalna i verbalna i iščezava u snu, ili nesvesti, ona se vraća vremenom; ja sam u mom sopstvenom stanju (svarupa) neprekidno u sadašnjosti (sada). Prošlost i budućnost su jedino u umu - Ja sam sada. P: Svet je takođe u sadašnjosti (sada). M: Koji svet? P: Svet oko nas. M: To je vaš svet koji imate u umu, ne moj. Šta vi znate o meni, kad je čak i moj razgovor sa vama samo u vašem svetu? Vi nemate razloga da verujete da je moj svet identičan sa vašim. Moj svet je realan, istinit onakav kakav je opažen, dok se vaš pojavljuje i nestaje, saglasno stanju vašeg uma. Vaš svet je nešto strano (protivurečno) i vi ste uplašeni od njega. Moj svet je moj sopstveni. Ja sam kod kuće. P: Ako ste vi svet, kako možete biti svesni njega? Nije li subjekat svesti različit od njegovog objekta? M: Svesnost i svet se pojavljuju i nestaju zajedno, zato su oni dva aspekta istog stanja. P: U snu ja nisam, a svet postoji. M: Kako to znate? P: Kad se probudim ja saznam. Moje sećanje mi kaže. M: Sećanje je u umu. Um postoji u snu. P: To je delimično u nesvesnosti. M: Ali njegov svet slike nije dirnut. Sve dok je um tu, vaše telo i vaš svet su tu. Vaš svet je mentalan, subjektivan, zarobljen (ograđen) u umu, fragmentaran (podeljen), privremen, individualan, okačen o nit sećanja. 19.

(20) P: Isto tako je i vaš? M: Oh, ne. Ja živim u svetu realnosti (bivstvovanja), dok je vaš imaginaran (nestvaran). Vaš svet je ličan, privatan, intimno vaš sopstveni. Niko ne može ući u njega, vidi kako vi vidite, sluša (čuje) kako vi čujete, oseća vaše emocije i misli vaše misli. U vašem svetu vi ste zaista sami, zatvoreni u vašim uvek promenljivim snovima, koje vi smatrate životom. Moj svet je jedan otvoren svet, jedinstven za sve, pristupačan svima. U mom svetu je jedinstvo, sagledavanje, ljubav, istinski kvalitet; individualno je u celini, apsolutna celina je u individualnom i individualno je celovito. Sve je Jedno i Jedno je sve. P: Da li je Vaš svet pun stvari i ljudi kao i moj? M: Ne, on je pun mene samog.2 P: Da li vi vidite i čujete kao i mi? M: Da, čini se da slušam, vidim, govorim i radim, ali za mene to se samo dešava, kao vama varenje ili znojenje. Telesno-mentalna mašina deluje iza toga, ali me to ne uznemirava (Ja sam izvan toga). Upravo kao što ne morate da brinete o rastu kose, tako ja ne moram da brinem o rečima i akcijama (delovanjima). One se jednostavno dešavaju i ostavljaju me bezbrižnog, jer u mom svetu ništa nikad ne ide pogrešno.. 8. SOPSTVO JE IZNAD (IZVOR) UMA Pitalac: Kao dete sam vrlo često doživljavao stanja potpune sreće, približavajući se ekstazi. Kasnije, ona su prestala, ali otkad sam došao u Indiju ona su se ponovo pojavila, posebno posle susreta sa vama. Ipak ova stanja toliko predivna ne traju dugo. Ona dođu i odu i ne zna se kad će se ponovo vratiti. Maharadž: Kako bilo šta može biti stabilno (pouzdano) u umu, koji sam po sebi nije smiren (postojan) ? P: kako mogu moj um da učinim postojanim? M: Kako jedan nesmiren um može sam sebe da umiri? Naravno da to on ne može. Priroda je uma da on luta okolo. Sve što možete da učinite je da promenite usredsređenost svesti iza uma. P: Kako se to radi? M: Odbacite sve misli sem jedne misli: "Ja sam". Um će se u početku buniti (odupirati), ali sa strpljenjem i istrajnošću on će se predati i postati smiren. Jednom kad se smirite, stvari će početi da se događaju spontano (svojevoljno) i sasvim prirodno, bez bilo kakvog intervenisanja (posredovanja) sa vaše strane. P: Da li mogu da izbegnem ovu dugotrajnu borbu sa mojim umom? M: Da, možete. Samo živite vaš život kako se odvija (dolazi), ali svesno (pažljivo), sa očima široko otvorenim, dopuštajući svemu da se desi što će se desiti, radeći prirodne stvari, pateći, radujući se - kako život donese. Ovo je takođe put. P: Dakle, ja mogu isto tako da se oženim, imam decu, jurim za poslom... budem srećan. M: Svakako. Vi možete biti ili ne biti srećan, uzmite to kao vaš napredak. 2. Nisargadata često identifikuje sebe sa svetom. To ćemo lakše razumeti ako se podsetimo na SAP (Jači antropički princip) po kome kosmos postoji baš ovakav kakav je sa svrhom stvaranja svesnog subjekta. To se izvodi iz činjenice da je bilo koja fundamentalna konstanta kosmosa malo drugačija, ništa ne bi postojalo što postoji, pa ni mi. Stoga ishod kosmosa se rešava i dovršava u svesnom (prosvetljenom) subjektu. Na taj način postojanje kosmosa zavisi od svesnog subjekta, kao što tvrdi Nisargadata. (Prim. Ivan Antić). 20.

