SRPS-EN-1991-1-1

(1)

СРПСКИ

СТАНДАРД

SRPS EN 1991-1-1

_{Aвгуст 2012.}

Идентичан са EN 1991-1-1:2002 + AC:2009

Еврокод 1 — Дејства на конструкције —

Део 1-1: Општа дејства

—

Запреминске

тежине, сопствена тежина, корисна

оптерећења за зграде

Eurocode 1: Actions on structures —

Part 1-1: General actions — Densities, self-weight,

imposed loads for buildings

I издање

Референтна ознака SRPS EN 1991-1-1:2012 (sr)

DOZVOLJENO SAMO ZA JEDNOG KORISNIKA, ZABRANJENO UMNOŽAVANJE I KORIŠCENJE NA MREŽI !

(2)

АУТОРСКА ПРАВА ЗАШТИЋЕНА

Ауторска права за српске стандарде и сродне документе припадају Институту за стандардизацију Србије. Умножавање, у целини или делимично, као и дистрибуција српских стандарда и сродних докумената, дозвољени су само уз сагласност Института за стандардизацију Србије.

© ИСС

Издаје Институт за стандардизацију Србије ИНСТИТУТ ЗА СТАНДАРДИЗАЦИЈУ СРБИЈЕ 11030 Београд, Стевана Бракуса 2, п.ф. 2105 Телефони: (011) 75-41-421, 34-09-301 Директор: (011) 75-41-256 Телефакс: (011) 75-41-257, 75-41-938 Продаја: (011) 65-47-496 Информациони центар: (011) 65-47-293 [email protected] [email protected] www.iss.rs

(3)

Овај стандард донео је директор Института за стандардизацију Србије решењем бр. 2517/59-51-02/2012 од 27. aвгуста 2012. године. Овај стандард је идентичан са европским стандардом EN 1991-1-1:2002, укључујући и његову исправку АС:2009, и објављен је уз дозволу Европског комитета за стандардизацију CEN, Avenue Marnix 17, B-1000 Brussels. CEN и његове чланице у потпуности задржавају сва права репродуковања и умножавања европских стандарда у било ком облику и на било који начин и они се не могу умножавати без писаног одобрења CEN-a Институту за стандардизацију Србије.

This standard is identical with EN 1991-1-1:2002, including its corrigendum АС:2009, and is reproduced by permission of CEN, Avenue Marnix 17, B-1000 Brussels.

All exploitation rights of the European Standards in any form and by any means are reserved world-wide to CEN and its National Members, and no reproduction may be undertaken without the expressed permission in writting by CEN through the Institute for Standardization of Serbia.

Национални предговор

Овим стандардом повлаче се и замењују SRPS U.C7.121:1988, SRPS U.C7.122:1988 и SRPS U.C7.123:1988. Овај стандард припремила је Комисија за стандарде из области основа прорачуна конструкција, дејстава на конструкције и сеизмичких прорачуна, КS U250-1, 8. Стандард SRPS EN 1991-1-1 представља превод европског стандарда EN 1991-1-1:2002 и његове исправке АС:2009 са енглеског на српски језик. За потребе овог стандарда извршене су следеће редакцијске измене: — текст исправке АС обележен је у тексту стандарда ознакама ; — додате су националне фусноте за додатнa објашњења; — набрајања у тексту су дата по азбучном уместо по абецедном редоследу.

Веза српских докумената и цитираних европских докумената

SRPS EN 1990:2012, Еврокод — Основе прорачуна конструкција (EN 1990:2002 + A1:2005 + A1/AC:2010, IDT) SRPS EN 1991-1-3:2012, Еврокод 1 — Дејства на конструкције — Део 1-3: Дејства снега (EN 1991-1-3:2003 + AC:2009, IDT) SRPS EN 1991-1-4:—*)_, _{Еврокод 1 — Дејства на конструкције — Део 1-4: Дејства ветра (EN 1991-1-4:2005}

+ A1:2010 + AC:2010, IDT)

SRPS EN 1991-1-6:2012, Еврокод 1 — Дејства на конструкције — Део 1-6: Дејства у току грађења

(EN 1991-1-6:2005 + AC:2008, IDT)

SRPS EN 1991-1-7:2012, Еврокод 1 — Дејства на конструкције — Део 1-7: Инцидентна дејства од

удара и експлозија (EN 1991-1-7:2006 + AC:2010, IDT)

SRPS EN 1991-2:2012, Еврокод 1 — Дејства на конструкције — Део 2: Саобраћајна оптерећења

на мостовима (EN 1991-2:2003 + AC:2010, IDT)

SRPS EN 1991-3:2012, Еврокод 1 — Дејства на конструкције — Део 3: Дејства услед кранова и машина (EN 1991-3:2006, IDT) SRPS EN 1991-4:2012, Еврокод 1 — Дејства на конструкције — Део 4: Дејства у силосима и резервоарима (EN 1991-4:2006, IDT) *)_{Биће објављен.}

(4)

(5)

