Lacan

BIBLIOTEKA DANASNJI SVET Urednik MIODRAG PAVLOVIC

lAK LAKAN

SPISI

(izbor)

,,

PROSVETA-BEOGRAD

Naвlcv oтiginala

Jacques Lacan ECRITS

Le champ freudien collection dLrigee par Jacqџes Lacan aux ::ltditions du Seuil, Paris, 1966.

•

Stadijum ogledala kao tvoritelj.

funkcije.

Ја

kakva nam se otkriva u

psihoanalitickom isku'stvu

Saopstenje па XVI medunaтodnom kongтesu za psihoana!izu, и Ciтihu, 17. jula 1949.

Nije mi se Oinilo bezvrednim da vas podsetim na koncepciju stadijuma ogledala, koju sam, ima vec trinaest godina, u veo na nasem poslednj em kongresu, i koj а ј е otada, uglavnom, u8la u upotrebu kod francuske grupe - posebno mi se to danas ne cini izlisnim, s obzirom na svetlost sto ga ta koncepcija unosi u funkciju ја (је) u iskustvu koje nат о njemu daje psihoanaliza. Za to iskustvo treba reci da nas suprotstavlja svoj filosofiji koja proizilazi neposredno iz Cogito-a.

Mozda se medu vama neko seca vida pona8anja od kojeg polazimo, i koji је razjasnila jedna Cinjenica upo-redne psihologije: ljudsko mladunce u dobu kad ga na-kratko, ali jos za neko vreme, simpanzo nadmasuje u instrumentalnoj inteligenciji, medutim, vec prepoznaje u ogledalu svoju sliku kao takvu. N а to prepoznavanje је ukazala rasvetljavajuca mimika Aha-Erlebnis, u kojoj se, prema Keleru (Kбhler), izrazava situacioni opazaj, sustinsko vreme intelektuainog Oina.

Ovaj cin se, nalme, ne iscrpljuje, kao kod majmuna, u jednom stecenoj kontroli praznine slike; kod deteta se taj cin odmah ozivljuje u nizu gestova u kojima ono isku8ava, kao u igri, odnos pokreta koje slika preuzima i njegove odrazene okoline, kao oi odnos ove virtuelne slozenosti sa. realnoscu koju dete udvaja, recimo, u vla-stitom telu, i osobama, tj. predmetima, koji se nalaze pored njega.

Znamo jos od Boldvina (Baldwin) da se ovo moze zЬiti, vec sa sest meseci starosti, а ponavljanje toga do-gadaja cesto nas је navodilo da razmisljamo о uzbиdlji­ vom prizorи dojenceta pred ogledalom, dojenceta koje jos ne hoda, ра i ne stoji, ali koje cvrsto stisnиto uz coveka ili kakvи ogradи (sto mi и Francuskoj zovemo trotte-bebe), sa velikom radoscи savladиje smetnje tog oslonca, kako Ьi svoje drzanje podesilo \Пsе ili manje nagnиtom polozajи i vratilo, da Ьi ga иstalilo, trenиtni \Пd slike.

Do osamnaest meseci ova ·aktivnost zadrzava za nas smisao koji јој pridajemo - i koji, mada do osamnaest meseci ostaje proЬlematican, ne otkriva manje liЬidi­ nalni dinamizam no sto otkriva ontoloskи struktиrи ljиd­ skog sveta koja se иvlaci и nasa razmisljanja о paranoic-noj spoznaji.

Dovoljno је stadijum ogledala shvatiti kao poistove-civanje, и punom smislи koji analiza daje tom terminи: tj. kao preobra2aj koji se zblva и sиbjektи kad иsvaja slikи - njena је predodredenost za taj fazni efekat do-voljno naznacena иpotrebom, и teoriji, latinskog termina

imago.

Radosno иsvajanje vlastite ogledalne slike od strane Ьiса, koje је ovo dete na stиpnjи infans-a, jos zagnjиreno

u motornu nemoC i zavisno и ishrani, pokazaCe цаm., prema tome, da se и jednoj egzemplarnoj sitиaciji ispo-ljava simbolicka matrica и kojoj se ја sedimentuje и prvoЬitnom oЬlikи, pre no sto se objektivizиje и dijalek-tici poistovecivanja sa drиgim i pre nego sto ти jezik (langage) и иniverzalijama иsposta\П njegovи fиnkcijи sиbjekta.

