POOLA VLJiE LI
o
ONOMESTO
COVEK JEST.EU glaV11lQIll SIIllO vee u'ViideLi da ISre6a. tC'oveka mnogo
vmse
zaviSi od njegoVoih lSVojlS'1;aV'a nego od onoga sto ima, aLi onoga:mo
predistavlja. Uvek se pnidaje vaz-noot tomeSta 1l1'eko jeste i, prerna tome,sUa
'U sebi sam.om ima: jer njegov li!n.divdd'Uawiotet Ipra:ti ga ruvek i iSvud:a, i njlime je dboj,eno &ve Sto 0iIl doZri:viljava. U:lJev sv'e skupa, on uZliva pre s'Vega j edino ru samorn sebi: Ito sV'akako vaei za rfi':lJi;Oka, 18. jos ru iV'eooj men w. duhov.na ru~vanja. Otuda je eng:1e&ki to enjoy one's self veoiml8. sre6a.n lizraz, kada lSe, na primer, kaJ~e he enjoys himself at Paris, a ne »er genie[Jt Paris«,t° V'ec >>()n uziva u iParrri.:lJu«. Ulrolrl.1w je pak in-dividrualiltet los.eg &VoOjstva, s'VIi 6e uZ,id ohilti. kao iz-wSoa vina U usmma gotkim lkao rue. 'Prema tome, ako se i.rovoje na iSilranu teSke Inesre.ce, u dolDru kao i ru zlru ma.'nje ima :lJnaleaja Ito ,Sta se 'ooveku dogod·i i iSta dOOivi 'U ISViOOl ~i'Voi1ru <Xl <mOga kako Ito 0iIlose-Ca, dakle ad naJCina i s:1Jepena njegoV€ pnjemeivostl
"ill'
lSValklOim rpo~edu. To. ISto j'e looV'elk slam po sebi Iiii'to u samom s'elm lima, 'Ukira1tk;o lieno.-;t i rnjena vred-nom, jedJirno je neposl"ed!no pove2lalno sa njeglOlVom s'reOOm i dolbrolblilti. Svti. ootaili. oolovi imaj'U owe sa-rno pOSlI'ed!Illi. znaeaj; IStoga se mQze o.-;rujetiti nj.ihov uti'caj, aWi utJi,caj J,i,enosti Irrikada. 'Zarto je zavist, koja je us:merrena na lJi'en,e iprrednOSiti, najnepomirljiv:ija, rna 'koJdko da je bniMjliv;o skriv.ena. Osirrn :toga, sarno su svojiSltva sves.ti pootojana d rnelimnenljliva, a sarno indi'VidualliltJet deluje nepresitalIl'O, pootojano, manje--vi,Sre ru sva'kom rWern'Ul1Jkru: na.-;rup.ro!1; tome, sve drugo
gEr9fl1I1A
deluje oomo s Vlremena na vreme, kada se ukaze pI"l-likra, pro1a:zno, a sem toga i sarno je podloZ;no i pro-lIIleni i me!njaJrlj u: :zJbog looga ArilSltotel kaze: II YCl.p tpvenc; ~e:~(xL(x, ov ,",CI. XP'YJ{J.CI.'r(X (narn na-iull'a Iperen:nri.s est,
non Qpes)ll Eth. Eud. VU, 2. TJme se objaiSnjava za-Sto nesre6u, Ikoja ipiolJpunp 'zav.hsti. od Sipoljasnjih okol-noolti, rpot<:lnoo:iIII sa vilse priselbnooti, nego ne:slrecu koju smo sami iza:zvalJri.: _sudbina se more prgmenibi,. ~ oopstvena--Plit.ooa iI1!ikada. Ptrvi :i najva:Zn:iji uslov
za tnalSU SIl'eeu .nallazi se, pooma tome, u subjektivnrl.m domIna kao sto SIll: iplemenilti kara.'J.{Jte:r, :&poooban duh, SIl'eCan Itemperament, veckur urn i dolbro i· zgrade-no, s:a.svim zdravo \telo, dakle uopste mens sana in corpore Isanou (Juvena[. !Sat. X, 356), i 'za·to Ibi treiba.lo mnogo wse cia S€ pobri.nemo za ra'ZVoj i oorZavanje tih svojsUava nego 'za sUcanje spoljasnjih dobara 'i :poea.s<Ui.
A.lJi OlID sto nals od sv:ega ,Doga najneposroonije u:&reeuje jesbe vedrina uma: jell' ova dolbra osobina odmah se i sama rnaglraooj,e. IKJo je i!'ooootarn, 'ima uvek ll'az1oga Ida Ibude takav, upravo zbog rtoga !sto je \I'adostan. INdiSta ikalO ova OStOIbina ne maZe rtoliko pot-purno da zamenJi bilo koje do1bm; medutim, ona sarna ne lIIloZe iSe niOim zaIIIlendrt;i.. Bretpos.taViimo cia je ne-ko mlaci, lep, bogart; !i poStovan: pri prooenjivanju njegow SIOOee posUav>1ja se piltanje cia Ii je 'ltZ :sve to
i vedai!'. S druge srtJrane, alko je v:edaJr, onda je sve-jedno da 1d je m1ad ilJi star, pray ~1d g.rbav, sitroma-san 'ilJi bogat; on je sl'ecan. U ranoj m'ladoeti otvorio sam jednom nellru SItaru knjigu u kojoj 'je sltajalo:
".Ko se mnogo Stlllej'e, STleean je; Iko iIlUlOgO plaoe, nesreean je« - veoma naJivna i:zJl'eka koju Zibog nje-ne jednosltavnje-ne isltiJnje-ne rnisa!m mogao zaroraVllt1i, rna ko1Jiko da jIe ona sruperlativ truizma. Stoga, dakle, vedrini iJrelba tSiirom iOftvw1ti wata kad god se javi: jer OIIla iI1!ikada ne dolazJi u nt€'zgodno VJreme. Med'U-irlm, Imi se fOeS/Do kdlelbattno da Ii da joj dozvolimo prisitJup, ooleCi na:jpr€ da 'znamo cia lJi imamo Il'azloga 11 Jer priroda veDno traje, a ne i materlijalna sredstva.
cia 'U svakom po.gledu budemo zadovoljni; i'li pak zato sto strahujemo da ce nas om'es.ti III na!sim ozbli1jnim razm:i;Sljanjima i vaznrlm brigama: sarno, VOOlIDa je neizv,esno kakva korist IproizlaZli 1z oV'og poolednjeg, jer vedrrina je, IUlpTavo, neposredna Idobilt. Jedlino bi -smo u njoj samoj hnall.i rgOltov novae srece, a ne kao u svemu ostalOlll1, sarno :PUls1ie Ibanlkmote, j,er jedino ona 'uslreouje rnepooiI1edno, 'll sadalSnjos.ti. ,Za'to je ona najve6e Idoboo za Ibice Cija stvarnostt ima olblJik nede-Ijive sadalSnjooti 'i'zmedu dva DeskonaiIDa VTremena.
IBrema tome, trebalo bi sticanje i 'llIlla'Predirvanje ovog dobra staviti ispred sv'.i:h drugi'h ltemjL Ooigledno je, dakle, da V1edrirnli d'llha ona nista ananj,e ne doprinosi 00 bogatstva, a nis,ta Vlise od zdravlja: kod Ij'lldi u nizim, radniiOkim lk1asama, na:romto kod Qnih koji obJ-aduju zemlj'll, vidirmo vedra i zadovOrljna lrica, a bogaJtima i gospodi su mrzoV101jna. Oiruda bi trebalo pre svega da ,teZimo
sro
visem step en'll sav:rsenog zdravlja, jer njegov ptrocvart 'llsposttavlja V'edmn'll. Ra-di tIOga, !kao ,Sto je poznato, h1e'ba i:>Jbegavati preteri-vanja i neumer,enoot, sva snazna i nep:r:ija;tma 'llzbu-denja, takode i sva suVti!Se velJika iJi S'Uvise duga um-na um-naprezanja; tooba svakodnevno i brzo da se kr e-cemo dva sata na Oistom vazduhu, mnogo da se ku-parmo u hladnoj vOOi i Ida se pridrZavamo dijetetskih pravila. Bez valjanog svalkodnevnog 1cretanja ne moze se ,oslta,ti zdrrav: svi zivotni procreSii zahtevaju, Ida bi mogli nomnaiJ.no da se odvijaj,u, k,retanj,e kako o'I1gana u kojlima se i1Tse rtako j Ci:tavog tela. Zato Anistotel S ipravorm kaz.e:a
~tOC; 6V 1:"1) XtV"1)crEt scr'n13 . Zivot .se saSitoji u kretanj'll, u k:retarnju je njegova sulstina. Unuta;r organimna rneprestano vlada brzo k~etanje:snazno Ii neumorno lkuca Slroe sa svojorm komplikova-nom dWSltru'kom siSltolom i dlijas:tolom; sa svoji'h 28 kontraik<Cija ono pokreee ai,tavu masu krvi kroz oeo velikri i m8!li krrvoltok; 'P1'll'ca pumpaju ,bez pres.tanka kao neka parrna llllaSina; ereva se sV'e weme uvijaju u motus peristalticusl4
u srvim 751ezdama nepresiarno 13 Zivot se sastoji u kretanju.
