www.smeits.rs
Nove tehnologije
3D projektovanje procesnih
postrojenja
Inženjerska praksa
Optimizacija klipnih
kompresora u procesnoj
industriji
Pumpe - izbor i
specifik acija
ISSN 2217-2319
Aktuelno
TEHNIKA
BROJ 1 jun 2011. GODINA 23.PROCESNA
PROCESNA
TEHNIKA
broj 1, jun 2011. godina 23.
SADRŽAJ:
32
Sigurnosni diskovi – Osnovni pojmovi i primenaKOLUMNE
UVODNIK PROCESING INŽENjERSKA KNjIŽARA EKONOMSKI INDIKATORIPROCESNA TEHNIKA jun 2011. 3
INŽENjERSKA PRAKSA
14
Umeci za poboljšanje isticanja rastresitih materijala iz bunkera i silosa36
3D projektovanje procesnih postrojenja pomoću specijalizovanih softverskih aplikacija najnovije generacije18
Heuristička pravila za procesnu opremu26
Optimizacija klipnih kompresora u procesnoj industriji10
Izdavač:
Savez mašinskih i elektrotehničkih inženjera Srbije (SMEITS)
Kneza Miloša 7a/II, 11000 Beograd
FOND ING - fond za unapređenje procesnog i en-ergetskog inženjerstva i zaštite životne sredine Radoja Domanovića 16, 11000 Beograd
Glavni i odgovorni urednik:
Srbislav Genić Saradnici: Aleksandar Petrović Ilija Kovačević Dejan Radić Tehnički urednik: Ivan Radetić Web tim: Stevan Šamšalović Za izdavača: Miloš Galebović Kontakt [email protected] Publikacija je besplatna. Sadržaj publikacije je zaštićen.
Korišćenje materijala je dozvoljeno isključivo uz saglas-nost autora.
Na osnovu mišljenja Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije, broj 413-00-1468/2001-01 od 29. ok-tobra 2001, časopis “Procesna tehnika“ je oslobođen plaćanja poreza na promet roba na malo, kao publikacija od posebnog
interesa za nauku.
OGLAŠIVAČI
ALTIM CWG BALKAN ELEKTROVOJVODINA ELMARK
IMI INTERNATIONAL LINDE GAS SRBIJA MESSER MIKRO KONTROL PANKLIMA PETROPROCESS PROING PROTENT RB KOLUBARA SAGAX SGS TE NIKOLA TESLA TERMOVENT KOMERC ZAVOD ZA ZAVARIVANJE WILO
CIP -- Katologizacija u publikaciji Narodna biblioteke Srbije, Beograd 62
PROCESNA tehnika: naučno-stručni časopis / glavni i od-govorni urednik Srbislav Genić – God.1 br. 1 (septembar 1985) - . - Beograd (Kneza Miloša 7a/II) : Savez mašinskih i elektrotehničkih inženjera i tehničara Srbije, 1985 - (elektron-ska publikacija) – 27cm
šestomesečno (jun i decembar)
ISSN 2217-2319 (Online) = Procesna tehnika(Online) COBISS.SR-ID 4208130
42
Pregled kriterijalnih relacija za određivanje koeficijenta prelaza toplote i koeficijenta trenja pri jednofaznom strujanju fluida kroz cevne zmije46
Ekonomska analiza procesnih postrojenja – trend u 2010. godiniPROCESNE TEHNOLOGIJE I
NOVI PROIZVODI
EKONOMSKI INDIKATORI
4 jun 2011. PROCESNA TEHNIKA
Uvodnik
PT
Uvodnik
Poštovane koleginice i kolege,
N
ačin izražavanja u različitim oblastima tehnike je veoma jednostavan i prilično uprošćen u odnosuna govorni jezik ili jezik koji se koristi u drugim oblastima ljudske delatnosti. U kombinaciji sa brojevima, koji su neophodni prateći elemenat svih tehničkih tekstova, jezik tehnike na prilično jednostavan i jednoznačan način treba da opisuje tehničke uređaje i sisteme, da iznosi zapažanja o njiho-vom radu, uočenim nedostacima, mogućnostima poboljšanja, itd.
U pravnom smislu tehnički termini imaju jedinstveno značenje propisano zakonima, pravilnicima i standardima, pa tako tehnička terminologija ima svoj specijalizovani rečnik, koji ne mora da važi u drugim oblastima života. Radi kvalitetne i sažete komunikacije precizni tehnički termini (i njihove formalno priznate i dokumentovane definicije) moraju biti podržani od strane najobrazovanijeg dela javnosti, a u tehnici su to inženjeri. Ostali pojmovi koji se u tehnici koriste, a pogotovo u terenskom radu ili u komunikaciji sa nedo-voljno tehnički obrazovanom populacijom, mogu imati i druga značenja i veoma često se direktno preuz-imaju iz drugih jezika. Npr. u oblasti mašinske tehnike postoji veliki broj termina koji se koristi u našoj zemlji, a da nemaju nikakve veze sa našim jezikom: prirubnica = flanša = flange (engleski), zaptivač = dihtung = dichtung (nemački).
Postoji nekoliko jednostavnih pravila koja se koriste u tehničkom izražavanju. Jedno od njih je korišćenje pasiva umesto aktiva. Na primer:
• aktiv: Izmerili smo debljinu zida posude 6 mm. • pasiv: Izmerena debljina zida posude iznosi 6 mm.
U prvoj rečenici, subjekat mi, deluje na posudu koja predstavlja objekat, dok je merenje akcija (dejstvo). U drugoj rečenici subjekat je posuda i nema akcije; pasivna konstrukcija podrazumeva akciju. U tehnici prva rečenica se smatra nepoželjnom, jer se odnosi na njenog autora (mi). Većina nastavnika i profesora od svo-jih slušalaca (učenika i studenata) traži da se koristiti drugi primer, jer je od veće važnosti šta je urađeno (u primeru šta je izmereno), nego ko je nešto uradio. Ako je neophodno da se pomene vršilac radnje, koristi se sledeća konstrukciju: Izmerena debljina zida posude, od strane ...., iznosi 6 mm.
Od važnosti je i ton kojim se autor teksta obraća čitaocu, jer pokazuje istovremeno i odnos autor - čitalac. Ton kojim se piše treba da bude profesionalan i jezgrovit, i ne sme ostavljati dilemu bilo kakve vrste. Čitanjem tuđih tekstova stiče se pojam kako treba koristiti ton obraćanja potencijalnom čitaocu. Na primer:
• kolokvijalni ton: Hemijska reakcija se ne može ostvariti bez odgovarajuće temperature, pritiska i prisustva reaktanata.
• stručni ton: Neophodan uslov za odvijanje hemijske reakcije su odgovarajući radni uslovi: tempera-tura, pritisak i koncentracije reaktanata.
Postoji i problem u stilskom balansiranju raspoloženja, što je posebno važno za zaključke tekstova, kada je potrebno ukratko protumačiti glavne rezultate rada. Na primer:
• grandiozni stil: Rezultati sprovedenih 8 merenja nas dovode do zaključka da je lokalni otpor klapne u tesnoj vezi sa prečnikom klapne i brzinom strujanja.
• depresirajući stil: Na osnovu samo 8 izvršenih merenja nismo u mogućnosti da sa sigurnošću povežemo lokalni otpor klapne sa prečnikom klapne i brzinom strujanja.