(21) P: Ipak, ja želim da budem srećan. M: Istinska sreća ne može da se pronađe u stvarima koje se menjaju i prolaze (nestaju). Zadovoljstvo i bol se neumoljivo smenjuju. Sreća dolazi iz Sopstva i jedino može da se nađe u Sopstvu. Nađite svoje istinsko Sopstvo (svarupa), a sve drugo će doći sa tim. P: Ako je moje istinsko Sopstvo mir i ljubav, zašto je ono tako uznemireno (nespokojno)? M: Vaše istinsko biće (vaše Sopstvo) nije ono koje je nespokojno (uznemireno), već njegova refleksija (odraz) u umu, koja izgleda nespokojna, jer je um nespokojan. To je upravo kao mesečev odsjaj u vodi koja se talasa od vetra. Vetar želje talasa um i "mene", što je samo refleksija (odraz) Sopstva u umu, pojavljujući se tako kao da je promenljiv. Ali ove ideje o kretanju, uznemirenosti, zadovoljstvu i bolu su sve u umu. Sopstvo stoji iznad uma, svesno, ali neuznemireno. P: Kako to ostvariti? M: Vi ste Sopstvo, ovde i sada, samo napustite um, budite srećni i bezbrižni i shvatićete da kad ste pažljivi (svesni), a nevezani (odvojeni) dok posmatrate događaje kako dolaze i odlaze, da je to aspekt vaše istinske prirode. P: Šta su drugi aspekti? M: Aspekti (izrazi) su bezbrojni. Shvatite jedan i shvatili ste sve. P: Kažite mi nešto što bi mi pomoglo. M: Vi znate najbolje šta vam treba. P: Ja sam uznemiren. Kako mogu zadobiti mir? M: Zašto želite mir? P: Da bih bio srećan. M: Vi niste sad srećni? P: Ne, nisam. M: Šta vas čini nesrećnim? P: Imam ono što ne želim, a želim ono što nemam. M: Zašto to ne obrnete; želite ono što imate, a ne brinite o onome što nemate? P: Ja želim ono što je prijatno i ne želim ono što je bolno. M: Kako vi znate šta je prijatno, a šta ne? P: Iz prošlog iskustva, naravno. M: Vi ste sledili zadovoljstvo, a izbegavali nezadovoljstvo, vođeni sećanjem. Da li ste uspeli? P: Ne, nisam. Zadovoljstvo nije trajalo, a bol se ponovo vratio. M: Koji bol? P: Želja za zadovoljstvom, strah od bola, oba su stanja želja. Postoji li stanje nepromenljivog (čistog) zadovoljstva? M: Svako zadovoljstvo, fizičko ili mentalno, zahteva instrument (objekat). Oba, i fizički i mentalni instrumenti (objekti) su materijalni, oni malaksavaju i habaju se ( iscrpljuju se). Zadovoljstvo koje oni donose je svakako ograničeno i po intenzitetu i u trajanju. Bol je pozadina svih vaših zadovoljstava. Vi ih želite zato jer patite. S druge strane samo traganje za zadovoljstvom je uzrok bola. To je grešan (poročan) krug. P: Mogu da vidim mehanizam (način stvaranja) moje konfuzije, ali ne vidim svoj put izlaska iz toga. M: Sámo istraživanje načina stvaranja mehanizma pokazuje put. Konačno, vaša konfuzija je jedino u vašem umu, koji se nikad ne buni mnogo protiv konfuzije i nikad se sa njom ne hvata u koštac. On se buni jedino protiv bola. P: Onda, sve što mogu da učinim je da ostanem konfuzan (smućen)? 21.

