CONGORDANIEL
BIOTERAPIJA
NAČIN ISCELJIV ANJA ZA 21. VEK
METOD USPOSTAVLJANJA ENERGETSKE RAVNOTEŽE KOJIMA SVAKO MOŽE DA OVLADA
l'K I \ ' ( ) l ) S A !• N (i I. !•; S K O l i E M A Ć A S A R
7
O autoru
Čongor Daniel (Csongor Daniel), rođen 4. avgusta 1965, ima nesvakidašnju biografiju. Roden u mađarskoj porodici u Jugo-slaviji, odrastao je u dvojezičnoj sredini; kasnije je naučio još tri jezika. Već rano je bio odličan strelac, a bavio se i plivanjem i borilačkim veštinama, pa je tako upoznao umeća meditacije, koncentracije i korišćenja unutrašnje energije. Bio je 21-godišnji student tehnike kada je njegov isceliteljski talenat došao do iz-ražaja. To mu je najpre bio hobi, ali kada je zapazio svoju spo-sobnost da ljude pomera sa njihovog mesta ne dotičući ih, počeo je ozbiljno da se bavi time. Ova sposobnost za psihokinezu dovela ga je na put koji on još i danas sledi. Baveći se time upoznao je mno-ge velike evropske iscelitelje, sa kojima je i sarađivao. Pročitao je i sve raspoložive knjige o isceljivanju pomoću energije na srpsko-hrvatskom, mađarskom i engleskom; tako je ovladao bioterapijom, refleksologijom i raznim tehnikama terapeutske masaže. Kao već priznati bioterapeut, Daniel (koji je pod tim imenom poznat u SAD) prima više od trideset pacijenata dnevno i uspešno tretira gotovo sve tegobe, počev od običnih glavobolja, pa do najozbilj-nijih zdravstvenih problema.
Zbog sukoba koji su izbili u njegovoj rodnoj zemlji, on je 1991. godine svoj odmor u SAD pretvorio u stalni boravak (a zasluga za to pripada i njegovoj lepoj supruzi, rodom iz Nju Džersija). Otkako se nastanio u Americi, on radi kao stručnjak za terape-utsku masažu, biotcrapeut, nastavnik masaže i instruktor tai-čija.
Tokom deset godina svoje prakse, on je došao do zaključka da _ covek ne mora da bude posebno talentovan da bi mogao da
^sceljuje sebe i druge. Ovo saznanje podstaklo ga je da napiše ovu knjigu.
9
Predgovor
Ova knjiga ne govori samo o tome kako je jedan miad čovek otkrio svoj posebni talenat za isceljivanje obolelih. Ona se obraća svakom čitaocu ukazujući mu na mogućnost da razvija i koristi energiju za lečenje sebe samog i drugih. Takva knjiga je naročito aktuelna u vreme kada naša za-padna kultura čini iskorak iz već prevaziđenog rascepa iz-među duha i tela, počinjući da obuhvata ljudsko biće kao celinu.
Isceljiteljsko umeće, koje je vekovima bilo jedan od glav-nih oslonaca u ublažavanju patnji, postalo je tokom protek-log veka, koji je bio u znaku naučne revolucije i naglaska na njutonovskom shvatanju energije i materije, intelektualno i politički pogrešno. Linearno shvatanje materije našlo se ta-da u fokusu naših ispitivanja uz pomoć mikroskopa, radio-grafije, stetoskopa i druge medicinske tehnologije. Naša kultura dovela je do potpunog razdvajanja tela i duha. Ovo je imalo za posledicu da je medicina doživela veliki uspon, dok je to što čini srž i suštinu medicine bilo potisnuto.
Pojava humanitarnosti, moderne etike i prelaz na timski rad u donošenju odluka o stvarima koje se tiču zdravstvene zaštite samo su neki primeri dubokih promena u našem gle-danju na zdravlje i bolest. Pored toga, ajnštajnovska fizika, sa njenim shvatanjem o mogućnostima međusobnog zamenji-vanja energije i materije predstavlja posebno uzbudljiv i re-volucionaran koncept.
Knjige kao što je Gerberova „Vibraciona medicina" sve-strano opisuju razvoj nauke koji je doveo do onoga što
10
savremeni fizičari prihvataju kao zaključke današnjice. U medicini, međutim, mi kao da smo još u fazi rasprave-o tome da li je svet okrugao ili pljosnat i da li duh i telo čine celinu. Kao da smo neodvojivo povezani sa kratkovidim gledanjem na fizičku materiju koju možemo spoznati preko naših pet čula. Neke od postojećih fenomena koji nisu mer-ljivi moramo onda da posmatramo i shvatamo kao ,,bes-mislice".
Ova knjiga je lako čitljiv i praktičan uvod u energetske dimenzije biologije i zdravlja. Autor pokazuje na sopstve-nom primeru nešto od one borbe kroz koju je prošao na putu ka novim pojmovnim obrascima i njihovom objaš-njavanju drugim ljudima. Imao je dovoljno hrabrosti i od-lučnosti da istraje na tom putu, tako da je mogao da nam, zahvaljujući svom iskustvu, učini dostupnim nova znanja. On nam čak daje neka praktična uputstva o tome kako da unapredimo sopstveni kapacitet za sticanje svesti o našem energetskom biću i da ga koristimo u njegovoj interakciji sa našim fizičkim bićem.
U tom smislu, ovo je nov korak za čovečanstvo na putu ka proširenom razumevanju zdravlja i bolesti i mogućnosti da utičemo na njih i da ublažimo naše bolove i patnje.
Dr Robert Dž. Minjone
Dr Robert Dž. Minjone ima dvadesetogodišnje iskustvo u nastavi i lekarskoj praksi na području Bostona i u Opštoj bolnici Masačusetsa Harvardske medicinske škole. Radioje tokom školovanja na Dj'uk univerzitetu (kao stažista) i na specijalizaciji na Jejl univerzitetu (opšta medicina), Kornel univerzitetu (neurologija) i Harvardu (psihijatrija). Sada j'e dr Minjone šef katedre za bihejvioralnu medicinu na Šarlot Regionalnom medicinskom centru u Punta Gordi, Florida, i član kolegijuma Foset memorijal, kao i Sent Džozef bolnice u Port Šarloti, Florida, kao i u Sarasota Memorijalnoj
bol-11
nici i Bolnici u Sarasoti, Florida. Osim toga je klinički pro-fesor u Školi za medicinske sestre na Univerzitetu Južne Floride, i medicinski direktor kompanije Gulf Coast Health Servicesinc. Doktor Minj'one j'e član osnivač Američke aka-demije za medicinsku akupunkturu i doživotni član Ame-ričkog koledža za sudsku psihijatrij'u.
12
Beleška
Izražavamo zahvalnost svim mojim prijateljima i člano-vima porodice koji su od samog početka verovali u mene. Ova knjiga nikad ne bi bila napisana bez one bezuslovne ljubavi i podrške koju su mi pružili moji roditelji, tetka Margit, „čika" Džo i moja supruga Karen. Posebnu zahval-nost dugujem svim mojim američkim prijateljima što su mi pomogli da unapredim svoje znanje engleskog, a naročito Suzani Frejm, koja je uložila veliki trud radeći korekturu mog rukopisa.
13
UVOD U BIOTERAPIJU
Ljudski um nije sposoban da spozna sveukupnu realnost. , U stvari, preko granica našeg znanja ima mnogo više toga nego što bismo ikad mogli da zamislimo. Ono što sačinjava materijalni svet zajedno sa misterijama kosmosa je neiscrpno i ponekad nedokučivo. Zbog toga su nam potrebne neke sposobnosti koje idu preko granica fizičkog sveta. U tom novom svetu imali bismo beskrajne mogućnosti, zbog toga što bi on bio pod kontrolom našeg sopstvenog duha. Naš um je prostor u kome možemo proputovati kroz čitav kosmos, a
da ne napravimo ni koraka!
Opšte je poznato, da čovek koristi samo deset posto _;
kapaciteta svog mozga. Čemu onda služi sav preostali deo? On postoji, ali nas niko nikad nije učio kako da ga koristimo i, nažalost, mala je mogućnost da to tokom jednog ljudskog veka naučimo. Međutim, postoji mogućnost da povećavamo moć našeg uma i naših čula do određenog nivoa na kome ćemo biti u stanju da ga koristimo mnogo bolje nego sada.
Potencijal ljudskog mozga je beskrajan. Setite se samo koliko vam se puta dogodilo da ste na nekog pomislili i da je u tom trenutku zazvonio telefon, a s druge strane žice je oila upravo ta osoba. A koliko ste puta nešto sanjali, da bi vam se kasnije upravo to dogodilo? Koliko ste puta išli ulicom i znali, ne okrećući glavu, da neko ide za vama? A sta se događa kad se vaše dete ozledi? Dovoljno je da ga '• nekoliko puta pomazite po bolnom mestu ili da ga poljubite
14
i bol iščezne. Da li vam se ikad dogodilo da se bez nekog vidljivog razloga osećate dobro ili loše, osećate da ste bo-lesni ili potpuno zdravi, sreeni ili nesrećni? Da li ste ikad čuli za neka neverovatna, neobjašnjiva isceljenja?
Jeste li ikad pokušali da nađete odgovor na sva ova pitanja? Odgovor je jednostavan. On glasi: na delu je jedna univerzalna životna sila, nazvana BIOENERGIJA.
Bioenergija prosto znači „životna energija". Možda ste za nju čuli pod nekim drugim nazivima kao što su ći (Qi), či (Chi), prana, ki, aura, životinjski magnetizam, bioplazma itd. Svi ti nazivi znače isto: elektromagnetno polje koje nas okružuje i koje je deo energije svakog živog bića. Bio-energija vlada našim telom na način koj'i jedva možemo da zamislimo. Mi smo u stvari bića sazdana više od energije nego od krvi i mesa.