ЕВРОПСКИ СТАНДАРД

EUROPEAN STANDARD

NORME EUROPÉENNE

EUROPÄISCHE NORM

EN 1991-1-1

Април 2002. ICS 91.010.30 Замењује ENV 1991-2-1:1995 Верзија на српском језику

Еврокод 1 — Дејства на конструкције — Део 1-1: Општа дејства —

Запреминске тежине, сопствена тежина, корисна оптерећења за зграде

Eurocode 1: Actions on structures — Part 1-1: General actions —

Densities, self-weight, imposed loads for buildings

Eurocode 1: Actions sur les structures — Partie 1-1: Actions

générales — Poids volumiques, poids propres, charges d'exploitation bâtiments

Eurocode 1: Einwirkungen auf Tragwerke — Teil 1-1: Wichten, Eigengewicht und Nutzlasten im

Hochbau Овај европски стандард одобрио је CEN 30. новембра 2001. године. Чланице CEN-а обавезне су да се придржавају Интерних правила CEN/CENELEC у којима су дефинисани услови под којима европски стандард, без измена, стиче статус националног стандарда. Ажурирани спискови и библиографске референце које се односе на те националне стандарде могу се добити од Централног секретаријата или од чланица CEN-а. Овај европски стандард постоји у три званичне верзије (на енглеском, француском и немачком језику). Верзија на неком другом језику, настала превођењем на национални језик под одговорношћу чланице CEN-а и пријављена Менаџмент центру, има исти статус као званична верзија. Чланице CEN-а су националне организације за стандардизацију Аустрије, Белгије, Грчке, Данске, Ирске, Исланда, Италије, Луксембурга, Малте, Немачке, Норвешке, Португала, Уједињеног Краљевства, Финске, Француске, Холандије, Чешке Републике, Швајцарске, Шведске и Шпаније.

CEN

Европски комитет за стандардизацију European Committee for Standardization

Comité Européen de Normalisation Europäisches Komitee für Normung

Менаџмент центар: rue de Stassart 36, B-1050 Brussels

Реф. ознака EN 1991-1-1:2002 Е

(6)

Предговор

Овај документ (EN 1991-1-1:2002) припремио је Технички комитет CEN/TC 250, Еврокодови за конструкције, чији je секретаријат у надлежности BSI-ја. Овај европски стандард мора да добије статус националног стандарда или објављивањем идентичног текста или проглашавањем најкасније до октобра 2002. године, а сви национални стандарди који су у супротности са њим морају се повући најкасније до марта 2010. године. CEN/TC 250 је одговоран за све еврокодове за конструкције. Овим документом замењује се ENV 1991-2-1:1995. Прилози А и Б су информативни. Према Интерним правилима CEN/CENELEC-a, националне организације за стандардизацију следећих земаља обавезне су да примењују овај европски стандард: Аустрије, Белгије, Грчке, Данске, Ирске, Исланда, Италије, Луксембурга, Малте, Немачке, Норвешке, Португала, Уједињеног Краљевства, Финске, Француске, Холандије, Чешке Републике, Швајцарске, Шведске и Шпаније.

(7)

ЕВРОПСКИ СТАНДАРД

EUROPEAN STANDARD

NORME EUROPÉENNE

EUROPÄISCHE NORM

EN 1991-1-1:2002/AС

Март 2009. ICS 91.010.30 Верзија на српском језику

Еврокод 1 — Дејства на конструкције — Део 1-1: Општа дејства —

Запреминске тежине, сопствена тежина, корисна оптерећења за зграде

Eurocode 1: Actions on structures — Part 1-1: General actions —

Densities, self-weight, imposed loads for buildings

Eurocode 1: Actions sur les structures — Partie 1-1: Actions

générales — Poids volumiques, poids propres, charges d'exploitation bâtiments

Eurocode 1: Einwirkungen auf Tragwerke — Teil 1-1: Wichten, Eigengewicht und Nutzlasten im

Hochbau

Ова исправка ступа на снагу 18. марта 2009. године и уграђује се у све три верзије европског стандарда на званичним језицима.

CEN

Европски комитет за стандардизацију European Committee for Standardization

Comité Européen de Normalisation Europäisches Komitee für Normung

Менаџмент центар: Avenue Marnix 17, B-1050 Brussels

Реф. ознака EN 1991-1-1:2002/АC:2009 Е

(8)

