SRPSKI
STANDARD
SRPS EN 545
Oktobar 2007.
Identičan sa EN 545:2002 + AC:2004
Cevi, spojni delovi (fazonski komadi),
pomoćni delovi i njihovi spojevi od
nodularnog liva za cevovode za vodu —
Zahtevi i metode ispitivanja
Ductile iron pipes, fittings, accessories and their joints for water
pipelines — Requirements and test methods
I izdanje
Referentna oznaka SRPS EN 545:2007 (sr) INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE
Autorska prava za srpske standarde i srodne dokumente pripadaju Institutu za standardizaciju Srbije. Umnožavanje, u celini ili delimično, kao i distribucija srpskih standarda i srodnih dokumenata, dozvoljeni su samo uz saglasnost Instituta za standardizaciju Srbije.
© ISS
Izdaje Institut za standardizaciju Srbije
INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE 11030 Beograd, Stevana Brakusa 2, p.f. 2105 Telefoni: (011) 35-41-260, 35-41-261 Telefaks: (011) 35-41-257 Prodaja: (011) 25-47-496 Informacioni centar: (011) 25-47-293 [email protected] [email protected] www.jus.org.yu
Ovaj standard doneo je direktor Instituta za standardizaciju Srbije rešenjem br. 3026/34-52-01/2007 od 10. oktobra 2007. godine.
Ovaj standard je identičan sa evropskim standardom EN 545:2002, uključujući i njegovu tehničku ispravku AC:2004, i objavljen je uz dozvolu Evropskog komiteta za standardizaciju CEN, rue de Stassart 36, B-1050 Brussels.
CEN i njegove članice u potpunosti zadržavaju sva prava reprodukovanja i umnožavanja evropskih standarda u bilo kom obliku i na bilo koji način i oni se ne mogu umnožavati bez pisanog odobrenja CEN-a Institutu za standardizaciju Srbije.
This standard is identical with EN 545:2002, including its technical corrigendum AC:2004, and is reproduced by permission of CEN, rue de Stassart 36, B-1050 Brussels.
All exploitation rights of the European Standards in any form and by any means are reserved world-wide to CEN and its National Members, and no reproduction may be undertaken without the expressed permission in writting by CEN through the Institute for Standardization of Serbia.
Nacionalni predgovor
Ovaj standard je nastao revizijom standarda SRPS ISO 2531:1991, Cevi, spojni delovi i pomoćni delovi od
nodularnog liva za cevovode pod pritiskom.
Ovaj standard izradila je Komisija za standarde iz oblasti cevi, spojnih delova i njihovih spojeva od livenog gvožđa, KS C005-2.
Ovaj standard predstavlja prevod evropskog standarda EN 545:2002 i njegove tehničke ispravke AC:2004 sa engleskog na srpski jezik.
U ovom standardu navedena su najnovija izdanja citiranih evropskih standarda. "Evropski standard" u tekstu ovog standarda treba shvatiti kao "srpski standard".
Veza citiranih evropskih i srpskih standarda
EN 196-1:1987 idt SRPS EN 196-1:1995 EN 681-1:2003 idt SRPS EN 681-1:2007 EN 805:2000 idt SRPS EN 805:2007 EN 1092-2:1997 idt SRPS EN 1092-2:2005 EN ISO 4034:2000 eqv SRPS ISO 4034:2001
Za potrebe ovog standarda mogu se primenjivati niže navedeni srpski standardi pošto su u delu teksta na koji se ovaj standard poziva ekvivalentni evropskim standardima:
EN 10002-1:2001 SRPS EN 10002-1:1996 i SRPS EN 10002-1/1:1997 EN ISO 4016:2000 SRPS ISO 4016:1998
EN ISO 6506-1:1999 SRPS C.A4.003:1985
Sledeći evropski standardi mogu se primenjivati za potrebe ovog standarda pošto nema odgovarajućih srpskih standarda:
EN 197-1:2000 EN ISO 7091:2000
Citirani srpski standardi
SRPS EN 196-1:1995, Metode ispitivanja cementa — Ispitivanje čvrstoće
SRPS EN 681-1:2007, Elastomerne zaptivke — Zahtevi za materijale zaptivki spojeva na cevovodima namenjenim za dovod i odvod vode — Deo 1: Guma
SRPS EN 805:2007, Snabdevanje vodom — Zahtevi za sisteme i komponente izvan objekta
SRPS EN 1092-2:2005, Prirubnice i njihovi spojevi — Kružne prirubnice za cevi, armature, fazonske komade i pribor, koje nose oznaku PN — Deo 2: Prirubnice od livenog gvožđa
SRPS EN 10002-1:1996, Metalni materijali — Ispitivanje zatezanjem — Deo 1: Metode ispitivanja (na sobnoj temperaturi)
SRPS EN 10002-1/1:1997, Metalni materijali — Ispitivanje zatezanjem — Deo 1: Metode ispitivanja (na
sobnoj temperaturi) — Izmene i dopune
SRPS ISO 4016:1998, Vijci sa šestostranom glavom — Klasa izrade C
SRPS ISO 4034:2000, Šestostrane navrtke — Klasa izrade C
SRPS C.A4.003:1985, Mehanička ispitivanja metala — Ispitivanje tvrdoće po Brinelu
Citirani evropski standardi
EN 196-1:1987, Methods of testing cement — Part 1: Determination of strenght
EN 197-1:2000, Cement — Part 1: Composition, specificiations and conformity criteria for common cements
EN 681-1:2003, Elastomeric seals — Material requirements for pipe joint seals used in water and drainage applications — Part 1: Vulcanized rubber
EN 805:2000, Water supply — Requirements for systems and components outside buildings
EN 1092-2:1997, Flanges and their joints — Circular flanges for pipes, valves, fittings and accessories, PN designated — Part 2: Cast iron flanges
EN 10002-1:2001, Metallic materials — Tensile testing — Part 1: Method of ambient temperature
EN ISO 4016:2000, Hexagon head bolts — Product grade C (ISO 4016:1999)
EN ISO 4034:2000, Hexagon nuts — Product grade C (ISO 4034:1999)
EN ISO 6506-1:1999, Metallic materials — Brinell hardness test — Part 1: Test method (ISO 6506-1:1999) EN ISO 7091:2000, Plain washers — Normal series — Product grade C (ISO 7091:2000)
EVROPSKI STANDARD
EUROPEAN STANDARD
NORME EUROPÉENNE
EUROPÄISCHE NORM
EN 545
Jun 2002. ICS 23.040.10; 23.040.40 Zamenjuje EN 545:1994Verzija na srpskom jeziku
Cevi, spojni delovi (fazonski komadi), pomoćni delovi i njihovi spojevi od
nodularnog liva za cevovode za vodu — Zahtevi i metode ispitivanja
Ductile iron pipes, fittings, accessories and their joints for water pipelines — Requirements
and test methods
Tuyaux, raccords et accessoires en fonte ductile et leurs assemblages
pour canalisations d’eau — Prescriptions et méthodes d’essai
Rohre, Formstücke, Zubehörteile aus duktilem Gusseisen und ihre Verbindungen für Wasserleitungen
— Anforderungen und Prüfverfahren
Ovaj evropski standard odobrio je CEN 10. maja 2002. godine.
Članice CEN-a obavezne su da se pridržavaju Internih pravila CEN/CENELEC u kojima su definisani uslovi pod kojima evropski standard, bez izmena, stiče status nacionalnog standarda. Ažurirani spiskovi i bibliografske reference koje se odnose na te nacionalne standarde mogu se dobiti od Centralnog sekretarijata ili od članica CEN-a.
Ovaj evropski standard postoji u tri zvanične verzije (na engleskom, francuskom i nemačkom jeziku). Verzija na nekom drugom jeziku, nastala prevođenjem na nacionalni jezik pod odgovornošću članice CEN-a i prijavljena Centralnom sekretarijatu, ima isti status kao zvanična verzija.
Članice CEN-a su nacionalne organizacije za standardizaciju Austrije, Belgije, Češke Republike, Danske, Finske, Francuske, Grčke, Holandije, Irske, Islanda, Italije, Luksemburga, Malte, Nemačke, Norveške, Portugala, Španije, Švajcarske, Švedske i Ujedinjenog Kraljevstva.
CEN
Evropski komitet za standardizaciju European Committee for Standardization
Comité Européen de Normalisation Europäisches Komitee für Normung
Centralni sekretarijat: rue de Stassart 36, B-1050 Brussels
© 2002 CEN Sva prava reprodukovanja i umnožavanja u bilo kom obliku i na bilo koji način zadržavaju članice CEN-a u svim zemljama.
Sadržaj
Strana
Predgovor ... 4
Uvod ... 6
1 Predmet i područje primene... 7
2 Normativne reference ... 7 3 Termini i definicije ... 8 4 Tehnički zahtevi ... 11 4.1 Opšte... 11 4.2 Zahtevi za mere ... 12 4.3 Karakteristike materijala... 16
4.4 Prevlake i obloge za cevi ... 16
4.5 Prevlake za spojne delove i pomoćne delove ... 19
4.6 Obeležavanje cevi i spojnih delova ... 20
4.7 Nepropusnost... 21
5 Karakteristike koje se zahtevaju za spojeve ... 21
5.1 Opšte... 21
5.2 Savitljivi spojevi... 21
5.3 Savitljivi spojevi sa ograničenim pomeranjem... 23
5.4 Spojevi sa prirubnicama ... 23
5.5 Cevi sa prirubnicama pričvršćenim vijcima ili sa zavarenim prirubnicama... 24
6 Metode ispitivanja ... 24
6.1 Mere cevi ... 24
6.2 Pravost cevi ... 25
6.3 Ispitivanje zatezanjem ... 25
6.4 Tvrdoća po Brinelu... 26
6.5 Ispitivanje nepropusnosti cevi i spojnih delova kod proizvođača ... 27
6.6 Masa cinka... 27
6.7 Debljina prevlake boje... 28
6.8 Debljina obloge od cementnog maltera ... 28
7 Metode ispitivanja performansi ... 28
7.1 Otpornost obloge od cementnog maltera prema pritisku... 28
7.2 Nepropusnost savitljivih spojeva pri pozitivnom unutrašnjem pristiku ... 29
7.3 Nepropusnost savitljivih spojeva pri negativnom unutrašnjem pritisku... 30
7.4 Nepropusnost savitljivih spojeva na naglavku pri pozitivnom spoljašnjem pritisku... 30
7.5 Zaptivnost savitljivih spojeva pri dinamičkom unutrašnjem pritisku... 31
7.6 Nepropusnost i mehanička otpornost spojeva sa prirubnicama... 31
7.7 Nepropusnost i mehanička otpornost prirubnica pričvršćenih vijcima ili zavarenih... 32
8 Tabele mera ... 32
8.1 Cevi sa krajem koji se umeće i naglavkom ... 32
8.2 Cevi sa prirubnicom... 34
8.3 Spojni delovi sa spojevima na naglavak... 35
Prilozi
Prilog A (normativan) Dozvoljeni pritisci... 68
Prilog B (informativan) Otpornost cevi prema savijanju u uzdužnom pravcu ... 71
Prilog C (informativan) Krutost cevi u poprečnom pravcu ... 72
Prilog D (informativan) Područje upotrebe, karakteristike zemljišta ... 74
Prilog E (informativan) Područje upotrebe, karakteristike vode ... 76
Prilog F (informativan) Obezbeđenje kvaliteta ... 77
Prilog G (informativan) Metode proračuna podzemnih cevovoda, visine pokrivača... 79
Predgovor
Ovaj evropski standard pripremio je Tehnički komitet CEN/TC 203, Cevi, spojni delovi, pomoćni delovi i
njihovi spojevi od livenog gvožđa, čiji sekretarijat je u nadležnosti AFNOR-a.