'4 Penista1ti&i pdkret, lag8lIlo slrupljanje prstenast'ih mi'sica Cl'eva i dr, Prim. prevo
5e vrli Sti.sa.nje i 'lucenje, Cak Ii u Iffiozgu se obavlja dvostruko kretanje pri sv,a'kom otkucaju lbila i sva-kom .udJisaju. PJ"i wme, karl nema dovoljoo spoljas-njeg kretanjra, 'kao
sto
j<e .s1UlCa'j kod vcli.kog broja [jurli koji Zivot ip'I'ovolcl.e talko reCi u lSooeeem paloZa:ju, nastaje uiZasna i kdbna diisprOipOI"cija i:mnedu spolja.s-njeg miJra 'i unlUltrals.nj,eg ikome:Sanja. Jer, ,eak i ne-ptrestai!lo :uJl1:urtJralSnj<e kootanje ,1Jr,a,Zi neku Ipodr'sk'll u slpoljaSnjem ~ootanju: ali, ana,logno tome, nalSltace nesrazmernost ikada uSiled nekog afe'krta sVle ill nama uzavri, a mi spolja nJiJCi'm ne ISmerno da pokaiZemo lSV'oja oseeanja.Calk
je i za UlSpe'sno ;ras·6e,nje drveea paur~bno da ga zaInj:llS18 veta:r. Utolilko va:Zi pravilo roje se najkffiee molz.e i-zra:zirti na lartinsk01lll: omnis matus, quo celerior, eo magis matus.IS- KolIlko na-Sa sreea zaViisJi ad vedmine raspoiloz.enja, a ova od &tanja n:a.seg zdrravlja, mooe se Vlide.ti ~z .poredenja utislka lkoji na nalS 'cine lSIpoljalsnje oIkolno.stti Hi do-gadajri kada smo zdrravi Ii 0iJd, sa UtliS'k01lll koj'i oni na nas ostaV'ljaju kada nas loolest onerraSipolozrr i
Olbes-(
pdkoji. ,sre6nirrn .iIi neSlI'eenim chill nas ne Qno srto) ISU stvari u objelro.vnoj sitvalrnolSliJi, vee ano IstO S'll one
u naJsoj predSltav:i: to upravo ka:zuj.e Epiktertova mi-sao 't'CXPCXO'O'e:L 'rou~ cxv&pU>"t'ou~ ou 'rOC 7tpcxyf.lCX'rCX, CX)"),,CX 'rCX 7te:pL 'rU> v 7tpcxyf.lCX'rU>V aoyf.lcx'rcx (oommov€'l1lt ,homilnes nan res, sed de Telbus Oipirnio:nes)16. Devet desetina Inase sroce za'V'iJ.sii isklljuCi'V'o Old lzidrav\lja. Sa njim sve postaje dzvorr uzivanja: najprotiv, bez zdrav!lja ne pr.i.Cinja'Va movdljstvo nIi:kakvQ slpoljals.n:j18 dolbro rna koje vrSl17e bilo, Calk i OSitala SlUbje'lciJi>\ma dobra, S'vojstva duha, S'I1ca, temperrami8l!l'ta, boleisCu se umanjlUju Ii rtJrpe ve-Hki gulbi>tak. Ptve.ma ltorrne, ne pitaju IjlUdi hez raJZloga jedlni druge 'Pre sV'ega 0 'zdraV1lju i iizroaZavaju jeani
d'ruglima zelje da bude dobra: neoo:porrno, ono ~gra
(
glavnu ulogu ill IjudSkoj S1reci. A iz toga sled:i da je najv€'ea ad sVlih glillipO&ti m-tvova,ti svoje zdiravlje radi billo .cega, radii :?JaJrade, unalpl'Ied'enja, nau'k'e, slave, a lkamo1:i rradti. naslad18 i pro1a:?Jnih U'~irtalka: naprrouiv,
pred njim trreba sve 'pOitisnuti u lzadnji plan.
15 Sto je neki po'kr.et b~i, to je i ve6i pokret.
16 Lj,Ulde ne u:zJbul1uju s'tvari, vee miilljenja 0 stva.rima.
Ali rna koliko cIa rorevl}e dopninos,i vedrinti koja je tako biltna za na'Su srecu, ipa'k ona ne zav:isi sarno od njega: jer i plri scwll'iSeIllOiIll zdravlju ·cov€lk moz·e da ima o:ne1a.nhol~rCa'!J. ,temperament i da njrime pre-oV'1a:dava SiUffiocno :ra.spoiloZenje. Sve u svemu, ,to se dbja.snjava osnovnim i sto-ga nei-:zmenljivim svojstvi-rna organi:zma, i Ito najl6e:Sce u manje-vise nonnal-nom odnoou &enziibi,lriltelta pr.ema :ra'Zldll"azlj:ivoslti ire-pTlOlCllu'ktivnosrti. !Pd normalnom preovladlivaJIlju s· en-zilbHiteta >hi'6e ra.zli'Cirt;o .rn.c;ipollo~en}e, .pOlllekad pre-komerna vedrina.hlri. ,pak, preovladujuCa melanholija, A lmko j'e i g'ffilIije 'Us,.oclVljen vilSko:m nervne · ene:rgi-j e, dalkle sen2'libilirteta, ,to ATiSitOltel srusv.im pIl"avilno prime6uj'e da su svi Izna!eaj,rui i daroviti rljudi melan-hru~cll'i :
7tOCV'tEC; O~OL 7tEPL't'tOL yeyovoccrLV ocv~pec;, 1) xoc'toc
tpLAocroqn-rt.V, 1) 7tOAL'l'LX1)V, 1) 7tOL1)crLV, 1) TEXVOCC;, tprt.LVOVTOCL f1.
eAocyxo-ALXOL ov'tec;
(PIrob.l. 30, 1)17, tBez SIU!I!lnje, Ci'ooron je gOll"enavedeno ,
ima.o 'U vidu u iSVOjOj rCesto navodenoj izjalVi: Aristo-tel ait, omnes ingeniosos melancholicos esse ('ruse, I, 33)18, Urodenu, veltiku ra:mcirtoot osnovnog I ras'Po-lozenja, koja ll1es ovUe prvrenstv,eno interesuje, veo-~a dlivno je QPisao Se'kspir:
Nature haJs fram'd strange fellows in her time: .some that will evermore peep through their eyes,
And laugh, like parrots, at a bag-piper; And others
of
such vinegar aspect,That they'll not show their teeth in way
of
smile, Though Nestor swear the jest be laughable,19(Mletacki tl'govac, I) 17 Sv,j znaeajnj lj'udj :ffiloso:fiije, polHike, poezije,
umet-nosti pdka'zuju s'klonost prema melaniholiji.
II Aristotel kafe da su sV'i talentovani Ijudi meLanholici. 19 Priroda je u svoje v·reme stvorila neobjlcne culda'ke:
jedni neprestano zmliI1kaju od zadovoljst'Va svojim ocjma 'i smeju se kao papagaji na zvulke gajdi; drug.i imaju tarkav rkiseli izraz Ilea da ne otvaraju usta da bi se osmehnuli c<lik i kad bi se i Nestor zakleo da je ~ala oo,stojna smeha,
Upravo je if1u Ta'~Hk'U Plarton ozna'mo izraZJima OUcrXOAOC;20 i Eu}WAOC;21. Ovo se moze objasniti osetlji-vosCu, koja je veoma ['a'Zli,Cirta koo ra~ni'h ,ljudi, u oonOSIU lIla prijatne i neprujaJtne uilis'ke, usloo cega se neko smeje ,tamo gde je drugi bJri.ZJu oeaju: nairne, ooe'ill.jivoot na prijatne ultis!ke biva utoliko sla,bija ukoJilro je jaea oootljivosit :na Ill'erpnijatne, i I()!birnuto. UlkolJiko IU nekom slueaju pGS,toji jednalka mogucnost
za sre6an iill nesreean ishiod, onda OUcrXOAOC; Ce se kod nesreooog lishoda Iju:ui.ti ili .zalos.titi, a kod SJ:1e61og se Illece lradovaJti; ZUXOAOC;, nalpro,tiv, u prvom slueaju Ste neee Ijut:irt;i nilti .za.:Irl.ti, ali 6e se zaoto radovalti
srec-nom lishodu. Kada OUcrxOAOC; ad deset nam-era posbig-ne devet, on Be posbig-neee radova>1li uspe.s.ima posbig-nego ce se Zalos1Jilti zbog O'!lIOg jedm.og neuspeha; EVXOAOC; ume, u rup:roitnom, da se umeSi i Il'azvedri same 'zbog one jedne uspel1e nameI1e. AU ka'ko u svakom zlu lima i dobra, to se i ovde pdka1zuje da OUcrxOAOL, dakle mrac-ni i 'boja1zljli:vri. kall'a!kJteni, ug'lavnom imaju posla sa m:nog.im imaginarn.im nesreeama Ii strada:njima, za.to umajlU manje 'realnih muka i patnji nego vedri Ii bez-brtiIZn:i ljudi: jer 'ko s:ve vidi ,erno i, sta1no preduzima mere ;p.laJseci se najgo'I\eg, rtaj se neee <tako lako pI"e-vaTiti U ll'a,0unU kao Covek koji s'V'emu daje veseli
iz-gIro i sve1llu boju. - Ako ,i'pak neko oiboIjenje ne:rv-nog s'i.sroema ill organa za vaTenje ide naru:k·u urode-noj OUcrXOALC~, onda ona moZe da dos.tigne visoki stepen, i 'tada srtalno neraspolozenje moze d{l prouz-rok'Uje OOVll'altnoSit ,prema. zivotu te da, oitruda, nasta-ne pred:ispozioijaza samOlUibistvo. 0\"0 posJ.ednje rno-gu da ,iza'ZOVIU 'ealk i najrnanj'e neprijattnooti; pri nai-vi:Siim s,tepenima one cak rus'U n'i pOlvrebne: na sa-mou'b'i.stvo se reSava samo zbog neprekidno loseg su'bjekJtJivnog osecanja, JisavajuCi sebe Zivota sa tako 'h1adn:ilin ;ra'zmaItrallljem i ,tako cVIl'swm od1J.ucnoscu da ibolesnik, kojd. se v€6iJnom :naJazi pod nacizorom, staJno tI'azi pI1iliku i k:or1sti prvi rtr,enutak nedo-voljnog nadzora da bi bez kolebanja, ool!"be Ii
uzmi-1D TeSke fu'di, 'te§ke naraVli.
canja od straha pr:i.lbegao sredstVlU izbaVlljenja kole mu je sada pI1i.J:odIno Ii Ze1jeno. Podlrobna opisivanja ,takvlOg stanja da.je Esldrol 'll svom deL'll 0 d'llSevnim bo1eSltima (Esquiro1, Maladies mentales). Ali, svaka-ko 'll odgovaiI'ajlU60j prilici, na samOlUhiSltvo se moZe odJuCiti. i najzdraVJijli, ill, moZcia, caik najvesclijd. Co-vek, IUkoililko velilrnna partnji .iIi IreS!'eae nadv'lada u nj1emu ruzas Old smrli. Jedina lI'a'z1Jika postoji ovde u iI'aIZUC'itoj jaCini povorla koji je za
to
neophod8!n, a koja je u o'oonutom odno:su sa ~uO".l..of..~oc.Sto
joe ova poslednja veea, to povod mooe b:i1ti manji, spustajru-Ci se talko najzad i na nuQ'll: naprotiv, sto je veeae:UX.Of..~OC i zd:raVllje kaj-e je podlJ:'Zava, to .povod mora 'bi,ti jaCi. Prema ,tome positojd. bezbroj opre1aznih sta-ddjl\1ID.a oizmedu dva ekSltrema samoubistva, naime izmedu samoubistva IUs10vljencg ~ljucivo pa<tolcs-krilm potencir8!njem urodene ~U()X.Of..~OC, i samoubistva zd:ravog i vese10g Coveka, lroje j e izazvano Cisto OIb
-jekitiViIlim raz102Jima.