Историјат програма eврокодова

Комисија Европске заједнице је 1975. године одлучила да покрене посебан програм активности у области грађевинарства, заснован на члану 95 Уговора о ЕЗ. Циљ програма био је уклањање техничких препрека за трговину и хармонизацију техничких спецификација. У оквиру тог програма активности, Комисија је преузела иницијативу да успостави скуп хармонизованих техничких правила за прорачун грађевинских објеката, којa би у почетку служила као алтернатива важећим националним правилима у државама чланицама, а касније би их потпуно заменила. У току следећих петнаест година, Комисија је уз помоћ Управног одбора у којем су били представници држава чланица, руководила развојем програма еврокодова, што је омогућило израду прве генерације европских стандарда у току осамдесетих година прошлог века. Комисија и државе чланице EУ и Европског удружења за слободну трговину EFTA одлучиле су 1989. године, на основу споразума1)_{између Комисије и CEN-а, да низом посебних овлашћења пренесу} припрему и објављивање еврокодова у надлежност CEN-а, како би се еврокодовима обезбедио статус европских стандарда (EN). Тиме су еврокодови, у ствари, повезани са одредбама свих директива Савета и/или одлука Комисије које се односе на европске стандарде (нпр. Директива Савета 89/106/EEC о грађевинским производима – CPD, и директиве Савета 93/37/EEC, 92/50/EEC и 89/440/EEC о грађевинским радовима и услугама, као и еквивалентне EFTA директиве, донете у циљу успостављања унутрашњег тржишта). Програм еврокодова за конструкције обухвата следеће стандарде, који се углавном састоје од већег броја посебних делова: EN 1990, Еврокод — Основе пројектовања конструкција; EN 1991, Еврокод 1 — Дејства на конструкције; EN 1992, Еврокод 2 — Пројектовање бетонских конструкција; EN 1993, Еврокод 3 — Пројектовање челичних конструкција; EN 1994, Еврокод 4 — Пројектовање спрегнутих конструкција од челика и бетона; EN 1995, Еврокод 5 — Пројектовање дрвених конструкција; EN 1996, Еврокод 6 — Пројектовање зиданих конструкција; EN 1997, Еврокод 7 — Геотехничко пројектовање; EN 1998, Еврокод 8 — Пројектовање сеизмички отпорних конструкција; EN 1999, Еврокод 9 — Пројектовање алуминијумских конструкција. У еврокод стандардима истиче се одговорност организација за стандардизацију сваке државе чланице и не доводи у питање њихово право да на националном нивоу одреде вредности којима се дефинише сигурност конструкција, када се те величине разликују од државе до државе.

Статус и подручје примене eврокодова

Државе чланице EU и EFTA сагласне су да се еврокодови користе као референтни документи у следеће сврхе: — за доказивање усаглашености зграда и инжењерских грађевинских објеката са основним захтевима Директиве Савета 89/106/EEC, посебно са Основним захтевом Nо_{1, Механичка} носивост и стабилност, и са Основним захтевом No2, Безбедност у случају пожара; — као основа за утврђивање уговора за грађевинске објекте и одговарајуће инжењерске услуге; — као оквир за израду хармонизованих техничких спецификација за грађевинске производе (EN и ETA). 1)_{Споразум између Комисије Европске заједнице и Европског комитета за стандардизацију (CEN) о раду на} еврокодовима за прорачун зграда и инжењерских грађевинских објеката (BC/CEN/03/89).

(9)

Еврокодови, у мери у којој се односе на грађевинске објекте, директно су повезани са интерпретативним документима2)_{на које се позива члан 12 CPD, иако се они у суштини разликују од} хармонизованих стандарда за производе3)_{. Због тога, технички аспекти који произлазе из еврокодова} морају на одговарајући начин да се разматрају на техничким комитетима CEN-а и/или радним групама EOTA које раде на стандардима за производе, како би се постигла пуна усклађеност тих техничких спецификација и еврокодова. Еврокод стандарди обезбеђују уобичајена конструкцијска правила за свакодневни прорачун, како традиционалних тако и иновативних конструкција у целини или њихових елемената. Неуобичајени начини грађења или услови прорачуна нису посебно обухваћени и пројектант ће у таквим случајевима морати да се ослони на допунске експертске анализе.

Национални стандарди којима се уводе еврокодови

Национални стандарди којима се уводе еврокодови садржаће комплетан текст еврокода (укључујући све прилоге), онако како га је објавио CEN, којем може претходити страница са националним називом и национални предговор, а може да се дода и национални прилог. Национални прилог може да садржи само податке о оним параметрима који су у еврокоду остављени отворени за утврђивање на националном нивоу, такозваним национално одређеним параметрима који се користе за прорачун зграда и инжењерских грађевинских објеката који се граде у одређеној земљи, као што су на пример: — вредности и/или класе, када су у еврокоду дате алтернативе; — вредности које се користе када је у еврокоду дат само симбол; — специфични подаци који важе за поједину земљу (географски, климатски, итд.), на пример, карта оптерећења од снега; — поступци који се користе када су у еврокоду дати алтернативни поступци. Национални прилог може да садржи и: — одлуке о примени информативних прилога, и — референце за неконтрадикторне комплементарне информације које могу помоћи кориснику при примени еврокода.

Везе између eврокодова и хармонизованих техничких спецификација за производе

(EN и ETA)

Неопходно је да се обезбеди усклађеност хармонизованих техничких спецификација за грађевинске производе и техничких правила за грађевинске објекте4)_{. Осим тога, у свим информацијама, које на} грађевинским производима прате знак CE, а позивају се на еврокодове, мора бити јасно наведено који су национално одређени параметри коришћени. 2)_{Према члану 3.3 CPD, основни захтеви се морају конкретизовати у интерпретативним документима (ID) да би} се оствариле неопходне везе између основних захтева и пројектних задатака за израду хармонизованих EN и ETAG/ETA докумената. 3)_{Према члану 12 CPD, интерпретативни документи морају да:} а) конкретизују форму основних захтева хармонизацијом терминологије и техничких основа и указивањем на класе или нивое за сваки основни захтев када је то неопходно; б) укажу на методе за обезбеђење корелације између тих класа или нивоа основних захтева са техничким спецификацијама, као што су на пример: методе прорачуна и доказивања, техничка правила за прорачун објеката, итд.; в) служе као референца за успостављање хармонизованих стандарда и упутстава за Европска техничка одобрења. Европкодови, у суштини, имају сличну улогу у области ER1 и делу ER2. 4)_{Видети члан 3.3 и члан 12 CPD-а, као и тачке 4.2, 4.3.1, 4.3.2 i 5.2 Интерпретативног документа ID 1.}

(10)

Допунске информације специфичне за EN 1991-1-1

У ЕN 1991-1-1 приказана су упутства за прорачун конструкција зграда и инжењерских грађевинских објеката, укључујући и следеће аспекте: — запреминске тежине грађевинских материјала и ускладиштених материјала; — тежину конструкцијских елемената, као и — корисна оптерећења у зградама. ЕN 1991-1-1 је предвиђен да га користе инвеститори, пројектанти, извођачи и органи власти. За прорачун конструкција, предвиђено је да се ЕN 1991-1-1 користи заједно са ЕN 1990, другим деловима ЕN 1991, као и са ЕN 1992 до ЕN 1999.