Kvantna fizika daje vrlo jasno tumačenje ove teorije, ali ako vam je kvantna fizika nepoznata, ja vam savetujem da uradite jednu prostu vežbu koja će vas osloboditi svih sum-nji u vezi sa rečenim:
Smestite se udobno u sedećem ili ležećem položaju i zatvorite oči. Udahnite duboko nekoliko puta i opustite se. Sada ste na ulazu u jedan svet s one strane „poznatih" pet čula, koji vam nudi, kao što ćete kasnije i sagledati, banku podataka sa beskonačnim mnoštvom informacija. Putova-ćete kosmosom koji postoji u samom vašem telu! Dok se tako nalazite u stanju mirovanja, zamislite svoju podlakticu. Dodirnite kožu, osetite kako je čvrsta, elastična i glatka. Posmatrajte je i pri tom zamišljajte da se ona širi i da po-staje sve prostranija. Prihvatajući kao pruženu mogućnost da iskoristite neograničene sposobnosti svog duha, osećajte se slobodnim da zagledate u tu guliverovsku kožu. Šta se u njoj nalazi? Videćete mnoštvo mišića. Zagledajte i njih. Oni se sastoje od hiljada mišićnih vlakana i sadrže mnoštvo sno-pova izmešanih debelih i tankih konaca koji omogućavaju pokrete mišića. Na ovom nivou mišići su još uvek čvrsti na dodir, ali kako idemo dublje, posmatrana sredina se
dras-15
tično menja. Ona postaje mekša i tanja. Nežni slojevi ćelija na tom nivou sastoje se pretežno od vode.
Razgledajmo malo detaljnije neku od mnogih triliona ćelija našeg tela. One su sastavljene od bezbroj molekula, koji se, opet, sastoje od enormnog broja na određen način raspoređenih atoma. Ako ne poznajete strukturu atoma, posegnite za poređenjem sa Sunčevim sistemom. Sunce bi bilo jezgro atoma, dok bi planete predstavljale elektrone. Rastojanje između Sunca i planeta je ogromno u poređenju sa veličinom planeta, a takvo je i rastojanje između jezgra atoma i elektrona koji oko njega kruže. Kad bismo uveličali ( to jezgro do veličine glave čiode, najbliži elektron bio bi od njega kilometrima udaljen! Pa šta se onda nalazi između'1 njih? Ništa. Jedino ona sila koja ih povezuje. To je nivo energije u našem telu. Isto važi za nivo energije svega poz-natog na svetu!
'" Kao što vidite, iako čovek izgleda kao čvrsto telo, on je , biće od čiste energije, sazdano od istih elemenata kao i čitav kosmos!
Jedna od barijera koje moramo savladati da bismo shva-tili našu prirodu - da smo mi u suštini energija - jeste naše saznanje da imamo više od pet čula. Mi koristimo pet čula zbog toga što su nas naučili da koristimo pet čula! Da li to ima smisla? Naše šesto čulo, ono najdelikatnije, potiskivano je još od samog našeg rođenja. Pokazivali su nam kako da dodirujemo stvari, kako da vidimo, osetimo ukus i čujemo, ali nikad nam nije bila pružena prilika da naučimo kako da sve to činimo bez učešća našeg fizičkog tela. Naša podsvest bila je ostavljena da odumre. Ponekad dođemo s njom u dodjr, najčešće kroz snove ili možda kroz neku slutnju, ali mi to ne shvatamo, i mi čak i ne pokušavamo da dokučimo kako je to moguće. A kako da objasnimo fenomen „dćja vu " Zar ne bi bilo dobro da nešto znamo još pre nego što
.,Već viđeno" (fr.) - osećaj da smo neki za nas novi prizor jednom već
16
se dogodi? Voleli bismo kad bi nam snovi mogli pomoći da rešimo neke naše probleme. Ići ću i dalje od toga. Možete li zamisliti da rešite sve svoje zdravstvene probleme bez ikak-vih lekova?! Ipak, to je moguće! A dobar deo toga već je postignut pomoću bioterapije.2
Po definiciji, bioterapija je naučno zasnovana mani-pulacija energetskim poljima tela. Ovom tehnikom tako su nam otvorena vrata koja vode glavnom doktoru - dok-toru u nama!
Poznato je već odavno da je svaka materija okružena od-ređenim magnetskim energetskim poljem, koja je nosilac svih informacija o datom objektu.
Obavljen je jedan eksperiment sa vitaminom C, u kojem su informacije iz energetskog polja o tom vitaminu bile pre-nete u čistu vodu. Ta je voda potom upotrebljena za lečenje bolesti prouzrokovane nedostatkom vitamina C. I dogodilo se nešto nezamislivo. Tretman je bio jednako delotvoran kao da je obavljen pomoću tableta vitamina C - samo što u ovom slučaju nikakvih tableta nije bilo.
A U R A
Da bismo više saznali o našem energetskom biću, mo-ramo da shvatimo pojam aure. Čuli smo tu reč već mnogo puta, ali najčešće iz usta nekog tajanstvenog medijuma, koji nam je pričao o tome šta nas čeka u budućnosti, pominjući našu „dobru" ili „lošu" auru, a aura nam je poznata i iz religioznog slikarstva. Mogli bismo tako doći do pogrešnog zaključka da je to „nešto" što postoji samo u mašti po-jedinih ekscentričnih osoba. Aura je, međutim, mnogo više od toga. Njeno postojanje je neosporno. Sam taj izraz potiče od latinske reči „aura", koja znači dah ili, u širem smislu, emanaciju.
2
Iz razloga praktičnosti, ono što se nekad nazivalo bioenergetskom tera-pijom dobilo je skraćeni naziv bioterapija.
Emanacija je tačna reč za ovu pojavu.
Semjon i Valentina Kirlijan su u Sovjetskom Savezu razvili metod fotografisanja koji omogućava snimanje elektromagnetnih polja visoke frekvencije. Smatra se da su oni tim otkrićem našli način da fotografišu ljudsku auru. Na tim snimcima aura se vidi kao jarka promenljiva svetlost oko tela, sa malim svetlucanjima na rubovima. Ta svetlost, * ili magnetno polje, okružuje svako živo biće. Staviše, i ne-živa materija ima auru. Međutim, dok je aura neorganskih objekata uvek ista, snimci pokazuju velike promene i fluk-tuacije u auri živih tkiva. Otkriveno je takođe da jarka svetlost na tim snimcima postepeno postaje mutnija dok život napušta telo. Možemo, na primer, da posmatramo faze menjanja aure jednog upravo otkinutog lista, dok on polako vene i na kraju se sasuši. Takođe je zapaženo da iz Kirli-janove fotografije vrha Ijudskog prsta možemo da pratimo promene u zdravlju te osobe.
Štaviše, napredna tehnologija omogućiće nam da po-moću Kirlijanove fotografije predviđamo dalji tok nečijeg zdravlja, zbog toga što naše energetsko polje brže reaguje na promene nego naše fizičkog telo! A već su zabeleženi i neki takvi slučajevi. O ovoj temi biće reči u poglavljima koja slede.
Kirlijanova fotografija vrha prstiju autorove desne ruke.
- Na vrhu snimka vidi se au-ra u stanju potpunog mirova-nja. Ona je lepa i ujednačena, bez ikakvih prekida - zdrava aura.
- U drugom redu je aura za
vreme negativnog mišljenja ili ljutine. Promene su znatne: snimak pokazuje prekide i asi-metriju u energetskom poJJu
18
- Na dnu fotografije je snimak samo srednjeg prsta,
napravljen dok se autor koncentrisao na odašiljanje (ili zračenje) bioenergije. Ogromna je razlika u veličini aure.
To pokazuje da za vreme odašiljanja čovek dobija - a ne gubi - energiju.J
Evo osnovnog objašnjenja Kirlijanove fotografije prs-tiju:
(Ky Kažiprstpredstavlja mentalno telo, a na fizičkomplanu prikazuje glavu i vrat.
Srednji prst predstavlja fi-zičko telo, a na- fifi-zičkom planu prikazuje gornji deo tela od grla
do solarnog pleksusa.4
'^}- Domaliprst predstavlja
du-hovno telo, a na fizičkom planu prikazuje noge.
Kirlijanova fotografija prstiju pokazuje takođe stanje aku-punkturnih meridijana koj'i su sa njima povezani.
Kad je reč o aurama, ne sme-mo zaboraviti da postoji više od jednog sloja u Ijudskom energet-skom polju. Aura u stvari ima sedam raspoznatljivih slojeva! Dok je prvi sloj debljine od sa-, mo 1 do 2 milimetra i naleže na •' kožu, sedmi sloj ima savršen ob-, lik jajetaob-, a nalazi se na udalje-I nosti od 60 do 90 cm od tela.
l
v Međutim, u pogledu tih mera postoje individualne razlike.
Prvi iposlednji sloj' aure
3 Fotografije objavljujemo zahvaljujući ljubaznosti Katrin Višlou iz Fort
Majersa, Florida.
4 Splet simpatikusnih nerava u trbušnoj duplji. (Prim. prev.).
19
Kako tvrde ljudi koji su sposobni da vide auru, svaki sloj ima sopstvenu, specifičnu boju; ovo je razumljivije ako pret-postavimo da postoji bliska veza između aure i čakri, koje predstavljaju centre energije u čitavom telu.
Pojam čakri nastao je u staroj Indiji, pre više hiljada godina, ali je i danas teško dokazati da one postoje. Neki posebno osetljivi instrumenti registruju koncentraciju ener-gije u oblastima za koje se pretpostavlja da su mesta na kojima se čakre nalaze, ali u stvarnosti nema jakih dokaza o njihovom postojanju. U praksi, međutim, mnogi tvrde da se ti centri energije tu zaista nalaze. Iz ličnog iskustva mogu mirno da kažem: ,,0ni su u pravu!" Kasnije ćete možda i vi doći do takvog zaključka. Postoji sedam glavnih čakri, koje su smeštene u gornjem delu tela. Njihove boje su sledeće: - crvena - prva ili osnovna čakra
- narandžasta - druga ili sakralna čakra
- žuta - treća ili čakra solarnog pleksusa - zelena - četvrta ili čakra srca
- svetloplava - peta ili čakra grla - tamnoplava - šesta ili čakra ajne - bela ili ljubičasta - sedma ili čakra glave
Sivaka od čakri upravlja posebnim delom tela:
vJU- Prva čakra - nadbubrežnim žlezdama, kičmenim stu-bom i bubrezima.
