ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА – БЛАЦЕ Часопис из области економије, менаџмента и
информатике „БизИнфо“ Број 1/2010, стр. 163 – 174
Адреса: Краља Петра I, бр.70, 18420 Блаце
МЕТОДА АКЦИОНОГ ИСТРАЖИВАЊА
ACTION RESEARCH METHOD
Велимир Делетић Милан Делетић
Висока пословна школа струковних студија, Блаце
Резиме: Корени методе акционог истраживања донекле су дискутабилни, али се могу пронаћи већ у раду Kurta Lewina у касним четрдесетим годинама прошлог века. Идеја која је довела до развоја ове методе је покушај истраживања проблемских ситуација у њиховој природној околини. Друга кључна идеја која лежи иза акционог истраживања је став Kurta Lewina да неко може схватити унутрашњу структуру социолошког система само кроз покушај да га промени.
Кључне речи: акционо истраживање, истраживач, информациони систем
Abstract: The roots of action research methods are somewhat questionable, but can be found already in the work of Kurt Lewin in the late forties of last century. The idea that led to the development of this method is an attempt to study problem situations in their environment. Another key idea behind the action research of Kurt Lewin's position that one can understand the internal structure of the sociological system only through the attempt to change it.
Key words: action research methods, researcher, information system
1. ШТА ЈЕ ТО МЕТОДА АКЦИОНОГ ИСТРАЖИВАЊА?
постојећих структура ("changing") и коначно, њихово поновно замрзавање у перманентне структуре ("freezing").
У исто време је слично истраживање рађено на Tavistock Institute of Human Relations у Лондону. Lewin се придружио Tavistock групи и инспирисао многе идеје и истраживачке пројекте везане за истраживање социолошких промена[15].
Постоје различити погледи на методу акционог истраживања1. Blum [5] идентификује две фазе у акционом истраживању. Током дијагностичке фазе, истраживач и субјекти истраживања заједнички анализирају социолошку ситуацију. Након тога долази терапеутистичка фаза у којој се раде колаборативни експерименти промена. Дизајнирају се и уводе промене, а онда се анализирају резултати тих промена да би се увело још промена у циљу побољшања ситуације.
Акционо истраживање "има за циљ да истовремено допринесе и практичним проблемима људи у конкретној проблемској ситуацији и циљевима социолошких наука кроз колаборацију у међусобно прихватљивом етичком оквиру.
Прецизније, акционо истраживање се може описати на следећи следећи начин:
"Акционо истраживање симултано асистира у решавању практичног проблема и проширењу научног знања, а истовремено ојачава и компетенције укључених актера. Оно се изводи колаборативно у конкретној ситуацији и повратно користи податке у цикличком процесу у циљу бољег разумевања дате социолошке ситуације. Акционо истраживање је примарно примењиво на разумевање процеса примене у социолошким системима и предузима се у међусобно прихватљивом етичком оквиру"[18].
Постоји још много различитих погледа на акционо истраживање, а у литератури се могу пронаћи и различити термини који осликавају те различите погледе: партиципативно акционо истраживање, колаборативно истраживање, еманципативно
1 У овом тексту ће се користити овај превод јер је тешко пронаћи прави превод
истраживање, акционо учење, контекстуално акционо истраживање, али се углавном већина различитих приступа своди на концепт "учења кроз праксу" (learning by doing) – група људи идентификује проблем, уради нешто да би га решила, види колико је то било успешно и ако није задовољна, покуша поново[16].
Овакав итеративан, понављајући процес се може пронаћи већ у дефиницији процеса акционог истраживања којег даје Lewin: "...спирала корака од којих се сваки састоји од циклуса планирања, акције и проналажења чињеница о резултатима акције" [14]. Овде је важно напоменути да се унутар једног циклуса фазе акције и обсервације дешавају готово потпуно истовремено. Обсервација резултата акције се, наравно, може дешавати и након акције, али се кључна сазнања о феноменима који се истражују добијају управо током деловања над тим феноменима. Kemmis и Wilkinson наглашавају и то да се практично све фазе донекле преклапају – првобитно направљени планови, током практичног деловања, брзо постају застарели, па је потребан нови напор за планирање током акције и слично[12]. У пракси овај процес није јасно структуриран у циклусе и фазе, он је више отворен, респонзиван и првенствено партиципативан. Критеријум успешности није "коректно спровођење" циклуса и фаза него ниво до којег учесници имају јак и аутентичан осећај развоја и еволуције своје праксе (која се истражује), као и дубина разумевања те праксе и контекста у којем се она одвија.