Национални прилог за ЕN 1991-1-1

У напоменама овог стандарда приказани су наведени алтернативни поступци, вредности и упутства за које је допуштено да се усвоје национално одређени параметри. Због тога, национални стандард којим се ЕN 1991-1-1 уводи у одређеној земљи, треба да има национални прилог који садржи све национално одређене параметре који се примењују приликом прорачуна зграда и других грађевинских објеката у одређеној земљи. Избор националних параметара у ЕN 1991-1-1 допуштен је у следећим тачкама: — 2.2(3), — 5.2.3(1) до 5.2.3(5), — 6.3.1.1(1) (табела 6.1), — 6.3.1.2(1)П (табела 6.2), — 6.3.1.2(10) & (11), — 6.3.2.2(1)П (табела 6.4), — 6.3.3.2(1) (табела 6.8), — 6.3.4.2, (табела 6.10) и — 6.4(1)П (табела 6.12).

(11)

Садржај

Страна Предговор...2 Историјат програма еврокодова...4 Статус и подручје примене еврокодова ...4 Национални стандарди којима се уводе еврокодови ...5 Везе између еврокодова и хармонизованих техничких спецификација за производе (EN и ETA)...5 Допунске информације специфичне за ЕN 1991-1-1 ...6 Национални прилог за ЕN 1991-1-1...6 Одељак 1: Опште 1.1 Предмет и подручје примене ...9 1.2 Нормативне референце...10 1.3 Разлика између принципа и правила за примену...10 1.4 Термини и дефиниције ...11 1.4.1 Запреминска тежина ...11 1.4.2 Угао унутрашњег трења ...11 1.4.3 Бруто тежина возила...11 1.4.4 Конструкцијски елементи ...11 1.4.5 Неконструкцијски елементи ...11 1.4.6 Преграде...11 1.4.7 Покретне преграде ...11 1.5 Симболи ...11 Одељак 2: Класификација дејстава 2.1 Сопствена тежина ...12 2.2 Корисна оптерећења ...12 Одељак 3: Прорачунске ситуације 3.1 Опште ...13 3.2 Стална оптерећења...13 3.3 Корисна оптерећења ...13 3.3.1 Опште ...13 3.3.2 Допунске одредбе за зграде ...14 Одељак 4: Запреминске тежине грађевинских и ускладиштених материјала 4.1 Опште ...14 Одељак 5: Сопствена тежина елемената грађевинских објеката 5.1 Приказ дејстава ...14 5.2 Карактеристичне вредности сопствене тежине...15 5.2.1 Опште ...15 5.2.2 Допунске одредбе за зграде ...15 5.2.3 Допунске одредбе специфичне за мостове ...15 Одељак 6: Корисна оптерећења у зградама 6.1 Приказ дејстава ...16 6.2 Диспозиције оптерећења ...16 6.2.1 Плоче, греде и кровови...16 6.2.2 Стубови и зидови ...16 6.3 Карактеристичне вредности корисних оптерећења ...17

(12)

6.3.1 Стамбене, друштвене, трговачке и административне површине зграда ...17 6.3.1.1 Категорије ...17 6.3.1.2 Вредности дејстава...17 6.3.2 Површине за складиштење и индустријску употребу ...19 6.3.2.1 Категорије ...19 6.3.2.2 Вредности дејстава...19 6.3.2.3 Дејства проузрокована виљушкарима...20 6.3.2.4 Дејства проузрокована транспортним возилима...22 6.3.2.5 Дејства проузрокована специјалним средствима за одржавање...22 6.3.3 Гараже и саобраћајне површине за возила (изузев мостова) ...22 6.3.3.1 Категорије ...22 6.3.3.2 Вредности дејстава...22 6.3.4 Кровови ...23 6.3.4.1 Категорије ...23 6.3.4.2 Вредности дејстава...23 6.4 Хоризонтална оптерећења на парапетима и преградним зидовима, који делују као баријере ...24 Прилог А (информативан) Табеле називних запреминских тежина грађевинских материјала, као и називних запреминских тежина и углова унутрашњег трења ускладиштених материјала...26 Прилог Б (информативан) Баријере за возила и парапети за паркиралишта...35 Библиографија ...36

(13)