{&- Druga čakra - gonadama, reproduktivnim sistemom. \j7- Treća čakra - pankreasom, želucem, jetrom, žuč-nom
kesom, nervnim sistemom.
\y- Cetvrta čakra - timusnom žlezdom, srcem, krvnim
su-dovima, sistemom cirkulacije.
Peta čakra - tiroidnom žlezdom, bronhijama, glasov-nirn aparatom, plućima, kanalom za varenje.
V- Sesta čakra - hipofizom, donjim delom mozga, levim °kom, ušima, nosem, nervnim sistemom.
20
pry Sedma čakra - hipofizom, gornjim delom mozga,
de-snim okom.
Osim ovih, postoji i dvadeset i jedna sekundarna čakra. Njihov profil liči na levak ili na mali tornado, koji je utoliko širi što je dalji od tela. U poslednjem sloju aure ove čakre mogu da imaju prečnik od preko 30 cm!
U narednim poglavljima biće reči o ulozi čakri i aure u našem zdravlju.
Sedarn gla vnih čakri 21 sekundarna čakra
21
ISTORIJAT BIOTERAPIJE
Isceljivanje polaganjem ruku verovatno je staro koliko i sama istorija Ijudskog roda. Praistorijski čovek ublažavao je sebi bolove ližući svoje rane, držeći ili trljajući ranjena me-sta na svom telu, a kad bi mu dete zaplakalo, uzimao ga je u naručje i instinktivno mu prenosio bioenergiju na mesto gde je bilo potrebno.
Mi, nažalost, nemamo nikakvu pisanu dokumentaciju o tome kada su Ijudi prvi put postali svesni ove životne sile koja struji kroz naša tela, ali ona je pominjana tokom čitave istorije ljudskog roda. Poznato je da su sveštenici u starom Egiptu, Siriji, Vavilonu i Palestini uspešno koristili taj me-tod isceljivanja. Jedan od glavnih postupaka bio je polaga-nje ruku na bolesnika. U staroj Grčkoj isceljivapolaga-nje putem dodira bilo je veoma važno umeće; ono je prvi put pome-nuto negde u V veku pre n.e. Čak i Hipokrat, otac moderne medicine, zalagao se za korišćenje isceljujućeg dodira.
Međutim, autentično umeće isceljivanja bez dodira razvi-lo se u staroj Kini i Indiji, spoznajom da u telu postoje ,,ži-votne sile", koje su nazvane ,,či" u Kini, a „prana" u Indiji.
Od samih početaka istorije čovečanstva prakse lečenja i isceljivanja spadale su obično u dužnosti sveštenika. Kineski sveštenici uspeli su na taj način da postignu neke čudesne rezultate:
Vojnici koji su bili ranjeni zadobivši ubode na određenim mestima u nogama bili su odjednom oslobođeni glavobolja, kao i bolova u želucu i u leđima od kojih su ranije patili. To
22
je bio početak akupunkture. Arheolozi su otkrili oštre ka-menove iz razdoblja od 10.000 do 4.000 g. pre n.e., koji su mogli da budu korišćeni kao instrumenti za akupunkturu! Upotreba tih instrumenata je možda počela kada su ljudi upoznali energetska polja tela. Akupunktura je postala pre-finjenija u vreme legendarnog Huang Tija, „žutog cara" (oko 2697 - 2596. pre n.e.), kome se takođe može pripisati zasluga za razvoj nekih tehnika masaže, vežbi disanja, mok-sibustije5 itd. Kinezi su znali za sistem krvotoka oko dve ! hiljade godina pre nego što je taj sistem „stvarno" otkrio ! Englez Vilijam Harvi (William Harvey)!
' Svi tradicionalni kineski metodi isceljivanja su zasnovani na pojmu či (Qi) energije koja je prisutna svuda u našem telu, kao i po čitavom kosmosu. Ova energija se sastoji od dveju osnovnih suprotnosti, jina (Yin) i janga (Yang). Na-zivi ta dva pojma su prvobitno označavali senovitu i osun-čanu stranu brega. To su dva komplementarna pojma, koji ne mogu da postoje jedan bez drugoga. Jin je uvek prisutan u jangu, a jang uvek postoji u jinu. Jin je noć, senka, / hladnoća, mirnoća, slabost, primanje, ono što je žensko, dok / je jang suprotno: dan, svetlost, toplina, kretanje, snažno,
ono što zrači, što daje, tvrdo, muško. U vidljivim oblicima materija je lokalno, vremenski kondenzovan či u stanju mi-rovanja. Zbog^toga, nebo i zračenje su jang, zemlja i čvrsta materija jin. Citav kosmos je pod uticajem či, „kosmičkog daha". Sve se nalazi u stanju dinamičnog i neprekidnog menjanja i fluktuacije suprotstavljenih sila. Na bazi ove teorije, u svemu mora da postoji ravnoteža jina i janga da bi v bilo u harmoniji sa kosmosom. To znači da smo zdravi ako
su energije u našem telu u ravnoteži. Biološki, či može da se nazove unutrašnjom energijom, životnom silom, bioenergi-jom. Ako, iz bilo kog razloga, taj prostor energije u našem telu naiđe na teškoće, ravnoteža će biti poremećena, a po-sledica će biti bolest.
Spaljivanje neke lekovite trave na koži nalik na cigare da bi se oslo-bodila blokirana energija. (Prim. prev.)
23 Tradicionalna kineska medicina deli uzroke bolesti u dve velike grupe: unutrašnje i spoljne. Unutrašnji uzroci su pre- v težno emocije. Sreća, ljutnja, tuga, strahovanje, naporan mentalni rad - sve to može dovesti do promena u telu. Du-gotrajno negativno emocionalno stanje može pre ili kasnije da dovede do bolesti. Spoljni pak uzroci mogu da se svedu na vremenske uslove (toplo, hladno, suvo, vlažno itd.), na hranu (koja takođe ima karakteristike jina i janga) itd.
Vidimo da je osnovni smisao ove teorije da kineska me-dicina leči ne samo bolesne delove tela već telo kao celinu, v uspostavljajući ravnotežu u biološkim i energetskim siste- C mima. Ovo nazivamo holističkim isceljivanjem.
Kad je reč o tradicionalnoj kineskoj medicini, moramo da pomenemo još dve discipline: tai-či i ći-gung. To su siste-mi vežbanja koji su ssiste-mišljeni i koji se koriste da bi se ob-novila i održala ravnoteža između jina i janga, kao i protok energije kroz telo. Postoje mnoge sličnosti između ta dva sistema vežbanja i kineske borilačke veštine kungfu, zbog toga što su njihovi koreni isti. Čak i u borilačkoj veštini či je od velikog značaja. U ovom slučaju, naime, či biva koncent-risana u jednom delu tela i utiče na to da pokreti, zamasi i udarci budu snažniji. Da bi čovek prepolovio opeke više su v mu potrebni brzina i kontrola nad silom či nego snaga mi-šića.
Iako je praksaCtai-čija/ kao borilačke veštine nastala veoma davno, nijedan učitelj to znanje nije prenosio ni na kog drugog učenika, već samo na bliske rođake u krugu nekoliko porodica u staroj Kini. Zahvaljujući porodici Jang, koja je pre oko 150 godine počela da poučava odabrane učenike, taiči je postao popularan u čitavom svetu. Milioni Ijudi upoznali su blagodeti ovog umeća. To je sistem blagih, lakih vežbi u prilog kardiovaskularnom sistemu, koji ne postavlja velike zahteve onome koji to umeće praktikuje, a !pak pruža velike koristi mišićima, zglobovima, disajnim putevima, a posebno podstiče mentalnu aktivnost. Pokreti
24
su zasnovani na principima fokusiranja i uspostavljanja rav-noteže, sa naglaskom na disanju. Zbog toga se ovo umeće naziva „pokretnom meditacijom'1. Ono obuhvata relativno sporo prebacivanje težine tela sa jedne na drugu nogu, dok se ruke i noge lagano pokreću ispred i sa obeju strana tela. Prebacivanje težine bolje ćemo razumeti ako znamo da je jedna noga nalik na jin, a druga nalik na jang. To je jedan od najboljih metoda za smanjivanje stresa u ovom našem
užurbanom životu. Ako dugo vremena vežbamo tai-či, možemo ovladati jednim stanjem u kome ćemo svesno uspostav-Ijati energetsku ravnote-žu. Moji učenici tai-čija uče kako da osete i vide energetsko polje oko svog tela obično već na prvom ili drugom času! Ci-gong ide u tome i malo dalje. Dok
vežba-Tai-či nje ovog umeća obnavlja
i održava energiju tela, njime se takođe može postići takav nivo na kome je čovek u stanju da odašilje sopstvenu energiju, kako bi uspostavio energetsku ravnotežu drugih ljudi. Čitav taj proces može da se obavi (i obično se obavlja) bez ikakvog dodira. Ći-gung je vrlo ozbiljan isceliteljski metod koji je cenjen i u mo-dernoj Kini. Njegov prvobitni naziv kong jin ći-gung doslovno znači vežbe disanja na bazi prazne sile. Moderni Ci-gung osnovao je čuveni majstor Huang Žendžung, a zasnovan je na pokretima šaolina i drugih tipova borilačkih veština. Huang se bavi ovom veštinom još od svoje sedme godine. Pošto je na taj način uspevao da leči neke bolesti pred kojima je moderna medicina nemoćna, ljudi su ga prozvali „čudotvorne ruke". O njemu kruži mnoštvo priča,
25 a najsenzacionalnija je ona koja je ispričana na kongresu majstora ći-gunga održanom 1983. u kineskom gradu Đina-nu, gde je on pokazao kako leči petnaestogodišnju devoj-Čicu koja je više od tri godine bila paralizovana usled spi-nalnog meningitisa. Smestio ju je na stolicu i sa udaljenosti od oko 90 cm podizao je ruke ka njoj. Posle pet minuta tokom kojih nije činio nikakve pokrete, počeo je da po-kreće prste. Prošlo je daljih pet minuta i devojčica je i sama počela da pokreće prste, a istovremeno i noge. Pola sata kasnije devojčica se oznojila i porumenela u licu. Posle tri dana lečenja bila je u stanju da stane na noge i da pokreće prste. Ova priča svedoči o izuzetnim moćima majstora Huanga, iako svako može da, do izvesne mere, ovlada ovim umećem.