(22) M: Budite svesni (budni). Pitajte, posmatrajte, istražujte, učite sve što možete o konfuziji (pometnji), kako ona radi, šta čini vama i drugima. Postajući svesni konfuzije, postajete slobodni od pometnje. P: Kada gledam unutar sebe, nalazim da je moja najveća želja da stvaram spomenike, da stvorim nešto što će me nadživeti. Isto tako kad razmišljam o domu, ženi i deci, to je zato što mi je to postojanost, solidnost, potvrđivanje mene samog. M: Pravilno, graditi sam sebi spomenik. Kako predlažete da se to radi? P: Nije važno šta gradim, sve dotle dok je to stalno (permanentno). M: Svakako, vi možete videti i sami da ništa nije stalno. Sve se obrće, slama i rastapa. Sam temelj na kome gradite nestaje. Šta možete sagraditi da može duže da traje? P: Intelektualno, verbalno, ja sam svestan da je sve prolazno. Ipak, na neki način moje srce želi trajnost (postojanost). Želim da stvorim nešto što će trajati. M: Onda morate graditi nešto što će trajati. Šta vi imate što je trajno? Niti vaše telo niti vaš um neće ostati. Morate tražiti negde drugde. P: Ja težim za stalnošću, ali je nigde ne nalazim. M: Da li ste vi sami po sebi nestalni? P: Rođen sam, umreću. M: Možete li zaista reći da niste bili pre nego što ste se rodili, i da li možete s verovatnoćom reći kada umrete: "Sada ja više ne postojim"? Vi ne možete iz svog sopstvenog iskustva reći da niste postojali. Možete samo reći: "Ja jesam", jer vi sad postojite. Drugi takođe ne mogu reći vama da "vi niste". P: Ne postoji "ja sam" u snu. M: Pre nego što donesete takav dalekosežan (potpun) zaključak, proučite pažljivo vaše budno stanje. Uskoro ćete otkriti da je ono puno pukotina (praznina), kada je um prazan (bezizražajan). Primetite kako se vrlo malo sećate čak i kad ste sasvim budni. Vi ne možete reći da niste bili svesni u toku sna. Vi se samo ne sećate. Praznina u sećanju nije obavezno i praznina u svesnosti. P: Mogu li da osposobim sebe da se setim mog stanja u dubokom snu? M: Naravno! Sa eliminacijom intervala nepažljivosti (nesvesnosti) u toku vaših budnih časova vi ćete postepeno eliminisati dug interval odsutnosti - svesnosti (uma), koju vi zovete san. Bićete svesni da spavate. P: Ipak, problem stalnosti, kontinuiteta bića, nije rešen. M: Stalnost (trajnost) je samo ideja, rođena od delovanja vremena. Vreme opet ovisi od sećanja. Sa stalnošću vi podrazumevate neiscrpnu memoriju kroz beskrajno vreme. Vi želite da ovekovečite um što nije moguće. P: Onda šta je večno? M: Ono što se ne menja s vremenom. Vi ne možete da ovekovečite prolaznu stvar - jedino nepromenljivo je večno. P: Ja sam upućen u glavni smisao o čemu vi govorite. Ne žudim za više znanja. Sve što želim je mir. M: Možete imati sav mir koji želite, ako tražite moleći. P: Ja molim. M: Morate moliti sa nepodeljenim (punim) srcem i da vodite integralan (jedinstven) život. P: Kako? M: Odvojte (oslobodite) sebe od svega onoga što uznemirava vaš um. Odrecite se svega što uznemirava njegov mir. Ako želite mir, zaslužite ga. P: Svakako, svi zaslužuju mir. M: Zaslužuju ga samo oni koji ga ne uznemiravaju. P: Na koji način ja uznemiravam mir? 22.