Ovaj dokument zamenjuje EN 545:1994.
Ovaj evropski standard mora da dobije status nacionalnog standarda ili objavljivanjem identičnog teksta ili proglašavanjem najkasnije do decembra 2002. godine, a svi nacionalni standardi koji su u suprotnosti sa njim moraju se povući najkasnije do decembra 2002. godine.
U ovom standardu Prilog A je normativan, a prilozi B, C, D, E, F i G su informativni.
Prema Internim pravilima CEN/CENELEC, nacionalne organizacije za standardizaciju sledećih zemalja obavezne su da primenjuju ovaj evropski standard: Austrije, Belgije, Češke Republike, Danske, Finske, Francuske, Grčke, Holandije, Irske, Islanda, Italije, Luksemburga, Malte, Nemačke, Norveške, Portugala, Španije, Švajcarske, Švedske i Ujedinjenog Kraljevstva.
EVROPSKI STANDARD
EUROPEAN STANDARD
NORME EUROPÉENNE
EUROPÄISCHE NORM
EN 545:2002/AC
Decembar 2004. ICS 23.040.10; 23.040.40Verzija na srpskom jeziku
Cevi, spojni delovi (fazonski komadi), pomoćni delovi i njihovi spojevi od
nodularnog liva za cevovode za vodu — Zahtevi i metode ispitivanja
Ductile iron pipes, fittings, accessories and their joints for water pipelines — Requirements
and test methods
Tuyaux, raccords et accessoires en fonte ductile et leurs assemblages
pour canalisations d’eau — Prescriptions et méthodes d’essai
Rohre, Formstücke, Zubehörteile aus duktilem Gusseisen und ihre Verbindungen für Wasserleitungen
— Anforderungen und Prüfverfahren
Ova ispravka stupa na snagu 8. decembra 2004. godine i ugrađuje se u sve tri verzije evropskog standarda na zvaničnim jezicima.
CEN
Evropski komitet za standardizaciju European Committee for Standardization
Comité Européen de Normalisation Europäisches Komitee für Normung
Centralni sekretarijat: rue de Stassart 36, B-1050 Brussels
© 2004 CEN Sva prava reprodukovanja i umnožavanja u bilo kom obliku i na bilo koji način zadržavaju članice CEN-a u svim zemljama.
Uvod
Ovaj standard je u skladu sa opštim zahtevima koje je CEN/TC 164 već uspostavio u oblasti snabdevanja vodom.
Uvažavajući moguće nepovoljne uticaje na kvalitet vode namenjene za ljudsku upotrebu prouzrokovane proizvodom obuhvaćenim ovim standardom:
— u ovom standardu ne postoji informacija o tome da li proizvod može biti upotrebljen bez ograničenja u bilo kojoj državi članici EU ili EFTA;
— treba napomenuti da dok se očekuje usvajanje evropskih kriterijuma koji se mogu proveravati, ostaju na snazi postojeći nacionalni propisi koji se odnose na upotrebu i/ili karakteristike ovog proizvoda.
Cevi, spojni delovi (fazonski komadi)
*), pomoćni delovi i
njihovi spojevi od nodularnog liva
**)za cevovode za vodu
— Zahtevi i metode ispitivanja
1 Predmet i područje primene
Ovim evropskim standardom specificiraju se zahtevi i pridružene metode ispitivanja primenljive za cevi, spojne delove, pomoćne delove i njihove spojeve od nodularnog liva za konstrukciju cevovoda:
— za provođenje vode (na primer vode za piće); — sa pritiskom ili bez pritiska;
— instalirane ispod ili iznad zemlje.
Ovaj standard se primenjuje za cevi, spojne delove i pomoćne delove koji su: — proizvedeni sa naglavkom, prirubnicom ili krajevima koji se umeću; — obično isporučeni sa spoljašnjom ili unutrašnjom prevlakom;
— pogodni za temperature fluida između 0 °C i 50 °C, isključujući zamrzavanje.
Ovaj standard obuhvata cevi, spojne i pomoće delove livene bilo kojim postupkom livenja ili izrađene od livenih komponenti, kao i odgovarajućih spojeva u opsegu mera koje se protežu od DN 40 do i uključujući DN 2000.
Ovim standardom specificiraju se zahtevi za materijale, mere i tolerancije, mehaničke osobine i standardne prevlake/obloge cevi i spojnih delova od nodularnog liva. U njemu su takođe date zahtevane osobine (svojstva) za sve komponente uključujući spojeve. Konstrukcija spoja i oblici zaptivača nisu obuhvaćene ovim standardom.
NAPOMENA U ovom standardu su svi pritisci izraženi u barima (100 kPa = 1 bar).
2 Normativne reference
U ovaj evropski standard ugrađene su, putem pozivanja na datirane i nedatirane reference, odredbe iz drugih publikacija. Ove normativne reference citirane su na odgovarajućim mestima u tekstu, a spisak publikacija dat je ovde. Kada se navode datirane reference, naknadne izmene ili revizije bilo koje od ovih publikacija primenjuju se na ovaj evropski standard samo ako su u njega uključene putem izmene ili revizije. Kada se navode nedatirane reference, primenjuje se najnovije izdanje publikacije na koju se poziva (uključujući i izmene). EN 196-1, Metode ispitivanja cementa — Deo 1: Određivanje čvrstoće
EN 197-1, Cement — Deo 1: Sastav, specifikacija i kriterijum usklađenosti za obične cemente
EN 681-1, Zaptivke od elastomera — Zahtevi za materijale za zaptivke spojeva cevi koji se koriste u oblasti vodovoda i kanalizacije — Deo 1: Vulkanizacija gume
Nacionalne fusnote
*) U nekim standardima koristi se termin "fazonski komadi".
**) U nekim standardima u primeni i literaturi, za nodularni liv koristi se i "liveno gvožđe sa kuglastim grafitom",
EN 805:2000, Snabdevanje vodom — Zahtevi za sisteme i komponente izvan građevina (objekta)
EN 1092-2, Prirubnice i njihovi spojevi — Kružne prirubnice za cevi, ventile, spojne delove i pomoćne delove koje nose oznaku PN — Deo 2: Prirubnice od livenog gvožđa
EN 10002-1, Metalni materijali — Ispitivanje zatezanjem — Deo 1: Metoda ispitivanja na sobnoj temperaturi
EN ISO 4016:2000, Vijci sa šestougaonom glavom — Proizvod klase C (ISO 4016:1999) EN ISO 4034:2000, Šestougaone navrtke — Proizvod klase C (ISO 4034:1999)
EN ISO 6506-1, Metalni materijali — Ispitivanje tvrdoće metodom po Brinelu — Deo 1: Metoda ispitivanja (ISO 6506-1:1999)
EN ISO 7091, Ravne podloške — Standardna serija — Proizvod klase C (ISO 7091:2000)
3 Termini i definicije
Za potrebe ovog evropskog standarda primenjuju se sledeći termini i definicije: 3.1
nodularni liv (ductile iron)*)
liveno gvožđe sa kuglastim grafitom duktilno liveno gvožđe
liveno gvožđe u kojem je grafit pretežno u nodularnom (kuglastom) obliku, a koje se koristi za cevi, spojne i pomoćne delove
3.2 cev (pipe)
odlivak sa ujednačenim otvorom po dužini prave ose koji ima krajeve sa naglavkom, sa prirubnicom ili delom koji se umeće**), osim delova sa prirubnicom i naglavkom, prirubnicom i krajem koji se umeće i dvostrukih priključaka koji su svrstani u spojne delove
3.3
spojni deo (fitting) fazonski komad spojni element fiting
odlivak koji nije cev i koji omogućava skretanje cevovoda, promenu pravca ili preseka. Osim toga, delovi sa prirubnicom i naglavkom, sa prirubnicom i delom koji se umeće i dvostruki priključci takođe su svrstani u spojne delove
3.4
pomoćni pribor (accessory)
bilo koji odlivak osim cevi i spojnih delova koji se koristi za cevovod; na primer:
— podmetači, ulošci za zaptivanje, čepovi i vijci za mehaničke savitljive spojeve (videti 3.13);
— podmetači, ulošci za zaptivanje, čepovi, vijci i prstenasti osigurači za savitljive spojeve sa ograničenim pomeranjem (videti 3.14);
— sedla za cevi kod ventila na priključku;
— prirubnice koje se mogu podešavati i prirubnice pričvršćene vijcima ili zavarene
NAPOMENA Ventili svih tipova nisu obuhvaćeni terminom pomoćni pribor.