Ći-gung i bioterapija su dva veoma slična metoda uspo-stavljanja energetske ravnoteže. Nastali su u različita vre-mena, u dvema različitim kulturama i na dva različita kontinenta, ali jedan i drugi koriste istu energiju.
I Biblija nam govori o nekoliko čudesnih isceljenja koja bi mogla da se pripišu nekoj vrsti „energije".
U Evropi istorijat isceljivanja dodirom počinje mnogo kasnije nego u Aziji, a ipak su ovim umećem postignuti značajni rezultati. Kao što je već pomenuto, stari Grci su čvrsto verovali u isceljivanje pomoću energije. Solon, Plinije i Vergilije mnogo puta pominju „isceliteljske ruke". I Hipo-krat je bio veliki iscelitelj. UsZapadnoj Ev-^ropi, je poznati lekar i alhemičar Teofrast Paracelzus (Theophrastus Para-celsus) obznanio 1530. godine da ljudi svojom životnom silom mogu da utiču jedni na druge. Oslanjajući se na nje-gova učenja, J. B. van Helmont je govorio o magnetskim silama kojima ljudi raspolažu. Kasnije je Vilijam Maksvel (William Maxwell) postao poznat po svojim „simpatetič-nim" tretmanima, koja takođe stavljaju naglasak na mag-netizam (De Medicina Magnetica, 1769).
Možda je ipak najznačajniji rad u oblasti biomagnetizma u to vreme obavio čuveni nemački lekar u 18. veku Franc
26
Anton Mesmer (Franz Anton Mesmer). On je pobudio jednu od najvećih senzacija u medicinskim krugovima svoga vremena. Mesmer je doktorirao u Beču 1766, sa kontro-verznom doktorskom disertacijom u kojoj je pominjao magnetna svojstva živih bića. Od njega takođe potiče ter-min „životinjski magnetizam". Prema njegovoj teoriji, svako živo biće poseduje neka magnetna svojstva, koja u velikoj \ meri upravljaju zdravljem i uopšte životom. Bolest nastaje
usled neke prepreke u protoku magnetnog fluida.
Mesmer je najpre pokušao da utiče na tok nekih bolesti tako što je stavljao magnete na različita mesta na telu. Kas-nije je konstruisao magnetne kade, u kojima su se pacijenti kupali u vodi prethodno tretiranoj magnetima ili u kojoj su se nalazili magneti.
Mesmer je tvrdio da magnetna struja (ili, prema njego-vim rečima, fluid) kod živih bića može da unapredi ili oslabi kvalitet, fleksibilnost, gustinu, iritabilnost, magnetizam itd. neorganskih kao i organskih formi. Na osnovu svojih eks-perimenata sa magnetisanom vodom zaključio je da može da postigne bolje rezultate korišćenjem svojih ruku. Bilo je dosta sledbenika njegove teorije.
Umesto puštanja krvi i uzimanja purgativa (što su bili najčešći metodi lečenja u njegovo vreme), Mesmer i njegovi sledbenici prevlačili su prstima preko tela svojih pacijenata, tražeći mesta na koja su mogli da deluju mesmerskim fluidom kako bi ponovo uspostavili prirodnu energetsku ravnotežu.
Jedan od najpoznatijih slučajeva takvog isceljivanja bio je slučaj madam Fon Paradis (von Paradies), čuvene
pija-nistkinje na dvoru austrijske carice Marije Terezije. Paci-jentkinja je bila slepa od svoje četvrte godine usled paralize optičkih nerava. Ali Mesmerov metod postao je predmetom tako žestokog spora da su roditelji bili prinuđeni da odu-stanu od njegovog tretmana.
Poznat je takođe bio slučaj direktora minhenske Os-valdove akademije u Nemačkoj. Mesmer je ovog pacijenta
27 izlečio od paralize, koja je kod njega nastupila kao posle-dica moždanog udara. Posle tog slučaja Mesmer je prešao u Pariz, gde je otvorio besplatnu kliniku za svoje pacijente. Činjenica je da se mesmerizam pokazao delotvornim kod poremećaja nervnog sistema. Mesmer je veoma pažljivo do-kumentovao svoj rad. Zabeležio je na stotine istorija bolesti i ostavio ih za sobom kao dokumente.
U medicinskim krugovima svog vremena Mesmer je imao mnoštvo neprijatelja zbog svojih kontroverznih meto-da, i njegov rad čak je za izvesno vreme pao u zaborav, ali je njegov značaj bio u tome što je u evropskoj medicini bio inicijator prihvatanja teorije o ulozi energije. Danas je Mes-merovo ime uglavnom sačuvano u izrazu „mesmerizovati" (u smislu „hipnotički opčiniti"), što je udaljavanje od nje-govog prvobitnog smisla, koji je označavao jedan metod hipnoze. Najveće priznanje stekao je Mesmer u modernoj nauci svojim radom u oblasti hipnoze, i to zahvaljujući svojim sledbenicima, koji su 1784. godine razvili metod „hipnoze indukovane mesmerizmom". Mesmerovom radu vratićemo se kasnije, kada će biti reč o jednoj praktičnoj primeni njegovih terapija.
Posle dugog ćutanja, elektromagnetne karakteristike ljudskog tela biće ponovo pomenute krajem 19. i početkom 20. veka, kada se pojavljuju studije o jogi, nauci koja je u to vreme u Evropi smatrana misterijom. Pojavile su se i prve knjige o isceljivanju bez dodira, kao što je, na primer, knjiga Van Hes Štimana (Van Hess Stiemann) Isceljitcljski
mag-netizam. Studije o majstorima joge dale su povoda nizu
eksperimenata u oblasti parapsihologije.
Jedan od najvažnijih rezultata bio je stvaranje vizuelne predstave o ljudskom energetskom polju, koje je prvi put fotografisano 1939. godine. Danas je taj metod poznat kao Kirlijanova fotografija. Pokazalo se mogućim da se u elekt-ncnom polju visoke frekvencije napravi snimak tzv. Kirli-janove radijacije, a to je u stvari elektromagnetno polje koje
>28
polja niskog intenziteta, a delom od električnog polja sa frekvencijom od oko 10 Hz, infracrvenog zračenja od 8 do 14 mikrona, i talasa supervisoke frekvencije u opsegu od 18 do 330 cm.
Sredinom 20. veka najviše su u oblasti bioenergije radili naučnici u tadašnjem istočnom bloku, naročito u Sovjet-skom Savezu. Tamo je postao poznat znatan broj parapsi-holoških iscelitelja kao i ljudi sa različitim parapsihološkim sposobnostima. Većina nas videla je televizijske dokumen-tarne snimke iz šezdesetih godina, koji svedoče o nevero-vatnoj sposobnosti jedne Ruskinje, koja je pokazala da je u stanju da bez dodira pokreće predmete na obližnjem stolu, da natera iglu kompasa da se okreće itd.
Iste i još neverovatnije sposobnosti pokazao je čuveni y Uri Geler (Uri Geller), Izraelac koji je pred publikom
po-kazivao kako na daljinu savija kašike, ključeve i druge me-talne predmete. Danas mnogi ljudi znaju za njegove para-psihološke sposobnosti i njegovu darovitost za telepatiju. Geler bi, pored ostalog, nastupajući pred publikom tražio da neko uradi neki jednostavan crtež da bi on potom isti taj crtež, ne videvši ga, gotovo savršeno reprodukovao. Mnogi istraživači takvih fenomena pokušavali su, ali bezuspešno, da dokuče prirodu ovog njegovog talenta, koji je ostajao neokrnjen čak i u Faradejevom kavezu. Talenat Urija Gele-ra neosporno će još neko vreme ostati misterija.
Međutim, jedna od najčuvenijih isceliteljki druge polo-vine dvadesctog veka je neosporno Džuna Davitašvili iz Sovjetskog Saveza. Njene isceliteljske sposobnosti pokazele su se praktično neograničenim. Ona je sama bila subjektom na stotine eksperimenata. Džuna (kako je svi zovu) može bez sumnje da se pohvali najobimnijom dokumentacijom istorija bolesti u isceljivanja pomoću energije. Imala je do-sad na hiljade pacijenata sa svim mogućim dijagnozama, a njeni rezultati su zapanjujući. O ogromnom broju ovih slu-čajeva postoji pisana dokumentacija, a delimično i
auten-29
tični video-snimci. Lečila je veliki broj veoma poznatih lič-nosti, među kojima je bio i nekadašnji sovjetski predsednik Leonid Brežnjev.
Razlog što je u toj zemlji bila posvećena tolika pažnja izučavanju paranormalnog veoma je jednostavan: u komu- v nističkoj ideo 1 ogiji nedost aje pojam boga. Zbog toga su govjetski naučnici lmaTi zadatak da dokažu da za sva ta čudesna isceljenja postoji neko fizičko objašnjenje. Oni su to dobrim delom i učinili. Izmerili su sve moguće elektro-magnetne pojave u telu: jednosmernu struju, naizmeničnu struju, kapacitet, induktivnost, provodljivost, otpor itd. Po-što su zabeležili sve ampere, volte nanofarade, milihenrije, herce i ome, došli su do zaključka o tome kako se mogu razlikovati obični ljudi od onih koji su rođeni iscelitelji. Ali, i to nije sve. Uspeli su da utvrde razliku između bolesnih i zdravih pojedinaca, između dobrih davalaca i dobrih pri-malaca i još mnogo toga. Oni su to prvi upotrebili termin jgioplazma. To je ista ona energija kao i ći, či, prana,
bio-energija ili životinjski magnetizam, međutim to je u ovom veku prvi naučni naziv za tu energiju.