Еврокод 1 — Дејства на конструкције —

Део 1-1: Општа дејства — Запреминске тежине,

сопствена тежина, корисна оптерећења за зграде

Одељак 1: Опште

1.1 Предмет и подручје примене

(1) ЕN 1991-1-1 даје упутства за прорачун и дејства за прорачун конструкције зграда и инжењерских грађевинских објеката, укључујући неке геотехничке аспекте, за следеће величине: — запреминске тежине грађевинских материјала и ускладиштених материјала; — сопствену тежину елемената грађевинских објеката; — корисна оптерећења у зградама. (2) Одељак 4 и Прилог А дају називне вредности запреминских тежина материјала специфичних за зграде, додатних материјала за мостове и ускладиштених материјала. За одређене материјале је додатно дат и угао унутрашњег трења. (3) Одељак 5 обезбеђује методе за одређивање карактеристичних вредности сопствене тежине елемената грађевинских објеката. (4) Одељак 6 даје карактеристичне вредности корисних оптерећења међуспратних конструкција и кровова, у зависности од категорије употребе за следеће делове зграда: — стамбене, друштвене, трговачке и административне површине; — гараже и саобраћајне површине за возила; — површине за складиштење и индустријске активности; — кровове; — површине за слетање хеликоптера. (5) Оптерећења саобраћајних површина, дата у одељку 6, односе се на возила највеће бруто тежине до 160 kN. Прорачун саобраћајних површина за тешка возила, бруто тежине преко 160 kN, мора да буде усаглашен са одговарајућим органом власти. Даље информације могу да се добију у ЕN 1991-2. (6) За баријере или зидове који имају функцију баријере, хоризонталне силе дате су у одељку 6. У Прилогу Б приказана су допунска упутства за баријере за возила на паркиралиштима. НАПОМЕНА Силе од удара возила утврђене су у ЕN 1991-1-7 и ЕN 1991-2. (7) За прорачунске ситуације и утицаје дејстава у силосима и резервоарима проузроковане водом или другим материјалима, видети ЕN 1991-3.

(14)

1.2 Нормативне референце

У овај европски стандард уграђене су, путем позивања на датиране и недатиране референце, одредбе из других публикација. Ове нормативне референце цитиране су на одговарајућим местима у тексту, а списак публикација дат је овде. Када се наводе датиране референце, накнадне измене и допуне или ревизије било које од ових публикација, примењују се на овај европски стандард само ако су у њега укључене путем измене и ревизије. Када се наводе недатиране референце, примењује се најновије издање публикације на коју се позива (укључујући и измене). НАПОМЕНА 1 Еврокодови су публиковани као европски предстандарди. Следећи eвропски стандарди, који су публиковани или су у припреми, цитирани су у нормативним тачкама:

EN 1990, Eurocode: Basis of Structural Design

EN 1991-1-7, Eurocode 1: Actions on structures — Part 1-7: Accidental actions from impact and explosions

EN 1991-2, Eurocode 1: Actions on structures: Part 2: Traffic loads on bridges

EN 1991-3, Eurocode 1: Actions on structures: Part 3: Actions induced by cranes and machinery

EN 1991-4, Eurocode 1: Actions on structures: Part 4: Actions in silos and tanks

НАПОМЕНА 2 Еврокодови су објављени као eвропски предстандарди. Следећи eвропски стандарди који су објављени или су у припреми, цитирани су у напоменама у нормативним тачкама:

EN 1991-1-3 Eurocode 1: Actions on structures: Part 1-3: Snow loads EN 1991-1-4 Eurocode 1: Actions on structures: Part 1-4: Wind actions

EN 1991-1-6 Eurocode 1: Actions on structures: Part 1-6: Actions during execution

1.3 Разлика између принципа и правила за примену

(1) У зависности од карактера појединих тачака, у овом делу се прави разлика између принципа и правила за примену. (2) Принципи обухватају: — опште ставове и дефиниције за које нема алтернативе, као и — захтеве и аналитичке моделе за које се алтернатива не допушта, уколико то није посебно наведено. (3) Принципи су означени словом П иза броја одредбе. (4) Правила за примену су општеприхваћена правила која одговарају принципима и испуњавају њихове захтеве. (5) Допуштено је коришћење алтернативних правила за прорачун, различитих од правила за примену датих у ЕN 1991-1-1 за грађевинске објекте, под условом да се покаже да су алтернативна правила у складу са релевантним принципима и да су барем еквивалентна у погледу сигурности, употребљивости и трајности конструкције која би се добила применом еврокодова. НАПОМЕНА Ако алтернативно правило за прорачун замени неко правило за примену, не може се тврдити да је прорачун који одатле следи потпуно у складу са ЕN 1991-1-1, иако ће тај прорачун остати у складу са принципима ЕN 1991-1-1. Када се ЕN 1991-1-1 користи у вези са неким својством, наведеним у Прилогу З стандарда за производе или у ETAG, употреба алтернативног правила за прорачун не би могла да буде прихватљива за знак CЕ. (6) У овом делу, правила за примену приказана су бројем у загради, на пример као ова тачка.

(15)

1.4 Термини и дефиниције

За потребе овог европског стандарда користе се термини и дефиниције дати у ISО 2394, ISО 3898 и ISО 8930, као и овде наведени. Основни списак термина и дефиниција је дефинисан у ЕN 1990, 1.5, за потребе овог стандарда.