• balansirani stil: Na osnovu 8 izvršenih merenja, a imajući u vidu iskustva drugih istraživača, sa ve-likom sigurnošću se pretpostavlja da ključni uticaj na lokalni otpor klapne imaju njen prečnik i brzina
Uvodnik
PT
PROCESNA TEHNIKA jun 2011. 5
janja fluida, ali je neophodno izvršiti dalja istraživanja radi uspostavljanja statistički čvrste veze pomenutih parametara.
Postoji i ceo niz drugih pravila o kojima treba voditi računa pri pisanju tehničkih tekstova, koja se tiču formiranja pasusa, navođenja literature, upotrebe mernih jedinica, itd. Takođe, postoji i niz grešaka koje se često ponavljaju u tehničkim tekstovima:
• umesto „brojna vrednost“ treba pisati „brojčana vrednost“;
• umesto „velika većina podataka“ treba pisati samo „većina podataka“;
• umesto „veliki pritisak“ treba pisati „visok pritisak“ što važi i za druge veličine stanja; • umesto „konstruktivne karakteristike“ treba pisati „konstrukcione karakteristike“.
Ovakvih primera ima previše da bi bili navedeni u ovom uvodniku, ali se nadam da je jasno da se lica koja se bave tehnikom, a pre svega inženjeri, moraju obrazovati i u ovom smislu, pre svega radi uspešnijeg obavljanja svog posla, a samim tim i zbog podizanja ugleda inženjerske struke.
Srbislav Genić, glavni i odgovorni urednik
Pristupnica u članstvo Saveza mašinskih i elektrotehničkih inženjera i tehničara Srbije (SMEITS)
Procesna tehnika
PT
Br. Ime i prezime Preduzeće, adresa
1 Srbislav Genić Mašinski fakultet Beograd, Kraljice Marije 16, Beograd 2 Branislav Jaćimović Mašinski fakultet Beograd, Kraljice Marije 16, Beograd
3 Ioan Laza Universitatea “Politehnica” dinTimisoara, Facultatea de Mecanica, B-dul M. Viteazu 1, Timisoara
4 Radenko Rajić VIŠSS TEHNIKUM TAURUNUM, Nade Dimić 4, Zemun - Beograd 5 Ivan Radetić Pro-Ing, Zaplanjska 86, Beograd
Br. Ime i prezime Preduzeće, adresa
1 Aleksandar Dedić Šumarski fakultet Beograd, Kneza Višeslava 1, Beograd 2 Aleksandar Stanković SAGAX, Radoja Domanovića 16, Beograd
3 Blagoje Ćirković BET, Tadeuša Košćuška 55, Beograd
4 Bojan Nikolić JKP Beogradske elektrane, Savski nasip 11, Novi Beograd
5 Branko Živanović Naftna industrija Srbije, RN Pančevo, Spoljnostarčevačka 199, Pančevo 6 Vojislav Genić Siemens IT Solutions and Services
7 Goran Bogićević JKP Beogradske elektrane, Savski nasip 11, Novi Beograd 8 Goran Vujnović Aqua Interma Inženjering, Bulevar oslobođenja 337c, Beograd 9 Darko Jovanović SGS Beograd, Bože Janković 39, Beograd
10 Dejan Gazikalović FRIGOMEX, Mihaila Šolohova 66c, Beograd 11 Dejan Cvjetković CD System, Jovana Rajića 5b, Beograd 12 Dimitrije Đorđević Termoenergetika, V.J. 1/IV, Lučani
13 Dorin Lelea Universitatea “Politehnica” dinTimisoara, Facultatea de Mecanica, B-dul M. Viteazu 1, Timisoara
14 Dušan Elez ATM Control Beograd, Bulevar Mihajla Pupina 129, Novi Beograd 15 Zoran Bogdanović Pionir Beograd, Fabrika Subotica, Senćanski put 83, Subotica 16 Zoran Nikolić Messer Tehnogas, Banjički Put 62, Beograd
17 Ilija Kovačević Pro-Ing, Zaplanjska 86, Beograd
18 Ljubiša Vladić JKP Beogradske elektrane, Savski nasip 11, Novi Beograd 19 Marko Malović Messer Tehnogas, Banjički Put 62, Beograd
20 Miloš Banjac Mašinski fakultet Beograd, Kraljice Marije 16, Beograd 21 Miroslav Stanojević Mašinski fakultet Beograd, Kraljice Marije 16, Beograd
22 Mihajlo Milovanović NESTLÉ ICE CREAM SRBIJA Beograd, Banovački put bb, Stara Pazova 23 Nebojša Pantić Messer Tehnogas, Banjički Put 62, Beograd
24 Nenad Petrović LABELPRO, Carice Milice 11, Beograd
25 Nenad Ćuprić Šumarski fakultet Beograd, Kneza Višeslava 1, Beograd
26 Predrag Milanović Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, Njegoševa 12, Beograd 27 Rade Milenković Paul Scherrer Institut, WBBA 203, 5232 Villigen-PSI, Switzerland 28 Radoje Raković Pro-Ing, Zaplanjska 86, Beograd
29 Saša Jakimov TRACO, Ljube Davidovića 55/6, Beograd
30 Suzana Mladenović Vatrosprem proizvodnja, Kumodraška 240, Beograd
Redakcioni odbor
Izdavački savet
Društvo za procesnu tehniku
PT
Sreda , 1. jun 2011.
10.00–14.00 Prijavljivanje učesnika i uručivanje kongresnog materijala
12.00–14.00 Okrugli sto i odabrano tematsko predavanje – Oprema pod pritiskom
– Direktive Evropske unije i nacrti nacionalnih Pravilnika Moderatori: Zoran Bakić, Aleksandar Petrović,
Bogdan Gnjatović, Ilija Kovačević 14.00–15.00 Otvaranje 24. kongresa – Procesinga 2011
Uvodna reč, predsednika Organizacionog odbora Predstavljanje programa rada Kongresa
Obraćanje počasnih gostiju, predstavnika pokrovitelja i sponzora
Zvanično otvaranje Kongresa Dodela povelja:
1. najboljim studentima
2. za doprinos u oblasti procesne tehnike 15.00–17.00 Koktel dobrodošlice
17.00–18.30 Okrugli sto Oprema pod pritiskom – pitanja i odgovori
Poštovane koleginice i kolege,
D
vadeset četvrti međunarodni kongres o procesnoj industriji – Procesing 2011, u organizaciji SMEITS-a,Društva za procesnu tehniku – održaće se u hotelu NORCEV***, u Nacionalnom parku Fruška gora, od 1. do 3. juna 2011. Težište rada Kongresa čine radovi sa tematikom inženjerske prakse vezane za prob-lematiku, stanje i izglede u procesnoj industriji.
Naučno-stručni i Organizacioni odbori izabrali su tematske oblasti Procesinga 2011, koje pokrivaju praktično sve domene procesnog inženjerstva. Poželjno je da radovi koji se pripremaju za skup budu ve-zani za primenu inženjerskih znanja potrebnih pri rešavanju problema u oblastima: projektovanja i razvoja procesa i postrojenja procesne i drugih industrija; konstruisanja mašina, aparata i uređaja; pripreme i vođenja izgradnje i montaže industrijskih postrojenja; industrijskih i laboratorijskih merenja; ispitivanja i atestiranja materijala, proizvoda, mašina i aparata; istraživanja i razvoja nove opreme i industrijskih siste-ma; nastave u školama i na fakultetisiste-ma; organizacije i upravljanja.