Sredinom 1980-ih u Jugoslaviji je bilo još jedno ime u usponu: Zdenko Domančić, Hrvat sa jadranskog ostrva Ugljana. On kao da se pojavio niotkuda, i odjednom je postao osoba koja je dobila ogroman publicitet u jugoslo-venskoj štampi, zahvaljujući čudesnim isceljenjima hiljada ljudi. Za vrlo kratko vreme Domančić je stekao slavu. Njegovo rodno ostrvo odjednom su preplavili bolesni ljudi kojima moderna medicina nije mogla pomoći.
Senzacija koju je pobudio Domančić dovela je do ozbilj-nog ispitivanja njegovih sposobnosti. U Zagrebu je januara 1985. obavljeno najviše jugoslovensko ispitivanje granica fjudskih isceliteljskih sposobnosti, u kome je učestvovalo, direktno ili indirektno, na stotine medicinskih stručnjaka. Ono se bavilo pristupom nekom zdravstvenom problemu koji moderna medicina još nije u stanju da reši. Kao
kon-30
kretan problem izdvojena je gangrena. Testovi su trajali gotovo pola godine, a rezultati su bili zapanjujući. Neki od mnogobrojnih pacijenata doslovno su odšetali kući, iako im je u bolnici već bio zakazan datum amputacije.
Evo i reči dr Josipa Čičeka, specijaliste interne medicine i epidemiologije: „Mogu da kažem na osnovu sveg mog me-dicinskog znanja i iskustva da se moralo očekivati da paci-jent R. P. umre u roku od 48 časova. Međutim, on je živ i njegovo stanje se čak poboljašava! Ne, ovo je prosto neve-rovatno. Da mi je neko to ispričao, ja ne bih poverovao! Ili su me decenijama pogrešno učili, ili je to što je Zdenko Domančić postigao pravo čudo."6
Ovim eksperimentom započeto je novo poglavlje u istorijatu isceljivanja u Jugoslaviji.
U to vreme i druge evropske zemlje pokazivale su veliko interesovanje za ovo umeće. U Engleskoj i Italiji bioterapija se mogla izučavati čak na koledžima. Jugoslavija im. se kas-nije pridružila, uvodeći predavanja iz bioterapije na nekim beogradskim narodnim univerzitetima. Bioterapeutima je dozvoljen rad u nekim zdravstvenim ustanovama i bolni-cama, zajedno sa radiestezistima i drugim predstavnicima alternativne medicine.
SAD imaju sopstveni istorijat isceliteljske prakse. Ame-rički domoroci su negovali svoje tradicije duhovnog iscelji-vanja davno pre Kolumbovog dolaska u Ameriku. A ko nije čuo za Edgara Kejsa (Edgar Cayce), mistika i vidovnjaka, koji je stekao svetsku slavu? Rodio se na jednoj maloj farmi u Kentakiju, i od njega se očekivalo da će živeti „normalnim životom", služeći drugim ljudima. Sve se to izmeniio kada je, kao relativno mlad čovek, neočekivano otkrio svoju
neobičnu psihičku sposobnost da ,,u snu" dijagnostikuje bo-lesti i na osnovu toga prepisuje odgovarajuće terapije. Za-hvaljujući rezultatima koje je postigao lečeći svoju porodicu
Iz knjige Bioenergijom dozdravlja Draška Aćimovića.'
31
i na hiljade drugih ljudi, on je postao fenomen. Još ga i danas pominju i dive mu se. Postoji i nekoliko knjiga o nje-govom životu, isceliteljskom radu i lekovima.
Početkom 1970-ih Dolores Kriger (Dolores Krieger) i spora Kunc (Dora Kunz) učinile su prvi značajan napor da 'isceliteljsko umeće učine dostupnim širem krugu ljudi. One su razvile sistem koji su nazvale „terapijski dodir" (Thera-peutic Touch - TT), koji je postao tako popularan da je našao put do studenata u više od sedamdeset zemalja, prvenstveno na koledžima, univerzitetima i srednjim medi-cinskim školama. I o tom metodu napisano je više knjiga.
Danas postoji više isceliteljskih metoda, koji se prime-njuju i predaju širom sveta i na taj način pružaju pomoć hiljadama ljudi.
32
SUSRET SA NEVEROVATNIM
Ima više od deset godina kada sam prvi put čuo za bio-terapiju, i to zahvaljujući nekim senzacionalističkim repor-tažama na televiziji i u štampi. U to vreme nije se pominjala bioterapija, već se govorilo o isceljivanju „psihičkom sna-gom" ili prosto kao o isceljivanju. Iako su takvi napori bili objavljeni u ozbiljnim listovima i napisani ozbiljnim stilom, moje prvo reagovanje bilo je isto kao i reagovanje svih dru-gih Ijudi u mojoj zemlji: E, baš svašta! Hoće da me ubede da se ovaj ili onaj izlečio od smrtonosne bolesti tako što je neko oko njega mahao rukama!
U to vreme bio sam već čuo za akupunkturu i znao sam nekoliko akupunkturnih tačaka koje se pritiskuju, a pošto sam već godinama proučavao borilačke veštine, stekao sam uvid u moć či energije, ali ovo je bilo malo suviše. U to vre-me bio sam učenik jedne srednje elektrotehničke škole i prilično sam se trudio nastojeći da shvatim kako se elektro-ni međusobno sudaraju da bi odaslali elektricitet kroz žicu. Ali sad je u pitanju bilo ljudsko telo!
Tada je bilo već toliko priča o „čudesnim isceljenjima" u novinskim napisima, a prenosile su se i od usta do usta, da više niko nije mogao da ih ignoriše. „Cudesno sam izlečen". ,,Ja sam opet prohodala", „Nekoliko pokreta oko glave, i migrena iščezava" - to su samo neki od novinskih naslova, koji nisu mogli ostati nezapaženi.
Bio sam veoma otvorenog duha, zahvaljujući mom ocu hemičaru i majci, nastavniku likovnog obrazovanja. Već
33
sam bio pročitao knjige o starim civilizacijama i piramidama o ruševinama zdanja iz civilizacije Maja, o aerodromima u Andima, o neidentifikovanim letećim objektima i drugim misterijama, pre nego što sam se prvi put upoznao sa delima Tolstoja i Šekspira; stoga za mene ne bi trebalo da pred-stavlja problem da otvorim svoj duh za takve stvari kao što je isceljivanje pomoću energije. Ali ja nisam raspolagao nikakvom literaturom o tome.
Prvo istinsko iskustvo sa bioenergijom imao sam godinu dana kasnije, kada je jedan stari prijatelj mog oca došao kod nas u posetu preko vikenda. Znao sam ga odranije; bio je urednik jedne ugledne izdavačke kuće biblioteke ,,sve o svemu" u Beogradu, pored toga farmer sa posebnim intere-sovanjem za prirodne metode lečenja i proučavanje biljaka, a inače sjajan čovek. Za mene je on prosto bio čika Laci. Njegova poseta je zauvek izmenila moj život.
Prvog dana nisam imao mnogo vremena da razgovaram sa njim, zbog toga što sam morao da radim jedan težak crtež za kurs arhitekture na fakultetu. Bio sam upravo započeo studije na Fakultetu zaštite na radu, pa sam bio preoptere-ćen obavezama. Upravo sam završavao crtež i bio potpuno iscrpljen, kada sam iz dnevne sobe čuo glasan smeh mog oca. Čika Laci je veliki šaljivdžija, pa sam zato mislio da on zabavlja moje roditelje priča-njem smešnih anegdota. ,,E, pa to ne smem da propustim", pomislio sam i pridružio im se. Ali oni nisu pričali viceve. Smeh mog oca bio je sar-kastičan.
Čika Laci je u stvari demonstrirao snagu svoje podsveti, koristeći malo klatno, a moj otac u takve stvari nije vero-vao, pa se tome smejao. Klatno je glavni instrument radi-estezjsla, oni ga koriste da bi izvukli na površinu podsvest ili „šesto čulo", objašnjavao je Laci. „Ako ga staviš u desnu ruku i čvrsto se koncentrišeš na reč DA, ono će početi da se okreće u jednom smeru, a ako se koncentrišeš na NE, okretaće se u suprotnom smeru".
34
„Pa dobro, mogu malo da se zabavim time", pomislio sam i posegnuo za klatnom. Moj otac se odjednom uoz-biljio. Klatno se okretalo u mojoj ruci kao ludo! Istovre-meno mi se zavrtelo u glavi! Ne moram ni da kažem da niko od nas nije ni reč progovorio, ali to nije bilo sve.
Za sledeću demonstraciju nije bio potreban nikakav instrument. On se odnosio na ENERGIJU! Čika Laci je koristio to što je on nazivao bioenergijom i vančulnom per-cepcijom (ESP - Ekstrasenzoralna percepcija) da bi otkrio mesta na našim telima gde je postojao neki problem da bi to „sredio". Obilazio je oko svakog od nas na neki smešan, pantomimičan ali blag način, izvodeći pokrete kao da gladi vazduh, i to na udaljenosti od desetak centimetara od sva-koga od nas. Bilo je to baš čudno iskustvo. Mogli smo istin-ski nešto da osetimo. Osetili smo toplinu, peckanje, pritisak, i sve je to za nas bilo veliko iznenađenje. Oh! To je, dakle, to!
Posle ove demonstracije čika Laci mi je objasnio da bih ja mogao da radim isto; dodao je kako on oseća da sam ja za to od prirode nadaren. „Nema mnogo Ijudi koji postižu da se klatno tako jako zavrti. Ovo dete ima neku posebnu sposobnost!" Te su reči bile dovoljne. Sad sam i ja bio ubeđen da sam u stanju da nešto posebno postignem.