ZdlJ:'av1ju je donekle srodna 1epota. Premda ova :Sulbjekbivna prednoot ne dopr.ilnosti. nasoj sreCi ne-poSlI'edino, vee posrednim pu:tem, 'putem u1Jisaka na druge; ona ipak ima veLiku va most, takode i 7,(1
muskal1ce. Le'p0'ta je otvO'l"eI1.a pismena preporuka ko'ja u:na'Pred privlaCi srca Ijudi u nasu 'korist: za nju, otuda, pOSeibno van homerovski stih:
OU'tOL cmo(3A'l)'t' EO'tL C;EWV EpL){ull",O( Ilwpex.
'Oooex l<EV O(U'tOL IlWOL, e){wv ll'OUy. 0:') 'tL~ £AOL't0 22
NajOl{>Si1Jijli pogled na .~ivot ulkazuje nam na dva neprijate1ja Ijudls'ke sreee, na 'hoiJ. d. dosadu. Tome se jos moze dodati da koIiko nam uspe da se cs101OO-dimo jedncg od njih, tolikc s.e p:ribliZavamc drugom, i cbrnurto, tako da nas 2Jivot predsrtJav1ja jacu jJd.
8ola-bijru cscilaoiju i'zmedu njih. Uzrdk ovome j·e sto 001
i dosacla stoje u dvosbrrukom runtagcnizmu: spO'ljas-njem iIi objektiv.nom i unrutTaSnjem ill SlUbjekrtJiv-nom. Naime, sa S1pc.JjaSinjeg as.pekta. nevolja i nema-12 Nikako 'P!'ezreni IPreslavni darovi bogova, kakve oni sami daj'U, ali Sopsltvenu volju nlj,ko ne moze da uzme.
stina radaju hoI; na.prOluiv, blagootanje i iZOlbilje ra-daju dosadu. Rr€ma tome, prost na.rod se srtaJ.no 'bori pro1Jiv n€:II1aSiine, dakle bol1a.; a bogartll. i ug,ledni za-uzeti su nepresrtano, :imina Qesto ()!eajiQ~ckom, bor-bom proltiv dosade*. Sito se 't~ce unutr,asnjeg i1i sub-jektivnog a.ntagOinimna izrrnedu boaa i dos:ade, on se zasniva natomesto se kiod po}edinih Ijud'i olS'etljivost na j eid.lno od njih naIa'zi ru O'brn'Ultom odnosu pI'ema os'stljiv()!S'ti na d['ugo, oo['ediujru<Ci time meru duhovne snage da.tog ,ooveka. Nairne, ,ograni,OOnoot <hJha
u.
sv.im slueajev:ima sjedmju]e S€ sa ogranicenos'cu ose-eaja d. 'pomanjikamjem nadra:zIjivoouh, Mo eliIli OOveKa mam]e ooeitIjilvim nabol
Ii tugu svakoe vr'ste istepe-na. S druge siJrane, zahvaIjujuCi toj isltoj og, raniceno-sti druha, ra.da se - na be:zJbroj Hca zapisana i i' zra-rena, ru nepresrtJamo m'Voj pafuji pl'ema sVeIDu, eak i naj'beznaieajlllijdcrn do:gadajima u spoljasnjem svetu - unutrasnja praznina, koja predSitavlja sltvarni
iz-VOl' dosade 1 sve weme zudi 'za ne:kim spolja'snjim
povod.om kako bi neeim pok[,eIllula duh ,i O's€oCanja. Ona, sItoga, ne lisIpoljava odv:ra tnOSlt pT1ema j,zooru
rtalkVlih povoda, kako to dokazuju bedne za'bave za koje se 'gralbe Ijudi, kao d. naein njihovog ophodenja i konverzadje, Sta, .ta1lmde, doka'2'JUju i mnogO'brojne dangube i zazjava'la. U gilav:nom se OVOID
uniUtras-njom prazninom olbjaSnjava i z.udnt!.. za drus.tvom -->-Ifazonodama, zadovoljstvima i raskosi svake vrste,
koja mnoge dovodd. do raSlipniStva, a zatim i do 'kraj-nje bede. Od ove ,berle nemasJgurnije -odlbraill'e nego sto j,e unutrasnje bogaltsltvo, bogaltstvo duha: jer sto se Covek vJ'se pI'libHrzava uzvi'senoSlti, o.Sltaje mu
ma-nje prostma za dosadu. NeiscIiplna bodlroS't misli,
njdhova nepl'ekWna igra na ra:zmov:rSI1J~ pojavama unurtJraSnjeg d. S!poljaSnjeg sV'eta, mo'c i 'neodOlljiva Jte:linja za sve novijdJrn 'komibina'Oijama, sve to po1tpu-no oslo'bada uzvisenog eorveka od waSiti dosade, uko-bko isklj'llcumo tl'enrutke posustalos.ti. S dI'uge stirane,
• N'OmCLds,ki iivot, kojli p,redstavlja najnizi stepen civ J-liza!cije, nalazi se na naj"V'fsem stepenu u turistiCikom z.iyotu koji je postao vee opSti. 'Prv.i je P,rQuzl'okovala nevol3a, a
snaznlJa [iIliteligencija je neposroono uslovljena po-veeandm senmJbillJ,tetom i ima svoj koren u ve'eoj snazi. voljte, dalkle stJrasti: ;i,z njihovog udI1uZivanja sa OSitalim svojstvima
moo
.se mnogo v'e6i. intenzitet swh afekata J pov€eana oOOtljivoSit na dius'evnoe, cak Ii frizicke bolove, kao i vel1ilJro nesrorpljenj.e kad se na-ide na prepI1eke ili sarno smeim.je; Bve ,to u ogromnoj meri pojateava mvoot, uslov,ljenu snagOiID rantazijoe, iSvlh , oolStava a medu n'irma J onih ne i 'a:tni'h, Sv,e ovo ~eiSeno odnosi se Ii na sve me uSl1iepen.e, ko-ji ispunjavaju velilki pl'OSltor od najsavrooonijeg tUJpo-glaVica do najveeeg genlija, Zahva,ljujuCi ,rome, svako, kako u dbjektivnom tako i u subj€ktirvnom pug1edu stoji 'U!to:liilko blire j'edinom izvOiru Ijudsikih strada:nja, ukoliko je udaljeniji ad drugog, Prema tome, ruko-vodeCi se u ovom ,pogledu svojOlIn prirodnom skJo-nosCu, svako C€ nalSItojati da po IffiOguCSltvU usagJasi o'bjektivno sa S1ubjek.tivnim, tj, da zaiStirtJi. .selbe u-glaViIlOllll od onog izvofl'a socadatnja na koji je osetlji-viji. ,Coveik sa boga,ti,m unultra~snjlim sveJtom t.eziC€ pre svega odSlUsivlu bola Ii srozbe, zatim mdru i do-koliioi, tj, izalbra6e tihi, skromn1 zivOit, po moguc-stvu bez uznemilI'enja, i Sltoga ce posIle ipOZIlaiOOtva sa Ijudima izbegavatti opmenjte, a pm V'eooj pameti,(
rpotraziC€ i usam[j'eDost, J er sto nelko ima vise u sebi
J
samom, ,to ima manje potJre'bu za sopljasnjlim, itime malllje ima'ju za njega ZIlalca'j osltaQi ,ljudi, Zbog tOlga, uzvisenost duha vO:di llledrruzeJj'ulblvOiSti. Kona'rno, ka-da ,bii Ik-valliJtet drUistva molgao da se zam€ini i Ikvanti-tetorrn ooda b1i fVlredelo ,ziv'elui'i u verill~OIffi. SV€lru : aQi, na ,zalost, od sto gul~paka na jedinoj ,gom'iE ne moze se dolbiti niijedan ra'zuman oovek. - Predsltavnik d~ugekrajnosti, uikoliko nema neiku nevolju, po,tralZice za-'bav,u i drrulstvo ,po svaku cenu i la'ko 6e se zadovo-Iji,ti svim. ne i'zbegavajuCi niSrta tako b'rlz1jivo kao samog sehe. Jerr u samoci. kada j'e svalko upu6en na samog sebe, otkr,iva se sta on ima u sebi samom:
ltada ce glupak, o'bU'oen u plUoI1purrn:u ode6u po'ceti da uzdise pod wem€lllO!IIl svog Za'losnog ,indiWduatliteta,
~ojeg ne mo~e da ISle OISilolboiCI1; dolk darovi;ti C(JIve'k i
mi-slima. Zato j'e u velli.lkoj meri isrtiIlliitO <mO sto kaz€ Seneka: Omnis stultitia laborat fastidio sui (ep 9)23, kao i i:zre'kra Isusa SirahOlVa: .. Zivot g1l:UIPclka j,e
SlVi"re-piji od smntri.« Prema ,tom€, uglavnOiffi i.:spada da je cov€k OiIloliko d:rustven ko1iko je duhovno sirOiffiaS-niji i uops1Je prorSJt. J er nam SIe na svebu ne pruZa nista vdJS.e S'em i:~bOlra i'2l1D!edu usamljenosti i
PToo:to-teo Najdirustvenliji ad svtih ljudi ka'Zu da SIll Crne-i, koji se upravo i u :inJteleIkJtrua'lnom ,pogloou od1iku-ju najveOOm zaostaldsCu: p;rema ~zveMajima iz Se-verne Amerike ru francusklim novinama (Le Com-m€lroe, od 19. OIktobra 1837), saibijajlU CnnICe, kako
slobodale tako i robove, u veH'kom broju na veoma tesnom ,prostoru, jer ne mogu nepreSitano da
gf1eda-ju njihova crna 1ka preasta nosa.