Nacionalne fusnote
*) Analogni engleski termin (sinonim) za "ductile iron" je "spheroidal graphite cast iron", koji je definisan u standardu
SRPS EN 1563:2005. Nodularni liv, tj. liveno gvožđe sa kuglastim grafitom, takođe je poznat pod nazivom kovno- -duktilno liveno gvožđe (ductile iron), videti SRPS EN 1563:2005.
3.5
prirubnica (flange)
pljosnat kružni kraj cevi ili spojni deo koji se pruža upravno na osu cevi, sa otvorima za vijke ravnomereno raspoređenim po krugu
NAPOMENA Prirubnica može biti učvršćena (npr. livena zajedno sa cevi ili zavarena) ili podesiva; podesive prirubnice sastoje se od prstenova, izjedna, ili od nekoliko delova sastavljenih zajedno, koji se nalaze na kraju spojnog oboda i mogu se slobodno obrtati oko ose cevi pre spajanja.
3.6
deo koji se umeće*) (spigot) muški kraj cevi ili spojnog dela 3.7
kraj dela koji se umeće (spigot end)
najveća dubina koju doseže deo koji se umeće plus 50 mm 3.8
naglavak (socket)
ženski kraj cevi ili spojnog dela koji omogućava spajanje sa delom sledeće komponente koja se u njega umeće
3.9
zaptivač (gasket)
zaptivna komponenta spoja 3.10
spoj (joint)
veza između krajeva dve cevi i/ili spojnog dela u kojima je za zaptivanje upotrebljen zaptivač 3.11
savitljivi spoj (flexibile joint)
spoj koji dozvoljava značajan ugao skretanja u toku i posle postavljanja i koji može prihvatiti neznatnu promenu pravca centralne linije
3.12
savitljivi spoj ostvaren umetanjem (push-in flexibile joint)
savitljivi spoj koji se ostvaruje umetanjem muškog dela kroz zaptivač u naglavak komponente sa kojom se spaja
3.13
mehanički savitljivi spoj (mechanical flexibile joint)
savitljivi spoj u kome se dozvoljava zaptivanje postignuto pritiskom na zaptivku koji se postiže mehaničkim sredstvima
3.14
savitljivi spoj sa ograničenim pomeranjem (restrained flexibile joint) savitljivi spoj koji je opremljen tako da se spreči razdvajanje ostvarenog spoja 3.15
spoj pomoću prirubnice (flanged joint) spoj dva kraja cevi sa prirubnicama 3.16
nazivni prečnik (mera) (DN) [nominal size (DN)]
alfanumeričko označavanje mere za komponente u mreži cevovoda koje se upotrebljava radi upućivanja. Ono se sastoji od slovne oznake DN, posle koje je ceo broj bez oznake mere koji se posredno dovodi u vezu sa fizičkom veličinom otvora ili spoljašnjeg prečnika krajeva koji se povezuju, u milimetrima
[EN ISO 6708:1995, 2.1]
Nacionalna fusnota
3.17
nazivni pritisak (PN) [nominal pressure (PN)]
alfanumeričko označavanje koje se upotrebljava radi upućivanja kojim se dovode u vezu mehaničke karakterstike i karakteristike mera komponenata u mreži cevovoda. Oznaka se sastoji od slovne oznake PN, posle koje je broj bez oznake mere
[EN 1333:1996, 2]
NAPOMENA Sva oprema iste nazivne veličine DN označena istim brojem PN ima usaglašene mere spojnih delova.
3.18
pritisak za ispitivanje nepropusnosti*) (leak tightness test pressure)
pritisak kojim se deluje na komponentu tokom proizvodnje da bi se obezbedila njena nepropusnost 3.19
dozvoljeni radni pritisak (PFA) [allowable operating pressure (PFA)] najveći hidrostatički pritisak koji komponenta trajno može da izdrži u upotrebi [EN 805:2000, 3.1.2]
3.20
dozvoljeni najveći radni pritisak (PMA) [allowable maximum operating pressure (PMA)]
najveći pritisak koji se povremeno javlja, uključujući nagli porast pritiska, koji komponenta može da izdrži u upotrebi
[EN 805:2000, 3.1.1] 3.21
dozvoljeni probni pritisak na licu mesta (PEA) [allowable site-test pressure (PEA)]
najveći hidrostatički pritisak koji novoinstalirana komponenta može da izdrži za relativno kratko vreme pri osiguranoj celovitosti i nepropusnosti*) cevovoda
[EN 805:2000 3.1.3]
NAPOMENA Ovo ispitivanje pritiskom je različito od ispitivanja pritiskom u sistemu (STP), koje se odnosi na proračunski pritisak cevovoda i čiji je cilj da osigura njegovu celovitost i nepropusnost; videti takođe A.1.
3.22
krutost cevi u poprečnom pravcu (diametral stiffness of a pipe)
karakteristika cevi koja joj dopušta da se odupre i ne dobije ovalan oblik preseka pod opterećenjem kada je instalirana
3.23
ispitivanje performansi sistema (performance test)
ispitivanje radi proveravanja projekta (konstrukcije) koje se radi jednom, a ponavlja samo posle promena u projektu (konstrukciji)
3.24
dužina (length)
korisna dužina cevi ili spojnog dela kakva je prikazana na slici 4 za cevi i na slikama od 5 do 21 za spojne delove
NAPOMENA Za cevi sa prirubnicom i spojne delove, korisna dužina L (l za račve) jednaka je ukupnoj dužini. Za cevi i spojne delove sa naglavkom, korisna dužina Lu (lu za račve) jednaka je ukupnoj dužini umanjenoj za najveću
dubinu koju doseže deo koji se umeće kako je dato u katalozima proizvođača.
Nacionalna fusnota
3.25
odstupanje (deviation)
dozvoljena projektna dužina u odnosu na standardizovanu dužinu cevi ili spojnog dela 3.26
ovalnost (ovality)
dozvoljeno odstupanje preseka cevi od kružnog oblika; ono je jednako:
1 2 1 2 100 A A A A ⎛ − ⎞ ⎜ + ⎟ ⎝ ⎠ gde je:
A1 najveća osa, u milimetrima;
A2 najmanja osa, u milimetrima.
4 Tehnički zahtevi
4.1 Opšte
4.1.1 Cevi i spojni delovi od nodularnog liva
Nazivne veličine, klase debljina, dužine i prevlake posebno su specificirane u 4.1.1, 4.2.1, 4.2.3, 4.4 i 4.5. Ako se, prema dogovoru proizvođača i kupca, cevi i spojni delovi sa različitim klasama debljine zida, dužine i/ili prevlakama i drugi tipovi spojnih delova, a ne oni navedeni u 8.3 i 8.4 isporučuju uz pozivanje na ovaj standard, oni moraju da ispune sve druge zahteve ovog standarda.
NAPOMENA 1 Drugi tipovi spojnih delova obuhvataju: ugaone račve, T-račve i redukcione delove sa različitim kombinacijama DN × dn, račve za pražnjenje…
Standardizovani nazivni prečnici DN cevi i spojnih delova su sledeći: 40, 50, 60, 65, 80, 100, 125, 200, 250, 300, 350, 400, 450, 500, 600, 700, 800, 900, 1 000, 1 100, 1 200, 1 400, 1 500, 1 600, 1 800, 2 000.
Dozvoljeni pritisci za cevi i spojne delove od nodularnog liva moraju biti prema Prilogu A.
NAPOMENA 2 Prilozi B i C, respektivno, daju otpor savijanju u uzdužnom pravcu i krutost u poprečnom pravcu za cevi od nodularnog liva.
NAPOMENA 3 Ako su instalirane i ako se upotrebljavaju pod uslovima za koje su projektovane (videti piloge D, E i G), cevi, spojni delovi i pomoćni delovi od nodularnog liva i njihovi spojevi zadržavaju sve svoje funkcionalne karakteristike za vreme radnog veka zbog konstantnih osobina materijala, postojanosti njihovog poprečnog preseka i projekta sa visokim stepenom sigurnosti.
4.1.2 Stanje površine i popravka
Cevi, spojni delovi i pomoćni delovi moraju biti bez grešaka i površinskih nepravilnosti koje mogu da dovedu do neusaglašenosti sa tačkom 4 i tačkom 5.
Ako je potrebno, cevi i spojni delovi se mogu popraviti, npr. zavarivanjem, da bi se uklonile površinske nepravilnosti i lokalizovane greške kako se ne bi širile kroz čitavu debljinu zida, pod uslovom:
— da se popravka vrši prema pisanoj proceduri proizvođača;
— da popravljene cevi i spojni delovi ispunjavaju zahteve iz tačke 4 i tačke 5. 4.1.3 Tipovi spojeva i međusobna veza
4.1.3.1 Opšte
Materijali za gumene zaptivače moraju da ispune zahteve EN 681-1, tip WA. Kada su potrebni materijali koji nisu guma (npr. za spojeve), oni moraju biti u skladu sa odgovarajućim evropskim standardom ili, ukoliko ne postoji evropski standard, odgovarajućim međunarodnim standardom.
4.1.3.2 Spojevi pomoću prirubnica
Prirubnice moraju da se projektuju tako da se mogu spojiti sa prirubnicama čije su mere i tolerancije usklađene sa EN 1092-2. Ovo osigurava međusobnu vezu između svih komponenata sa prirubnicama (cevi, pomoćni delovi, ventili...) istih PN i DN i odgovarajućih karakteristika spoja.
Vijci i navrtke moraju da ispune najmanje zahteve standarda EN ISO 4016:2000 i EN ISO 4034:2000, klasa čvrstoće 4.6. Kada se primenjuju podloške, one moraju biti usaglašene sa standardom EN ISO 7091.
Iako to ne utiče na međusobne spojeve, proizvođač mora navesti u svom katalogu da li se njegovi proizvodi uobičajeno isporučuju sa fiksnim ili podesivim prirubnicama.
NAPOMENA Zaptivač za prirubnicu može biti jedan od onih datih u EN 1514.
4.1.3.3 Savitljivi spojevi
Cevi i spojni delovi sa savitljivim spojevima moraju imati spoljašnji prečnik DE i tolerancije kraja koji se umeće u skladu 4.2.2.1. To pruža mogućnost međusobne veze komponenata opremljenih različitim vrstama savitljivih spojeva. Uz to, svaka vrsta savitljivog spoja mora biti projektovana da ispuni sve osobine zahtevane tačkom 5.