Pozivamo vas na saradnju u pripremama i održavanju Procesinga 2011, sa uverenjem da ovaj naš tradicionalni skup ima značajnu ulogu u razvoju procesne tehnike i industrije.
ORGANIZACIONI ODBOR Procesinga 2011
24. međunarodni kongres o procesnoj industriji
Procesing ’11
Društvo za procesnu tehniku
PT
Četvrtak , 2. jun 2011.
9.00–10.30 Izlaganje radova 3.1–3.10 III tematske grupe: PROJEKTOVANjE, IZGRADNjA, EKSPLOATACIJA I
ODRŽAVANjE PROCESNIH POSTROJENjA Sala I(velika sala) 9.00–10.30 Izlaganje radova 4.1–4.10 IV tematske grupe: KONSTRUISANjE, IZRADA, ISPITIVANjE I MONTAŽA
PROCESNE OPREME Sala II
10.30–10.45 Pauza
10.45–12.00 Predstavljanje sponzora
12.00–12.15 Pauza
12.15–14.00 Izlaganje radova 2.1–2.10 II tematske grupe: PROCESNE TEHNOLOGIJE Sala I (velika sala) 12.15–14.00 Izlaganje radova 3.11–3.14 III tematske grupe: PROJEKTOVANjE, IZGRADNjA, EKSPLOATACIJA I
ODRŽAVANjE PROCESNIH POSTROJENjA
Izlaganje radova 4.11–4.13 IV tematske grupe: KONSTRUISANjE, IZRADA, ISPITIVANjE I MONTAŽA PROCESNE OPREME
Izlaganje radova 5.1–5.4 V tematske grupe: INŽENjERSTVO ŽIVOTNE SREDINE I ODRŽIVI RAZVOJ, ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE, ZAŠTITA RADNE SREDINE, RACIONALNO KORIŠĆENjE ENERGIJE, OB-NOVLjIVI IZVORI ENERGIJE
Sala II
14.00–15.00 Izlaganje radova 2.1–2.10 II tematske grupe: PROCESNE TEHNOLOGIJE Sala I (velika sala)
15.00–19.00 Izlet Sala I
(velika sala) 15.00–19.00 Svečana večera
Petak , 3. jun 2011
9.00–10.30 Izlaganje radova 5.5–5.14 V tematske grupe: INŽENjERSTVO ŽIVOTNE SREDINE I ODRŽIVI RAZVOJ, ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE, ZAŠTITA RADNE SREDINE, RACIONALNO KORIŠĆENjE ENERGIJE, OBNOV-LjIVI IZVORI ENERGIJE
Sala I (velika sala) 9.00–10.30 Izlaganje radova 6.1–6.7 VI tematske grupe: OSNOVNE OPERACIJE, APARATI I MAŠINE U
PROCES-NOJ INDUSTRIJI
Izlaganje radova 1.1–1.3 I tematske grupe: TEHNIČKA REGULATIVA I SISTEMI KVALITETA
Sala II
10.30–10.45 Pauza
10.45–12.00 Predstavljanje sponzora Sala I (velika sala) 12.00–12.15 Pauza
12.15–13.15 Okrugli sto Sala I
(velika sala) 13.15–13.45 Konferencija Društva za procesnu tehniku SMEITS-a Sala I
(velika sala)
13.45–14.00 Zatvaranje Kongresa Sala I
(velika sala) 14.00 Optoštajni ručak
Pumpe - izbor i specifikacija
Inženjerska praksa
PT
P
ri izboru pumpe, ključno je da karakteristike pumpe od-govaraju sistemskim zahtevima i termo-fizičkim svojst-vima tečnosti za koju se koristi. Ovi faktori obuhvataju ulazne uslove, potreban protok, razliku pritisaka, viskoznost itd. Kvalitet tečnosti treba da ostane nepromenjen posle pro-laza kroz pumpu. Takođe, odgovarajući materijal, viskoznost, osetljivost na smicanje i prisustvo čestica u tečnosti, su važni prilikom razmatranja izbora pumpe. Inženjerske primene se uglavnom svode na dve glavne kategorije, centrifugalne ili pumpe koje rade na principu potiskivanja određene zapremine fluida (zapreminske). Rad ovih pumpi je veoma različit, stoga izbor pumpe treba da se zasniva na jedinstvenim parametrima procesa.Centrifugalne pumpe - CFP
Centrifugalne pumpe se češće od drugih tipova koriste u procesnoj industriji, termotehnici, termoenergetici i hi-droenergetici. Imaju široki dijapazon primene, a dostupne su u velikom opsegu dimenzija i kapaciteta. Prednosti CFP su: kontinualan protok, relativno jednostavna konstrukcija, niska nabavna cena, male dimenzije, niski troškovi održavanja i mi-ran rad.
Zapreminske pumpe - ZP
Iako se inženjeri uglavnom opredeljuju za centrifugalne
pumpe, neke specifične potrebe nalažu upotrebu zapreminskih pumpi. Zbog svojih konstrukcionih osobenosti i mogućnosti da upravljaju protokom u zavisnosti od ulaznog pritiska, ZP obezbeđuju visoku efikasnost u većini slučajeva, čime se smanjuju troškovi energije i troškovi održavanja.
Uporedne karakteristike CFP i ZP
CFP i ZP imaju različit odziv na promene parametara u sistemu, pa je važno proceniti sistemske zahteve pre nego što se izvrši izbor pumpe. U tabeli 1 su prikazane konstruktivne razlike između ovih pumpi, kao i radni pritisak, viskoznost, ulazni uslovi strujanja tečnosti i efikasnost.
Opseg rada
Opseg radnih režima pumpi je kompleksniji nego sama podela na CFP i ZP i zavisi od više parametara. ZP obuh-vataju različite tipove pumpi, a to su: klipne, zupčaste, za-vojne i pumpe sa dijafragmom (membranom), itd. Sa druge strane, centrifugalne pumpe, kod kojih se kinetička energija rotirajućih elemenata prenosi na tečnost, mogu biti (u odnosu na smer strujanja) radijalne, dijagonalne (radiaksijalne) i ak-sijalne. Da bi se pristupilo izboru tipa pumpe, neophodno je
Igor Martić, Goran Mandić
Tabela 1. Uporedne karakteristike CFP i ZP
CFP ZP
Mehanički
princip rada Pumpa prenosi energiju na tečnost, što dovodi do povišenja pritiska na potisu. Rezultat je strujanje tečnosti Pumpa zahvata određenu količinu tečnosti i potiskuje od usisnog ka potisnom otvoru. Prvo se ostvaruje strujanje, a zatim dolazi do povišenja pritiska na izlazu.
Karakteristike Protok varira sa
promenom pritiska Protok ostaje stalan nezavisno od promena pritiska
Viskoznost Sa povećanjem vis-koznosti smanjuje se efikasnost
Efikasnost raste sa povećanjem viskoziteta tečnosti
Efikasnost Maksimalna efikasnost je ostvariva samo u jednoj tački i opada sa udaljavanjem od te tačke.
Efikasnost se povećava sa povišenjem pritiska
Radni uslovi
na usisu Tečnost mora biti u pumpi pre startovanja. Suva pumpa ne može da radi.