~~ Ako bismo hteli da ga иnesemo и jedan poznati i protokol, ovaj оЬИk, иostalom, mogli bismo bolje

ozna-!,

Citi kao ja-idea! (je-idea!),' и tom ·smislи sto се i taj

1 _{U ovom ~lanku prevod Frojdovog ldeat Ich, koji smo}

u-svo-jili, ostavljamo u njegovoj neoЬiCnosti, ne obrazlaZu~i ga, doda-juCi da od tada nismo ostali pri tom prevodu.

6

oblik, takode, Ьiti izvor drиgostepenih poistovecivanja, и kojima prepoznajemo ·fиnkcije liЬidinalne normaliza-cije. Ali Ьitno је da taj oblik postavlja instancи Ја (moi), pre njegovog drиstvenog odredenja, na liniji fikcije, tako da ta instanca nikad nije svodiva na samи jedinkи - ili, tacnije, ta instanca се se samo asimptoticno spojiti sa postojanjem sиbjekta, ma kakav Ьiо иspeh dijalektic-kih sinteza роmоси kojih on kao ја mora da razresi raz-mirice sa vlastitom realnoscи.

Sиbjektи је potpиni oЬlik tela, oЬlik preko kojeg pri\Пdno prethodi sazrevanjи svoje moci, dat samo kao

Gesta!t, to се reCi и spoljasnjosti и kojoj је, nema sиm­ nje, taj oЬlik pre оЬrаzијисе nego obrazovno, ali и kojoj је on toliko istaknиt da zamrzava spoljasnjost i izokrece njenи simetrijи sиprotno vrtlogи kretnji cijim se izazi-vacem sиbjekt oseca. Tako ovaj Gesta!t, Cija se plodnost mora smatrati povezanom sa vrstom, iako је njegov po-kretacki stil jos neprepoznatljiv - preko ta dva vida svoga pojavljivanja - simbolizиje mentalnи stalnost ја, dok, istovremeno, иnapred oЬlikиje njegovo оtиdијисе odrediste; on је, ipak, риn korespondencija koje sjedi-njиjи ја sa Шgиrom и kоји se covek projektиje kao u utvare koje ga savladuju, kao aиtomat najzad, u kojem svet njegovog fabrikovanja tezi u dvosmislenom odnosu ka svrsetkи.

Za imago-e, naime - povlasceni smo sto ih vidimo kako se ocrtavaju zasenjenih lica, и nasem svakodnev-nom iskustvu i и polиtami simbolicke delotvornosti2 -izgleda da је ogledalna slika prag \Пdljivog sveta, ako poverиjemo rasporedu u ogledalи, koje predstavlja halu-cinatorno i snovito imago na8eg te!a, Ьilo da su posredi njegove individиalne crte, tj. njegove slabosti, ili njegove objektivne projekcije, ili da zapazamo ulogи masinerije ogledala u pojavlj-ivanjи dvojnika u kojem se ispoljavaju psihicke realnosti, uostalom heterogene.

2 Up. Cl. Levi-Strauss, L'eficacite symbolique, Revue d'histoire

des religions, januar-februar, 1949.

l\

Bioloskim eksperimentisanjem је potvrdeno da

Gesta!t oЬlikovno deluje na organizam; sam Gesta!t, me-dutim, toliko је stran ideji psiblcke uzrocnosti da se ne moze razloziti da Ьismo ga kao takvog !izrazili. On nije manje priznat nego sto је priznato da је za sazrevanje gonade goluЬice neophodan pogled jednog pripadnika njenog roda, malo је va2\an njegov pol - efekat se do-Ьija samim stavljanjem polja odra2\avanja ogledala na dohvat jedinke. Prelazak putujuceg skakavca, od samot-nika u jato, isto је tako postignut izlaganjem jedinke, u izvesnoj fazi, iskljuCivo vizuelnom delovanju slicne slike, pod uslovom ako se ova pomice na nacin dovoljno blizak nacinima kretanja svojstvenim jedinkinoj vrsti. То su cinjenice koje se upisuju u homeomorficni poredak poi-stovecivanja koji Ьi obuhvatio pitanje smisla oЬlikovne i erogene lepote.