Saglasno tom€ da S'e moza'k javlja kao para zit
iIi penzioner ci1tavog organi:mna, dokolica, koju je izvoj€vao Covek, do,zvoJjava mu da se koniSiti svojom svescu ~ svojlim indtividuah:1Jetom, sto cini plod i do-bit ciltavog njegovog Zivo.1:a, koji je, uoSitalom, sarno
'fad i trud. A Ma dokolica vecini ljudi donos.i? Nju, kada nema culnih uZllvanja ili Iudorija, ispunjavaju dosada i tupost. Da ona nema ni'kakve vredno.sti, na !to ukazuj€ namn na koji je ;talkvi ljudi iSp'Illlljavaju: ana joe Uipravo ozio lungo d'uomini ignoranti24
, prema
AlI1ioSitovim reCima. Obi'cm ljudi misle samo 0 tome kako rovestt vreme, ako uopMe neko ima tal€na t da tskoristt to v:rem€. - Ako su ogranicene g,lave
r1;o[ilko mnogo izlozene dosadi, onda ISle to objasnjava time sto njihov intel,ekt sluzi isklljucivo kao medijum motiva za njihovu vo1ju. Meduillim., oliko se
naJ-pre ne mogu tShvatiti nilkak'Vi motivi. onda Ce volja miTova,ti a intele'M praznovati; a <mi niSill u istoj
mer,j spooobni za samoSitalno delovanje: l'ezultart: ioga je S"tJra~na Sltagnaoija svih snaga u 6tavom orga:niz-mu - dosada. I zato, da bi se oll1a ,predupredila, vo,lji
.se podmecu bezna'cajni,pTolazmi
t
..
m;oizvo'lino U'Zieti motiyj, koj!.l1Jreba da je pobude ,i da putem togapo-23 Svalka glupost pati od gadenja na sebe.
D
fA IIkPor {814", I//lUJJIt/tliA
kA
PTEur/'E
!rrenu, ,takode, i inlteleM kojli je tvebalo da ih shvati:
pm
se stoga odnose prema stvalITlim i prirodnim moltiViirna kao ,pap.irnat novac prema sr·e:bru; jer,njihova wednost je iproizvoljno odredena. Upravo se ta:kviim mort:li.Viima sluze igre, igra ka,l'Itama i dr., koje su izm1sljene ifadi. navedenog cilja. Ukol1i.ko ih nema,
ogramOOnQ oovek ee se po:IJrudi.ti da pornogne sebi klepetanjern i lupanjem u ddbois, sViim Sito mu padne pod rulru. I aiga:ra je za njega dobrodOiSao surogat mis1li. - .Zato je u svJm wmlj'ama kartaska igra Iposta~a ,glavno zan'imanje crtavog drustva: ona pred-staVllja mer:iJ.o VJIlednooti tog druiStva i objavljen ban-krait svim mis-lima. Nallime, pOSlto Ij'l1di nemaju mi.sli koje hi mogLi da il~mene, ani. izmenjuju karte i trude
S€ da jedni drugirna U:zJlllU ronnrtie. 0, zalosnog li
roda! Da ne bih bio neprravedan, neeu precutati mi-sao koja hi se redd. opravdanja iglre kartama sva:kako mogla izreCli., a to joe da i.gra sluzi kao pripr·ema za sV€'1:ski i poslov;ni Zivot, pod pretlpostavkom da se njome more naUloi.'m kako m'l1dro iskoristiti nepro-menljivo da,te pnilike (kaIr.te) koje su nelkoun za.pale - za tak"V'U sv.rhu vaina j e, takode, i navika da se odrZi prisebnost duha i da S€ pdlmze veseo i:lJI'az ,i
prJ losoj iglri. Ali 'l1p'l"avo zibog toga, s druge strane,
igra kaI1tama ima democaibiffilCi utkaj. Nairne, su-stina ig.re je :u tome da se na svaki nacin, svim lu-ikavsWr1TI1a i OIb.mam.ama dolbije ,nova'c od ornog dru-gog. A naVlika, da S€ tako pOSitupa u igri, ukarenjuje
s'e i prodJi,r.e :u prakim·Can :i&ivot i covek: postepeno po-stu pa ,taka i u pogledu pitanja 0 marne i tvome,
sma.traju6i dozvoljenom svaku prednost koja mu se, upravo, naJ.azi :u ruci, samo da nij.e zabranjena za-konam. Gradslk!i. zivot pruZa za ,to svakodnevne do-kal~e. - Pooto je, kao Sto je vee ;r.eCeno, dokolica cvet, il1i jOiS 'bolje, plod pootojanja svakog ooveka,
jar sarno blagodarecr njoj svalko do:bd.ja moguCnost da oV'lada svoj!im SOIpStvenim Ja, Oink:l.a Vrelba smaitrati sreCnim one ikoji u :toku dokolliice nala~e iU selbi samom
nesto va[jano; veei'l1'i pak, slobodno v.reme ne daje nwta OSlim ooveka s kojlirn se mSta ne moze uCtiniti,
tere-tu. Stoga, radujmo se >>d:raga bra60 S'ta nismo deca Ilwirnje vee s-lo'boor:ne zerre« (Gal. 4, 31).
Dalje, ako j'e najSlI'eOnija ona zemlja koja ima
malo Hi uopsl1:e nem.a .potre'be za UVO'ZQIlIl, ,to se moze reOi i za co;veka kome su dovoljna njegova unUJtras-nja bogatSitva Q Ikoj~ malo oseea parelYu m ISlpolja' s-njiJrn dobcima ,iJ]i i ibez njdh moze cia i'zade na kraj; j er uvoma lrolba sku'P0 ko'Sta, lisava nezavisnosti, dOinosoi sa s:obom opasnost, prirmnjava nezadovoJ.jstvo d, na kTaj'U, ona je sarno 10Sa zamena za proizvode sop.stVcenog ,tla. Jer ad drugi'h, i uopste ad SipOilja, ni u kom 'pogledu ne mOlWmo ocekivati mnogo. Ono :'i,to jedan 00v'~ moze da bude drugom, ima veoma uske gralI1:iJce: na k['ajlU ~aj,eva, ipak, svako osrtaje sam, i QIIlda je stvar u tome ko je sada sam. Z'bog
toga i ovde val:m ono sto je Ge1Je uopSiteno rekao
(Po-ezija i stvarnost, tom 3, str. 474), na,ifme da je na kraj'U sva'ko u l'lvemu prepusten samom se'bi, ili ka-ko to kaze Oliv,er Goldsmi't:
Still to ourselves in ev'ry place consign'd, Our own felicity we make or find.25
(Putnik, str. 413 i sled.)
Na taj na,cin, ISvaki loovek treba da o6ekuje da najibolj,e ,i najvise dolbije ad samog se'be. I sto se vase os'tvaruju ova ooek:i.val!1ja, i uko]riJko vise iZ'l.lore .svojlih uZivanja na,la,zi u sarnom se!bi, ,to ee biti Sl'eeniji. Stoga
Atris-ItOl1Jffi ,s najV'ecim iPTavom 'ka,ze ~ SU~IXLfLoVLIX TWV IXU\' IXP-xwv ecm ~Ert;h. Eud. VillI, 2), Mo znaCi: sreea pTLpada onima koji SIll dovOlljnd sami sebi. Jer svi spoJ.jasnji
izvolI"i .sreee i uZivanja, po svojoj pri'I'odii, :u najve-eoj su meri nesligurni, vaJnljivi, p'rOlaZIl'i i zavdse od slueaja, i ZaJto lako mogu da nalS itzneV'ere eak i pri
sasvim povoljnJim okolnootima; to je, staVlise, neiz-bemo zaJto sto nam nlhsu uvek pri rod. U starosti oni mogu Skoro svi da presahnu: jer tada nas napusta Ijuibav, sala, volja za pu;tovanjima, za jahanjem i 2S iNa svakom mestu, prelpuSteni samli sebi, dJpak 6emo stvOl'iIti i1i
,
nam
svoju sl'e6u.podolbnosrt za drustvo: SlffiTt nam grabi i prijaltelje i rodake. Tada V'1se nego likada i:zJbija u prvi plan ono
sto covek ima u sem satmO!IIl, sto traj'e najdure od svega, i u svakoj dolw jeste i ootaje :istlirriti i jedini
trajni izvor sreee. Ilpak, na svetu ne maZes nista mnQlgo da doihi'jes: ispU'IlIjavajlU ga ll1evdlja i 001, a ll1a one koje su m:imO!ilSli iz sVlih uglorva welba dOISa-da. 0Is:im toga, u njemu uglavnom caJrlUje zlo a gl lav-nu ree ima glupOISit. Sudlb!im.a j e okrurtna a Ijudi su jadni. U taJko rustrojenom svetu onaj koid. ima mnogo u Slebi sMCail1 je sv~tloj, toploj, prijaltnoj sobO. u bo-zi6noj noei kada je sve u:naolkolo prelmiveno decem-balrslkrim S/11egoID i ledom. ~OOg ;toga, irnaifu i zvan.re-da/l1, bogat indd:vidualJiJtet a pooe'bno veoma mnogo duha, bez sumnj1e preclstavlja najsreeUlijlU sudlbinru na
,zemlji; mada joj ponekad ne odgovara i naziv naj-bJ:.hsitavJje. MudTosCu su bile .prozete reci koje je iz-govoriJa jledJna Iclevetm.aeSJtogocilSnja ikralji!ca Sved-ske, KTrllstina, 0 Dekair;1iu, koga j,e po:anavala u to vreme sarno po jednom Olanku i po usmenom pri-6arnjlU, a koji je tada vee 20 godina ziveo ru najdlUb-Ijoj
s.a:mocr
u Holandijli: Mr. Descartes est le plusheureux de tous les hommes, et sa condition me
semble digne d'envie. (Vie de Descar.tes prur Ba;illet, lJi.v. VH, ch. 10)26. U svakom slrueaju, mo Sto je bilo i sa Dekarlom, spoIjalSinje okof1nOSiti treba da budu il;olilko povoljne da 00veIk moze da 'I"aspolaze samim ooboan J izvuce iz sebe sve srvoje 'radooti; stoga je jos U Propovedn~kuZ1 il'ecEIDO 1(7, 2): >'!Mud:rost Ije dolbra sa nasledem, i pomaiZe da se Covek more radovati sun-eu.« Onaj kome je na1klonOisou pmrocie i SlUdlb.1ne pri-palla sva sr€ea, on ee je bojaJZljivo cuvati ka'ko hi mu o~o dostupan un'lllttaS'nji i'zvor sTeee, za
sta
su ne-o{jhodni nezaviooost Q dQkolQca. Stoga ee on d:rage voil'je da ih ilSlkulpii. rumerenosCu i stedljivos6u; mm p!'e Mo nije, s.Hono drugima, okrenUit spolja'Snjimiz-26 Gospodin tDekart je najsreCn:iji od svdh Ijudi i njegov
polozaj rni li21gileda dostojlCllIl za"Vlisi (Dekwrtov zivot od Bajea,
knjilga v,u, ,glava 10).