Podpritisak se stvara na usisnom ventilu. Nije potrebno da je pumpa nalivena tečnošću pri startovanju.
Karakteristični radni opseg različitih tipova pumpi
Slika 1.
Inženjerska praksa
PT
definisanje najmanje dva podatka: protoka i napora (visine dizanja). Ostali parametri od značaja, kao što su kavitacijska rezerva, radna temperatura i pritisak, prisustvo čvrste faze, itd., su od značaja prilikom naručivanja pumpe. Ove podatke zahtevaju proizvođači radi preciznijeg izbora. Na slici 1 pri-kazan je karakteristični radni opseg nekoliko tipova pumpi [1].
Tehnički zahtevi
Na osnovu uslova sistema u kome se koristi pumpa, tipa pumpe, eksploatacionih i pogonskih uslova, definišu se tehnički zahtevi za odabir pumpe, navedeni u tabeli 2.
HEURISTIČKA PRAVILA ZA PUMPE Kavitacijska rezerva
U opsegu V=1÷5000 m3/h, n=725÷12000 o/min i
NPSH=1,2÷22 m može se koristiti jednačina
36000 51000
NPSH0,75 n V0,5
' $ =
Uobičajena vrednost za kavitacijsku rezervu iznosi
NPSH=1,2÷8 m.
Efikasnost pumpe
Efikasnost pumpi (h) se može proceniti na osnovu izraza 80 0.937 0.00546 0.0000151 0.0058 . . H H V H V H 0 0000303 H V 0 0000000835 H V 2 2 2 2 2 2 $ $ $ $ $ $ $ $ $ $ h = - + -+ - +
gde je efikasnost u %, H je napor pumpe u m, a V je protok u m3/h . Područje primene jednačine je H=15÷90 m, V=22÷230
m3/h.
Efikasnost se kreće od 50% za manje pumpe do 90% za velike.
Centrifugalne pumpe – opseg radnih parametara
Jednostepene pumpe za protok V=3÷1200 m3/h i napor do
H=150 m
Višestepene pumpe za protok V=4÷2500 m3/h i napor do
H=1700 m
Aksijalne pumpe – opseg radnih parametara
Opseg protoka V=4,5÷22500 m3/h
Napor do H=12 m Efiksnost h=65÷85%
Rotacione pumpe – opseg radnih parametara
Opseg protoka V=0,2÷1150 m3/h
Napor do H=15 km Efiksnost h=50÷80%
Klipne pumpe – opseg radnih parametara
Opseg protoka V=2÷22500 m3/h
Napor do H=300 km
Električni motori i turbine
Efikasnost motora je u opsegu 85÷95% za električne mo-tore, 42÷78% za parne turbine, 28-38% za gasne motore i tur-bine.
Za snage do 75 kW uvek se koriste električni motori. Maksimalna snaga elektromotora je do 15 MW. Sinhroni mo-tori imaju minimalni broj obrtaja 150 o/min.
Parne turbine se retko koriste za snage manje od 75 kW.
Literatura
[1] Perry’s Chemical Engineers’ Handbook, McGraw Hill, New York, 1997.
[2] GPSA Engineering Data Book, Natural Gas Processors and Suppliers Association, 1972.
[3] Evans, E L., Equipment Design Handbook for
Refin-eries and Chemical Plants, Gulf Publishing Co., Houston,
1979.
[4] Branan C. R., Rules of Thumb for Chemical Engineers, Gulf Professional Publishing, Houston, 1998.
Tabela 2. Tehnički zahtevi za izbor pumpe
Kućište Livena kućišta pumpe omogućavaju efikasno pret-varanje energije, preko radnog kola pumpe, u ener-giju pritiska. Kućišta sa difuzorom smanjuju gubitke i povećavaju efikasnost u širokom opsegu kapaciteta, pri čemu najveću efikasnost imaju visoko pritisne pumpe sa više potrošača.
Radno kolo
pumpe Radna kola zatvorenog tipa su mnogo efikasnija. Pumpe sa otvorenim radnim kolom se koriste za viskozne tečnosti, tečnosti koje sadrže čvrste materije i za opštu upotrebu.
Zaptivanje Zaptivanje rotirajućih delova mora biti adekvatno izvršeno u cilju sprečavanja isticanja da ne bi to uti-calo negativno na efikasnost transporta tečnosti. Zap-tivni prstenovi su iz kategorije bezkontaktnih zaptivki i mehaničkih čeonih zaptivki. Bezkontaktne zaptivke se vrlo često koriste kod mašina sa brzorotirajućim elementima pokretanih strujanjem gasa. Mehanički čeoni zaptivači omogućavaju odličnu zaštitu od većih propuštanja.
Ležajevi Faktori koje treba uzeti u razmatranje prilikom izbora tipa ležaja su broj obrtaja vratila, maksimalno dozvoljena asimetričnost vratila, analiza kritičnih brzina, opterećenje radnog kola, itd.
Materijali Nerđajući čelici se koriste veoma često. Materijal treba da bude tako izabran da smanji troškove održavanja, a da se pri tome izbegne materijal koji hemijski reaguje sa rad-nim fluidom, odnosno da nema koroziju ili erozije materi-jala ili kontaminacije tečnosti.
Tabela 3. Protok, m³/h 22,5 50 100 200 1000 2000 Efikasnost, % 45 62 70 75 78 80 Tabela 4. Snaga, kW 5 7,5 15 30 100 350 Efikasnost, % 62 70 80 85 88 90
[5] Pope J. E., Rules of Thumb for Mechanical Engineers, Gulf Professional Publishing, Houston, 1996.
[6] Cheremisinoff, N. P., Fluid Flow Pocket Handbook, Gulf Publishing Co., Houston, 1984.
[7] McAllister E. W., Pipe Line Rules of Thumb Handbook,
Gulf Publishing Co., Houston, 1993.
[8] Ludwig, E. E., Applied Process Design for Chemical
and Petrochemical Plants, Gulf Publishing Co., Houston,
1977.
Inženjerska praksa
PT
Igor Martić, Mašinski fakultet
Univer-ziteta u Beogradu, Kraljice Marije 16, 11000 Beograd
tel. 069/300-9909
e-mail: [email protected]
Diplomirao je na Mašinskom fakultetu u Beogradu jula 2010, na odseku za Pro-cesnu tehniku i zaštitu životne sredine. Student doktorskih studija Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu od
Autori
Goran Mandić, Mašinski fakultet
Univerziteta u Beogradu, Kraljice Marije 16, 11000 Beograd
tel. 064/888 36 20
e-mail: [email protected] 2003 - Završena Viša tehnička mašinska škola – Zemun.
2011 – trenutno u fazi izrade završnog MSc rada na Mašinskom fakultetu novembra 2010. Učestvovao na nekoliko projekata iz oblasti
centralnog grejanja. Univerziteta u Beogradu, smer: Procesna tehnika i zaštita životne sredine Od 2004 radi u JP Srbijagas na poslovima vodećeg ispitivača u Laboratoriji za gasnu tehniku, a od početka 2011. godine na poslovima Tehniče kontrole unutrašnjih gasnih instalacija kod industrijskih potrošača.