NAPOMENA 1 Za međusobnu vezu različitih vrsta spojeva unutar područja različitih tolerancija DE, uputstvo proizvođača podrazumeva osiguranje odgovarajućih osobina spoja pri visokim pritiscima (npr. merenjem i izborom spoljašnjeg prečnika).
NAPOMENA 2 Za međusobno spajanje sa postojećim cevovodom koji može imati spoljašnje prečnike koji nisu u skladu sa 4.2.2.1, u uputstvu proizvođača treba navesti odgovarajuća sredstva za međusobne veze (npr. adapteri).
4.1.4 Materijali u kontaktu sa vodom namenjenom za ljudsku upotrebu
Cevi, spojni delovi, pomoćni delovi i njihovi spojevi obuhvataju nekoliko materijala datih u ovom standardu. Kada se upotrebljavaju pod uslovima za koje su oni projektovani, u stalnom ili povremenom kontaktu sa vodom za ljudsku upotrebu, cevi, spojni delovi i njihovi spojevi ne smeju promeniti kvalitet te vode u toj meri da ne odgovara zahtevima nacionalnih propisa.
Za tu svrhu mora se pozivati na odgovarajuće nacionalne propise i standarde, primeniti odgovarajuće EN standarde ako su na raspolaganju, imajući u vidu uticaj materijala na kvalitet vode i zahteve za spoljašnje sisteme i komponente kao što je dato u EN 805.
NAPOMENA Evropska šema za prihvatanje (EAS) je u fazi razvoja u odnosu na Direktivu za građevinske proizvode i Direktivu za vodu za piće i njihovi zahtevi će biti uvedeni u ovaj standard kada budu kompletni.
4.2 Zahtevi za mere
4.2.1 Debljina zida 4.2.1.1 Opšte
Debljina zida cevi mora se izračunavati ili korišćenjem obrasca za cevi i spojne delove klase K (videti 4.2.1.2) ili prema definisanim prečnicima u skladu sa 4.2.1.3 za cevi klase 40 od DN 40 do DN 400.
Za cevi, standardizovane klase debljina su date u tački 8.1. Druge debljine cevi su moguće prema dogovoru naručioca i isporučioca.
Za spojne delove, vrednost debljine e prikazana je u tabelama i na slikama u tačkama 8.3 i 8.4. Veličina e je nazivna debljina koja odgovara glavnom delu tela cevi. Stvarna debljina u bilo kojoj tački može biti povećana radi povećanja otpornosti prema lokalnim velikim naponima u zavisnosti od oblika odlivka (npr. na unutrašnjem poluprečniku luka, na mestima spajanja ogranka sa telom račve i slično).
4.2.1.2 Klase K za cevi i spojne delove
Nazivna debljina cevi i spojnih delova data je kao funkcija nazivnog prečnika DN, sa najmanjom vrednošću od 6 mm za cevi i 7 mm za spojne delove prema sledećem obrascu:
e = K (0,5 + 0,001 DN)
gde je:
e nazivna debljina zida, u milimetrima; DN nazivni prečnik;
K koeficijent koji se koristi za određivanje debljine. Bira se iz serije celih brojeva: 8, 9, 10, 11, 12... 4.2.1.3 Klasa 40 za cevi
Nazivna debljina zida cevi od DN 40 do DN 400 data je kao funkcija nazivnog prečnika u tabeli 15. 4.2.1.4 Tolerancije
Tolerancije nazivne debljine zida (cevi) i spojnih delova date su u tabeli 1. Merenje debljine zida mora biti u skladu sa 6.1.1.
Tabela 1
Mere u milimetrima
Vrsta odlivka Nazivna debljina zida
e
Granično odstupanje od nazivne debljine zidaa)
≤5,0 –1,3 Centrifugalno livene cevi Klase 40
>5,0 – (1,3 + 0,001 DN)
≤6,0 –1,3 Centrifugalno livene cevi Klase K >6,0
– (1,3 + 0,001 DN)
≤7,0 –2,3 Cevi i spojni delovi koji nisu centrifugalno liveni >7,0
– (2,3 + 0,001 DN)
a) Data je samo donja granična vrednost kako bi se osigurala otpornost prema unutrašnjem pritisku.
4.2.2 Prečnik
4.2.2.1 Spoljašnji prečnik
Tačka 8.1 utvrđuje vrednosti spoljašnjeg prečnika DE, sa prevlakom obloženog ravnog kraja cevi koji se umeću i spojnih delova i njihovih najširih dozvoljenih tolerancija, kada se merenje vrši korišćenjem merne trake u skladu sa 6.1.2. Ove tolerancije se primenjuju na krajeve koji se umeću za sve klase debljine cevi i spojnih delova.
NAPOMENA 1 Pojedini tipovi elastičnih spojeva koriste se unutar različitih granica tolerancije (videti 4.1.3.3).
Za DN ≤300, spoljašnji prečnik ravnog tela cevi meri se mernom trakom i mora biti takav da omogući ostvarenje spoja preko najmanje dve trećine dužine cevi od kraja dela koji se umeće kada je potrebno iseći cev na licu mesta.
Za DN >300 isto se primenjuje na određeni procenat cevi, što se definiše dogovorom naručioca i isporučioca. Takve cevi moraju biti posebno obeležene.
Dodatno, ovalnost (videti 3.26) kraja cevi koji se umeće i spojnih delova:
— mora ostati unutar tolerancije za DE (videti tabelu 15) za nazivne prečnike od DN 40 do DN 200; i — ne sme prekoračiti 1 % za nazivne prečnike od DN 250 do DN 600 ili 2 % za DN > 600.
NAPOMENA 2 Uz uputstvo proizvođača treba da se naglasi da postoji potreba i način za korekciju ovalnosti; za izvesne tipove elastičnih spojeva prihvata se i najveća ovalnost bez potrebe za ponovnim dovođenjem do kružnog oblika pre spajanja.
4.2.2.2 Unutrašnji prečnik
Nazivna vrednost unutrašnjeg prečnika centrifugalno livenih cevi, izražena u milimetrima, jednaka je broju koji stoji uz oznaku DN, a tolerancije koje se primenjuju na cevi sa oblogom na unutrašnjoj strani moraju biti one koje su navedene u tabeli 2.
Ove tolerancije se primenjuju na cevi klasa debljine do klase K10 i za debljine obloge od cementnog maltera koje su date u tabeli 8. U slučaju da su debljine cementne obloge i/ili debljine zida cevi veće, prema dogovoru naručioca i isporučioca, ove tolerancije se ne primenjuju.
NAPOMENA Zbog načina proizvodnje cevi od nodularnog liva i njihove unutrašnje obloge, unutrašnji prečnik sa donjom graničnom vrednošću može se pojaviti samo lokalno po dužini cevi.
Usaglašenost mora biti ustanovljena prema zahtevima 6.1.3. ili proračunom, na osnovu merenja spoljašnjeg prečnika cevi, debljine zida cevi bez obloge i debljine obloge.
Tabela 2
DN Granično odstupanjemm a)
od 40 do 1000 –10
1 100 do 2 000 –0,01 DN
a) Data je samo donja granična vrednost.
4.2.3 Dužina
4.2.3.1 Standardizovane dužine cevi sa naglavkom i krajem koji se umeće Cevi moraju da se isporučuju prema standardizovanim dužinama datim u tabeli 3.
Tabela 3 DN Standardizovane dužine, Lua) m 40 i 50 3 60 do 600 5 ili 5,5 ili 6 700 i 800 5,5 ili 6 ili 7 900 do 1 400 6 ili 7 ili 8,15 1 500 do 2 000 8,15 a) Videti 3.24.
Dozvoljena odstupanja (videti 3.25) na standardizovanim dužinama Lu cevi moraju biti: — za standardizovane dužine od 8,15 m: ±150 mm;
— za sve ostale standardizovane dužine: ±100 mm;
Cevi moraju da se projektuju na dužine uzete iz opsega: standardizovana dužina plus ili minus dozvoljeno odstupanje. One moraju biti proizvedene sa svojim projektovanim dužinama plus ili minus granično odstupanje dato u tabeli 6.
Proizvođač mora navesti ove dužine u svom katalogu.
Dužina mora da se meri u skladu sa 6.1.4 i mora biti unutar graničnih odstupanja navedenih u tabeli 6. Od ukupnog broja cevi sa naglavkom i krajem koji se umeće, koje treba da se isporuče sa svakim prečnikom, procenat kraćih cevi ne sme da prekorači 10 % i u tom slučaju smanjenje dužine mora da bude:
— do 0,15 m za cevi od kojih se seku uzorci za ispitivanje (videti 4.3); — do 2 m sa dodatkom od 0,5 m za DN <700;
4.2.3.2 Standardizovane dužine za cevi sa prirubnicom
Cevi moraju biti isporučene sa standardizovanim dužinama onako kako je prikazano u tabeli 4. Tabela 4
Tip cevi DN Standardizovana dužina, Lua)
m Sa izlivenim prirubnicama 40 do 2000 0,5 ili 1 ili 2 ili 3
40 do 600 2 ili 3 ili 4 ili 5 700 do 1 000 2 ili 3 ili 4 ili 5 ili 6 Sa prirubnicama pričvršćenim vijcima ili zavarenim
prirubnicom
1 100 do 2 000 4 ili 5 ili 6 ili 7
a) Videti 3.24. Druge dužine su moguće na osnovu dogovora naručioca i isporučioca.
4.2.3.3 Standardizovane dužine spojnih delova
Spojni delovi moraju da se isporuče u standardizovanim dužinama datim u 8.3. i 8.4.
NAPOMENA Prikazane su dve serije mera, serija A koja odgovara standardu ISO 2531 i serija B, uglavnom ograničena na DN 450.
Dozvoljena odstupanja (videti 3.25) standardizovanih dužina spojnih delova serije A moraju biti onakva kakva su data u tabeli 5. Nijedno odstupanje nije dozvoljeno za spojne delove serije B. Spojni delovi moraju biti tako projektovani da se uzme u obzir dužina cevi u opsegu odstupanja: standardizovana dužina, plus ili minus dozvoljeno odstupanje; cevi moraju biti proizvedene sa projektovanim dužinama, plus ili minus odstupanja data u tabeli 6.