27 Propovednik, EkJZezijast - delo koje se pnilPisuje
vorJma u:mvanja. Zbog toga perspelctiva na poslu, 1l10vae, blagona!klonosti li odob.ravanja sveta ne
'lako-me ga da S€ odrekne samog sebe ida S€ povinuje
nis-kim namerama Hi lOSem u'kiusu Ijudi. Ukoliko se to
dogodi, on 6e ,postupiii onako kalko to Horacije kaze
u poslani'ci Meceni28 (Lib. I, ep. 8). Velika je glupost
da se radd spoljaSnje prednosti 2ir.tvuje unutrasnja,
tj. da se radi sjaja, polo.Zaja, raskosi, iJitule i pocasti
u ,potpunooti ili u znal1moj meri odrekne svog mitra,
§;lolbodnog wemena ,i ne~vti.sno:s!j;i. Pa iJpak je tako
umnio Gete. Mene je moj genije odlucno vukao na
drugu stranu.
Kao pOltvrda ovde 'izlorene istine da glavni izvor
Ijudske sreee p:roistii5e iz sopstvJene unu;trasnojsti
sruzi, takode, veoma talooa Ami.sto1lelova napomena u Nikomahovoj etici (I, 7; Q V'll, 13, 14), da uzivanje svake vnste ,pretpoSltavlja neku aldivnost dakle
pri-Iffienu neke sile, i da bez toga ne mo~e posto.jalti. To
AristOitelovo ucenje da se Covekova S!I'€Ca sastoji u
neometanom koriscenj u svoje ,glav;ne sposobnooti
jz-laze, takode, i Sltobej u svojoj peripatetiCkoj etiei
(Eel. 8th. II, gJava 7, str. 268-278), na prlmer:
evf.pyf.w.v dvrt.t TlJV f.b~()(Lf1.0'JLrt.'J xrt.-r'
a
pf.TI) 'J, lv 7tpO'.~f.(H 7tpo"y)youw:'J(w:; Xrt.7' EVX"Y)'J(fel'icitaitemesse funooiOll1eIn s'ecundum vJlI'"tutem, per
aotiones suocessus OOmpOl1Jes)29; objaSnjavajuCi pri
:tome da je apETI)30 svaka VQI'IVuOZllOOt. No,
prvo-bimo naznaoenj·e sUa, kojlima je prj,roda obdamila
COivellm, jeste bOI1ba PrOItw nevoilje koja ga sa sVlih
strana ugro;~ava. Ali kada jednOiffi Ita borlba preSitane,
CoVieku
6e
talda~1JreIblj~poSltati teret:Sito-ga se on sada s nJlma mora igrati) tj. upotrebifjjj jh
besailjno: jeT ee inalCe odma'h upoznati drugi 'izvor
Ijuskog straiia!l1ja, dooadu. Ova posledll1ja mu'ci, pre
svega, velikaise i bogaiaSe, i vee je LukTeoije, oija 2& Gaj lKiLndje Mecena (Gaius Cilnius Maecenas), !PO kome se i danas naziva mecenom svaki dobrotvor i
zastit-nik umetnosti i iknjiZevnosti. - Prim. prevo
29 '8reca je u Skladu sa odvaZnoocu za postup'ke koj-i
vode USlPehu .
se tacnol5t joo i dainaIS svakoc:ilnevno patvrduje u sva-kom velikarn graau, opisao njihovo bedno stanje: Exit saepe foras magnis ex aedibus ille,
Esse domi quem pertaesum est, subitoque reventat; Quippe fons nihilo melius qui sentiat esse.
Curit, agens mannos, ad vilZam praecipitanter, Auxilium tectis quasi ferre ardentibus instans: Oscitat extempLo, tetigit quum limina villae; Aut abit in somnum gravis, atque oblivia quaerit; Aut etiam properans urbem petit, atque revisitY
(0 priTodi stvari, ILl, 1073)
Kad ove goopode m:iSiona i protzvodna snaga mora-ju III m1adpsti neoemu da pooluze. Ali kasnije
osta-ju salInO duooVlIle snage:
ukolliloo
nj~h nema, iIi Sillnedovoljno lI"a'zvijene i nema dovoJ.jno .sak1upljenog ma,tJerti.jala za njlihovu ak:Jt'i.vnost, javlja se kao
rezuJ.-tat - ve:1i1ka nevolja. A poMo je volja jedina
neis-cIiprna snaga rpI1iJbegavajru joj delrujuCi na nju pobu-divanj em srorasti, na pT'imer ~rupnom koCkom, tim za.rista de~adiTajucim pordkom. - Uopste, svaka do-kona oSiOba ±zaIoTa6e
sew
ig.ru za zahavljanje zavis-no ad kaTaiktera snaga koje u njoj pI"eovJaduju: ku-glainje Hi Sah; loy ili s1ikacrlje; konj&ke 1Jrke Hi mu-zilru; kall'ltanje ili poe:zJiju; heraldikJU il1i filosofijru, iM.PUrtanje, staviSe, moZ€!IDO metodi'cki i&tra'zirti okre6uCi se pTari:zvoru ispoJ.javaJnja
sm
Ijud.slk!i:h snaga, dakle trima fizioloskim osnovnim snagama, koje ovde tre-ba da ra:zmortJrimo u njihOivoj bescilljnoj 19ri, gde se31 J~ sjajnOlg doma cesto jlzla,zi onaj kQIIle dom dosadd, pa se ilZIlenada
u nj waCa, oseea da narpolju
za njrega bolje nije. KonjOice
on g011Ji na dlmanje sunovrat,
!!t'o kuCi koja gori u
pomoc
.
A letmjillrovca Cim je dirn'o p.rag,on zeva, il' u teZak p.ada san, u njemu traZ.i se'bi zaJborav,
iiI' natrag hita, vraea se u grad.
~ukreCJije, 0 pTiTOdi stvan, prepev, predgovor d krittic-ke bele!l'krittic-ke Anice SalV1i:c Rebac, Prosveta, Beograd 195.1, str.
javljaju kao J:zvooi mj'l.l wsta moguOih u~vanja, od kojd'h Ce svaki Covek imbrati S€lbi SIIlagu looja mu 00-gova;ra, zav.ilSlno vec 00 j edne ill dll'l.l~e snage koja u
njemu preov,larlava. Da:kJ.e, najpre'lMivanja repro-dukcione sna~ OIIla se sastoj-e u j·elu,
p1eu,
vaJrenju,oQmoru i spavanju.
ana
Oak vare u stJranim zem.lja-rna 7.Ja na'oiona}na zadovoljstva oi,tavih .naroda. Dru-goJlzadovoljlSltva iritabilnosti: ona se sastoje u s'e¢nji,skak-an:i'l.l, nrarnj'l.l, 19lranju, rna1cevanj'l.l, ja'hanju i a' t-}etsikim D.gIrama svake vmtJe, kao i u lovu, a eak i u
b~ci i 'ratu. 1mece,lJzadovoljstva senzibilnosti: ona se sasrtoje u poomatraIlfu, :rniS1}enj'l.l, oseeanj'l.l, bavlje-nju poezijom, .Iikovnim umetinoSltima, muzikom, u ucenju, citanju, meditiranju, izumevanju, '
.filosofira-nju jrtd. - U pogledu v.rednooti s.tepena, trajanja sv,alke vrrste od orvilh uZli taika, O'ni mogu dovesti do
raznih raZlIllarbranja, ali to cerno piI'ep'u~ti,ti sarnom
citaoou. Pa ~pak srvakorne ce pri tome pootartJi jasno da je na:Se uzivanj1e uvek uslo:v;ljeno prirnenom sop-stv,enlih snaga, i 'zoog toga 6e naSa s,reea, koja s'e
sa-stoji u eestom ponavljanju tog uZivanja, bi<ti utoJiko
veOa u'koliko j>e .plemenj,tija snaga koja je uslovlja-va. Niko, takode, nece OOdcati pI'eimu6sltva koja u
tom pogledu ima senzih'ilnos.t svojom nesumnjivorn p'I'evagom, s.to ra.zNkuj'e eoveka 00 osta.lri:h
zivatinj-skiih ViI"SIta ,nad dvema dTUgi'lll osnovnim fiziolookim snagama, koje SIll u istoj, pa Cak i vecoj meri pri-sutne u ZivoJtinjama. U senzibillnoSlt spadaju nase moCi sa,znanja: srtoga nj;j'horvo prreovladarvanje O'tkri-va moguenosrt uziO'tkri-valIlja koja se sastoje u saznanju,
to SlU - dJrugirn reCirna - takozvana duhovna
'Uzi-vanja, pri Cemu iSU ana utolJiko jaea s.to je nesu'lllnji-vdja ova prevaga.* Ne!k:a sttvar mme da privruce na
* Pniroda se neprestano usavrSava-, IPrelazeci naj'Pre od mehanickih i hemijs'k,jh procesa neongaIlSikog sveta na biljni
svet sa njegoViim zagonetnrim samozadovoljstvom, i odatle na iivobinjsko carstvo sa ikojim pooinje inteligencija i svest, a OVii 'POSledinji od s.laJbi1h ,pocetalka postepeno iJdu sve vise, da
bi na kraju nacinJilli poslednji .i najveci kora'k i uz-digli se
do coveka, u c.i.j.em intelektu, daikle, priooda dos,t~e vDhunac
i cilj svoje prodUikcione delatnosti, ti. 'PruZa najsavrS'en,ije i
Ijud-sebe Zivo sa.o&eCanje no'1'lID.alnog, OIbircnog Coveka, sa-rno onda lkada pdbudu'je njegovu volju, daJk!l:e ako
za nj,ega ima lirOni interes. Ali srvaiko dugoiJrajlIlo po-budivalIlj'e volje hiva III lkrajlIljoj meri !pOm8Saino, tj. sje-dilIljreno sa boIlom. Kao sredstvo za nameI1I1O pobudiva-njre vdlje, koje iplrilbegava taklO maJ.'irn interes:ima da bi oni mogJi da pirl,CiJne iSa!IllO 'tJrenu1Jne i slatbe, a lIle trajne
i o7iliiljne boilorve, rtj. iJreba ilh SmaJ1JraJti jecinootaVinim gollircalIljrem voljre, sluZl. ka["tanje, to neilZOlSltaVlIlo sve-opSte zanimanje >>dobrog drustva«* u svim mestima.