1.4.1

запреминска тежина (bulk weight density)

запреминска тежина је укупна тежина по јединици запремине материјала, укључујући нормалан садржај микрошупљина, шупљина и пора НАПОМЕНА У свакодневној употреби, овај појам се често скраћује на густина ("density" – што значи "маса по јединици запремине"). 1.4.2 угао унутрашњег трења (angle of repose) угао унутрашњег трења је угао између природног нагиба страна насутог невезаног материјала и хоризонтале 1.4.3

бруто тежина возила (gross weight of vehicle)

бруто тежина возила обухвата сопствену тежину возила, укључујући и максималну тежину терета коју оно сме да превози 1.4.4 конструкцијски елементи (structural elements) конструкцијски елементи обухватају основни конструкцијски склоп и ослонце. За мостове, конструкцијски елементи обухватају носаче, коловозне плоче и елементе ослонца (коси каблови код мостова са косим затегама) 1.4.5

неконструкцијски елементи (non structural elements)

неконструкцијски елементи су они који обухватају завршне елементе повезане са конструкцијом, укључујући коловозне засторе и неконструкцијске парапете. Они обухватају и инсталације и сталну опрему која је повезана са конструкцијом 1.4.6 преграде (partitions) зидови који не носе оптерећење 1.4.7 покретне преграде (movable partitions) покретне преграде су оне које могу да се померају, да буду додате или уклоњене, или поново изведене на другом месту

1.5 Симболи

(1) За потребе овог европског стандарда, примењују се следећи симболи. НАПОМЕНА Коришћени симболи заснивају се на ISО 3898:1997. (2) Основна листа симбола приказана је у ЕN 1990, тачка 1.6, а допунски симболи специфични за овај део ЕN 1991 су следећи: Велика латинична слова А оптерећена површина А0 основна површина Qk карактеристична вредност променљивог концентрисаног оптерећења

(16)

Мала латинична слова gk тежина по јединици површине, или тежина по јединици дужине n број спратова qk карактеристична вредност једнако подељеног оптерећења, или линијско оптерећење Мала слова грчког алфабета αА коефицијент редукције αn коефицијент редукције γ запреминска тежина ϕ динамички коефицијент повећања ψ0 коефицијент за вредност променљивог дејства у комбинацији, видети табелу А1.1 у ЕN 1990 φ угао унутрашњег трења (степени)

Одељак 2: Класификација дејстава

2.1 Сопствена тежина

(1) Сопствена тежина конструкцијских елемената треба да се класификује као стално дејство, видети ЕN 1990, 1.5.3 и 4.1.1. (2) Када ова сопствена тежина може да варира током времена, у прорачун треба да буде уведена преко горње и доње карактеристичне вредности (видети ЕN 1990, 4.1.2). Међутим, у неким случајевима, када је она слободна (на пример покретне преграде, видети 6.3.1.2(8)), треба да буде третирана као допунско корисно оптерећење. НАПОМЕНА Ово се нарочито примењује када "стална" дејства могу да буду повољна. (3)П Оптерећења од застора морају да буду разматрана као стална дејства, а могуће неравномерности морају да се узму у обзир у прорачуну, видети 5.2.2(1) и (2). (4)П Оптерећења од земље на крововима и терасама морају да буду разматрана као стална дејства. (5) С обзиром на 2.1(3)П и 2.1(4)П, у прорачуну треба да буду разматране промене садржаја влаге и дебљине које могу да буду проузроковане неконтролисаним нагомилавањем у току прорачунског века конструкције. НАПОМЕНА За детаљније информације о притисцима земље видети ЕN 1997.

2.2 Корисна оптерећења

(1)П Корисна оптерећења морају да се класификују као променљива дејства, уколико није другачије одређено у овом стандарду, видети ЕN 1990, 1.5.3 и 4.1.1. НАПОМЕНА За корисна оптерећења на мостовима видети ЕN 1991-2. (2) Када се разматра инцидентна прорачунска ситуација, у којој удар од возила или инцидентна оптерећења од машина могу да буду релевантна, ова оптерећења треба да се преузму из ЕN 1991-1-7. (3) Корисна оптерећења треба да се узму у обзир као квазистатичка дејства (видети ЕN 1990, 1.5.3.13). Модели оптерећења могу да укључе динамичке утицаје ако нема ризика од појаве резонантних ефеката, или другог значајног динамичког одговора конструкције, видети ЕN 1992 до ЕN 1999. Ако могу да се очекују резонантни ефекти услед синхронизованог ритмичког кретања људи, или, пак, плесања или скакања, треба да се спроведе посебна динамичка анализа. НАПОМЕНА Поступак који треба да буде примењен може да буде дат у националном прилогу.

(17)

(4) Када се разматрају оптерећења од виљушкара и хеликоптера, треба да буду разматрана допунска оптерећења од маса и инерцијалних сила узрокованих осцилирајућим утицајима. Ови утицаји се узимају у обзир преко динамичког коефицијента ϕ, који повећава статичке вредности оптерећења, као што је приказано у изразу (6.3). (5)П Дејства која изазивају значајно убрзање конструкције или конструкцијских елемената, морају да се класификују као динамичка дејства и морају да се разматрају применом динамичке анализе.

Одељак 3: Прорачунске ситуације

3.1 Опште

(1)П Релевантна стална и корисна оптерећења морају да се одреде за сваку прорачунску ситуацију у складу са ЕN 1990, 3.2.