(23) M: Postajući rob svojim željama i strahovima. P: Čak i kad su oni opravdani! M: Emocionalne reakcije, stvorene neznanjem ili nepažnjom, nisu nikad opravdane. Tragajte za jasnim (smirenim) umom i čistim srcem. Sve što vam je potrebno je da budete smireno budni (svesni), istražujući istinsku prirodu vas samih. Ovo je jedini put ka miru.. 9. ODGOVORI SEĆANJA Pitalac: Neki kažu da je univerzum stvaran. Drugi kažu da je on oduvek postojao i da je zauvek podvrgnut (trpi) promenama. Neki kažu da je on podvrgnut večnim zakonima. Drugi poriču čak i uzročnost. Neki kažu da je svet istinit. Drugi - da on nikad i nije postojao. Maharadž: Koji ste svet vi istraživali? P: Svet mojih opažaja, naravno. M: Svet koji vi možete da opazite je zaista vrlo mali. I on je potpuno individualan. Smatrajte da je on san i budite zadovoljni s tim. P: Kako svet mogu smatrati snom? San ne traje dugo. M: Koliko će dugo vaš sopstveni mali svet trajati? P: Uostalom, moj mali svet je deo ukupnog. M: Nije li shvatanje da ukupni svet sadrži vaš individualni svet samo jedna predstava? Univerzum nije došao kod vas da vam kaže da ste vi deo njega. Vi ste izmislili da totalnost (ukupnost) sadrži vas kao deo. U stvari, sve što vi znate je vaš sopstveni privatni (individualni) svet; onoliko dobar koliko ste ga opremili sa vašim imaginacijama i očekivanjima. P: Ali percepcija nije zamišljanje!? M: A šta je drugo? Opažanje je prepoznavanje, nije li? Nešto potpuno nepoznato može da bude opaženo čulima, ali ne mora da bude prepoznato. Prepoznavanje zahteva sećanje. P: Sigurno, ali sećanje ne čini to iluzijom (obmanom). M: Opažanje, zamišljanje, očekivanje, predviđanje, obmana - svi su bazirani na sećanju. Teško da postoji neka granična linija među njima. Oni se jednostavno stapaju međusobno jedno u drugom. Svi su oni odgovori (reakcije) sećanja. P: Ipak, sećanje je tu da potvrdi realnost moga sveta. M: Koliko se vi sećate? Pokušajte da napišete po sećanju šta ste mislili, govorili, i radili 30-tog prošlog meseca. P: Da, postoji praznina. M: To nije tako loše. Vi se sećate mnogo čega - nesvesno sećanje stvara svet u kome vi živite tako prisno. P: Priznajem da je svet u kome ja živim subjektivan i parcijalan (pristrasan). A šta je sa vama? U kojoj vrsti sveta vi živite? M: Moj svet je upravo kao vaš. Ja vidim, čujem, osećam, mislim, govorim i radim u svetu koji opažam, baš kao i vi. Ali za vas to je sve, a za mene to je skoro ništa!! Znajući da je svet deo mene samog, ja ne obraćam veću pažnju na njega nego što vi obraćate pažnju na hranu koju ste pojeli! Dok ste je spremali i jeli, hrana je bila odvojena od vas i vaš um ju je posmatrao; kad ste je progutali jednom, postali ste potpuno nesvesni njenog prisustva. Ja sam progutao svet i nemam potrebe da mislim na njega više. P: Da li to znači da ste postali potpuno neodgovorni?! 23.

(24) M: Kako bih mogao? Kako bih mogao povrediti nešto što je jedno sa mnom. Naprotiv, bez razmišljanja o svetu, što god da radim biće mu od koristi!! Upravo kao što telo nesvesno održava samo sebe, tako i ja prestajem da budem aktivan u ispravnom uređivanju sveta. P: Ipak, da li ste vi svesni ogromne patnje sveta? M: Naravno, mnogo više nego što to vi opažate. P: Šta onda radite? M: Ja gledam na patnju Božanskim očima i vidim da je sve dobro!! P: Kako možete reći da je sve dobro? Pogledajte na ratove, eksploataciju, okrutne sukobe između građana i države. M: Sve te patnje su delo ljudi i u ljudskoj je moći da prestanu sa tim. Bog pomaže da ljudi sagledaju rezultate (posledice) njihovih dela i zahteva da ravnoteža bude uspostavljena. Karma je zakon koji radi za pravednost; to je isceliteljska ruka Božja.. 