Proveli smo ostatak večeri razgovarajući o bioenergiji, pri čemu smo upijali svaku reč koju je čika Laci izgovoria
Međutim, sledeća noć bila je jedna od najgorih u mom životu. Nisam uopšte mogao da spavam! Imao sam gadnu glavobolju, u glavi mi se sve vrtelo, a u želucu sam osećao muku. Proveo sam noć prevrćući se u krevetu, i kad god bi neki komšijski pas zalajao, morao sam da psujem. Sledećeg jutra moja majka se žalila da se i ona isto tako loše osećala. Znali smo odmah da smo tako loše spavali zbog tretmana koji smo primili prethodne večeri. Ali tek više godina kas-nije shvatio sam u čemu je bila greška. Laci je bio tek počet-nik u poznavanju bioterapije, i umesto da je samo doveo u
35
ravnotežu naša energetska polja, on nam je dao energiju, i to mnogo više nego što je našim telima bilo potrebno. To je izazvalo sve te bolove i nelagodnosti koje smo imali tokom noći. Moj otac se dobro osećao zbog toga što je on primio samo tretman za noge.
No i pored toga, čika Laci će mi ostati u sećanju kao čovek koji mi je otvorio oči i poveo na put znanja. Nekoliko nedelja posle njegovog odlaska stigle su mi tri knjige o isceljivanju prirodnim putem, u izdanju njegove izdavačke kuće. To za početak nije bilo loše, ali ja sam osećao snažnu potrebu za daljom literaturom. I na to nisam morao dugo da čekam. Samo mesec dana kasnije, za vreme jedne pauze za ručak na fakultetu, odlučio sam da razgledam, sve čime raspolaže obližnja knjižara.
Tu sam i našao prvu ozbiljnu knjigu iz oblasti bioener- / gije: Bioenergija - svet bez bolesti od Branislava i Ljubiše v
Stojanovića. Našao sam sjajnu knjigu! Ona je imala odgo-vore na sva pitanja koja su me u tom trenutku opsedala. r
Ali pošto sam proučio tu knjigu, moja žeđ za daljim in-' formacijama samo se povećala. Postao sam redovan kupac u svim knjižarama u gradu. Nije bilo lako naći knjige o bio-terapiji, pa sam stoga počeo da čitam sve što je bilo do-stupno o ljudskim energetskim poljima. Stara kineska i tradicionalna indijska medicina za mene više nisu bile mi-sterija. Cak sam otputovao u inostranstvo u Mađarsku da i tamo potražim knjige koje su me interesovale. Mađarski za mene, naime, nije bio strani, već moj maternji jezik.
Tako sam izvesno vreme tragao za literaturom. U me-đuvremenu, uvežbao sam svoje novo umeće na svakoj osobi koja je to želela. Svi članovi moje porodice i prijatelji Postali su zamorčići za moje eksperimente. Oni su me naj-Pre začikavali, imitirajuć,i kad god bismo se sreli, pokrete
k°je sam izvodio prilikom bioterapije, ali pošto su kod
nekolicine njih prestale glavobolje od kojih su ranije patili,
svi su prihvatili ovaj moj čudni „hobi". Zaista, to je još dugo
36
A onda sam jednog dana video dokumentarni film o Zdenku Domančiću, superzvezdi među svim isceliteljima, sa jadi-anskog ostrva Ugljana, koji je tamo stvarao prava čuda, zajedno sa svojim malim timom iscelitelja. Bio sam za njega čuo još ranije, ali sada sam ga prvi put video kako radi. Jedva sam mogao da poverujem svojim očima.
On je savijao, gurao i pokretao svoje pacijente, a da ih uopšte nije dodirivao. I to nije bilo sve. Sve njegove seanse bile su javne, održavao ih je pred stotinama ljudi. Katkad bi istovremeno tretirao nekoliko pacijenata. Ali mene je naj-više zapanjilo to kako ih je pokretao... Kako je mogao da isceljuje takvu gomilu? Njegovo rodno ostrvo bilo je svako-dnevno prepuno posetilaca, kojih je dolazilo na hiljade! Bilo je to nešto slično hodočašću u obližnje Međugorje, gde su vernici čekali pojavu device Marije. Ovo malo ostrvo po-stalo je međunarodna atrakcija. Popo-stalo je centar zdrav-stvenog turizma.
Bio sam toliko impresioniran tim čovekom da sam od-lučio da se profesionalno posvetim bioterapiji. Pokušavao sam na sve moguće načine da s njim dođem u kontakt, ali bezuspešno. Poslednje što sam čuo o njemu bilo je da se preselio i da obavlja svoju praksu u nekom drugom mestu, ali niko nije mogao da mi kaže gde je to.
Nekoliko nedelja posle gledanja dokumentarnog filma o Domančiću moja majka je počela da se žali na bolove u leđima. Ja sam tada mislio da je najbolji način da je oslo-bodim tih bolova taj da iz nje izvučem „lošu energiju", pa sam je stoga tretirao „pokretima izvlačenja". I tada se do-godilo ono nezamislivo. Ona je počela da se savija unazad! Najpre sam mislio da se ona samo šali, ali kad sam je pogle-dao u lice, znao sam da sam je ja „otkačio". Bio sam zapa-njen. Osećao sam u sebi neku snagu, koja samo što nije eksplodirala.
Sledećih nekoliko dana ja sam po čitav dan samo po-kušavao da pokrećem Ijude u mojoj okolini ne dodirujući
I
37ffi. Na kraju, niko me više nije zadirkivao; nisam uspevao da jia svakoga delujem, ali bilo je dovoljno što je moj ekspe-liment uspeo sa nekolicinom kao dokaz da ja to radim tozbiljno.
i Jednog petka po podne moj najbolji prijatelj iz
komši-luka svratio je kod nas da bi nam doneo jedne beogradske novine od pre nedelju dana. On mi je, sav uzbuđen, poka-#ao članak o jednom profesoru na Beogradskom univer-fcitetu koji je merio bioenergetska polja. Napis se završavao |>odatkom o datumu i mestu obavljanja njegovog sledećeg 4nerenja. To je bilo zakazano za subotu po podne u
Beo-4gradu. Za mene je to bilo toliko važno da sam odustao od
%vih svojih planova za vikend i sledećeg jutra seo sam na voz za Beograd.
Stigao sam tačno na vreme. Profesor Slobodan Bucič bio je upravo započeo svoje izlaganje. On je ukratko objasnio
neke činjenice o bioenergiji i rekao kako će izmeriti naša bioenergetska polja. Tu nije bilo nikakvih superinstrumena-ta ili laserskih zrakova. Bilo nam je samo rečeno da ssuperinstrumena-tavimo ruke na nekakve bakarne ploče, nazvane bioakumulato-rima, i da ih tako držimo dok uobičajeni instrumenti mere voltažu, intenzitet struje, impedanciju, kapacitet, induktiv-nost, otpor, frekvenciju, temperaturu i još neke vrednosti. Upoređivanjem tih podataka sa ranijim merenjima koje je obavio na hiljadama ljudi, profesor Bucić je mogao da
ut-vrdi ko je obdaren sposobnošću da uzdigne svoj
bioener-getski nivo na veću visinu.
Ja sam bio poslednji kome su bili saopšteni rezultati, i moje uzbuđenje je poraslo kada mi se profesor posebno obratio sledećim rečima:"Vi ste, prijatelju, čovek koji se, Prema mojim statistikama, r2dy^_među.deset^ij^da.J4udi;. da sam na vašem mestu, pomišljao bih na to da promenim svoju profesionalnu karijeru. Trebalo bi da postanete bio-tefapeutrr Možete zamisliti moj izraz lica u tom trenutku!
Od-38
govorio sam da me to raduje, ali da je jedina ličnost od koje bih želeo da učim Zdenkojlomančid, a da nemam pojma gde bih mogao da ga nađem. „ 0 , pa to nije problem, on mi je vrlo dobar prijatelj, i mesto gde on sada radi nalazi se na pola sata odavde", odgovorio je profesor Bucić. Bio sam izvan sebe od uzbuđenja. Posle kratke pauze seli smo u kola i odvezli se u obližnje Pančevo, da bismo se sreli sa Zden-kom, koji je premestio svoju praksu u jedan tamošnji veliki hotel, kako bi izbegao da ga masa sveta čeka u redovima na ulici.
Kada smo stigli, bila je u toku jedna njegova seansa. Bilo je neverovatno videti kako mnoštvo ljudi strpljivo čeka da na svakoga dođe red. Ne bih mogao čak ni da nabrojim koliko je tu bilo različitih zdravstvenih problema. Video sam neke od tih ljudi u invalidskim kolicima, neke koji su se držali za leda, neke koji su držali u naručju svoju bebu i pojedini koji su doveli babu ili dedu. Sve su to bili ljudi kojima moderna medicina nije mogla da pomogne. Kasnije sam utvrdio da nije postojao nikakav utvrđeni honorar za ove tretmane, već da bi krajem nedelje svako platio koliko je mogao da odvoji. Seanse su održavane pet dana nedeljno, približno šest do osam časova dnevno, sa dva sata pauze za ručak. Svake nedelje formirala bi se nova grupa od oko 150 pacijenata!
Zdenko je dobro vladao ovom situacijom. Sa njim su ra-' dili tri studenta i jedna sekretarica, koja je primala i zapi-sivala u dnevnik svakog novog pacijenta. Ali najveći deo posla padao je na njegova pleća. On se odnosio veoma oz-biljno prema svakom primljenom pacijentu. Sve se odvijalo u tišini, koju je on prekidao samo s vremena na vreme da bi dobacio poneku šaljivu reč zapanjenim osobama koje je upravo bio pomerio ili savio. Ljudi koji su sedeli u velikoj kružnoj prostoriji nisu mogli da skinu oči sa njega. Bila je to ujedno grupna terapija. Svako je morao da razdvoji stopala i šake, okrećući dlanove naviše da bi tako primio potrebnu
39
bioterapiju, koja je potom ispunila prostoriju. Neki od pri-sutnih, koji su imali glavobolju, oslobodili su se toga već samim tim što su sedeli u tom položaju! Osim toga, svi su bili veoma opušteni (osim prvog dana) uživajući u umiruju-ćoj muzici i lakoj konverzaciji. Ja sam tamo ostao da sedim #o kraja tih seansi, kao opčinjen tim čovekom.
j Pošto se soba ispraznila, profesor Bucić me je predstavio
Zdenku. „Ovo je, dakle, novi veliki iscelitelj", rekao je Cdenko stišćući mi obe ruke, koje su podrhtavale. Tako je ipočeo naš razgovor, koji se nastavio narednih dana. A ja sam tokom te jedne nedelje više naučio nego tokom neko-fllko meseci ranijeg izučavanja te materije. Naučio sam tu ifcako da za svega nekoliko minuta uspostavim ravnotežu u .•fcnergetskom polju, kako da vrlo brzo dam ili izvučem
veli-ke količine energije, kako da priđem različitim zdravstve-jiim problemima, pa čak i kako da vrlo lako pomeram ljude. Ali više od svega naučio sam se samopouzdanju.