skog 00Ida, intelekt ,pruia joS mnoge oCigledne prelaze i sa-sVlim retko dostize svoj najv.i5i razvoj, upravo vdsoku inte-ligenciju. Ona, daikle, u najuZem i najstroZem smislu pred-stavlja najteZi. i najvdsi proizvod prirrode, tj. najrede i naj-vrednije sto sv,et maZe da pokaZe. Ta'kav· jntelekt daje naj-jasniju svest i stoga predstavlja sebi svet odreden1je Ii pu-nije nego rna koji drugi. Covek snaJbdeven njilffie poseduje, stoga, ono sto je najrplernenitije i najlerpse na zemljrj i, pre-rna tome, ima za sabe tak.av j!ZVor uZivanja, u poredenju sa kojlim su svti ostali beznacajni; izvan njega neophodna rnu je sarno dokolica da bi bez smetnji mogao da se nasla-duje tim imetJkorn i da brus,i svoj dijarnant. Jer sva ostala, da'kle, neintelektual'na uz;ivatnja imaju u seb'i najniZi ka' ratk-ter: sva se ona svode na uzbudivanja volje, tj. na zelje, nade, strah i dostlignu6a, svejedno na sta hi ona mogla biti usmerena, pri cemu nista ne rnoze da prode bez bola, a os.irn toga sa dost~grnucem je obiOno povezano vece Hi ma-nje rarzocarenje, ta'ko da kod irn,telektualnog uZdvanja istilna postaje sve jasnija. U carstvu intelekta nema mesta za bol, tu je sve saznanje. Ali im.telelktualna uzuvanja su dostupna ooveku sarno posreidno i, prema tome, po meri njegove sop-stvene tnteli'gencije. Jer tout l'espr~t, qui est au monde, est inutile d ce,Lui qui n'en a pOint '(rna koUko da na svetu
\
irma ra'ZUrna, on je beskonistan onorne koji ga nerna). stvarni)
nedostatark koji prati ovo preimuCstvo jeste to sto u citavoj prirodi zajedrno sa sterpenom inteligenoije raste, takrOde, j skllonost prerna bolu klOji talkode, te'k owe dootize svoj naj-Vlisi stepen.
*
SU5tina vulgarnosti sastojJ se u tome sto u svesti00-veka volja u potrpunosti prevladava sa2manje, eime se po-stize ta'kav stepan da saznanje deluje iskljumvo u s1u~bi ..YQlj~ a tamo gde s,e, da'kle, ta duznost ne traZi, tj. gde nema apso'lu1miO nlikalk.vih motiva, ni v,eliikih nrl rnalih, tarno saznanje sasvlim prestaje, nastupa potpuno odsustvo misl~. Ali volja u ikojoj nema saznanja najdbi~rjja je pojava koja
(
- Nruprotiv, oovek kod koga preovladuju duhovne \
snage u stanju je da 1 S p O ' Jjli najzivlji in1Je:res za
pita-nja jednOlSitavnog saznanja, bez ikakve prirnese vo-
t
lje, Cak mu je i neophodan takav inteI'es. A1i ga J
ovaj poolednji prenosli tada u obla.S1t koja je, po sa-moj suStin'i sW8Jri, strana boIu, gortovo u a tInos'feru
bogova koji lako Zive, C;:::wv ec;w. ~WOVTW\I. Zivot
05-tallh Ijrudi .proJa2Ji, pak, u tupoj mono.toruiji j1er su njilio'Ve mJisli i nastojaJIlja u potpunooti usmereni na sitne iTIl1ierese lilCnog blagostanja, a Stamim tim na bedu 'i nevolju svake wSlte, zbog iSega njima ovUada-va nepodnoSljiovUada-va dosada Cim prestanu da se zani-rnaju za te ciljeve i budiU upuooni samli na sebe, a pri oemu je sarno Zarlti plam strasti u stanju da po-k!rene tu uSitajalu rnasu. NasUtprot tome, covek koji je o'bdaren prevashodno duhovnim snagama zivi
n-votom punim misli, duboko proret odu&evljenjern i s.misJarn: njega zaokupljaju dostojna i interesantna pitanja cim mu se rulruci prilJika da im se preda, a u samorn rebi nosi IizvO!!' najplemen:iJtijih uZiitaka. SpoU.jaSnji .poodSiticaj daju mu dela priJrode ~ prizori Ijudskog ZiVOlta, zrutim sva QUa dela talenata svih vremena i narocia, u kojilllla sarno on ffiooe u potpu-nOlSlti da uZJiva, jar su oni u potpunosti dostupni sa-rno njegovarn razumevooju i oseeanju. Za njega su, pi'erna tome, stvarno zli:V'eli svi ti ta,1EIDti, nj·ernu su se rurpravo oibratili, dok su ostatli sarno sLucajni slu-Saoci kojii ponesto i kojelmko shvaJte. Sarno se po rebi 'l'aZUlllle da, zahvaljujruCi svemu tome, takav
co-uqpste postoji: nju mozete p.rimetiti kod svalrog tl'upca, koji
je otkriva bar pri svom padu. Zato se talkvo stanje naziva
vulgarinost. U tom stanju proouZavaju delatnost sarno
orga-ni cula i neznatne funkcije razurna, 'koje su neophodne za
shvatanje njihovih Oinjenienih ,podata:k.a, zahvaljujuci cernu
je vulgarni covek stalno otvoren za sve utis'ke, tj. trenutno
primecuje sve lito se oko njega dogada pa njegovu pamju
odmah privlaCi i najtiSi zvuk i svaka, Cak i najrnanja
okol-nost, upravo kao kod zivotinja. Citavo ovo stanje odraZava
se na njegovom Ucu d citavoj njegovoj spoljalinjosti, ooakle
i dolazi vulgarni i~led, koji stvara posebno neprijatan
uti-salk kada je, kako to biva u ve6ini slueajeva, volja koja je
Cft,:j(lfJV
vek ima u pOII'edenju sa drugima potrebu da uei, gleda, prouCava, mediiJii,ra, veZba, pa prema tome i
potJrebu za dokolioom: ali upravo zato, kako to
Vol-ter dobro prime6uje, il n'est de vrais plaisirs qu'avec
de vrais besoing32, ta potreba eini to da su njemu pristupaona uZlivanja koja su dl'ug.ima uskra6e.na,
posto SIU za te druge prirodne i umetnicke lepo.te, i
dela duha sva!k.e v:mte, Cak i kada ih oko sebe
sa-kupljaju, u osnovi ilpaok .sarno one sto Sill hetere za
&tarog eoveka. (:ov;ek, dbdar.en takvim prednootima,
ima zahva~j;ujiUCi tome, pored ISvog lienog iivo'ta i
jedam drugi, naime mtelektualan, koji za njega
po-stepeno postaj.e stvami cilj, tako da u odnOS'u na
nje-ga prvi Zivot predstavlja u njegovim oCima samo sredstvo, Q..ok F ostale ovo dosadno~azno i Zalo-t no biItisa.nje vaen 0 Cl ]. Njega ee stoga, uglavnom, ·zarm.mati taj drugi, Intelektua1lrili. mvoi, ikoji,
zahva-IjujlU'Ci neprekidnom IpOII'asUu ra'ZIUmevanja i sazna-nja, posmze povezanoot, nepres.tano se 1lS1avrSava, postaje sve celoviltli.ji i potpuniji, slieno umetniekorn delu koje se rada. Naprotiv, eiSito praktiean, usme-ren samo na tieno blagootanje, sposoban samo da ide u duzinu, a ne u du'binlll, Zivot drugih eini sa njim tuZan konltrast, ali ipak, kalko sam vee rekao, on mora da .pool'llzi kao svrha njima samima-, dok je za intelektualnog eoveka to upravo sarno sredsttvo.
Nairne, karla ga ne u:zJbuduju strasti, nas
prak-tiean reaJlam Zi'VOt je dosadan i bez dulha; ali kada dOSp0010 pod vlast stra:sti, OlD poS'taje skoro bolan: zalj;o se sarno onti. rnogu nazvan SJreCnim koji imaju neb viSak intelek,ta u poredoenj'll sa tim sto je po-tre:bno za njihovu voJ.ju. Jer time ani, uipOII'edo sa stvarnirn, voCe jos i ·intelektualan Zivdt, koji ih SV€ "reme na bezbolan nacin. a uz to zivo, zaokuplja i
zabavlja. Za to nije dovoljna sama dokolica, tj. in-telekt koji nije zauzet SIluzenjern volji, vee se zahte-va stzahte-varm viSak snage; jer sarno sa njim postajemo spooobni za Cisto umni .rad koji ruije potCinjen volji: naprotiv, otium sine litteris mors est et hominis vivi
r10jA (/IrAJI 0 ~OPt1J A IJ/1jE Mfl ""OflfJ)~ JlPJlt01f
IE'/tl/)
un
c
sepuZtlura (Sen. ep. 82)33. I tako, 'll ~v'isnos1li od toga
koliko je ltaj viSak ma1i ill ·velJi!ki, posloji betbroj
stupnjeva takvog ill1telektua1inog Zivo.ta koji se odvija zajedno sa lI'ealnim, poi!€v Old .pI"OSltog sakupljanja
Ii opisivanja insekata, p1Jica, min elI'ala, nOVlca, pa sve
do naj'llzvis'8Il1ijeg dela poezije i filosoifije. Takav
in-ite!l.ekitualll1i zivot ·ne st1t1i sarno od dooade Vlec i od
njenih stetn~h poole::lttca. Nairne, on poSitaje SredSltvO
zamstirtJU od looeg drusltva i Old mnogobrojni'h
Oipas-nooti, neSlI'e6n!ih sluCajeva gubirtaka i raslipniStva, 'll
koje oovek doopeva 'llkOtliko tJrazi .svoj'll sre6u
islklju-(
Civo 'll rea1nOiIll sve1JU. Tako, na primer, moja filO-)
sofija, nije mi dOll1ela nikakve p:r1ihode, ali me je i
z-baVlila od veoma Illlllogih izdatt;a!ka.