Ovde nas isto tako interesuju mimeticke cinjenice, shvacene kao heteromorficno poistoveCivanje, ukoliko po-stavljaju proЬlem znacenja prostora za zivi organizam -jer psiholoski koncepti izgledaju isto toИko podesni da tu unesu neku svetlost, koliko i smesni napori koji su poduzimani s namerom da se mimeticke cinjenice svedu na takozvani vladajuci zakon prilagodavanja. Setimo se samo kako је Ьlesnula misao (tada jos mladog i tek izgnanog iz socioloskog zabrana u kojem је Ьiо formi-ran) Roze Кајоа (Roger Caillois) kad је, pod terminom

!egendarne psihostenije, morfoloski mimetizam zamenio

opsesijom prostora u njegovom derealizujucem efektu. Mi smo sami pokazali u drustvenoj dijalektici, koja strukturira ljudsku spoznaju kao paranojicku,3 _razlog

koji tu spoznaju cini samostalnijom od zivotinjske spoz-naje u odnosu na polje sila · zelje, ali koji је (ljudsku spoznaju), takode, odreduje u ono »malo realnosti« (>,peu de realite«) u kojem se odaje nadrealisticko zadovo!jstvo.

А ova razmisljanja nas podsticu da u prostornom hva-tanju, koje ispoljava stadijum ogledala, prepoznamo kod

' Up. Ь:cтits, р. 111, 1 р. 180.

8

coveka efekat, koji cak prethodi drustvenoj dijalektici, organske nedostatnosti njegove prirodne realnosti, ako uopste terminu priroda damo neki. smisao.

Prema tome, funkcija stadijuma ogledala pokazuje nam se kao poseban slucaj funkcije imago, koja se sastoji u ustanovljavanju odnosa organizma sa njegovom real-noscu - ill, kako se kaze, odnosa Innenwe!t-a sa

Umwe!t-om.

Ali izvesno rasprskavanje organizma u njegovoj nu-trini, prvoЬitni razdor koji odaju znaci nelagodnosti i motorne neuskladenosti iz prvi!Y meseci, menjaju kod coveka odnos sa prirodom. Objektivno shvatanje anatom-ske nedovrsenosti piramidalnog sistema, kao sto su hu-moralne remanencije materinskog organizma, potvrduje, kao podatak istinske specificne prevremenosti ro!lenja

kod coveka, glediste koje formuliSemo.

Primetimo, uzgred, da su embriolozi pгiznali taj podatak kao takav, oni to zovu feta!izacija, da Ьi odredili preovladivanje takozvanih viSih aparata nevraksa i po-sebno korteksa, koje cemo, zahvaljujuci psihohirurskim intervencij ama, shvatiti kao intraorgansko ogledalo.

Ovaj razvoj је dozivljen kao prolazna dijalektika koja formiranje jedinke odlucno projektuje u istoriju:

stadijum og!eda!a је drama ciji se unutarnji napon Ьаса od nedostatnosti ka predujmljivanju - i koja subjektu, uhvacenom na mamac prostornog poistovecivanja, snuje fantazme koji nadolaze jedan za drugim od iskomadane sИke tela, do oЬlika koji cemo, zbog njegove potpunosti, zvati ortopedskim - i Ьаса se ka na kraju prihvacenom oklopu otudujuceg identiteta, koji се svojom krutom strukturom obeleZiti sav mentalni razvoj jedinke. Ne rada li tako prekid kruga od Innenwe!t-a do Umwe!t-a

neiscrpnu kvadraturu ponovnih overavanja Ја.