Tabela 5
Tip spojnog dela DN Odstupanje mm
Prirubnica sa naglavkom 40 do 1 200 ±25 Prirubnica sa krajem koji se umeće 1 400 do 2 000 ±25
Redukcioni spojni delovi
40 do 1 200 +50/–25 T-račve 1 400 do 2 000 +75/–35 Lukovi 90° (1/4) 40 do 2 000 ± (15 + 0,03 DN) Lukovi 45° (1/8) 40 do 2 000 ± (10 + 0,025 DN) 40 do 1 200 ± (10 + 0,02DN) Lukovi 22° 30’ i 11° 15' (1/6 i 1/32) 1 400 do 2 000 ± (10 + 0,025DN) 4.2.3.4 Tolerancije dužina
Granična odstupanja dužine moraju biti onakva kakva su prikazana u tabeli 6. Tabela 6
Tip odlivka Granična odstupaja mm
Cevi sa naglavkom i krajem koji se umeće (pune dužine ili skraćene) –30/+70 Spojni delovi za spajanje pomoću naglavka ±20
Cevi i spojni delovi za spajanje pomoću prirubnice ±10a)
a) Na osnovu dogovora naručioca i isporučioca, manja granična odstupanja su moguća, ali ne manja od ±3 mm za DN ≤ 600 i ±4 mm za DN > 600.
4.2.4 Pravost cevi
Cevi moraju biti prave, sa najvećim odstupanjem od 0,125 % njihove dužine.
Verifikacija ovih navedenih zahteva za pravost obično se vrši vizuelnim kontrolisanjem, ali u slučajevima sumnje ili spora odstupanje se meri u skladu sa zahtevima tačke 6.2.
4.3 Karakteristike materijala
4.3.1 Zatezne osobine
Cevi, spojni delovi i pomoćni delovi izrađeni od nodularnog liva moraju imati zatezne osobine navedene u tabeli 7.
Zatezna čvrstoća mora biti ispitana u skladu sa 6.3.
Tabela 7 Najmanja zatezna
čvrstoća, Rm MPa
Najmanje izduženje posle prekida, A %
Tip odlivka
DN 40 do DN 2 000 DN 40 do DN 1 000 DN 1 100 do DN 2 000
Centrifugalno livene cevi 420 10 7
Cevi, spojni delovi i pomoćni delovi koji nisu centrifugalno
liveni 420 5 5
Na osnovu dogovora naručioca i isporučioca može se meriti konvencionalni napon tečenja pri izduženju od 0,2 % (Rp0,2). Ovaj napon ne sme biti manji od:
— 270 MPa ako je A ≥ 12 % za DN 40 do DN 1 000 ili A ≥ 10 % za DN > 1 000; — 300 MPa u ostalim slučajevima.
Za centrifugalno livene cevi od DN 40 do DN 1 000, najmanje izduženje posle prekida mora biti 7 % za klase debljine iznad K12.
4.3.2 Tvrdoća
Tvrdoća različitih komponenata (elemenata) mora biti takva da ih je moguće seći, bušiti, izrađivati navoje i/ili mašinski obrađivati običnim alatima. U slučaju spora, tvrdoća se mora meriti metodom po Brinelu u skladu sa 6.4.
Tvrdoća po Brinelu ne sme prekoračiti vrednost od 230 HB za cevi i 250 HB za spojne i pomoćne delove. Za komponente izrađene zavarivanjem, veće vrednosti tvrdoće po Brinelu dozvoljene su u zoni uticaja toplote.
4.4 Prevlake i obloge za cevi
4.4.1 Opšte
Ako nije drugačije dogovoreno između naručioca i isporučioca, sve cevi se isporučuju sa prevlakom cinka sa spoljašne strane i završnim slojem u skladu sa 4.4.2 i unutrašnjom oblogom od cementnog maltera u skladu sa 4.4.3.
Zone spoja su zaštićene na sledeći način:
— spoljašna površina krajeva koji se umeću: isto kao i prevlaka na spoljašnosti cevi;
— prirubnice i naglavak (čelo i unutrašnja površina): prevlaka na bazi bitumena ili sintetičkih smola*),
pojedinačno ili u kombinaciji sa prvom prevlakom ili prevlakom od cinka.
Sledeće prevlake se takođe mogu koristiti u zavisnosti od spoljašnjih i unutrašnjih uslova upotrebe. a) Spoljašnje prevlake:
— prevlaka od boje bogate cinkom, sa najmanjom površinskom masom od 150 g/m2, sa završnim slojem;
— deblja prevlaka od cinka, sa najmanjom površinskom masom od 200 g/m2, sa završnim slojem; — polietilenska navlaka (kao dodatak uz prevlaku na bazi cinka sa završnim slojem);
Nacionalna fusnota
— prevlaka od cink-aluminijuma (85Zn-15Al), sa najmanjom površinskom masom od 400 g/m2, sa završnim slojem;
— prevlaka od polietilena nanesena ekstruzijom; — prevlaka od poliuretana;
— obloga od cementnog maltera ojačanog vlaknima, sa nazivnom debljinom od najmanje 5 mm; — lepljiva traka.
b) Unutrašnje prevlake (obloge):
— obloge (premaz - prevlaka) na bazi bitumena; — deblja obloga od cementnog maltera;
— obloga od cementnog maltera sa prevlakom koja zaptiva; — obloga od poliuretana.
c) Prevlake u zoni spojeva:
— prevlake na bazi epoksidnih smola; — prevlake na bazi poliuretana.
Ove spoljašnje i unutrašnje prevlake moraju biti u skladu sa zahtevima odgovarajućih EN standarda ili, kada ne postoje odgovarajući EN standardi, moraju biti u skladu sa odgovarajućim ISO ili nacionalnim standardima, ili sa odgovarajućim tehničkim propisima utvrđenim dogovorom.
Za prevlake navedene pod c), kada je to utvrđeno dogovorom naručioca i isporučioca, granično odstupanje spoljašnjeg prečnika DE kraja koji se umeće zaštićenog prevlakom može biti veće nego što je definisano u 8.1, što obezbeđuje da je mogućnost međusobnog povezivanja proizvoda osigurana.
Sve završne unutrašnje prevlake (obloge) moraju biti u skladu sa 4.1.4.
NAPOMENA 1 Područje upotrebe navedenih prevlaka i obloga dato je u Prilozima D i E.
NAPOMENA 2 Cevi sa livenim prirubnicama mogu se zaštiti prevlakom kao i spojni delovi (videti 4.5).
NAPOMENA 3 Najviša temperatura fluida može se ograničiti na 35 °C za neke polimerne prevlake. Ako se takva prevlaka koristi na višim temperaturama, moraju se izvršiti dodatna ispitivanja.
4.4.2 Spoljašnja prevlaka cinka sa završnim slojem 4.4.2.1 Opšte
Spoljašna prevlaka na centrifugalno livenim cevima od nodularnog liva mora se sastojati od sloja metalnog cinka pokrivenog završnim slojem materijala na bazi bitumena ili sintetičke smole kompatibilne sa cinkom. Potrebno je naneti oba sloja.
Cink se obično nanosi na oksidisanu površinu cevi nakon termičke obrade; po izboru proizvođača, sloj cinka je moguće naneti i na očišćene cevi. Pre nanošenja cinka potrebno je osušiti površinu cevi i ukloniti rđu i sve čestice koje sadrže ulje ili mast.
4.4.2.2 Karakteristike prevlaka
Prevlaka cinka mora da prekriva spoljašnju površinu cevi i obezbedi gust, neprekidan i ravnomeran sloj. Potrebno je da bude bez grešaka kao što su neprekrivena mesta ili loše prianjanje. Ujednačenost prevlake mora se proveriti vizuelnim kontrolisanjem. Kada se vrši merenje u skladu sa 6.6, srednja masa cinka po jedinici površine ne sme biti manja od 130 g/m2. Čistoća korišćenog cinka mora biti najmanje 99,88 %.
Završni sloj mora ravnomerno da prekriva celu površinu na kojoj je sloj metalnog cinka i mora biti bez grešaka, kao što su nepokrivena mesta ili loše prianjanje. Ujednačenost prevlake mora biti proverena vizuelnim kontrolisanjem. Kada se meri u skladu sa 6.7, srednja vrednost debljine završnog sloja ne sme biti manja od 70 µm sa najmanjom dozvoljenom lokalnom debljinom od 50 µm.
4.4.2.3 Popravke
Oštećenja prevlake tamo gde je širina površine sa koje je potpuno uklonjen cink i završnog sloja veća od 5 mm, kao i površine koje su ostale nezaštićene (npr. tokom izvršenih ispitivanja), moraju se popraviti. Popravke se moraju izvršiti:
— raspršivanjem metalnog cinka u skladu sa 4.4.2.2 ili primenom boje bogate cinkom sa najmanje 90 % cinka u masi suvog filma (prevlake) i sa srednjom masom nanesene boje koja nije manja od 150 g/m2 i — nanošenjem završnog sloja u skladu sa 4.4.2.2.
4.4.3 Unutrašnje oblaganje cementnim malterom
Ukoliko nije specificirano odgovarajućim EN standardima, unutrašnje oblaganje cevi od nodularnog liva cementnim malterom mora da bude u skladu sa sledećim zahtevima.
4.4.3.1 Opšte
Obloga od cementnog maltera na cevima od nodularnog liva mora se sastojati od homogenog sloja koji prekriva ukupnu unutrašnju površinu cevi.
Nanošenje se izvodi centrifugalno, obrtanjem cevi ili korišćenjem glave za centrifugalno raspršivanje ili kombinacijom ove dve metode. Dozvoljeno je poravnavanje zidarskom ravnalicom (lopaticom).
Pre nanošenja obloge, metalne površine moraju biti očišćene i odmašćene.