10. SVEDOČENJE Pitalac: Imam puno želja i želim da ih ispunim. Kako ću dobiti ono što želim? Maharadž: Da li vi zaslužujete ono što želite? Na ovaj ili onaj način moraćete da radite da biste ispunili svoje želje. Utrošite energiju i čekajte na rezultate. P: Gde ću dobiti energiju? M: Želja sama po sebi je energija. P: Zašto se onda svaka želja ne ispuni? M: Možda nije dovoljno jaka i trajna. P: Da, to je moj problem. Ja želim stvari, ali sam lenj kada dođe do rada. M: Kada vaša želja nije ni jasna ni jaka, ona se ne može razviti. Pored toga, ako je vaša želja lična, za vaše sopstveno uživanje, energija koju joj dajete je neminovno ograničena, ona ne može biti veća nego što vi želite. P: Ipak, često obične osobe dobiju ono što žele. M: Čak i posle dugotrajne i jake želje, čak i onda njihovo ostvarenje je jako ograničeno. P: A kako je sa nesebičnim željama? M: Kada vi želite zajedničko dobro, ceo svet želi sa vama. Učinite humane želje vašim sopstvenim i radite za njih. Tu ne možete zakazati. P: Čovekoljublje, Božanski rad, ne moj! Ja sam zabrinut za samog sebe. Nemam li ja prava da vidim moje sopstvene želje kako se ispunjavaju? One neće povrediti nikoga. Moje su želje legitimne. One su ispravne želje, zašto se one ne bi ispunile? M: Želje su ispravne ili loše zavisno od okolnosti, one zavise od toga kako ih gledate. Jedino je za pojedinca opravdano (vredno) razlikovanje između dobrog i lošeg. P: Kakvi su principi za takvo razlikovanje? Kako da znam koje su od mojih želja dobre, a koje loše? M: U vašem slučaju želje koje vode ka patnji su pogrešne, a one koje vode sreći su ispravne. Ali vi ne smete zaboraviti na druge. Njihove patnje i sreća se takođe uzimaju u obzir. P: Rezultati su u budućnosti. Kako mogu da znam kakvi će biti? M: Koristite vaš um. Pamtite. Posmatrajte. Vi niste drugačiji od drugih. Mnoga od njihovih iskustava vredna su i za vas. Razmišljajte jasno i duboko, uđite u celokupnu strukturu vaših želja i njihovo razgranavanje. One su najvažniji deo vašeg mentalnog i emocionalnog sastava (naravi) i moćno deluju na vaše akcije. Zapamtite, vi ne možete napustiti nešto što ne znate. Da biste se podigli iznad sebe, morate poznavati sebe. P: Šta to znači da poznajem sebe? Šta ću ja tačno saznati upoznavanjem sebe? 24.

(25) M: Sve ono što vi niste. P: A ne ono što ja jesam? M: Ono što vi jeste, to ste uvek. Saznavanjem onoga što niste (iluzija), vi se oslobađate od toga i ostajete svoj sopstveni u svom prirodnom stanju (koje uvek jeste). To se sve dešava sasvim spontano i beznaporno. P: I šta ću otkriti? M: Otkrićete da nema šta da se otkriva. Vi ste ono što ste i to je sve!! P: Ali u krajnjoj istini šta sam ja? M: Krajnja istina osporava sve ono što vi niste. P: Ne razumem! M: Vaša je fiks ideja da vi morate biti ovo ili ono, to vas zaslepljuje (zavarava). P: Kako se mogu osloboditi ove ideje? M: Ako mi verujete, imajte poverenja kad vam kažem da ste vi čista svest (bit), koja osvetljava i vaš um i njegove beskrajne sadržaja (univerzum). Shvatite ovo i živite po tome. Ako ne verujete meni, onda idite unutra u vašu nutrinu (bit) i istražujte "Ko sam ja?", ili usredsredite vaš um na "Ja jesam!", koje je čisto i jednostavno biće (postojanje). P: Od čega moja vera u vas zavisi? M: Od vašeg sagledavanja srca drugih ljudi. Ako ne možete videti moje srce, gledajte u vaše sopstveno. P: Ja ne mogu ni to. M: Pročistite sebe sa dobro uređenim i korisnim životom. Posmatrajte vaše misli, osećanja, reči i delovanja. To će razbistriti vašu viziju. P: Ne moram li ja prvo da se odreknem svega i živim životom prosjaka? M: Vi se ne možete odreći. Možete napustiti vaš dom i doneti nevolja vašoj porodici, ali vezanosti su u umu i neće vas napustiti sve dok ne spoznate vaš um unutra i spolja. Prva stvar: prvo upoznajte sebe, sve drugo će doći sa tim. P: Ali vi ste mi već rekli da sam ja Svevišnja Istina. Nije li to samospoznaja? M: Naravno, vi ste Svevišnja Istina!! I, šta? Svako zrno peska je Bog; znati je važno, ali to je samo početak. P: E pa, vi ste mi rekli da sam ja Svevišnja Stvarnost (Istina). Ja Vam verujem. Šta je sad sledeće za mene što treba da radim? M: Već sam vam rekao. Otkrijte sve ono što vi niste. Telo, osećanja, misli, ideje, vreme, prostor, postojanje i nepostojanje, ovo ili ono - ništa konkretno ili apstraktno što vam može ukazati da ste vi. Sámo verbalno stanovište neće delovati - možete ponavljati formulu beskonačno bez ikakvog rezultata. Morate posmatrati sebe neprestano - posebno vaš um - iz momenta u momenat, ne propuštajući ništa. Ovo svedočenje je bitno (suštinsko) za odvajanje Sopstva od ne-sopstva. P: Svedočenje - nije li to moja suštinska priroda? M: Za svedočenje mora postojati nešto drugo da svedoči. Mi smo još u dualnosti! P: Kako stoji sa svedočenjem svedoka? Svesnost svesnosti? M: Stavljajući reči jednu do druge, nećete stići daleko. Uđite unutra i otkrite ono što vi niste. Ništa drugo nije važno.. 25.