S
kladištenje rastresitih (sipkastih) materijala u bunkerima i silosima u velikoj meri je zastupljeno u procesnoj indus-triji. Skladište se materijali različitog porekla i fizičkih i hemijskih svojstava, od finih prahova kao što su brašno i kakao prah, do zrnastih i granularnih. Pri njihovom skladištenju javl-jaju se sledeći problemi:• Pojava svodova (lukova) - materijal formira svod iznad otvora za pražnjenje što dovodi do prekida toka. Mogu se formirati dva osnovna tipa svoda. Prvi tip nastaje kao po-sledica koehezionih sila dovoljnog intenziteta da premoste dimenzije otvora za pražnjenje, a drugi kao posledica formi-ranja čvrste strukture iznad otvora uklapanjem i međusobnim oslanjanjem grumenova materijala.
• Pojava levka u materijalu - materijal koji se nalazi direktno iznad otvora za pražnjenje ističe, dok ostatak miruje i ostaje u silosu i kada se ceo centralni deo materijala isprazni.
• Pojava nepravilnog intenziteta toka materijala - protok materijala znatno varira ili osciluje oko zadatog, tj. zahtevanog.
• Naglo isicanje - prisustvo vazduha ili gasova unutar šupljina materijala znatno smanjuje trenje materijala o zi-dove posude, što dovodi do naglog, nekontrolisanog isicanja. • Mrtve zone - mesta na kojima se materijal dugo zadržava uzrokuje pogoršavanje isticanja i kvaliteta materi-jala usled neočekivano dugog skladištenja.
• Taloženje - pojava materijala koji se ne može is-prazniti gravitacionim tokom.
• Segregacija - razdvajanje čestica i pojava nehomo-genosti materijala koje dovodi do otežanog protoka ili gu-bitka kvaliteta materijala.
• Abrazija česica materijala - dovodi do problema pri pražnjenju, gubitka kvaliteta materijala i može dovesti do teških mehaničkih oštećenja.
Navedene pojave izazivaju smanjenje protoka, dovode do pojave zastoja, povećavaju troškove održavanja, što sve za-jedno dovodi do porasta ukupnih troškova proizvodnje.
U cilju rešavanja navedenih problema, tokom proteklih nekoliko decenija vršena su mnoga ispitivanja, što je rezul-tovalo definisanjem određenih smernica i standarda za pro-jektovanje bunkera i silosa. Dosadašnja praksa je kao po-laznu osnovu za konstruisanje bunkera i silosa uzimala ugao nasipanja (angle of repose). Pokazalo se da daleko važniji uticaj ima ugao trenja između materijala i zidova silosa, kao i karakteristike tečenja materijala. Ipak, glavni uticaj na kon-strukciju ima izbor oblika silosa i bunkera.
Veliki broj različitih dodatnih uređaja za silose i bunkere konstruisan je radi poboljšanja toka sipkih materijala. Najšira
klasifikacija dodatnih uređaja za poboljšanje pražnjenja obuhvata dve kategorije:
1. Aktivne uređaje, gde spadaju pneumatski uređaji, vibratori i mehanički uređaji;
2. Pasivne uređaje, gde spadaju razne modifikacije konstrukcije, antifrikcione obloge za zidove i postavljanje umetaka.
Jedno od rešenja, koje se pokazalo kao uspešno, je postav-ljanjem umetaka koji se mogu definisati kao statički deo op-reme, montirani u unutrašnjost posude. Dimenzije i položaj umetka zavise od različitih faktora kao što su geometrija rezervoara, fizička svojstava zrnastog materijala, spoljni i radni uslovi, itd. Iz navedenih razloga dimenzije i položaj umetaka se najčešće određuju eksperimentalnim putem za svaki konkretan slučaj.
Režimi isticanja
Postoje dva osnovna režima gravitacionog isticanja čvrstih materijala kroz posude sa konusnim delom i otvorom na dnu, prikazana šematski na slici 1.
Hidrauličko isticanje je predstavljeno na slici 1A i karakteristično je po tome da se ceo sadržaj posude ravno-merno prazni, obezbeđujući princip FIFO (First In First Out). Naziva se još i maseno isticanje (mass flow). Sa druge strane, pri levkastom isticanju samo deo sadržaja u centralnom delu posude ističe, dok ostatak materijala u blizini zida posude priv-idno miruje (slika 1B). Ovakav režim se naziva i jezgrasto
is-Umeci za poboljšanje isticanja rastresitih
materi-jala iz bunkera i silosa
Nenad Ćuprić, Predrag Milanović, Mihailo Milanović
Inženjerska praksa
PT
Režimi gravitacionog tečenja – maseni (A) i jezgrasti (B)
Slika 1.
ticanje (funnel flow), čija je osnovna karakteristika LIFO (Last In First Out).
U okviru evropskog standarda za proračun silosa i rezer-voara EN1991-4 iz 2006. Godine u aneksu F definisani su navedeni tipovi protoka i dati su dijagrami na osnovu kojih se može odrediti tip protoka za silos sa konusnim ili linijskim levkom. Tačno određivanje tipa protoka nije obuhvaćeno ovim standardom. Takođe, ovaj standard ne obuhvata silose sa umecima za poboljšanje protoka. Pod pojmom silosa su obuhvaćeni i bunkeri i koševi.
U zavisnosti od tehničkih zahteva i radnih uslova ova dva radna režima imaju svoje prednosti i nedostatke. U tabeli 1 prikazane glavne karakteristike ova dva režima.
Kontinualan protok rastresitih materijala se u mnogim slučajevima postiže posudama sa glatkim i strmim zidovima. Međutim, u praksi nije uvek izvodljivo projektovanje i in-stalacija posuda sa odgovarajućom geometrijom jer mnogi rastresiti materijali imaju nedovoljno poznata i promenljiva svojstva tečenja. Pored toga, postoje i ograničenja u pogledu prostora, tako da se zbog neophodnih strmih zidova gubi zna-tan deo kapaciteta silosa i bunkera.
Iako na prvi pogled deluje nelogično, ubacivanjem odgovarajućih umetaka u silose i bunkere može da se poboljša kontinualno i pouzdano isticanje materijala, kao i znatno smanjiti nagib zidova što rezultuje povećanjem kapa-citeta silosa i bunkera.
Efekti ugradnje umetka
Pri gravitacionom isticanju rastresitih materijala dolazi do pojave trenja klizanja između materijala i zidova posude, kao i trenja između čestica materijala. Materijal neće isticati sve dok gravitacione sile koje deluje na čestice materijala ne bude veća od sila trenja. Umeci imaju ulogu da omoguće kontinualno is-ticanje materijala kao i da:
• Smanje segregaciju (raslojavanje) i abraziju čestica; • Razbijaju grudvice materijala i utiču na smanjenje nastajanja prašine;
• Omogućuju gravitaciono isticanje materijala iz po-sude;
• Osiguravaju kontinualan protok i kroz manje izlazne otvore;
• Povećavaju protok materijala;
• Osiguravaju protok kod posuda sa manje strmim zi-dovima;
• Omogućuju mešanje materijala na izlazu;
• Smanjuju napone u materijalu i ubrzavaju deaeraciju. Pored navedenog, umeci za korekciju toka u silosima služe kao razdvajači – spliteri prilikom odvajanja nemag-netnih od magnemag-netnih čestica kod suvih zrnastih materijala, a koriste se i za mešanje i homogenizaciju materijala u si-losima.