Cementni malter se sastoji od mešavine cementa, peska i vode. Ako se koriste dodaci, oni moraju odgovarati 4.1.4. i moraju biti navedeni. Odnos mase pesak/cement ne sme prekoračiti 3,5. U fazi mešanja, odnos vode i cementa zavisi od postupka proizvodnje i mora biti određen tako da bude u skladu sa 4.4.3.2. i 4.4.3.3. Cement koji se koristi mora biti jedan od onih navedenih u standardu EN 197-1 ili cement otporan prema sulfatima. Cement sa visokim sadržajem aluminijum-oksida može se koristiti za neprerađenu vodu ili za posebnu primenu na osnovu dogovora između naručioca i isporučioca. Posle zrenja obloga mora biti u skladu sa 4.1.4. Pesak koji se koristi mora biti odgovarajućeg kvaliteta i ne sme sadržati organske nečistoće ili fine čestice gline koje mogu uticati ni kvalitet obloge. Voda koja se koristi u mešavini maltera mora biti voda za piće ili voda uporedivog kvaliteta.
Nakon nanošenja sveže obloge, konrolisano zrenje*) mora se izvesti tako da obezbedi dovoljnu hidrataciju
cementa.
Gotova — završena obloga mora biti u skladu sa 4.1.4, 4.4.3.2. i 4.4.3.3. 4.4.3.2 Čvrstoća obloge
Ako se meri u skladu sa 7.1, pritisna čvrstoća cementne obloge nakon 28 dana ne sme biti manja od 50 MPa.
NAPOMENA Pritisna čvrstoća obloge je u direktnoj vezi sa ostalim funkcionalnim osobinama kao što su velika gustina, dobro vezivanje i niska poroznost.
Nacionalna fusnota
4.4.3.3 Debljina i stanje površine
Nazivna debljina obloge od cementnog maltera i njene tolerancije moraju biti onakve kakve su date u tabeli 8. Ako je izmerena u skladu sa 6.8, debljina obloge mora biti unutar određenih tolerancija.
Površina obloge od cementnog maltera mora biti ujednačena i glatka. Tragovi zidarske ravnalice, izvirivanje zrnaca peska i tekstura na površini nastali zbog načina proizvodnje su prihvatljivi. Ali tu ne smeju postojati udubljenja ili lokalne greške koje smanjuju debljinu ispod najmanje vrednosti date u tabeli 8.
Fine brazde i naprsline debljine vlasi (mikroskopske naprsline) izazvane površinom bogatom cementom mogu se pojaviti u suvim oblogama. Kada se naprsline izazvane skupljanjem materijala vezanog cementom razvijaju u suvim oblogama, širina naprsline i njeno odgovarajuće radijalno pomeranje ne smeju prekoračiti vrednosti date u tabeli 8.
Tabela 8
Mere u milimetrima
Debljina DN
Nazivna vrednost Granično odstupanjea)
Najveća širina prsline i najveća deformacija u radijalnom pravcu 40 do 300 4 –1,5 0,4 350 do 600 5 –2,0 0,5 700 do 1 200 6 –2,5 0,6 1 400 do 2 000 9 –3,0 0,8
a) Date su samo donje granične vrednosti.
NAPOMENA 1 Obloga od cementnog maltera na kraju cevi može imati najveću kosinu dužine od 20 mm.
NAPOMENA 2 Skladištenje cevi i spojnih delova u toploj, suvoj sredini može izazvati širenje metala i skupljanje maltera prouzrokujući u suvoj oblozi razvoj površina kod kojih nema međusobne veze i naprsline izazvane skupljanjem koje prekoračuju širinu datu u tabeli 8. Kada se obloga ponovo pokvasi, to prouzrokuje apsorpciju vlage i naprsline se zatvaraju približavajući se vrednostima u tabeli 8 i eventualno će se same po sebi zatvoriti.
4.4.3.4 Popravke
Popravljanje oštećenih površina obloga mora se izvršiti upotrebom ili cementnog maltera (videti 4.4.3.1) ili odgovarajućeg polimernog maltera; nanošenje može biti ručno.
Pre nanošenja maltera za popravku, oštećena površina mora biti ostrugana do neoštećene obloge ili do metalne površine i sav odstranjen materijal mora biti uklonjen. Posle izvršene popravke, obloga mora biti u skladu sa 4.4.3.1, 4.4.3.2, 4.4.3.3 i 4.1.4.
4.5 Prevlake za spojne delove i pomoćne delove
4.5.1 Opšte
Ako nije drugačije utvrđeno dogovorom proizvođača i kupca, svi spojni i pomoćni delovi i cevi koje nisu centrifugalno livene moraju se isporučiti prevučeni bojom spolja i unutra u skladu sa 4.5.2; spojni delovi mogu takođe dobiti unutrašnju oblogu od cementnog maltera u skladu sa 4.4.3, mašinski ili ručno nanesenu, kao dodatak ili kao zamenu za prevlaku boje.
Sledeće prevlake mogu se takođe isporučiti, u zavisnosti od spoljašnih i unutrašnjih uslova upotrebe: a) Spoljašnje prevlake:
— boja bogata cinkom za prevlačenje završnim slojem;
— polietilenski rukav (kao dodatak na prevlaku boje ili prevlaku boje bogate cinkom sa završnim slojem);
— deblja prevlaka sa najmanjom debljinom od 50 µm, koja se nanosi elektrolitički na peskarenu i fosfatizovanu površinu;
— lepljiva traka;
— prevlaka od epoksidne smole. b) Unutrašnje prevlake (obloge):
— deblja obloga od cementnog maltera;
— obloga od cementnog maltera sa zaptivnim slojem;
— deblja prevlaka (obloga) sa najmanjom debljinom od 50 µm, koja se nanosi elektrolitički na peskarenu i fosfatizovanu površinu;
— poliuretanska prevlaka (obloga); — prevlaka (obloga) od emajla; — prevlaka od epoksidne smole.
Ove spoljašne prevlake i unutrašnje obloge moraju se usaglasiti sa odgovarajućim evropskim standardima ili, ako nema evropskih standarda, moraju biti u skladu sa međunarodnim ili nacionalnim standardima ili sa tehničkom specifikacijom.
Sve završne prevlake (obloge) moraju biti u skladu sa tačkom 4.1.4.
NAPOMENA Područje upotrebe ovih prevlaka i obloga dato je u prilozima D i E.
4.5.2 Prevlake boje 4.5.2.1 Opšte
Materijali za prevlake moraju biti od bitumena ili na bazi sintetičkih smola. Dozvoljeni su odgovarajući dodaci (kao npr. razređivači, neorganski punioci) koji omogućavaju lakšu primenu i sušenje. Pre nanošenja prevlake površina odlivka mora biti suva, očišćena od rđe ili nenalepljenih čestica ili stranih materija kao što su ulje ili mast. Prevlaka mora biti fabrički nanesena.
4.5.2.2 Karakteristike prevlake
Prevlaka mora ujednačeno pokrivati čitavu površinu odlivka i imati gladak pravilan izgled. Sušenje mora biti dovoljno da osigura da se taj komad neće lepiti za susedni (obloženi) prevučen komad.
Ako se meri u skladu sa 6.7, glavna debljina prevlake ne sme biti manja od 70 µm, a lokalna najmanja debljina prevlake ne sme biti manja od 50 µm. Debljina prevlake na bazi sintetičke smole nanesene elektrolitički ne sme biti manja od 35 µm.
4.6 Obeležavanje cevi i spojnih delova
Sve cevi i spojni delovi moraju biti čitko i trajno obeleženi i na njima moraju da budu najmanje sledeće informacije:
— naziv i znak proizvođača; — oznaka godine proizvodnje;
— oznaka kojom se identifikuje nodularni liv; — DN;
— opseg PN prirubnica kada se primenjuju; — pozivanje na ovaj standard;
— oznaka klase centrifugalno livenih cevi kada nije K9.
Uz to, cevi čiji je DN > 300 koje su podesne za sečenje moraju biti označene (osim ako su sve cevi istog DN podesne za sečenje).
Prvih pet oznaka prethodno navedenih moraju biti odlivene ili utisnute u hladnom stanju; ostale oznake mogu se naneti nekom od metoda, tj. bojenjem na odlivku ili lepljenjem na pakovanju.
4.7 Nepropusnost
Cevi, spojni delovi i spojevi moraju biti projektovani tako da budu nepropusni za vodu pri ispitivanju dozvoljenim pritiskom (PEA):
— cevi i spojni delovi moraju biti ispitani u skladu sa 6.5 i ne smeju pokazati vidljivo curenje, znojenje ili neki drugi znak oštećenja;
— spojevi moraju ispuniti zahteve za karakteristike iz tačke 5.
5 Karakteristike koje se zahtevaju za spojeve
5.1 Opšte
Da bi se osigurala njihova pogodnost za upotrebu u području snabdevanja vodom, svi spojevi moraju potpuno ispuniti zahteve za karakteristike iz tačke 5.
Moraju biti ispitane osobine za najmanje jedan DN za svaku od grupa datih u tabeli 9. Najmanje jedan DN je predstavnik grupe kada su osobine zasnovane na istim konstrukcionim karakteristikama u celom opsegu veličine. Ako grupa sadrži proizvode različite konstrukcije i/ili proizvedene različitim postupcima, grupa mora biti razdvojena na podgrupe.
Tabela 9
DN grupe 40 do 250 300 do 600 700 do 1 000 1 100 do 2 000 DN kojem se daje prednost u svakoj grupi 200 400 800 1 600 Kada su obuhvaćene prirubnice, mora se izvršiti ispitivanje za najmanje jedan PN za svaku od grupa datih u tabeli 9. PN za ispitivanje je najveći postojeći PN za svaku konstrukciju prirubnice. Jedan PN je predstavnik grupe kada je izvođenje zasnovano na istim konstrukcionim parametrima u celom opsegu veličine. Ako grupa sadrži proizvode različite konstrukcije i/ili proizvedene različitim postupcima, grupa mora biti razdvojena na podgrupe.
Ako za proizvođača grupa sadrži samo jedan DN ili PN, taj DN ili PN se može smatrati delom susedne grupe pod uslovom da je prema istom projektu i proizveden istim postupkom.
5.2 Savitljivi spojevi
5.2.1 Opšte
Svi spojevi moraju biti projektovani tako da budu potpuno savitljivi, zbog čega dozvoljeni uglovi skretanja koje je propisao proizvođač ne smeju biti manji od:
— 3°30′ za DN 40 do DN 300; — 2°30′ za DN 350 do DN 600; — 1°30′ za DN 700 do DN 2 000.