(26) 11. DUHOVNA BUDNOST (SVESNOST) I MENTALNA SVESNOST Pitalac: Šta vi radite kad spavate? Maharadž: Ja sam svestan da spavam. P: Nije li to stanje nesvesnosti? M: Da, ja sam svestan da sam nesvestan. P: A kad se probudite ili kad sanjate? M: Svestan sam da sam budan, ili da spavam. P: Ne razumem vas. Šta tačno mislite? Dopustite da pojasnim moje izraze; biti u snu ja smatram da je to nesvesnost, a u budnom stanju to je svesnost, u snovima ja smatram svesnost uma, ali nesvesnost okoline. M: Da, to je izgleda isto kao kod mene. Ipak, izgleda da ima razlike. U svakom stanju vi zaboravljate druga dva, dok za mene postoji Jedno stanje bića (Sopstva), koje uključuje i prevazilazi tri mentalna stanja: budnosti, snevanja i stanje dubokog sna. P: Vidite li svrhu i pravac sveta? M: Svet je samo odraz moje imaginacije. Što god želim da vidim, ja mogu da vidim. Ali zašto bih izmišljao obrasce stvaranja, evolucije i transformacije (destrukcije)? Ja ih ne trebam. Svet je u meni, svet je Ja sâm (moj sopstveni). Ja nisam uplašen zbog njega i nemam želju da ga zatvaram u mentalnu sliku. P: Vraćajući se u san, da li sanjate? M: Naravno. P: Kakvi su vaši snovi? M: Odjeci mog budnog stanja. P: A vaš duboki san? M: Svesnost mozga je obustavljena. P: Da li ste onda nesvesni? M: Nesvestan moje okoline - da. P: Ne potpuno nesvesni? M: Postajem svestan da sam nesvestan!! P: Vi koristite reči: "budan" i "svestan". Nisu li one isto? M: Budnost (duhovna) je prapočetna (osnovni princip); ona je originalno početno stanje, bez početka, beskrajna, bezuzročna, nepotpomognuta, nedeljiva, bez promena. Svesnost (mentalna) je površna refleksija objekata, stanje dualnosti (subjekta sa objektima). Ne može biti svesnosti (mentalne) bez budnosti (duhovne), ali može biti budnosti (duhovne) bez svesnosti (mentalne), kao u dubokom snu. Duhovna budnost je apsolutna (potpuna), mentalna svesnost je relativna (zavisna) u odnosu na svoj sadržaj; ona je uvek od nečega (nekoga). Ona je delimična i promenljiva, duhovna budnost je totalna (sveukupna), nepromenljiva, spokojna i smirena. I ona je zajednička matrica (začetak) svakog iskustva. P: Kako se prelazi iznad mentalne svesnosti u duhovnu budnost? M: Pošto je duhovna budnost ta koja omogućava postojanje mentalne svesti, duhovna budnost je prisutna u svakom stanju mentalne svesti (obuhvata je). Prema tome, sama mentalna svesnost postajući svesna sebe je već tada kretanje u duhovnoj budnosti (svesti). Posmatranje vašeg toka mentalne svesti dovodi vas do duhovne budnosti (svesti). To nije novo stanje. Ono se odmah prepoznaje kao izvorna osnova egzistencije (postojanja), ono je sam život, a takođe i ljubav i radost. 26.

No results found