Vrativši se kući, nastavio sam studije na univerzitetu, tek koliko da i tu obavezu ispunim. Bio sam inače već blizu završetka, a to je bio i dobar način da zadovoljim svoje roditelje i da samom sebi dokažem da sam za to sposoban. Naravno, sada sam svgkjtpnt pre početka učenj^^meditirao^) što mi je pomoglo da brže savladam gradivo. Sada sam uspevao da za dva sata naučim ono za šta je drugim stu-dentima bio potreban čitav dan.
U međuvremenu, ja sam sve intenzivnije izučavao biote-rapiju.Bio sam već pročitao sve knjige iz oblasti bioterapije objavljene u Jugoslaviji i Mađarskoj, kao i knjige o srodnim oblastima. Čitavo slobodno vreme koje sam imao provodio sam pokazujući svoje umeće na prijateljima, rođacima i sva-kome sva-kome je moja pomoć bila potrebna. Već uskoro moj dnevnik sa prikazom ovih slučajeva bio je popunjen, a iz
da-na u dan sticao sam i nova iskustva, što mi je omogućavalo
da upoređujem slične slučajeve.
Posle izvesnog vremena postao sam vrlo popularan u svom gradu, ne samo zato što su moji tretmani bili
bes-40
platni, već i zato što sam svojim radom postizao dobre rezultate. Mnogim sam ljudima pomogao da se oslobode migrene, astme, dijabetesa itd., što mi je davalo više po-uzdanja da se pripremim za predstojeći ispit. Pripremao sam se za certifikat iz bioterapije, a taj ispit trebalo je da pola-žem u Pančevu iste nedelje kada sam imao da odbranim svoj diplomski rad na fakultetu. Nikad u životu nisam tako malo spavao kao u tom periodu.
Do dana mog ispita bio sam već ovladao svim aspektima bioenergije i bioterapije. Imao sam za sobom toliki broj seansi da sam osećao da ne mogu da omanem.
Ispit je trajao gotovo nedelju dana, i sve je proteklo sasvim glatko. Na prethodnom testu sam dokazao da imam dara, a sad sam morao da dokažem da taj svoj dar umem da koristim na pravilan način. Početkom nedelje Domančić mi je poverio desetoro pacijenata, kojima je trebalo da dajem tretman tokom pet dana. Sve čega danas mogu da se setim jeste da je među ovima bio jedan oboleo od astme, jedan sa teškom glavoboljom, jedan koji je imao problema sa grlom i jedan sa bolovima u leđima. Tretman koji sam im dao bio je veoma uspešan. Kod četvoro ovih pacijenata simptomi su iščezli. Kod preostalih šestoro stanje se pobolj-šalo, oni su se posle mog tretmana osećali mnogo bolje. To je bila najsrećnija nedelja u mom životu! (Dva dana kasnije odbranio sam i svoj diplomski rad na fakultetu sa najvišom ocenom.)
Vrativši se kući, uzeo sam sebi dug zasluženi odmor, a potom sam počeo da radim kao bioterapeut. Bio je to više nego uspeh! Tokom prvog meseca imao sam oko trideset pacijenata, a dva meseca kasnije dolazilo mi je svakodnevno toliko ljudi! U Jugoslaviji se informacije najbolje šire pre-pričavanjem, a moj rad je za ovo bio dobar povod. Za kratko vreme stekao sam veliki renome u svom kraju, čak do udaljenosti od oko 80 km. Imao sam veoma raznovrsne pacijente, ljude iz svih slojeva društva. Tretirao sam mnoge
41
pripadnike medicinske profesije, među kojima su bili i neki Čuveni psihijatri, lekari i stomatolozi. To samo pokazuje ko-liko je bioterapija prihvaćena u Evropi.
Moja karijera bioterapeuta u Jugoslaviji završila se kada sam došao na odmor u SAD. Tek što sam bio stigao 1991. godine, došlo je do raspada SFRJ. Na insistiranje mojih pri-jatelja i rođaka tako sam odlučio da u ovoj zemlji započnem »ov život.
Potom sam stekao certifikat škole za masažu u Veneciji (ajzdržavao sam se raznoseći piće i radeći kao kuvar u jed-fiom japanskom restoranu), pa sam od tog vremena mogao <Ia radlm i kao diplomirani maserterapeut, učitelj masaže, |nstruktor tai-čija i, naravno, kao bioterapeut. U SAD bioterapija nije mnogo poznata, pa mi je stoga trebalo mno-go vremena da javnost upoznam s tim umećem, držeći pre-davanja i pišući članke.
Nadam se da će bioterapija, uz pomoć drugih tehnika za uspostavljanje energetske ravnoteže, kao što su terapijski dodir, terapija polarnosti, reiki, ći-gung itd., postati redovan terapijski tretman, za dobro američke populacije.
43
KAKO DA OSETITE I VIDITE AURU
Verujete li da ste u stanju da osetite, pa čak i vidite auru? Nije to ništa čudno, jer vi to možete. Devedeset posto ljudi sposobno je da opaža bioenergiju već posle prvog pokušaja! To zaista nije nemoguće! Nisu nam potrebni nikakvi po-sebni instrumenti, niti neke izuzetne psihičke sposobnosti. To je samo stvar prakse i malo koncentracije.
Pre nego što započnete vežbe koje slede, zauzmite udo-ban položaj, bilo da sedite, stojite ili ležite. Bitno je da bu-dete opušteni. Udahnite nekoliko puta duboko i oslobodite svoje misli. Naučićete kako da . . .
OSETITE SVOJU AURU
1. Podignite šake tako da se nalaze u udobnom položaju ispred vaših grudi. Neka vam laktovi labavo vise, a ramena budu opuštena. Držite šake razmaknute na međusobnoj udaljenosti od 30 cm i olabavite prste. Zamislite sada da među rukama držite veoma laku loptu. Zatvorite oči i gle-dajte svoju zamišljenu loptu. Osetite kako je glatka! Posle desetak sekundi počnite njom da se igrate. Stisnite je sma-njujući rastojanje među rukama na oko 25 cm, pa opet malo razmaknite ruke za desetak centimetara. Ponovite to neko-liko puta, pomerajući šake veoma malim i brzim pokretima.
44
Osećate li otpor? Zar to nije nešto slično kao da se igrate magnetima, kada iste polove stavljate jedan nasuprot dru-gome?
Ovo ste osetili ne zato što imate dobro razvijenu maštu, već zato što ste opažali da ste došli do ruba jednog od slo-jeva vaše aure.
2. Ponovite isto, ali sada više približite ruke, tako da bu-du razdvojene samo za 2,5 cm. To je veoma interesantan osećaj ako to činite postepeno, pomerajući ruke svaki put za ne više od 2,5 cm i vraćajući ih malo posle svakog pokreta. Osećate li da otpor raste što vam se ruke više približavaju? Hajde sada da „okrenemo magnet". Pomerajmo ruke u obr-nutom smeru. Osećate ii kako vam se ruke sada povlače ka centru? E, pa čestitam! Vi, dakle, osećate svoju auru! Ose-ćate možda čak toplotu ili peckanje u rukama dok to vež-bate.
45 Ali ne dajte se obeshrabriti ni ako ništa od toga ne ose-ćate! Vama je samo potrebno malo više koncentracije i prakse.
12"
Ukoliko ništa ne pomaže, pokušajte sledeće. Palcem je-dne ruke blago pritisnite sredinu dlana druge ruke i poku-šajte da ponovo izvedete opisanu vežbu. Ovo je dokazan način za bolje opažanje aure tokorfi navikavanja ruku na tu rutinu.
3. Pokušajte sad da izvodite kružne pokrete na rastoja-njima koja se kreću od 2,5 cm do 30 cm. Moći ćete da ose-tite kako energija kovitla oko središta vaših dlanova. Mo-žete i da pojačate taj osećaj pritiskujući sredinu svojih dla-nova pre početka ove vežbe.
46
4. Podimo i za korak dalje. Sad ćete koristiti samo jednu ruku i kažiprst druge. Počnite time što ćete registrovati već poznati osećaj na sredini dlana, držeći vrh kažiprsta na uda-ljenosti od oko 2,5 cm. Možda ćete opet osetiti malo top-lote, peckanje ili pritišak. Opisujte sad kažiprstom male krugove oko te tačke. Ako i dalje imate isti osećaj, poveća-vajte postepeno udaljenost, produžujući istovrerheno preČ-nik krugova. Vidite kako daleko u tome možete da idete ne gubeći kontakt.
47
5. Upotrebite sad samo dva kažiprsta za istu vežbu. Po-red toga, moći ćete kružiti jednim kažiprstom oko drugog na stalnoj udaljenosti od 2,5 cm.
6. Ova vežba je veoma važna za vaše dalje napredovanje. Podižite jednu ruku polako podlakticom druge ruke na uda-jjenosti od oko 5 cm od dlana. Uradite to najpre osetljivi-Jpm unutrašnjom stranom podlaktice. Pomerajte šaku neko-liko puta gore-dole. Obratite pažnju na svaku malu prome-nu u osećanju temperature ili pritiska. Pokažite tačke na kojima to osećate. Ponovite isto spoljašnjom stranom pod-laktice.
48
Upamtite, ako ste ikad imali neke povrede, mesta povre-de će i dalje biti registrovana u vašem energetskom polju, i uvek ćete moći da ih osetite.