Суштина акционог истраживања, по чему оно покушава да буде различито од других метода, је у довођењу актера неке праксе у реалну ситуацију кроз коју они покушавају да до велике дубине разумеју своју праксу и контекст око ње. Акционо истраживање има за циљ да помогне људима да истраже реалност да би је могли мењати, али и да мењањем реалности постигну њено боље разумевање.
• Рефлексивна критика. Постоји тенденција да се записи о ситуацији, као што су званични документи, записници, транскрипти разговора и слично, третирају као чињенице и истине. Међутим, у социолошком окружењу, "истина" је релативна за оног који је говори и за оног који је слуша. Принцип рефлексивне критике каже да је потребно да актери дају своју рефлексију на ситуацију кроз експлицитно изражавање својих интерпретација, претпоставки или закључака по питању те ситуације. Само тако је из практичног искуства могуће извући генеричке, теоријске закључке.
• Дијалектичка критика. Феномени из реалности се преносе кроз језик и кроз разговор. Дакле, потребна је дијалектичка критика да би се разумели односи између посматраног феномена и његовог контекста, као и између елемената од којих се састоји тај феномен. У том процесу је посебно потребно обратити пажњу на нестабилне елементе или елементе који су у међусобној опозицији јер такви највише доприносе динамици феномена и потенцијалној промени.
• Колаборација. Учесници у акционом истраживању сарађују. Овај принцип претпоставља да су идеје сваке особе једнако важне као потенцијални ресурс за креирање интерпретивних категорија анализе око којих ће сви учесници преговарати и евентуално их усвојити као важне. Посебно су важни контрадикторни погледи на исти феномен јер дискусија о њима доноси дубље разумевање феномена.
• Ризик. Процес промене мења постојеће начине рада, а то са собом доноси и страх од губитка позиција и слично. Такође, један од страхова је повезан и са ризиком да буде повређен нечији его кроз отворену дискусију о нечијим интерпретацијама, претпоставкама, закључцима или идејама. Овај принцип сугерише да сви актери истраживања, укључујући и истраживаче, морају прихватити овакав ризик. Актерима мора бити јасно да ће свачији ниво разумевања ситуације бити бољи, односно да ће сви актери профитирати у том смислу, без обзира на то какав ће бити резултат дискусије.
могућим акцијама и интерпретацијама. Оваква плурална структура захтева и плуралан начин извештавања о истраживању. Није нужно све идеје или интерпретације свести на једну око које се сви у највећем степену слажу, сасвим је у реду да резултат истраживања документује различите погледе и закључке на исте феномене. Дакле, истраживачки извештај је више подршка акцији или дискусији која је у току, а мање финални закључак или документована чињеница.
• Теорија, пракса, трансформација. За акционог истраживача, теорија информише праксу, а пракса рафинира теорију у континуалној трансформацији. У сваком датом контексту, акције људи су базиране на имплицитно усвојеним претпоставкама, теоријама и хипотезама, а са друге стране свака обсервација тих акција доприноси даљој разради тих претпоставки, теорија и хипотеза. Обоје су саставни дио јединственог процеса промене. Baskerwille и Pries-Heje идентификују 5 фаза у цикличком процесу акционог истраживања, (1) дијагноза, (2) планирање акције, (3) предузимање акције, (4) евалуација и (5) спецификација наученог [2].
Клијентска структура или клијентска системска структура дефинише контекст истраживања. То је договор и спецификација истраживачког окружења. Она, пре свега, дефинише услове под којима се смеју уводити промене. Она такође дефинише и обавезе истраживача и клијента.
Предузимање акције је колаборативни напор кроз који се раде интервенције у организацији. Промене се могу уводити директно или индиректно. У овој фази је могуће применити Lewinov модел "unfreezing-changing-freezing".
Након тога се ради колаборативна евалуација резултујућег организацијског стања са циљем да се утврди да ли су промене узроковале жељене ефекте. Ако је током планирања дефинисано жељено стање, онда се добијено стање пореди са жељеним. Ако је акција успешна, потребно је додатно утврдити још и да ли се успех може приписати потпуно или барем већини предузетих акција. Ако је акција била неуспешна, потребно је анализирати узроке неуспеха и планирати акцију за наредну итерацију.
Без обзира на исход, тим мора специфицирати и документовати оно што је научено у том циклусу акционог истраживања (итерацији). На основу добијеног знања је могуће изменити организацијске норме са циљем даљег побољшања ситуације. Ако је промена била неуспешна, то искуство је потребно уградити у план за нови циклус. Ако је промена била успешна, онда је потребно пажљиво документовати специфичну ситуацију и предузету акцију, како би се слична акција могла применити у сличној ситуацији.