То iskomadano telo, ја sam takode taj termin uneo u nas sistem teorijsi<ih uputa, redovno se pokazuje u snovima, kad tok analize na izvesnom nivou dosegne agresivno rastvaranje jedinke. Ono se tad javlja u oЬliku 9

rastavljenih иdova i onih organa predocenih и egzosko-piji, kojd se krilate i оrиZаји za иnиtarnje progone, sto

је, и njihovom иsроnи и petnaestom vekи ka иobrazdlj­

skom zenitи modernog coveka, zaиvek fiksirao и

slikar-stvи vizionar Jeronim Bos (Jeronne Bosche). Ali taj oblik

se pokazиje opipljivim na samoj organskoj ravni, и

krh-kim savovima koji odredиjи fantazmatskи anatomijи, kao sto se ispoljava и siznim ш spazmaticnim simpto-mima histerij е.

Korelativno tome, f-ormiranje ја (је) se oniricki

simbolizиje jednim иtvrdenim popriStem, tj. stadionom

- to formiranje razdvaja unиtarnje boriliste, sa njegovom ogradom, njegovim obrubom, od rиsevina i barиstina na

dva sиprotna bojna polja na kojima se sиbjekt zaplice

и traganje za uzvisenim i иdaljenim unиtrasnjim dvor-cem, ciji oЬlik (ponekad stavljen и dsti scenario) na иz­

bиdljiv nacin simbolizиje ono. I, zar, isto tako, ovde na

mentalnoj ravni, ne nalazimo ostvarene one strиkture tvrdave cija metafora spontano izЬija, kao da је proizasla iz samih simptoma sиbjekta, da Ьi oznacila mehandzme opsesivne neиroze: inverzije, izolacije, podvostrucavanja, ponistavanja, premestanja.

Ali ako Ьismo gradili samo na ovim sиbjektivnim podacima, makar ih imalo oslobodili iskиstvenog иslova koji nam ih predaje jednom tehnikom jezika (langage), nasi Ьi teorijski pokиsaji ostali izlozeni prigovorи da

smerajи ka nemislivom apsolиtnog sиbjekta: stoga smo

и ovde иtemeljenoj hipotezi, иz pomoc o·ьjektivnih po-dataka, trazili glavnи mrezи metoda simЪolicke redukcije.

Тај metod иspostavlja и odbranama .Та (moi) gene-ticki poredak koji odgovara zavetи sto ga је gdica Ana Frojd formиlisala na pocetkи svoga velikog dela - i smesta (nasиprot cesto izrazavanoj predrasиdi) histericno potiskivanje i njegove povratke na arhaicniji stadijиm nego sto је onaj opsesivnog preokretanja i njegovih

izo-lirajиcih procesa, а ove druge postavlja kao prethodnike

paranoicne otиdenosti, koja poblnje od preokreta ogle-dalnog ја и drиStveno ја.

10

Trenиtak kad se zavrsava stadijиm ogledala, preko poistovecivanja sa imagom Ьliznjeg. i drame prvoЬitne

ljиbomore [sto је tako dobro ocenila skola Sarlote Biler

(Charlotte Biihler) и cinjenicama decjeg tranzitivizma],

oznacava pocetak dijalektike koja od tog doba povezиje ја sa 'drustveno obradenim ·sitиacijama.

Upravo taj trenиtak, и kojem prisajedinjenje zelji drиgog odlиcno ljиlja citavo ljиdsko znanje, obrazиje objekte ја и apstraktnoj istoznacnosti kroz nadmetanje sa drиgim, i cini od ја aparat za koji се svaki pritisak instinkta Ьi ti opasan, cak ako taj pritisak i odgovara prirodnom sazrevanjи - samoj normalizaciji tog sazre-vanja koja od tada kod coveka zavisi od kulturnog po-sredovanja: kao sto se to vidi na seksиalnom objektи и Edip-kompleksи.

U svetlи na8eg shvatanja, termin prvotni narcisi-zam, kojim (analiticko) исеnје oznacava lЉidinalno in-vestiranje svojstveno ovom dоЬи, otkriva, kod svojih izumitelja, najdиЬlje osecanje za latentnosti semantike. Ali to исеnје, takode, osvetljava dinamicnн oprekи nar-cisistickog i seksualnog liЬida, kоји sи oni pokиsali da . odrede kad sи prizvali instinkte destrиkcije, tj. smrti, da Ьi objasnili oCigledni odnos narcisistickog liЬida sa оtиdијисоm fиnkcijom ја, sa agresivnoscи koja se odatle oslobada и svakom odnosи sa drugim, cak i kad је rec о najsamaricanskijoj pomoci.