3.2 Стална оптерећења

(1) Укупна сопствена тежина конструкцијских и неконструкцијских елемената треба да се узме у обзир у комбинацијама дејстава као појединачно дејство. НАПОМЕНА Видети ЕN 1990, табела А1.2(Б), напомена 3. (2) За површине на којима се очекује уклањање или додавање конструкцијских или неконструкцијских елемената, у прорачуну треба да се узму у обзир неповољне комбинације оптерећења. (3) Сопствена тежина нових облога и/или инсталационих канала, за које се очекује да буду додати после извођења, треба да се узме у обзир у прорачунским ситуацијама (видети 5.2). (4)П Ниво воде мора да се узме у обзир за одговарајуће прорачунске ситуације. НАПОМЕНА Видети ЕN 1997. (5) Порекло и садржај влаге растреситих материјала треба да буду разматрани у прорачунским ситуацијама у случају зграда које служе за складиштење. НАПОМЕНА Вредности запреминских тежина, приказаних у Прилогу А, односе се на материјале у сувом стању.

3.3 Корисна оптерећења

3.3.1 Опште (1)П За површине које су предвиђене да буду изложене различитим врстама оптерећења, у прорачуну мора да се разматра најнеповољнији случај оптерећења. (2)П У прорачунским ситуацијама у којима корисна оптерећења делују истовремено са другим променљивим дејствима (на пример: дејства услед ветра, снега, кранова или машина) укупна корисна оптерећења разматрана као посебан случај оптерећења морају да се узму у обзир као појединачно дејство. (3) Када број промена интензитета оптерећења или утицаји вибрација могу да изазову замор, треба да се примени модел прорачуна који узима у обзир замор. (4) За конструкције подложне вибрацијама, када је то релевантно, треба да се разматрају динамички модели корисних оптерећења. Поступак прорачуна је дат у ЕN 1990, тачка 5.1.3. 3.3.2 Допунске одредбе за зграде (1) Корисна оптерећења на крововима (посебно на крововима типа Н) није неопходно да буду примењена у комбинацији са оптерећењем од снега и/или дејствима ветра .

(18)

(2)П Када се корисно оптерећење разматра као пратеће дејство у комбинацијама, у складу са ЕN 1990, мора да буде примењен само један од два коефицијента ψ (ЕN 1990, табела А1.1) и αn [(6.3.1.2 (11)]. (3) За динамичка оптерећења од машина видети ЕN 1991-3. (4) Корисна оптерећења која треба да се узму у обзир за прорачунске доказе граничног стања употребљивости, треба да се одреде у складу са условима употребе и захтевима који се односе на понашање конструкције.

Одељак 4: Запреминске тежине грађевинских и ускладиштених материјала

4.1 Опште

(1) Треба да се утврде карактеристичне вредности запреминских тежина грађевинских и ускладиштених материјала. Као карактеристичне вредности треба да се користе средње вредности. Видети ипак 4.1 (2) и 4.1 (3). НАПОМЕНА У Прилогу А дате су средње вредности за запреминске тежине и углове унутрашњег трења за ускладиштене материјале. Када је дато подручје вредности у одређеним границама, претпоставља се да средња вредност умногоме зависи од порекла материјала и може да се изабере уз разматрање сваког појединачног пројекта. (2) За материјале (на пример нове и иновиране материјале), који нису обухваћени табелама у Прилогу А, карактеристична вредност запреминске тежине треба да се одреди у складу са ЕN 1990, 4.1.2, и да се договори за сваки појединачни пројекат. (3) Када се користе материјали са знатним расипањем вредности запреминских тежина, на пример услед њиховог порекла, садржаја воде итд., карактеристична вредност тих запреминских тежина треба да буде процењена у складу са ЕN 1990, 4.1.2. (4) Ако се спроводи поуздана директна процена запреминских тежина, онда могу да се користе те вредности. НАПОМЕНА Може да се користи ЕN 1990, Прилог Д.

Одељак 5: Сопствена тежина елемената грађевинских објеката

5.1 Приказ дејстава

(1) Сопствена тежина елемената грађевинских објеката, у већини случајева треба да се представи преко појединачне карактеристичне вредности и израчуна на основу називних димензија и карактеристичних вредности запреминских тежина. (2) Сопствена тежина елемената грађевинских објеката обухвата конструкцијске и неконструкцијске елементе, укључујући непокретне инсталације и опрему, као и тежину земље и застора. (3) Неконструкцијски елементи обухватају: — кровни покривач; — облоге и покривке; — преграде и опшивке; — рукохвате, заштитне баријере, парапете и ивичњаке; — зидну облогу; — спуштене плафоне; — топлотну изолацију; — опрему мостова; — непокретне инсталације, видети 5.1(4). НАПОМЕНА За информације о непокретним машинама видети ЕN 1991-3. За осталу индустријску опрему (на пример, заштитну), треба да се консултује произвођач.

(19)

(4) Непокретна опрема обухвата: — опрему лифтова и покретних степеница; — опрему за грејање, вентилацију и климатизацију; — електричну опрему; — цеви без њиховог садржаја; — кабловске разводне канале и цевоводе. (5)П Оптерећења услед покретних преграда морају да се третирају као корисна оптерећења, видети 5.2.2(2)П и 6.3.1.2(8).