Дакле, дијагноза води хипотези, а спецификација наученог генерисању теорије о резултујућој промени. Овде морамо приметити суштинску повезаност основних поставки методе акционог истраживања са теоријом утемељења Glasera и Straussa [10]. Након спецификације наученог добијамо теорију утемељену у реалности онако како је репрезентована подацима добијеним кроз евалуацију и спецификацију наученог. Дакле, акционо истраживање се не мора користити само за тестирање теорије, него и за стварање, односно проширење теорије на основу спецификације наученог из праксе[9].
O'Brien идентификује три важна атрибута по којима се акционо истраживање разликује од осталих истраживачких метода[16]: • Истраживање се дешава у стварном свету кроз решавање стварних проблема.
властитог искуства, односно најбоље аплицирају своје знање ако га сами примењују у пракси.
• Истраживач се и не труди да буде потпуно објективан него једноставно прихвата своју позицију као једног од субјективних актера. Циљ истраживача је суштинско разумевање ситуације, а не објективно посматрање ситуације.
Неки истраживачи посматрају акционо истраживање као једну врсту case study истраживања (Benbasat и други, донекле и Galliers), док други (као, на пример, Vreede) сматрају да та два приступа имају довољно различитости да се могу сматрати различитим методама.
Може се сматрати да је акционо истраживање дели много сличних карактеристика које Benbasat и остали наводе као карактеристике case study истраживања[4]:
• Феномен се истражује у свом природном окружењу.
• Истражује се релативно мали број ентитета (особа, група, организација).
• Интензивно се студира комплексност појединих елемената. • Case study истраживања су веома погодна за фазе откривања, класификације и развоја хипотезе у процесу стварања знања. • Истраживач не мора унапред поставити скупове независних и зависних варијабли.
Међутим, јасно се дају идентификовати и неке битне разлике између ова два приступа:
Табела 1. Разлике између case study и акционог истраживања
Case study Акционо истраживање
Истраживач је посматрач Истраживач је активни учесник
Откривање, објашњење или опис Усмеравање (прескрипција),
интервенција
Фокус на "како" и "зашто" Додатни фокус на "како практично" Може бити позитивистичко или
интерпретивистичко
Углавном интерпретивистичко
(Извор: Vreede, G.J. de, Facilitating Organisational Change: The Participative Application of Dynamic Modelling, PhD Dissertation, Delft University of
Technology, 1995)
Акционо истраживање ради онај коме је првобитна намера била да имплементира промену док ради истраживање, а не онај коме је првобитна намера била да уради истраживање које ће евентуално произвести неку промену у реалној ситуацији. Дакле, акциони истраживач је актер промене и он може бити консултант или део организације у којој се дешава промена.
Case study обично тежи већој објективности него акционо истраживање, са фокусом на дескрипцију процеса у посматраној ситуацији, док је акционо истраживање обично више фокусирано на интервенцију и стварни дизајн и имплементацију процеса у посматраној ситуацији. Међутим, Vreede примећује да се у пракси ретко сусрећу case study и акционо истраживање у својој "чистој форми"[21]. Постоји цео континуум између чисте "дескрипције" и чистог "дизајна и имплементације" процеса у посматраној ситуацији, у којем истраживач може да позиционира своје деловање.
Познати проблеми акционог истраживања се своде на следеће: • дилема постављања приоритета између циљева везаних за практичне проблеме и истраживачких амбиција [18];
• везано за претходно, преокупација решавањем конкретног организацијског проблема науштрб трансферабилног и потенцијално вреднијег теоријског разумевања [20];
• потешкоће у постављању ригорозности објективности према класичној позитивистичкој научној традицији [20].
2. АКЦИОНО ИСТРАЖИВАЊЕ КАО ИСТРАЖИВАЧКА МЕТОДА У ОБЛАСТИ ИНФОРМАЦИОНИХ СИСТЕМА
Акционо истраживање је већ одавно прихваћено као валидна истраживачка метода у примењеним областима као што су организацијски развој и едукација [11, 8], али све донедавно се готово није могло сусрести у области информационих система, са понеким изузецима [6]. Baskerwille описује четири главне карактеристике акционог истраживања у области информационих система[3]:
• Акционо истраживање циља на што јаче разумевање тренутне социолошке ситуације, са нагласком на комплексну и мултиваријантну природу социолошке поставке у домену информационих система.
• Акционо истраживање симултано асистира на решавању практичног проблема и проширењу научног знања. Директна последица овога је, прво, да истраживач интервенише у проблемском окружењу и друго, да се прихвата снажна интерпретивистичка позиција везано за обсервацију истраживача. • Акционо истраживање се ради колаборативно и ојачава компетентност актера. Јачање компетенције актера је нужна последица колаборације, али акционо истраживање може ово да постави и као циљ. Ниво до којег се ово, поред решења проблема као примарног циља, поставља као циљ за себе, зависи од конкретне ситуације.