То znaCi da sи oni dotakli egzistencijalni negativitet, сiји је realnost tako snaZno promovisala savremena filo-sofij а Ьiса i nistavila.

Ali ova filosofija ga, na zalost, zahvata samo и gra-nicama samodovoljnosti svesti, koja, da Ьi se иpisala и

·

premise tog negativiteta, povezиje iluzijи samostalnosti, и kоји se ona poиzdava, sa konstitиtivnim nepoznava-njima (meconnaissances) Ја. Igra duha koja, hraneci se napose pozajmicama analitickog iskиstva, dostiZe vrhи­ nac и zahtevи da osigиra jednи egzistencijalnи psihoa-nalizи.

Na kraju istorijskog poduhvata drustva, koje se pre-poznaje jos samo u kol'istoljuЬivoj funkciji, i u zebnji jedinke pred koncentristickim oЬlikom drustvene veze, cije izЬijanje izgleda da nadoknaduje napor tog podu-hvata - egzistencijalizam se prosuduje ро dokazima koje daje о subjek!Jivnim corsokacima, koji doista proizilaze iz tog istorijskog poduhvata: slobode koja se nepatvoreno potvrduje samo izmedu zatvorskih zidova, zahteva za an-ga.Zovanjem u kojem se izra.Zava nemoc ciste svesti da pre-vlada Ьilo koju situaciju, voajersko-sadisticke idealizacije seksualnog odnosa, licnosti koja se ostvaruje jedino u samouЬistvu, svesti о drugom koja se zadovoljava samo hegelovskim uЬistvom.

Tim recima se suprotstavlja svekoliko nase iskustvo - utoliko sto nas ono odvraca od shvatanja prema kojem је Ј а usredotoceno u sistemu opazanja- svest, od shva-tanja da ga је organizovao >>princip realnosti<<, u · kojem se jasno izrazava naucnicka predrasuda najsuprotnija dijalektici spoznaje - da Ьi nam naznacilo da podemo

od funkcije nepoznavanja koja Ја karakterise u svim

strukturama sto ih ј е gdica Ana Froj d tako snazno obrazlozila: jer ako Verneinung predstavlja jasan oЬlik te funkcije, latentni се najvecim delom ostati njeni ucin-ci, sve dok ne budu rasvetljeni nekom refleksivnom svet-loscu na polju sudЬine, gde se ono ispoljava.

Tako se shvata inercija svojstvena tvorevinama ја, u cemu mozemo videti najsiru definiciju neuroze: buduci da situa<Jijsko ogranicavanje subjekta daje najopstiju formulu ludila, onog koje preЬiva izmedu zidova utocista, kao i onog koje zaglusuje zemlju svojom bukom i

svo-jim besom. .

•

Neuroticne i psihoticne patnje za nas su skola strasti duse, tako reCi poluga psihoanaliticke vage, koja nат, kad odmeravamo nagib njene pretnje citavim zajedni-cama, daje znak slaЬljenja strasti gradanstva.

U toj tacki spoja prirode i kulture, koju antropolo-gija na8ih dana uporno istra.Zuje, jedino psihoanaliza

pre-12

poznaje cvor uobraziljskog ropstva koji ljubav mora uvek iznova da razvezuje ili preseca.

Za jedan takav posao, al_trui~t~cko osecanje nam n_i-sta ne obecava, jer jasno prlmecU]e'"?-0 a-\(reslV!lOSt kO]U podrazumeva delovanje filantropa, 1dealiste, pedagoga,

ра i reformatora. . . . .

u

pomoci subjekta subjektu, ko]u m1 ь.~ammo, p_sl-hoanaliza moze pratiti pacijenta do ekstat1cke gran1ce onoga .то si ti<<, gde mu se ot_!<~iva s~ra nje~?ve smrtne sudbme ali jedino nije u nasoJ moc1 prakt1cara da ?а

dovede~o do onog trenutka kad pocinje pravo putovan]e.