NormaJlan oov€lk, naprotliv, da h:i 'lltCinio svoj zi
-vOlt ipcijatnijlim, treba da se ogramCi na stva:ri
iz-van sebe, na imetak, polozaj, na zen'll i decu,
prija-telje, dTU'stvo, itd., na Il1ji'h se oslanja njegova zivot
-na Slreea: zibog .toga OIl1a neS1tajte karla izgulhi ta do-bra ili :k,ad.a s.e '11 nj·ima PfI',evari. Za lka:rak1:eris:tike
pornen'llrtog ipOloZaja moze se reoi da j e ,eenta.r teie
kod takvog 'CoVieka ~nrun~ Upravo zbog toga
mu SIe SltaJno javljaj'll pil IlJive ~elje i prohtevi:
'llkdl'i.lko :raspolaz.e dovolj:nJim sredstvima, on Cas
ku-puje lletnji,koV'oe, konje, Cas priJred'llje gozbe, odlazi
na putovanja, 'llOipSrte - olITuZuje sebe vel!1kim
1'llk-suzom; Jer on 'llpravo 'll svem'll t:r,aZj ~dovoJ.j-enje
iz-vana, kao Mo se isClI'pljen 'oo'V'e'k nada da ce pomo6u
krepkih S'Upa i ,Iekova pOVlI'atiJti zd:ravlJe i kreplrosi,
Cijlj je stvalrnli izvor njegova sopstvena zivOitma
sna-gao U poredimo l'lada s njim, da ne tbismo odmah
pres'li 'll drugu ik'raj'l1ost, 10000eka .sa ne tako oootbitim,
ali ipalk d'll'hoVinim snagama koje nadmaSuj'll obiean niski nlivo; 'llV'id.ecemo da se on lkao ddletaJ1Jt zanima
likovnom Illmetn()lscu, i:li se rrnteTlesruj-e za 'nek'll ;rea.In'll
na'llk'll, kao Srto 00 botanika, mineralogija, fi'zika,
as-,tronOiIllija, listorija Ii sl. i uplI'avo '11 tome nalazi veliki
deo svojih zadovoljs.tava, dajuCi se'bi iU njima oouska
kada presahn'll Hi preS/tan'll da ga ,zado'Volljavaj'll
po-II Dokolka bez 1mjige, to je smrt i sahrana Zivog
menu1i ~poljatS:n.ji izvori rradOSlti. &toga moZemO ka. za-ti da 'l1jegovo reziSte delrlmieno lezi V'eC
G£
njemfD samom. A posto je obiean diJ.etantizam u lUIIletnosti jos veoma da,leko 00 stvaraJaeke sposobnOiSlti, i po-sto se :realne naulke ogranieavaju meduoobnim 00-nosima pojava, to ,oeo eovek ne mOore biti apsor:bovanrtim zanJi.manj'ima, attavo njegovo bice ne moZe biti
bez ootatka ispunjeno njima, i zarto ~e nj€gov Zivot ne moZe U ltakvom stepenu Siliti sa njima da 'bi on izgu'bio sva'ki linteres 'za ostalo. To je prepuSrteno sa-rno najvi'soj duhovnoj eminenciji, koja se obieno na-ziva im-enom g,enija: jer sarno genije birra za svoju ternu 'flO'S'tojanje i S'Us'1li'l1U stvari u opsiJem i apso-lutnom oblilku, teZeCi da izrazi njdhoV'U duboku Ikon-cepC'ijiU u umetnct<l.ti, poeziji iIi filosofijli, prema svo-jim dndividualinim naklonootima. Zbog toga sarno on oseea nasuSnu potrebu za neomet&nrim zanimanjem samim sobom, svojim mislima i delima, samo on ieli samoCiU, polaze svoje najvilSe Wago u dokolicu za-dovoljavajuCi se lako hez s'Veg ostailog, naJa:zeCi 'cak eesio iU tome same tego1bu. Samo 0 takvom ooveku
mozemo, staga,
rem
da njegovo tezi,ste leZi potpuno u njemu. Otuda postaje jasno eak J to zaSto sasvim retki Ijudi ,takve Virste, eak i kada .imaju najbolji karakriJer, iJpak 'l1e pdkaruju one duooko i bezgranie-no saosecanje sa prijaItelj:ima, porodirom i drustvom,ne srta su sposohnu n>eik'i drugti.: jer oni najzad mogu u svemu da nadu sebi utehu, sarno ako bi sa'cuvali sebe same, Na taj ll1acin, u njima se na.Ja,zi jedan izo-li:rajuCi elemenlt vi,se, koji deluje utoliko ja'ce sto im drugi Ijudrl., zaprravo, n1kada u potpunosti nisu do-voljni, i zarto oni ne mogu u njima da Viid€ sasvim rayne sebi; u njima se uvek prime6uje heterogenost rna gde da se javi, oni se pOiSltepeno navikavaju da
se kreeu medu Ijudima kao 'bica nek€ d:ruge vrste i da u svojim mislima 0 IjiUdima upotrebljavaju treee,
a ne prrvo Hoe mnoZine.
Sa ,be tacke glledi'Srta, onaj koga je ,priToda steciro obdariJa u irutelektrualnom pogledu pokazuje se naj-sre6nijim, pa narn je sulbjekltivno IblJize 00
obje1div-nog, 'ClJe SJe dejoStvo, rna Ikoje wste bilo, uvek ri.spo-ljava tek posredstvom sulbjekta, tj. sarno je sekun-darrno. To j'e i:lJI"aZeno i u ovom lepom srtihu: IIAO\)'t"o~ 6 'O)~ tjI'lX'l)~ JT),O\)'t"o~ IiOVO~ E<J'tW 'l:A'I)&Jj~,
J,'()(AA()( 8'£)(EL ()('t"'I)V nA£LOV7: 'twv )('t£:xvwv. 3'
(Lukijan 11, Antol. 1, 67) ['aJkvom ,oo:veiku, hogatom u dUISi, nis'ta niJe potrebno spolja oS'im nega1Jivnog ipokloiIla, naime n,epomueene dokolice, da fbi limao mogucnosrt da usaVJrSl i razvije S'Voje umne SlpooQlbnosti i da uziva u svom iLlnutral s-njem. bogal1Jsltvu, tj. da m'll se upravo dozvoli da ci-lbavog svog Zivolta, ISvakog dana i svakog Casa sane da bude potpuno sam sa wbom. UkolIiko je nekom ,predodiI'ed'eno da ostavi trag svog duha na 'citavom ljudskO!lIl rodu, O'I1da za njega postoji samo jedna sre6a i jedna nesrreca, naJi.me moguCnost da u pOltpu-noQlslti .razvije svoje sklonosti i da zavrSi svoja dela - iIi Ipak da u ,tome bude sprecen. Sve ootalo 7,a
njega nije vamo. IPrema .to!lIle, vidiimo da su veliki IUmovi svrl.h vremena prjdavat1:i najve6u vred'l1ost do-kalici, jer slolbodno weme :svakog covelka ima takvu vrednom kao i ISalll eovek. ~OXEL ~,::
r;
W~OCLfLO\lLIX :;;\1"Y) crX.OAY) EL \lOCL (videtur bealti.1Judo in otio esse sittJa)35,
kate Aristotel (Eth. Nic. X, 7), a Diogen Laertij'e (IT, 5, 31) OIbavestava d~ 1:W)(poc'O)c; E1t'Y)\lEL, crx.OAY)v, rvc )(IXAAL-cr .. ov X"Y)fLIX"rW\I (Socrates otium I11lt ipossessionum
oImni-um pu~cherrimam laudabat)36. Ovome odgovara
up-:ravo to sto Al'istotel (Eth. Nilc. X, 7, 8, 9) Zivot filo-sofa proglaSava za 'l1a'jsrecnij'i. Ovde Sjpada, ta'kode, 'i ono SIto on ill Politici (IV, 11) 'kaze: TO\l EU~OCL!..tO\l(x ~LO\l EL\I(xL "rO\l )(OC"r' OCpEt 1)\1 IX\lEfL1tO~Lcr"O\l, Srto u teme1jnom
pl'e-vodu znaCi.: >.Rrava sreea sastoji se III mogucnosrti ne-ometane prdmene nasih saVl'SeThStava, ma koje wste O'l1a bila« i, piI'€ma ,tome, sJa.ze se sa (ffiteowm :recima
u Putovanju Vilhelma Majstera: »Onaj koji je roden
34 Jedino stvamo bogatstvo je bogatstvo duse, ostala lPaik dObra skop&ma su sa velikim gubitkom,
15 Sreca se, kao sto se vidi, nalazi u dokoLicL
-
(If(lr'l y JA',4./YC fI~GJdI/O 81!e1f£
58. talentOlIn i za
tan.OOit,
,taj ce u njoemu naci lepotusvog iivota.« - Ali posed.ova:n.je slobodnog vremena
(
nije sarno nesvojs.t\neno dbienoj lSudlbinJi, lIlego je i
s,tnano prirodJi OIbilonog 1000eka: jer njegovo pdrodno
opredeljenje jeste da urorosi svoje VIreIlle na
priibav-Ijanju noophOOn:~h Slr'edSitavaza ,egzils:tenciju \SIebe
sa-mog i njegove pOlI'odrLce. On j,e sun nuZde, a ne
slo-bodan 'inbele.kt. Eto :zJbog cega dokolka polStaj'e
obic-nom ICov~lru \Slkoro ,teret, na k:raju cak i mucenje, aIm
nij'e u stanju da je lispuni uz pomoc sva'kojakih
ves-lta&:ih i i2'lll1i!Sljendh dJljeva, najTazlic~tij'im igu:-ama,
lzalbavama holbijima: ana njemu, liz ,is,1Jog ~azloga,
do-nosi opasnost, pa Se s pravom kaze: difficilis in otio
quies.37 S druge sbraJIle, iJpak, in1elekt koj i daleko
prevaz11azi normalne graniJoe, takode, mo~e da bude
nenoT1IDalan, rtj. neprimodan. Alii a'lro IOn ipak posrtoji,
Qooa joe lza SlI'eoo liIea lroj e j e dbdarenQ njirne,
po-'tTebna ulpravo ta dolwlHca koja je dI1Ug'iJrna cas teret,
cas gUlbi'tak; bez nje Covek PQstaje Pegaz ru jamlU,
pa prema .tome neSireean. Ali karla se ohe
nepriTOd-nQ.srti, sPQlja'snja i U'!lUtraiSnja, podudaa:-ajru, onda je
00 veLika SIOOea: jel' sada 6e Cove'k, stavljen u ;tako
povoljlIl'e uslove, 'zivoeti Zivotom V1iSeg Tecla, naime
zi-vO'tom oslobodenim oba suprotlIla izvora Ijudskih
smertnji, nuroe i dosade, da:-ugimreCima:
uznemiT'U-juCe 'brdge za svoju egzilSltendju j neiSlpooo'bnoSiti da
podnQsi do'koHou I~tj. samu sJlobodnu egz'istenciju):
dva zJa, koja eovek u drugim sluOajevima rnoze da
j21begne sarnQ zato
sto
Qna j,edno drugo neutralirsu iunvs'tavaju.