Svi spojevi moraju biti projektovani tako da obezbede dovoljno aksijalno pomeranje; dopušteno povlačenje mora biti propisano od strane proizvođača.
NAPOMENA Ova odobrenja za instalirani cevovod usklađena su sa pokretima tla i/ili termičkim pojavama bez izazivanja dodatnih napona.
5.2.2 Uslovi ispitivanja
Moraju biti ispitane osobine svih projektovanih spojeva pod najnepovoljnijim dozvoljenim uslovima primene i pomeranja spoja kao što je navedeno ispod:
a) spoj sa najvećim prstenastim zazorom (videti 5.2.3.1) poravnat, pomeren do dozvoljene vrednosti koju je deklarisao proizvođač i podvrgnut smicanju (videti 5.2.3.3);
b) spoj sa najvećim prstenastim zazorom (videti 5.2.3.1) pomeren do dozvoljene vrednosti koju je deklarisao proizvođač (videti 5.2.1).
Spojevi ne smeju pokazivati vidljive tragove curenja, a cevi i spoljni delovi koji se ispituju sa spojevima ne smeju pokazati nikakva oštećenja kada su podvrgnuti ispitivanjima datim u tabeli 10.
Tabela 10
Ispitivanje Zahtevi ispitivanja Uslovi ispitivanja ispitivanja Metoda Spojevi sa najvećim
prstenastim zazorom, poravnati i pomereni sa smičućim opterećenjem 1. Pozitivan unutrašnji
hidrostatički pritisak Ispitni pritisak: (1,5 PFA + 5) bar Trajanje ispitivanja: 2 h Bez vidljivog curenja
Spojevi sa najvećim prstenastim zazorom, pomereni
Prema 7.2
2. Negativan unutrašnji
pritisak Ispitni pritisak: –0,9 bar a) Trajanje ispitivanja: 2 h
Najveće promene pritiska tokom perioda ispitivanja: 0,09 bar
Spojevi sa najvećim prstenastim zazorom, poravnati i pomereni sa smičućim opterećenjem Prema 7.3 Spojevi sa najvećim prstenastim zazorom, pomereni 3. Pozitivan spoljašni
hidrostatički pritisak Ispitni pritisak: 2 bar Trajanje ispitivanja: 2 h Bez vidljivog curenja
Spojevi sa najvećim prstenastim zazorom*) poravnati i pomereni sa smičućim opterećenjem Prema 7.4 4. Promenljiv unutrašnji
hidrostatički pritisak 24 000 ciklusa Ispitni pritisak: između PMA i (PMA – 5) bar
Bez vidljivog curenja
Spojevi sa najvećim prstenastim zazorom, poravnati i pomereni sa smičućim opterećenjem
Prema 7.5
a) 0,9 bar ispod atmosferskog pritiska (približno 0,1 bar apsolutnog pritiska).
Ispitivanje 3 (pozitivan spoljašnji pritisak) ne zahteva se za mehaničke spojeve, pod uslovom da su bili podvrgnuti ispitivanju karakteristika prema 1 i 2.
Ispitivanje 4 (ciklični unutrašnji hidrostatički pritisak) ne zahteva se za:
— spojeve koji uspešno funkcionišu u periodu od 10 godina pre datuma prvog objavljivanja ovog standarda;
— spojeve koji su već imali uspešno ispitivanje karakteristika prema ispitivanju 4 definisanom u prvom izdanju ovog standarda.Parametri ispitivanja
5.2.3.1 Prstenasti zazor
Ispitivanje osobina svih spojeva mora biti u krajnjim tolerancijama proizvođača tako da je početni razmak između zaptivnih površina naglavka i kraja koji se uvlači jednak najvećoj projektovanoj vrednosti plus 0 %, minus 5 %. Dozvoljava se mašinska obrada unutrašnje površine naglavka da bi se ostvarili zahtevani prstenasti zazori (početni granični uslovi) za ispitivanje karakteristika, pri čemu rezultujući prečnik može biti neznatno van standardnih normalnih proizvođačkih tolerancija.
5.2.3.2 Debljina cevi
Kod svih spojeva moraju biti ispitane karakteristike sa srednjom debljinom zida kraja cevi od livenog gvožđa (na dužini od 2 DN, u milimetrima, od čela kraja koji se uvlači) jednakoj najmanjim specificiranim vrednostima za cevi za koje je spoj projektovan plus 10 %, minus 0 %. Dozvoljeno je da se kraj ispitivane cevi koji se uvlači mašinski obradi brušenjem da bi se postigla zahtevana debljina.
Nacionalna fusnota
5.2.3.3 Smicanje
Moraju biti ispitane karakteristike svih spojeva sa rezultujućom silom smicanja u njutnima, kroz spoj ne manji od 50 DN, uzimajući u obzir masu cevi, njen sadržaj i geometrijski oblik ispitnog sklopa (videti 7.2).
5.3 Savitljivi spojevi sa ograničenim pomeranjem
Svi savitljivi spojevi sa ograničenim pomeranjem moraju biti projektovani tako da budu barem poluelastični i zbog toga dozvoljeni ugao skretanja koji je potvrdio proizvođač ne sme biti manji od polovine vrednosti prikazane u 5.2.1.
Moraju se ispitati karakteristike savitljivih spojeva sa ograničenim pomeranjem svih konstrukcija u skladu sa 7.2 do 7.5 prateći zahteve iz 5.2.2 i 5.2.3 osim što:
— preporučeni uslovi iz 5.2.2 a) ne smeju biti primenjeni;
— ne sme biti spoljašnjeg aksijalnog ograničenja pomeranja pri ispitivanju pozitivnim unutrašnjim pritiskom, tako da su spojevi potpuno izloženi aksijalnoj sili.
Tokom ispitivanja pozitivnim unutrašnjim pritiskom, aksijalno kretanje mora težiti postojanoj vrednosti i zaustavljanju.
Ako su mehanizam ograničavanja pomeranja i zaptivna komponenta spoja sa ograničenim pomeranjem nezavisni, takav spoj ne mora se izlagati ispitivanju 2 i ispitivanju 3 iz 5.2.2 ako spoj bez ograničenog pomeranja ispunjava zahteve ovih ispitivanja.
5.4 Spojevi sa prirubnicama
Da bi se prikazala njihova čvrstoća i nepropusnost u uslovima rada, spojevi sa prirubnicama moraju biti podvrgnuti ispitivanju karakteristika. Kada se ispituju u skladu sa 7.6, ne smeju pokazati vidljivo curenje pod kombinovanim dejstvom unutrašnjeg hidrostatičkog pritiska i momenta savijanja datog u tabeli 11, gde je: — pritisak (1,5 PN + 5) bar;
— odgovarajući moment savijanja dobijen sabiranjem momenata savijanja prouzrokovanih masom komponenata i vode u ispitnom sklopu i mogućeg spoljašnjeg opterećenja izračunatog kao funkcija dužine raspona nepoduprtog dela ispitnog uređaja (videti 7.6).
NAPOMENA Momenti savijanja dati u tabeli 11 jednaki su njihovoj rezultanti prouzrokovanoj masom cevi i vode u nepoduprtoj cevi dužine L između prostih oslonaca, sa:
— L = 8 m za DN ≤ 250; — L = 12 m za DN ≥ 300. Tabela 11 DN Moment savijanja kN ⋅ m DN Moment KN ⋅ m savijanja 40 0,7 500 63 50 0,9 600 87 60 1,3 700 116 65 1,4 800 146 80 1,8 900 181 100 2,3 1 000 222 125 2,9 1 100 265 150 4,0 1 200 313 200 6,0 1 400 423 250 8,6 1 500 475 300 26,0 1 600 548 350 33,8 1 800 625 400 42 2 000 770 450 51
5.5 Cevi sa pirubnicama pričvršćenim vijcima ili sa zavarenim prirubnicama
Da bi se prikazali čvrstoća i nepropusnost spoja prirubnice i cevi u strogim uslovima rada, cevi sa prirubnicama pričvršćenim vijcima ili zavarenim moraju biti izložene ispitivanju karakteristika. Kada su ispitane u skladu sa 7.7, one ne smeju pokazati tragove vidljivog curenja pod kombinovanim delovanjem hidrostatičkog unutrašnjeg pritiska do 2 PN (u barima) i spoljašnjeg opterećenja dovoljnog da prouzrokuje momente savijanja date u tabeli 12. Proračun primenjenog spoljašnjeg opterećenja mora uzeti u obzir moment savijanja nastao usled mase komponenata i vode u ispitnom sklopu.
NAPOMENA 1 Cevovodi sa prirubnicama u radu mogu biti izloženi velikim momentima savijanja prouzrokovanim velikim rasponima nepoduprtog dela i/ili slaganjem oslonaca.
NAPOMENA 2 Momenti savijanja dati u tabeli 12 su četiri puta veći od rezultujućih momenata prouzrokovanih masom cevi i vode u nepoduprtoj cevi dužine L između prostih oslonaca, sa:
— L = 8 m za DN ≤ 250; — L = 12 m za DN ≥ 300. Tabela 12 Najmanje rastojanje Ya) (mm) DN Moment savijanja kN ⋅ m Klasa 40 K9 K10 40 2,9 128 132 132 50 3,7 131 135 135 60 5,2 134 139 139 65 5,6 135 140 140 80 7,2 139 145 145 100 9,3 144 150 150 125 11,6 149 156 156 150 16,0 155 161 163 200 24,0 165 171 176 250 34,2 175 183 188 300 104 186 194 201 350 135 200 205 212 400 168 214 216 224 450 205 — 227 235 500 251 — 238 247 600 348 — 259 270 700 463 — 281 292 800 584 — 302 315 900 724 — 323 337 1 000 886 — 343 359 1 100 1 060 — 364 381 1 200 1 250 — 385 403 1 400 1 690 — 427 447 1 500 1 900 — 447 469 1 600 2 190 — 468 491 1 800 2 500 — 509 535 2 000 3 080 — 551 579 a) Videti 7.7.
6 Metode ispitivanja
6.1 Mere cevi
6.1.1 Debljina zidaDebljina zida cevi mora biti saglasna sa onom koju navodi proizvođač. On može upotrebiti kombinaciju različitih načina, npr. direktno merenje debljine zida mehaničkim ili ultrazvučnim merenjem.