Bilo bi veoma interesantno i poučno kad biste sve opi-sane vežbe radili sa nekim partnerom. Razmenjujte s njim utiske i izvodite pokrete zajedno. Ako registrujete osećaj u rukama, moći ćete i da pređete na istraživanje čitave aure vašeg partnera. Pokušajte da nađete one delove tela u koji-ma je energija u neravnoteži tako što ćete u vašim rukakoji-ma osetiti razne vrednosti - barijere različite od normalnih. To mogu da budu toplota, hladnoća, pritisak, peckanje, vibra-cije ili štogod drugo, zavisno od individualnog slučaja. Ne pokušavajte da manipulišete energetskim poljem. To bi mo-glo da donese više štete nego koristi.
Sada ste već spremni da pređete na sledeći korak. Na-učićete da...
49
V I D I T E S V O J U A U R U
Nađite neki deo golog zida ili tavanice, koji nije suviše osvetljen niti suviše u tami. Ne gledajte direktno ni u koji izvor svetlosti i da biste postigli najbolje rezultate, ne po-kušavajte da ove vežbe izvedete pod sunčevom svetlošću. Ako ste uradili sve ranije vežbe, možete da pređete na ove koje slede.
7. Držite šake u visini očiju, sa dlanovima okrenutim pre-ma sebi i s ispruženim prstipre-ma. Rastojanje među vrhovipre-ma prstiju trebalo bi da bude 2,5 - 5 cm. Sada dolazi onaj težak deo. Gledajte direktno u prostor između vrhova prstiju. Ne dozvolite da vam pažnja skrene na drugu stranu i zato ne-mojte piljiti u svoje prste. Zadržavajte pogled samo na pro-storu između vrhova prstiju! Posmatrajte ga pažljivo. Da li nešto vidite između vrhova prstiju jedne ruke i onih drugih naspram njih? To izgleda malo zamagljeno, zar ne? Možete ga opisati kao mutno, zamagljeno, zadimljeno, zamrljano ili slično, ali je najvažnije da nešto slično tome vidite. To „nešto" svuda okružuje vaše prste, a i čitavo vaše telo. To što vidite je prvi sloj vaše aure!
Ako je budete pažljivo posmatrali, videćete snopove svetlosti u obliku malog levka koji zrači iz vrhova vaših Prstiju.
8. Stavite sad kažiprst jedne ruke naspram dlana druge. ^ Sporo pomerajte kažiprst gore-dole duž prstiju druge ruke
50
zadržavajući isto rastojanje. Vidite li kako se mutni svet-losni snop iz kažiprsta povezuje sa vrhovima svih prstiju druge ruke dok pored njih prolazi? On se čak istovremeno spaja sa vrhovima dva prsta kada se nađe između njih, i ta-ko stvara trougao, ta-koji iščezava uporedo s udaljavanjem.
Eksperimentišite da biste videli kako daleko možete dve ruke međusobno da udaljite do iščezavanja svetlosnih sno-pova i da li možete nešto da vidite kada stavite dva dlana jedan nasuprot drugome.
51
Uradite istu vežbu sa jednim partnerom i razmenjajte s iijim iskustva.
9. Za sledeću vežbu recite vašem partneru da stane le-đima okrenut jednom golom zidu i posmatrajte auru oko njegovog tela, počinjući sa temenom. Ne posmatrajte di-rektno njegovo telo, već se koncentrišite na oblast oko
njega. Trebalo bi da sad vidite istu mutnu sliku koju ste vide-li oko svojih prstiju. Posle iz-vesne prakse trebalo bi da vi-dite „levak" od energije koji zrači iz temena vašeg part-nera.
10. Da biste izveli još jedan interesantan eksperiment, recite vašem partneru (partnerki) da stane leđima okrenut (a) zidu i posmatrajte tokom jednog minuta njegovu (njenu) auru.
52
Onda mu recite neka se pomeri izvan vašeg vidnog polja, dok vi i dalje posmatrate isto mesto. Tada ćete još nekoliko sekundi videti auru čak i kada niko tamo ne stoji. To po-kazuje kako vaše energetsko polje ostavlja svoj otisak i na mestu sa koga ste se sklonili.
Ako želite da se ozbiljno bavite proučavanjem aure, počnite da posmatrate i energetska polja drugih Ijudi. Obra-tite pažnju na promene u auri koje prate promene u raspo-loženju ili u stanju zdravlja. Kad budete na nekom koncer-tu, ne zaboravite aure pevača. Bićete iznenađeni kad budete zapazili kako se one šire i postaju svetlije za vreme pred-stave.
Možete da se koncentrišete i na druge aure, ne samo Ijudske. Posmatrajte aure vaših kućnih ljubimaca, vaših bi-ljaka, drv.eća oko kuće itd.
Ako neki list rasečete napola, moći ćete još neko vreme da vidite tzv. „fantomsku sliku", a to je potpuna aura lista, iako njegova polovina nedostaje. Posle nekoliko minuta slika će se izmeniti; zadržaće se samo tanak snop energije na mestu odsečenog dela lista.
Ima i mnogo drugih eksperimenata koje možete da oba-vite, dovoljno je da upotrebite svoju uobrazilju. Mada nije toliko važno da vidite auru, pruža vam se bezbroj prilika da je istražujete. Prihvatite ovaj izazov i uživajte!
53
ŽIVI ORGANIZAM I BIOENERGIJA
Zašto se razbolevamo
-Bioenergija je sastavni deo svakog živog bića. Bez nje nema života. Svaki atom je živ organizam, ima svoje ener- y
getsko polje, prema tome svaki molekul, ćelija, tkivo, organ j organizam imaju složeno energetsko polje, sastavljeno od energetskih polja tih atoma. Naša tela su ogromni tereni elektromagnetnog naboja, koji se stalno menja. Naša elek-tromagnetna polja, zahvaljujući svojoj pokretljivosti, po-meraju se gore-dole, desno-Ievo u svim pravcima, kao neko radoznalo dete, koje stalno pokušava da bude deo svega što se oko njega nalazi. Ova neprekidna fluktuacija predstavlja univerzalan zakon i obuhvata sve, živo i mrtvo.
Kao što znamo, pošto smo upoznali kineski simbol jina i janga, sve što postoji u kosmosu trebalo bi da bude u ravnoteži. Mi zavisimo od naše aure, ali i naša aura zavisi od nas. Mi posedujemo kartu za put ka našem zdravlju. Ako dozvolimo da naše energetsko polje izmakne našoj kontroli, velike promene koje nastaju u njemu mogu dovesti do bolesti.
Dakle, kao što vidimo, naša aura trebalo bi uvek da bude u ravnoteži. Prvi sloj je uvek udaljen od površine naše kože v> svega nekoliko milimetara do najviše 2,5 cm, dok poslednji sloj ima savršen oblik jajeta, a udaljen je od našeg tela ko- ! hko rukom možemo dosegnuti. Naravno, to rastojanje me- i nja se praktično u svakom trenutku našeg života, kao što se
zna-54
čajne nemamo zbog čega da brinemo, štaviše, mi ih i ne osećamo. Problem počinje kada odstupanja u energetskom polju postaju velika, jer ona mogu dovesti do bitnih pro-mena u stanju našeg zdravlja.
Međutim, šta je to što dovodi do promena u energiji? Zbog čega neki ljudi nisu bolesni, dok drugi uopšte ne mogu da žive bez lekova? Postoji li za to neki fizički uzrok ili je uzrok tome isključivo na psihičkom planu? Ima li na-čina da ove promene stavimo pod kontrolu?
Mnoga od tih pitanja su to-liko složena da možda nikad na njih nećemo dobiti odgo-vor, mada u teoriji i na papiru imamo za većinu njih objaš-njenja. Neki od podataka o ljudskom energetskom polju već su dostupni putem mere-nja poznatih fizičko-elektro-magnetnih odlika tela, ali i putem kontroverzne Kirlija-nove fotografije. Ostali po-daci su zasad još nedokučivi.
Da vidimo sada šta nam je već dostupno. Kako utiču en-ergetske promene na naš or-ganizam?
Postoje samo dve moguće anomalije koje su povezane s aurom: višak ijii manjafc ener-gije u polju, štb izaziva sup-rotne reakcije. Pre nego što razmotrimo probleme u vezi s tim, osvrnimo se još jednom na izgled zdrave aure.
Zdrava aura
55
vZjdraya„a^ štiti na isti v način kao i imunološki sistem, sa jedinom razlikom što je ona svuda prisutna, a ne samo u našem „fizičkom" telu. Svaki deo štita trebalo bi da bude uvek na istom rastojanju od površine našeg tela ili, drugim rečima, svaki sloj naše aure ima utvrđeno rastojanje od tela, koje ne bi trebalo da se menja. Pošto nam je već poznata debljina svakog sioja, rnožemo sada da razmotrimo sledeće pitanje: kako promene u njima utiču na naše zdravlje?
NEDOVOLJNO BIOENERGIJE U AURI
Odgovor na to pitanje je jednostavan. Ako gubite bio-energiju, vaš „štit" slabi, što znači da ste manje zaštićeni i da ste ranljivi na spoljne uticaje.
Od samog gubitka energije nećete oboleti, ali od svoje v
nezaštićenosti verovatno hoćete. Naime, naći ćete se u situ-aciji kao da ste po ledenom danu izišli napolje bez tople odeće. Što smo slabije odeveni, to ćemo pre ozepsti. Raz-lika je jedino u tome što manje bioenergije u energetskom polju ne mora uvek imati za posledicu fizičku slabost. Tak-vo stanje može da dovede i do mentalnih i emocionalnih problema. Sve to zavisi od individualnog slučaja i od toga u kojem je delu aure taj manjak energije.
Ispitivanje aure vodi nekim prostim, ali veoma logičnim zaključcima o tome u Čemu je u stvari problem. Neki iskusni bioterapeuti u stanju su da postave veoma tačne dijagnoze prostim dodirivanjem delova aure u trajanju od nekoliko minuta.
Evo i primera:
- Manje energije oko sredine grudnog koša (sredine leđa
1 grudi) obično znači da postoji neki problem sa plućima.
Dalje
lspitivanje može da pokaže da li je u pitanju prehlada, grip, bronhitis, astma ili pušačka pluća.