ISuprotnQ svemu tome, javlja se, IS da:-uge strane,
rnislj,enje da veliilke druhovne darovirtositi, zahval
ljuju-oi pa:-eovladivanjru nervne delatnoSlti, lpovlace za
so-/boom IpreteranQ poV€eanu osetljivoot na bol u svim
(
njenilm oblidma. Dalje, s'trasni temperam,en1 koji ih)
uslQvljava i, istQVoremeno, nerazluena veea mvost :i
PQtpunost s'Vi'h predstava nesl'azmernQ .pojaeavaju
areMe 'pobud-ene tim predstavama, .Qok uQPste vise
ima bolnih.,nego prrijatnih a'fekata. Na k.raju, velike _duhovne sk,lonOBrti otuduju Coveka od ootaUh Ijudi
F
ltiC;TAR
i njlihovih
inrteresa,
tako cia sto vise neko iima u sa-mom lSooi, to manje moze da nacre u drugom. Mno-Stvo stvari koje pricinjavaju veliko zadovdljstvo cini 5e njemu pliJtkim J nedostojn'im pamje; dokaz toga je Sto i ovde, moZda, zadrZava svoju snagu svudava-zeci mkon kompenzaaije: ipak, dovoJ.jno cesto se
.twdi, i ne Ibez vidljive OSInove, da je covek koji je u duhovnlOm pog,ledu rna jog,ranieenij'i, u s'U'&tini naj-sTe6niji Cove'k, mada mu miko ne zaV1irli na toj srre-ci. Utoliko manje Izelim da preduhitrim citaO'ca u donosenju lronaiCnog suda 0 ,tom pJtanju, posta i kod Sofokla SiUsre6emo u tom pogeldu dye dijametra,lno suprotne sentencije:
(Saper,e longe prima fi'licitatis pars etsys (Antigona, 1328)
i jos jednom:
(nihil oogiItantium jucundi.&siana vlita est.)39 (Ajaks, 550)
iIlSto taka se medtusolbno ,razilaze i fHosofi Starog za-veta .
•• Zivoil: glupaka gori j e od smnti!«
(lsus SiTahov, 22, 12)
•• Ode j,e mnogo znarnja, tu je i mnogo jada.«
(P'ropovednik, 1, 28) Moram, medu.tim, ovde da pomenem da je i:uraz
filistar, svojswen isklj'Ucivo nemackom j'eziku,
po-.. MUJdrost je nesumljivo prvi uslov za srecu. 39 U oosustvu misli zivot je najslatii.
-zajmIjen iz studelllUstkog Zivota, 81li je zal1Jim dabio
V'isi smisao, mada p.I"Vobirtrnom analogan kao
3uprot-noot Ij'llbimoa muza, i da .taj i:z;raz, naime oznaeava,
Coveka koji je rus.led stooge i odmerene nOlrTIlalnoSiti
svojtih inteIektua1n.ih snaga lisen svih duhovnih
po-treba. Zapravo, 00 j,este i ootaje &fLoucro~ cIV'YJp40.
IsiJi-na, sa nelke wse tacke .gledista, definisao bih fi1istre
lkao ljude koj:i IS'll SVie v:reme na ozbiljan na1mn
za-uzeti realimetom koj·eg u .srt;vari nema. Alrl. talkva
de-finicija, koja vee ima 1Jraroocedentallni ka1rakter, nije
prikladna za populalI"JlU tacku glediSita ovog trakta.ta,
i zato ovo, maroa, neee svim mojim Oitaocima biti j
razumIjivo. Brva definiicija 3e Iakse s'hv8lta i
dovoJj-no karakteri,se S!Us1Jinu stvaJri, karen svih svojstava
koja odlikruju filistra. Rrema tome, to je covek bez
duhovnih potreba. A iz toga pTOIilStiou svakojaki
za-'kljucci. Kao prvo, u odnosu na njega samog, on
os-rtaje bez duhovnih uzitaka, po vee pomenutom
nace-Iu: il n'est de vrais plaisirs qu'avec de vrais
beso-ins41. Nikaikva te'mja za samlanjem i Tazumevanjem,
radi njih samih, ne ozivljava Il1j,egov Zivot, talrode, ni
za stvarnim estetskim uzicima, koji s'll tesno
pove-zani sa fum 1Jemjom. UkoliJro rou, pak sWutCajno,
mo-da iIi tautor»tet odreduj'll uzirtke ta.kve wste, on ee
nasrtojaJti da ih odbije kao nelm ViI'Btu prill1rudnog
rra-da. Stvarrni uz,~ci za njega s'll iskljucivo culni: njima
on selbe i nag,raduje. Pr,ema tome, V1rh'llnac njegovog
birtisanja sas·tojli. se u ostrigama i sampanjcu, a cilj
njegovog zivota je da poSitigne
to
sto doprinosi Itetes-nam hlago'srtanju. Jos je dobra ako mu taj oilj
za-daj-e dosrta posLa! J er, a'ko s'll mu ta dobra unap;red
pOOarrena, onda 6e OlD nei:zJbemo pasti pod vl8.:SJt
do-sade, ,pr()tiv k()je Ce tada po:kusati SV1e moguee:
ba-Jovi, po:wri'ste, dIDU'St\TO, kar:tanje, 'koc!kanje, konji,
zene pi,oe putovanja itd. Pa ~alk, sve ovo s·e
poka'Z'U-je nemocnim protiv dosade, kada pomanjikanje
du-hovnih rpotrelba iskJjurcuje mogucnost d'llhovnih
uzi-taka. Eta, zato je za filistra i karakterrilSrti'ena tupa, 40 Covek daleko Old muza .
suva QzbiljnQst, JSIHena oz'b:iljnosti ZivQ1li.nja. Nista ga ne 'I'adiuj,e, ne lll2ibuduje, nrl.ti tIle oprivlaCi njegovQ
uae-see. JeT, Culni uZici su slw.rQ isorpljeni; drustvQ, kQje
se sasttoji od upraw talkv:ih :ffilista:ra, uskQro
po'bu-duje dosadu; kartanje na kraju zamaxa. U svakam
slueaju, osrtaju mu joo zadovQlj:stva suj1ete, koja se
mOigu sastoja1Ji III tome 8to om. nadiIl1a,suje druge
bo-gatstv()lm, Hi polQZajem, ili utdcajero i vlaSCu, kQji ga
stoga Qbasipaju p0'CaSCu; ali ,on rooze da se zadQvo-Ij'ava, I~ode, ,i ;time Isto se, u 'kIrajnjoj JJiniji, d'I'U'Zi. sa
Ijudima koji S€ u neOOrnu isticu, i na taj naCin kupa
se u 21racima nji'hQvog sjaja (a snob). - Iz
ustanO'v-Ijenog oonOWlOg sVQjstva fiJ.istra proizi1la:m. drugo, u
od1liosu na druge Ijude: ~ sam nema nikakvih_
duhoVl11ih, "\"ec ,sarnQ ,fi'ziCk'ilh ,potreba, to ce ,on traziti
one koji Sill sposdbni da ,zadovolje druge, a ne one
kojli zadovolj<'j.vaju prve. Stoga ce najmanje pri'hega-vaIti pomoCi Ijudi kad kojih preovladuju duhovne
spooo'bnosti: nalprotiv, okada se s njima sr,etne,
ptl,bu-dioe kod njega antipatiju, pa Cak i mrmju; jer pri
tome mQze da oseti sarnQ mumi ooecaj inf,erio:r:rlOsti,
i jO'S pT~gulSenu, s!kJrivenu zavi.st, kO'ju on na najl
bTiz-Ijiviji na100 slrniva, pOku'SavajiUci eak da je salkrije
i ad samog sebe, 'Usled eega upravo lOrna katkad izrasta
u uzdTZanu sTd?1bu. 'ZibOig toga mu niikada ne6e pasti na
pamet da se u SV()lffi prooenjivanju ili uvaZavanju vrednosti rukovadi inrtelek,tuaaniim svojstvima; nje-gQV kriterijum u OVQm PO'gledu oota}e iskljucivo
po-lozaj i bogatstvO', vlast i uti1caj, 'kao jediJna stva:rna
prei1Il1uestva III niegovim o Cima , kQjima hi hteo i
on sam da se odlikuje. - Ali SVle to Iproizila'zi 1z
toga da je takav oovek lisen duhovnih potreba.
Ve-liki jad svih filista:ra je III tome sto ih uop's.te ne
za-nimaju idealiteti, a da hi iz!begli dasadu stalno su
im potrebni realiteti. Poslednjli su, pak, skO'rQ
isorp-Ijeni i tada umesto zadtlvQljstva pricinjavaju zamor,
a dQvooe delimi,c.no i do svakoja1ldh nevolja;
na.pro-ItiV, ideailiteti SIll neisor:pni i sami po sebi nevini i
lJ1es'kOldljivi.
U Cl'taVom ovom ra~a tranju li'enih svojsltava
fiziickih, uglavnom ~n1Jelelkltualna svojstva. Na koji
naci.!n i moralno preilmuc.stvo neposTedno vodi slreCi,
iZiloZio sam u svom konkurrsnOlIll delu 0 osnovi
mo-rala (§ 22, srtJr. 275; u drugoJID izdanju 272), na koj-e ovde upueujem ciltaoca.