Debljina zida cevi od livenog gvožđa mora biti izmerena odgovarajućom opremom sa graničnom greškom od ±0,1 mm.
6.1.2 Spoljašnji prečnik
Cevi sa naglavkom i krajem koji se umeće moraju biti izmerene po obimu, na kraju koji se umeće pomoću trake, ili kontrolisane pomoću kalibra. Pored toga, moraju da se vizuelno kontrolišu za utvrđivanje ovalnosti kraja koji se umeće i u slučaju sumnje, najveća i najmanja osa kraja koji se umeće mora da se izmeri odgovarajućom opremom ili on mora da se kontroliše pomoću kalibra.
6.1.3 Unutrašnji prečnik
Svi unutrašnji prečnici obloženih cevi moraju da se izmere pomoću odgovarajuće opreme: ili
a) moraju da se izvrše dva merenja pod pravim uglom na poprečnom preseku koji je na 200 mm ili više od kraja čela. Tada se mora izračunati srednja vrednost ova dva merenja;
ili
b) kalibar mora da prođe duž spoljašnje cevi po sistemu prolazi/ne prolazi. 6.1.4 Dužina
Dužina cevi sa naglavkom i delom koji se umeće mora da se izmeri odgovarajućom opremom: — na jednoj cevi iz prve skupine cevi livenih od novog liva za cevi u livenom stanju;
— na prvoj cevi za cevi koje se sistematski seku na određenu dužinu.
6.2 Pravost cevi
Cevi se moraju valjati na dva portala ili rotirati oko svoje ose na valjcima, koji su, u oba slučaja, odvojeni na rastojanju ne manjem od dve trećine standardizovane dužine cevi.
Tačka najvećeg odstupanja od pravca ose mora biti određena i mora da se izmeri odstupanje u toj tački.
6.3 Ispitivanje zatezanjem
6.3.1 Uzorci
Debljina uzorka i prečnik epruvete za ispitivanje moraju biti onakvi kakvi su dati u tabeli 13. 6.3.1.1 Centrifugalno livene cevi
Uzorak mora da se iseče od kraja cevi koji se umeće. Uzorak može da se seče paralelno ili upravno na osu cevi, ali u slučaju odstupanja, mora da se koristi uzorak paralelan sa osom.
6.3.1.2 Cevi koje nisu centrifugalno livene, spojni delovi i pomoćni delovi
Prema izboru proizvođača, uzorci se moraju liti ili zajedno sa livenim komadima ili odvojeno. U tom slučaju oni se moraju liti od istog metala koji se upotrebljava za odlivke. Ako se odlivci podvrgavaju termičkoj obradi, uzorci se moraju podvrgnuti istom ciklusu termičke obrade.
6.3.2 Priprema epruvete za ispitivanje
Epruvete za ispitivanje moraju se dobiti od svakog uzorka koji predstavlja metal, mašinskom obradom na srednjoj debljini uzorka, sa cilindričnim delom koji ima prečnik dat u tabeli 13.
Epruveta za ispitivanje mora imati tačno izmerenu dužinu koja je jednaka najmanje petostrukom nazivnom prečniku epruvete za ispitivanje. Krajevi epruvete za ispitivanje moraju biti takvi da odgovaraju mašini za ispitivanje.
Ako je određeni prečnik epruvete za ispitivanje veći od 60 % izmerene najmanje debljine uzorka, dozvoljava se mašinski obrađena epruveta za ispitivanje sa manjim prečnikom.
Tabela 13 Tip odlivka Nazivni prečnik
epruvete za ispitivanje mm Granično odstupanje prečnika mm Tolerancija oblikaa) mm Centrifugalno livene cevi sa debljinom
zida (mm): — manjom od 6 2,5 — od 6 do 8, ali ne uključujući 8 3,5 — od 8 do 12, ali ne uključujući 12 5,0 — 12 i većom 6,0 ±0,06 0,03
Cevi, spojni i pomoćni delovi, koji nisu centrifugalno liveni:
— uzorci liveni zajedno uz odlivak 5,0 ±0,06 0,03 — posebno liveni uzorci:
— uzorak debljine 12,5 mm za odlivak debljine manje od 12 mm
6,0 ±0,06 0,03
— uzorak debljine 25 mm za odlivak debljine 12 mm i veće
12,0 ili 14,0 ±0,09 ±0,09 0,04 0,04
a) Najveća razlika između najmanjeg i najvećeg izmerenog prečnika epruvete za ispitivanje.
Zatezna čvrstoća mora biti izračunata ili iz nazivnog prečnika epruvete za ispitivanje posle mašinske obrade sa tolerancijama datim u tabeli 13 ili, ako to nije slučaj, od stvarnog prečnika epruvete za ispitivanje izmerenog pre ispitivanja; stvarni prečnik mora biti izmeren sa graničnom greškom ≤0,5 % i mora biti u granicama od ±10 % nazivnog prečnika.
6.3.3 Uređaj i metoda ispitivanja
Ispitivanje zatezanjem mora biti izvršeno u skladu sa EN 10002-1. 6.3.4 Rezultati ispitivanja
Rezultati ispitivanja moraju biti u skladu sa tabelom 7. Ako nisu u skladu, proizvođač mora:
a) u slučaju kada metal ne odgovara zahtevanim mehaničkim osobinama, istražiti da se utvrdi razlog i osigura da se svi odlivci u skupini ili ponovo termički obrade ili odbace. Odlivci koji su ponovo termički obrađeni ponovo se ispituju u skladu sa 6.3;
NAPOMENA Proizvođač može da ograniči količinu za odbacivanje vršeći ispitivanja dok odbačena skupina odlivaka ne bude zaokružena zadovoljavajućim rezultatom ispitivanja na svakom kraju intervala koji je u pitanju, u cilju proizvodnje.
b) u slučaju greške na epruveti za ispitivanje, mora se izvršiti novo ispitivanje. Ako je ono u redu, skupina je prihvatljiva, ako ne, proizvođač može da odluči kao pod a).
6.4 Tvrdoća po Brinelu
Kada se vrši ispitivanje tvrdoće po Brinelu (videti 4.3.2), ono mora biti izvršeno ili na razmatranom odlivku ili na uzorku isečenom od odlivka. Površina mora biti prikladno pripremljena laganim lokalnim brušenjem, a ispitivanje mora biti izvršeno u skladu sa EN ISO 6506-1, upotrebom čelične kuglice prečnika 2,5 mm, 5 mm ili 10 mm.
6.5 Ispitivanje nepropusnosti cevi i spojnih delova kod proizvođača (u fabrici)
6.5.1 Opšte
Cevi i spojni delovi moraju biti ispitani u skladu sa 6.5.2 i 6.5.3, respektivno. Ispitivanje mora biti izvršeno na svim cevima i spojnim delovima pre nanošenja spoljašnih i unutrašnjih obloga, osim za cevi koje se prevlače metalnim cinkom, što može biti izvršeno pre ispitivanja.
Uređaji za ispitivanje moraju biti prikladni za primenu navedenih ispitnih pritisaka za cevi i/ili spojne delove. Oni moraju biti opremljeni industrijskim merilima pritiska sa dozvoljenom greškom od ±3 %.
6.5.2 Centrifugalno livene cevi
Unutrašnji hidrostatički pritisak mora se podizati postepeno dok ne dostigne fabrički ispitni hidrostatički pritisak dat u tabeli 14, koji se ne menja dovoljno dugo tako da omogućava vizuelno kontrolisanje tela cevi. Ukupno trajanje ciklusa delovanja pritiska ne sme biti manje od 15 s, uključujući 10 s pod ispitnim pritiskom.
Tabela 14
Najmanji pritisak ispitivanja u fabrici bar
Centrifugalno livene cevi Cevi koje nisu centrifugalno livene i spojni delovia)
DN
Klasa 40 K < 9 K ≥ 9 Sve klase debljine
40 do 300 40 0,5 (K + 1)2 50 25b)
350 do 600 40c) 0,5 K2 40 16
700 do 1 000 0,5 (K – 1)2 32 10
1 100 do 2 000 0,5 (K – 1)2 25 10
a) Fabrički hidrostatički ispitni pritisak manji je za spojne delove nego za cevi zato što oblik spojnog dela otežava da se osigura izdržljivost na visokom unutrašnjem pritisku tokom ispitivanja.
b) 16 bar za cevi i spojne delove sa PN 10 prirubnicama. c) Najveći DN za klasu cevi 40 je DN 400.
6.5.3 Cevi koje nisu livene centrifugalno i spojni delovi
Po slobodnom izboru proizvođača one se moraju podvrgnuti ispitivanju hidrostatičkim pritiskom, ispitivanju vazduhom ili ispitivanju odgovarajućih karakteristika vakuumom.
Kada se vrši ispitivanje hidrostatičkim pritiskom, mora da se vrši na isti način kao za centrifugalno livene cevi (videti 6.5.2), osim za ispitne pritiske koji moraju biti onakvi kakvi su dati u tabeli 14.
Kada se vrši ispitivanje vazduhom, to mora biti sa unutrašnjim pritiskom od najmanje 1 bar i pri vizuelnom kontrolisanju koje nije kraće od 10 s; za otkrivanje curenja, odlivci moraju biti ili ujednačeno obloženi sa svoje spoljašnje strane odgovarajućim penušavim sredstvom ili potopljeni u vodu.
NAPOMENA Metoda ispitivanja vakuumom nije određena do datuma izdavanja ovog standarda. Ona mora biti zasnovana na otkrivanju curenja poznatog gasa, kada je odlivak izložen vakuumu, na bilo koji način, bilo sa unutrašnje bilo sa spoljašnje strane, a strana koja nije izložena vakuumu mora biti izložena poznatom gasu.
6.6 Masa cinka
Pravougaona oznaka poznate mase po jedinici površine mora biti prikačena uzdužno duž ose cevi pre njenog prolaska kroz opremu za nanošenje prevlake. Posle prevlačenja cinkom i obrezivanja, veličina oznake mora biti 500 mm × 50 mm. Ona mora biti izmerena na vagi koja ima graničnu grešku ±0,01 g.