Na slici 2, prikazani su rezultati ispitivanja pri isti-canju zrnastog materijala iz rezervoara bez umetka (2A) i sa umetkom (2B). Sa slike se vidi da se postavljanjem umetka sa obrnutim konusom obezbeđuje ravnomernije, brže i pouzdanije isticanje materijala nego što je to slučaj bez umetka.
Inženjerska praksa
PT
Tabela 1. Poređenje masenog i jezgrastog režima isti-canja rastresitih materijala
Maseni režim Jezgrasti režim Karakteristike
Nema mrtvih zona.
Koristi se cela zapremina posude za tečenje materijala, tzv. “First In First Out” protok.
Postoje mrtve zone.
Protok se javlja samo u centralnom delu (jezgru) posude, tzv. “Last In First Out” protok.
Prednosti Manje je raslojavanje i zgrud-njavanje materijala prilikom pražnjenja.
Mali pritisci na zidove posude pri-likom tečenja materijala. Mala brzina klizanja čestica uz zi-dove rezervoara što smanjuje abra-ziju čestica i habanje zidova.
Nedostaci Veliko opterećenje na posudu pri-likom tečenja materijala
Abrazija i erozija čestica, habanje zidova posude, usled velikih brzina čestica.
Mali odnos zapremine posude po visini
Pojava rasipanja materijala, zgrud-njavanje.
Brzina pražnjenja rezervoara varira sa vremenom, pa se ne može tačno predvideti vreme pražnjenja rezer-voara.
Vreme pražnjenja rezervoara (u sekun-dama) bez (A), i sa umetkom (B)
Slika 2.
Karakteristične zone unutar materijala koje se javljaju prilikom pražnjenja silosa i bunkera bez umetka (A) i sa nejednokrakim obrnutim konusnim umetkom (B)
Slika 3.
Karakteristične zone unutar materijala koje se javljaju pri-likom pražnjenja silosa i bunkera bez umetka i sa nejednokra-kim obrnutim konusnim umetkom prikazane su na slici 3 (A) i (B). To su: zona ravnomernog toka, sloj unutrašnjeg terenja, zona kvazi mirovanja, zona ubrzanog toka, sloj trenja na zi-dovima, donja zona kvazi mirovanja.
Vrste umetaka
Konusni umetak (slika 4A) stvara dva toka – central-ni, gde strme ivice konusa poboljšavaju maseni protok, i spoljašnji tok koji je prstenast. Obrnuti konusni umetak (Slika 4 B i 4 V -”Kineski šešir”) stvara prstenasti tok, dok klinasti umetak (Slika 4G) formira dva strujna toka istog ob-lika, čime se ubrzava isticanje materijala.
Postavljanjem dva obrnuta V profila u obilku krsta na prelazu cilindričnog u konusni deo posude (slika 5 A - krstasti V profil) smanjuje se pritisak na zidove posude i tako sprečavaju deformacije. U velikim rezervoarima gde se skladište materijali osetljivi na pritisak, postavljaju se ni-zovi V ploča koje su pričvršćene za gornji deo rezervoara ili plafon prostorije. Ploče se mogu slobodno pomerati u struji materijala, što doprinosi smanjenju mrtvih zona tečenja.
Još jedan od načina na koji se mogu smanjiti naponi na zi-dove posude je postavljanje kružnih prstenova na unutrašnji zid na različitim visinama (slika 5 B - Prestenasti umeci).
Za neke materijale kod kojih lako može doći do zgrud-njavanja, kao što su meki, elastični ili vlaknasti materijali, postavljaju se rešetke (slika 5 V - Rešetkasti umeci). Pravil-nim izborom rešetke sa dovoljno velikim otvorima postiže se da je pritisak na umetak zanemarljiv.
Cevni umetak koji se postavlja pod uglom (slika 6) smanjuje tangencijalne napone na zidovima ko-nusnih posuda tako što preusmerava materijal ka izlaznom otvoru.
Ulazni razdelnik deli ulazni mlaz, čime se postiže ravnomernije nasipanje ma-terijala u posudu, i sprečava zgrudnjavanje (slika 5 G - Ulazni razdelnik).
Zaključak
Prilikom određivanja parametara silosa i bunkera u većini slučajeva osnovni cilj je da se postigne maseno (hidrauličko) isticanje materijala i obezbedi FIFO princip. Poslednjih de-cenija su obavljena brojna istraživanja i definisane su smer-nice i standardi što, kao i uvek, ima za cilj olakšavanje kon-struisanja i projektovanja bunkera i silosa, kao i smanjenje verovatnoće pojave greški prilikom izbora parametara.
Dosadašnja iskustva su pokazala da je postavljanje odgovarajućih umetaka iznad izlaznog otvora silosa i bun-kera efikasan i jednostavan način za poboljšanje protoka u slučaju masenog pražnjenja bunkera. Ujedno je to na-jprihvatljiviji način poboljšanja pražnjenja, sa stanovišta održavanja i utroška energije kao i ostalih signifikantnih faktora.
Literatura
[1] Jenkins S., Facts at your fingerprints - Hopper inserts
for improved solids flow, Chemical engineering, vol. 118,
no.4, pp. 26, 2011.
[2] Seville J., Tüzün U., Clift R., Processing of particulate
solids, Springer, Berlin, 1997.
[3] Chou C. S., Yang T. L., The effect of a flow corrective
insert upon flow patterns and wall stresses in a two-dimen-sional bin-hopper,VSP and Society of Powder Technology,
Japan 2004.
[4] Johanson J. R., Preventing solids flow problems in
feeders, bins, hoppers and stockpiles
[5] D’Arco A., Effects of aeration on the time uniformity
of the solids flow from silos loaded with radially segregated solids, PhD Course in Chemical Engineering; University of
Salerno Department of Chemical and Food Engineering [6] JUS ISO 11697:1996. Osnove projektovanja
građevinskih konstrukcija, Opterećenja rastesitim
materi-jalima
[7] Vukićević, S., Skladišta, Preving, Beograd ,1995. [8] EN 1991-4: “Eurocode 1 –Action on structure - Part 4:
Silos and tanks”, English Version, May 2006, CEN, 107. pp
Inženjerska praksa
PT
Konusni umeci
Slika 4.
Različite izvedbe umetaka
Slika 5.
Cevni umetak
Slika 6.
Inženjerska praksa
PT
Mihailo Milanović, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Kraljice Marije 16, 11000 Beograd
tel. 064/287-41-79
e-mail: [email protected]
Student prve godine Master studija, Mašinskog fakulteta u Beogradu, smer Procesna tehnika i zaštita životne sredine. Osnovne akademske studije upisao 2007. godine. 2010. godine stekao zvanje - Inženjer mašinstva (B.Sc.). Tema B.Sc. završnog rada je : Pregled obnovljivih izvora energije. Korišćenje gasifi-kacije biomase za postrojenje za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije ulazne snage do 500 kW. Stipendista ministarstva prosvete republike Srbije.
Autori
Predrag Milanović, IHTM – Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju u Beogradu, Njegoševa 12,
11000 Beograd tel. 011/3640229
e-mail: [email protected]
Zaposlen kao viši naučni saradnik. Bavi se poslovima iz oblasti procesne tehnike, energetike, poseb-no racionalnim korišćenjem energije, primeni obposeb-novljivih izvora energije i zaštitom životne sred-ine. Učestvovao je kao autor ili koautor u izradi više od 90 radova objavljenih u domaćim ili stranim časopisima, simpozijumima i izložbma. Takođe učestvovao je u izradi više naučno-istraživačkih pro-jekata kao istraživač ili rukovodilac. Od 2000. je predsednik URKE – Udruženja za racionalno korišćenje obnovljivih izvora energije iz Beograda.