5.2 Карактеристичне вредности сопствене тежине

5.2.1 Опште (1)П Одређивање карактеристичних вредности сопствене тежине, као и димензија и запреминских тежина, мора да буде у складу са ЕN 1990, 4.1.2. (2) Називне димензије треба да буду оне које су приказане у плановима. 5.2.2 Допунске одредбе за зграде (1) Произвођач може да обезбеди податке за индустријски произведену опрему, као што су системи подова, фасаде и спуштени плафони, као и лифтови и опрема за зграде. (2)П За одређивање утицаја сопствене тежине покретних преграда, мора се применити еквивалентно једносмерно подељено оптерећење које се додаје корисном оптерећењу, видети 6.3.1.2(8). 5.2.3 Допунске одредбе специфичне за мостове (1) Горње и доње карактеристичне вредности запреминских тежина неконструкцијских елемената, као што су застор на железничким мостовима или насип изнад укопаних конструкција, пропуста, треба да се узму у обзир ако се очекује да се тај материјал сабије, постане засићен или на други начин промени својства у току експлоатације. НАПОМЕНА Одговарајуће вредности могу да буду дате у националном прилогу. (2) Називне дебљине застора на железничким мостовима треба да буду утврђене. За одређивање горњих и доњих карактеристичних вредности дебљине застора на железничким мостовима треба да се узме у обзир одступање од називне дебљине од ±30 %. НАПОМЕНА Одговарајућа вредност може да буде дата у националном прилогу. (3) За одређивање горњих и доњих карактеристичних вредности сопствене тежине хидроизолације, застора коловозне плоче и других облога за мостове, када варирање њихових дебљина може да буде велико, треба да се узме у обзир одступање укупне дебљине од називне или друге утврђене вредности. Уколико није другачије утврђено, требало би да ово одступање буде ±20 %, ако је у називну вредност укључено накнадно извођење облоге, а +40 % и –20 % ако такво облагање није укључено. НАПОМЕНА Одговарајуће вредности могу да буду дате у националном прилогу. (4) За сопствену тежину каблова, цеви и инсталационих водова, треба да се узму у обзир горње и доње карактеристичне вредности. Уколико није другачије одређено, треба да се узме у обзир одступање које је ±20 % од средње вредности сопствене тежине. НАПОМЕНА Одговарајуће вредности могу да буду дате у националном прилогу. Видети и ЕN 1990, 4.1.2(4).

(20)

(5) За сопствену тежину других неконструкцијских елемената, као што су: — рукохвати, заштитне баријере, парапети, ивичњаци и друга опрема мостова; — везе / спојна средства; — цевоводи, треба да се узме да су њихове карактеристичне вредности тежине једнаке називним вредностима, уколико није другачије утврђено. НАПОМЕНА Одговарајуће вредности могу да буду дате у националном прилогу. У зависности од пројекта може се узети у обзир могућност пуњења цевовода водом.

Одељак 6: Корисна оптерећења у зградама

6.1 Приказ дејстава

(1) Корисна оптерећења у зградама јесу она која потичу од уобичајеног коришћења. Вредности дате у овом одељку обухватају: — уобичајену употребу од стране људи; — намештај и покретне предмете (на пример покретне преграде, ускладиштена роба, садржаји контејнера); — возила; — предвиђене ретке догађаје, као што су концентрације људи или намештаја, или померање или гомилање предмета у току реорганизације или адаптације. (2) Корисна оптерећења утврђена у овом делу узимају се као једнако подељена оптерећења, линијска оптерећења или концентрисана оптерећења, или као комбинације ових оптерећења. (3) За одређивање корисних оптерећења, подне површине и површине кровова у зградама треба да буду додатно подељене у категорије, зависно од њихове употребе. (4) Тешка опрема (на пример, у јавним кухињама, радиолошким собама, просторијама са клима-коморама итд.) није укључена у оптерећења дата у овом одељку. Оптерећења за тешку опрему треба да буду договорена између инвеститора и/или релевантног органа власти.

6.2 Диспозиције оптерећења

6.2.1 Плоче, греде и кровови (1)П За прорачун конструкције једног спрата или крова, корисно оптерећење мора да се узме у обзир као дејство које се наноси на најнеповољнији део површине на којој се разматрају утицаји дејстава. (2) Када су оптерећења на другим спратовима релевантна, може да се претпостави да су она подједнако подељена. (3)П Да би се осигурао минимум локалне носивости међуспратне конструкције, мора да се спроведе посебан доказ са концентрисаном силом, која не сме да се комбинује са подједнако подељеним оптерећењима или другим променљивим дејствима, уколико није другачије наведено. (4) Корисна оптерећења истих категорија могу се умањити у зависности од површина које припадају одговарајућем елементу конструкције, преко коефицијента умањења αА, у складу са 6.3.1.2(10). 6.2.2 Стубови и зидови (1) За прорачун стубова или зидова, корисна оптерећења треба да се претпоставе на свим неповољним местима. НАПОМЕНА У националном прилогу могу да се дају додатна поједностављена правила. Препоручује се да се максимална аксијална сила израчунава са претпостављеним укупним корисним оптерећењем на међуспратној конструкцији сваког спрата, које треба да буде једнако подељено . (2) Када корисна оптерећења од више спратова делују на стубове и зидове, укупна корисна оптерећења могу да се умање преко коефицијента умањења αn, у складу са 6.3.1.2(11) и 3.3.1(2)П.