• Акционо истраживање је примарно примењиво за разумевање процеса промене у социолошким, а не у природним или техничким системима.
Стварно понашање информационог система као социо-техничког система је тешко утврдити без "погледа изнутра". Због тога је често акционо истраживање готово једини методолошки избор ако се желе утврдити неке комплексне и веома контекстуално зависне релације. Benbasat и остали наглашавају:
жели да евалуира неку технику интервенције ... Чланци из ове категорије су обично написани од стране оних који су имали поглед изнутра на систем који се описује." [4]
3. ЗАКЉУЧАК
Ако се осврнемо на једну од познатих таксономија истраживачких приступа у области информационих система [9], приметићемо да се акционо истраживање сматра примењивим на готово све врсте објеката истраживања (осим оних чисто технолошке природе), као и у било коју сврху истраживања. Ако се додатно још узму у обзир особине акционог истраживања као што су колаборација између истраживача и практичара, дубоко контекстуално разумевање објекта истраживања и друге, могло би се закључити да је оно готово идеална метода за истраживање комплексних социо-техничких ситуација у области информационих система.
Дакле, можемо рећи да се акционо истраживање сматра валидном истраживачком методом у области информационих система, штавише да се сматра веома квалитетном методом када је у питању истраживање комплексних социо-технолошких феномена у тој области [1, 7, 3].
ЛИТЕРАТУРА:
1. Avison D., Lau F., Myers M., and Nielsen P.A., Action Research, Communications of the ACM 42:1, 1999.
2. Baskerwille R.L., and Pries-Heje J., "Grounded Action Research: A Method to Understanding IT in Practice", Accounting, Management and Information Technologies 9, 1999.
3. Baskerwille R.L., "Investigating Information Systems with Action Research", Communication of the AIS 2(19), 1999. 4. Benbasat I.G., Goldstein D.K. and Mead M., "The Case
Research Strategy in Studies of Information Systems", Management Information Systems Quarterly 11:3, 1987. 5. Blum F.H., "Action Research: A Scientific Approach?",
6. Checkland P. "From framework through experience to learning: the essential nature of action research," In Information Systems Research: Contemporary Approaches and Emergent Traditions, Nissen H-E., Klein H.K., Hirschheim R.A., eds., North-Holland, Amsterdam, 1991.
7. Choudrie J., and Dwivedi K.Y., "Research Design: Investigating the Research Approaches for Examining Technology Adoption Issues, Journal of Research Practice 1:1, 2005.
8. Elden, M. and Chisholm, R.F. "Emerging Varieties of Action Research: Introduction to the Special Issue," Human Relations (46:2), 1993.
9. Galliers, R.D., "Choosing Information Systems Research Approaches", In: Galliers, R.D., ed., Information Systems Research: Issues, Methods and Practical Guidelines, Alfred Waller: Henley-on-Thames, 1992.
10. Glaser G.B., and Strauss L.A., The Discovery of Grounded Theory: Strategies for Qualitative Research, Aldine de Gruyter, New York, 1967.
11. Kemmis, S. and McTaggart, R. The Action Research Reader, Third edition, Deakin University Press, Victoria, 1988.
12. Kemmis S., and Wilkinson M., "Participatory Action Research and the Study of Practice", In: Atweh B., Weeks P., and Kemmis S., eds., Action Research in Practice, Routledge , UK, 1998
13. Lau F., "A Review of action research in information systems studies", In: Information Systems and Qualitative Research, Lee A., Liebenau J., and DeGross J., Eds., Chapman & Hall, London, U.K., 1997.
14. Lewin K., "Action Research and Minority Problems," Journal of Social Issues 2, 1946.
15. Lewin K., Resolving Social Conflicts, Harper, NY, 1948. 16. O'Brien R., "Um exame da abordagem metodológica da
pesquisa ação" [An Overview of the Methodological Approach of Action Research]. In: Richardson R., (Ed.), Teoria e Prática da Pesquisa Ação [Theory and Practice of Action Research]. João Pessoa, Brazil: Universidade Federal da Paraíba, Brazil, 2001.
18. Rapaport, R.N., "Three dilemmas of action research", Human Relations 23, 1970.
19. Rose J., Information systems development as action research -soft systems methodology and structuration theory, Ph.D. Thesis, Lancaster University, 2000.
20. Susman, G.I., and Evered, R.D., "An Assessment of the Scientific Merits of Action Research", Administrative Science Quarterly, vol. 23, 1978.
21. Vreede, G.J. de, Facilitating Organisational Change: The Participative Application of Dynamic Modelling, PhD Dissertation, Delft University of Technology, 1995.