Nenad Lj. Ćuprić, Univerzitet u Beogradu, Šumarski fakultet, Kneza Višeslava 1,
tel: 011/3053830, faks: 011/2545485, e-pošta: [email protected]
Od 1989 do 2004. je bio asistent na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od 2004. zaposlen je na Šumarskom fakultetu Univerziteta u Beogradu gde je docent na predmetu Mehanizacija u šumarstvu na Katedri iskorišćavanja šuma. Pored nastave, angažovan je na poslovima projektovanja transportnih i skladišnih sistema, kao i na izradi studija, ekspertiza, veštačenja itd. Objavio je preko 50 naučnih i stručnih radova i redovni je učesnik projekata i studija finansiranih od strane nadležnih Ministarstava.
Heuristička pravila za procesnu opremu
Inženjerska praksa
PT
H
euristika (st. grč. heurisko nađem, pronađem) je veština i nauka o metodima u pronalaženju novih, naročito naučnih činjenica i saznanja. Često se po-jam heuristike koristi za opis strategija za donošenje odluka, baziranih na lako dostupnim informacijama radi rešavanja problema u različitim oblastima ljudskog ponašanja. Opšte je poznat Arhimedov uzvik heureka (st. grč. našao sam) kada je pri pri kupanju otkrio osnovni zakon hidrostatike. Heure-ka je radostan uzvik Heure-kada se reši neko teško pitanje, napravi otkriće, itd.U tehnici heuristika predstavlja metod rešavanja prob-lema na osnovu iskustva. U osnovi heuristike je pronalaženje dovoljno dobrog rešenja za kratko vreme i uz korišćenje ograničenih resursa. U inženjerskoj praksi primena ovog metoda uključuje korišćenje „preporuka“, „orijentacionih vrednosti“ i publikovanih iskustava, uz donošenje intu-itivnih odluka, baziranih na „zdravom razumu“.
Nedostatak ovog pristupa je da ne uključuje detaljni prilaz problemu, već se uglavnom bavi proučavanjem po-sledica rešenih sličnih problema. Npr. ako je na više primera uočeno da je pad pritiska u cevovodu zavistan od kvadrata brzine strujanja tečnosti (što je tačno samo za hidraulički glatke cevi), usvaja se ova konstatacija kao važeća i za bilo koji problem koji treba da se reši, bez uključivanja param-etara kao što su Rejnoldsov broj, hrapavost cevovoda, itd.
U ovom radu su predstavljene osnovne smernice i pre-poruke koje se odnose na rešavanje inženjerskih problema u okviru procesne industrije. One su grupisane prema oblasti i mogućnosti primene.
Strujanje fluida
• Ventilatori su strujne mašine koje se koriste za umereno povišenje pritiska gasa (do 3%). Ukoliko je potrebno po-visiti pritisak radnog fluida za 0,03÷2,75 bar upotreblja-vaju se duvaljke, a za još veće povišenje pritiska koriste se kompresori.
• Politropske efikasnosti kompresora u zavisnosti od tipa su:
• 76÷78% - za centrifugalne kompresore, • ≈70% - za rotacione kompresore, i • ≈50% - za kompresore sa tečnim prstenom. • „Jack’s cube rule“ prikazan u [1] se odnosi na strujanje
tečnosti u procesnim i energetskim sistemima i formu-lisan je pomoću dve jednačine koje glase
• za cevovode prečnika DN 65 i veće 4, 62 0, 0508
V d 3
$
= +
o ^ h (1)
• za cevovode prečnika DN 50 i manje
75, 8 0, 0508
V d d 3
$ $
= +
o ^ h (2)
• Simpson [2] je dao vrednosti za maksimalne brzine stru-janja (w, m/s) na osnovu gustine fluida (ρ, kg/m³). Na osnovu tih podataka može se formirati interpolaciona jednačina:
w
= -17 11
,
+11 64
,
$exp
^t
-0 09, h (3) • Stvarna brzina mora biti manja od vrednosti dobijenihjednačinom (3), jer pri većim brzinama može doći do pojave erozije na cevovodu ili na drugim elemetima op-reme. Za gasove i pare brzina ne sme prelaziti brzinu zvuka i obično je ograničena na 30% od vrednosti kritične brzine.
• U [3] i [4] date su slične jednačine za procenu brzine stru-janja fluida, a u [4] i prihvatljive vrednosti jediničnog pada pritiska, kako je prikazano u tabeli 1.
• Regulacioni ventili u sistemu automatskog upravljanja funkcionišu najbolje ako pad pritiska pri strujanju fluida kroz njih iznosi najmanje 0,7bar.
• Jednostepenim centrifugalnim pumpama se mogu ost-variti protoci fluida do 1150 m³/h, dok se višestepenim mogu ostvariti protoci do 2500 m³/h.
Transport čvrstih materijala
Zavojni transporteri (prenosni puževi)
• Primenjuju se za transport sitnozrnastih materijala, a izuzetno (uređaji specijalnih konstrukcija) i za prenos komadastog materijala. Materijal koji se transportuje može da bude i testast pod uslovom da se ne lepi o zi-dove transportera i po površini zavojnice. Pored toga, ovi uređaji se primenjuju i kao uređaji koji obavljaju pojedine tehnološke operacije (mešanje, ekstrudovanje). • Uobičajeni ugao nagiba transportera iznosi 20º÷30º. • Koristi se za transport materijala najčešće na
udaljen-osti 5÷10 m (maksimalno do 45 m).
• Kod transportera prečnika 0,3m moguće je transpo-rovati do 85 m³/h materijala pri uobičajenom broju
Nikola Stojković, Nikola Budimir, Marko Jarić, Branislav Jaćimović, Srbislav Genić
Tabela 1.
Literatura [3] [4]
Radni medijum i tip transporta w, m/s Δp/L, Pa/m
Potisni cevovod iza pumpe 6 ∙du+1,2 4 ∙du+1,5 450 Usisni cevovod ispred pumpe 2 ∙du+0,4 2 ∙du+0,4 90
Vodena para i gasovi 200 ∙du 60 110
Inženjerska praksa
PT
obrtaja od 60 o/min.
• Potrošnja energije potrebne za transport materijala je relativno mala.
• Specifična snaga se kreće u granicama 1/75 1/200 ( / ) / ( / )
Nspec= ' kW m t h
Kofičasti elevatori
• Pogodni su za transport sitnozrnastog i komadastog materi-jala u vertikalnom ili kosom pravcu (pod uglom 60º÷70º). • Kofice za sitan materijal imaju zapreminu od 1÷3 dm3, a za
krupan materijal 15÷100 dm3.
• Uobičajena brzina transporta iznosi 0,5÷1,5 m/s, visina transporta do 50m (ponekad i više).
• Specifična snaga se kreće u granicama 1/75 1/ ( / ) / ( / )
Nspec= ' 150 kW m t h .
• Maksimalni kapacitet transporta koji se može ostvariti upotrebom kofa dimenzija 500x500 mm iznosi 28,3 m3/h.
Trakasti transporteri
• Ugao nagiba pod kojim se vrši transport materijala treba da je za 10° manji od ugla unutrašnjeg trenja (klizanja) materijala koji se transportuje, u protivnom bi dolazilo do proklizavanja materijala.
• Širina trake treba da je 2÷2,4 puta veća od dimenzija najvećih komada i da je 4÷5 puta veća od srednje di-menzije komada.
• Kapaciteti trakastih transportere za rasipne materi-jale mogu iznositi i nekoliko stotina tona na čas, a u specijalnim slučajevima i do 1000t/h. Dužina trakastog transportera može biti i veća od 500m, a ograničena je jačinom transportne trake.
• Povećanjem ugla nagiba bočnih valjaka, koji daju olučast profil traci, povećava se kapacitet transportera i do 25%.
• Normalni eksploatacioni uslovi za transportne trake su -15÷60°C, a izrađuju se i specijalne trake za ekstremno niske (-45°C) i visoke (100°C) temperature.
• Potrošnja energije potrebne za transport materijala je relativno velika.
• Brzina trake je obično 1÷2 m/s, a kod nekih transportera i do 5 m/s. Brzine trake manje od 0,75 m/s u načelu se ne preporučuju, izuzev za transport komadastog materi-jala.
• Specifična snaga se kreće u granicama 1/220 1/360 ( / ) / ( / )
Nspec= ' kW m t h
Ugradnja kugličnih ležajeva na valjke i doboše dopri-nosi uštedi energije i do 40%. Ako traka obavlja trans-port pod određenim nagibom, tada se obično računa sa povećanjem snage od 0,003kW za svaku metar-tonu po času.
Pneumatski transporteri
• Omogućavaju velike kapacitete transporta (do 300 t/h). • Dužina voda kroz koji se materijal transportuje na ovaj
način može da bude i do jednog kilometra (najčešće do 400m), a visina dizanja 25÷50m. Pri ovome je moguća kombinacija i horizontalnog i vertikalnog transporta. Prečnici transportnih cevi iznose 40÷300mm.
• Omogućuju transport materijala na više mesta istovre-meno.
• Mogućnost rada u vakumu ili pri niskim pritiscima. • Brzina transporta materijala iznosi 10÷30m/s.
• Količina vazduha potrebna za prenos materijala zavisi od njegove gustine, dužine puta prenošenja, visine di-zanja itd., a kreće se od 3÷6 m³ vazduha po kilogramu materijala.
• Pneumatski transporteri zahtevaju 5÷10 puta veću snagu od ranije navedenih; specifična snaga iznosi
Nspec=1/10'1/12 (kW m/ ) / ( / )t h .
Kule za hlađenje
• Maksimalno zasićenje vazduha na izlazu može biti veće od 90%.
• Najčešće se protok vode kroz kulu (gustina orošavanja, protok vode sveden na puni poprečni presek aparata) kreće u granicama od 0,7÷3,5 kg/(m²∙s), a masena brzina vazduha (takođe svedena na puni poprečni presek apara-ta) 1,6÷2,8 kg/(m²∙s).
• Voda se može ohladiti do temperature koja je za 2,5÷5°C viša od temperature okolnog vazduha po vlažnom ter-mometru.
Posude pod pritiskom
• Posuda pod pritiskom je zatvorena posuda namenjena zadržavanju gasova ili tečnosti na pritisku različitom od atmosferskog.
• Ako su u pitanju posude pod pritiskom proračunski pri-tisak i temperatura se biraju na sledeći način:
• proračunska temperatura se usvaja prema tabeli 2. • proračunski pritisak se usvaja prema jednačini (u
pitanju su nadpritisci) 3, 5 70 1 2, 5 0, 9 1, 05 70 2, 5 p bar p bar p p bar pror rad rad rad ' $ 2 = = -+ )
• Koeficijent valjanosti zavarenog spoja iznosi: Tabela 2.
Maksimalna temperatura, °C Minimalna temperatura, °C Radna Proračunska Radna Proračunska
ambijentalna ÷ 100 120 –10 ÷ ambijentalna radna – 5 100 ÷ 200 radna +20 –10 ÷ –25 radna –10 200 ÷ 300 radna +25 –25 ÷ –60 radna – 5
viša od 300 radna +30 niža od –60 radna
• 1 ako se svi spojevi ispituju, • 0,85 ako se ispituju delimično, • 0,7 ako se spojevi ne ispituju. • Dodatak na koroziju se usvaja:
• 0 mm za slučaj kada se bira potpuno rezistentan materijal,
• 1 ÷ 2 mm kada se zna da ima korozije, ali kada nije znatna,
• 3 ÷ 4 mm kada se korozija razvija ali posuda neće biti čišćena,
• do 10 mm za veoma izraženu koroziju.
• Minimalne debljine zida posude u zavisnosti od njenog prečnika date su u tabeli 3.
•
Razmenjivači toplote, hladnjaci
• Kod dobošastih razmenjivača toplote uobičajeno je da kroz cevi struji prljaviji, agresivniji fluid, fluid višeg pritiska, dok se kroz međucevni prostor preporučuje da struji fluid koji se kondenzuje ili fluid koji ima ve-liku viskoznost.
• Površina za razmenu toplote se kreće i do 5000m² (dužina aparata do 12m, a prečnik do 3m), a zahvaljujući čvrstoći konstrukcije mogu se koristiti kako za rad pri visokim pritiscima, tako i za rad pod vakumom.
• Uobičajeni dijapazon prečnika cevi koje se koriste za izradu cevnog snopa se kreće u granicama Ø6÷50mm, mada ima slučajeva kada prečnik cevi može biti i 2,5mm, ali i do 100mm.
• Ukoliko nema drugih ograničenja najčešće se ko-riste cevi Ø18÷25mm, jer primena ovih cevi u većini slučajeva obezbeđuje dovoljnu kompaktnu konstruk-ciju i mogućnost mehaničkog čišćenja cevnog snopa, a samim tim i jeftiniji razmenjivač toplote.
• Dužina cevnog snopa treba da bude prilagođena stan-dardnim dužinama cevi koje isporučuju proizvođači cevi (6m, 12m, itd.) da bi se snizila cena aparata. • Pri hlađenju fluida na temperature ispod -60°C
preporučljivo je da se hlađenje odvija u više etapa.
Skladišni rezervoari
• Tankovi za tečnost imaju određen gasni prostor iznad maksimalnog nivoa (obično 35% za zapremine do 2m³ i 10% za veće zapremine).
• Uobičajena praksa za skladišne rezervoare za tečnost je sledeća:
• za zapremine manje od 4 m³ koristi se vertkalni tank sa nogama,
• za zapremine u grabnicama 4÷40 m³ koristi se horizontalni tank postavljen na betonsku podlogu, • za zapremine veće od 40 m³ koristi se vertkalni
tank postavljen na betonsku podlogu.
• Tečnosti sklone isparavanju skladište se u rezervoarima sa pokretnim (plivajućim) krovom u cilju sprečavanja njihog gubitka.
• Rezervoari sirovina se obično dimenzionišu tako da mogu da prime 30-odnevnu zalihu.
• Rezervoari u koje se istače fluid iz mobilnog sredstva (auto-cisterna, vagon-cisterna) treba da imaju zapr-eminu veću za 50% u odnosu na cisternu iz koje se uliva.
• Veliki atmosferski čelični tankovi se mogu postavljati na osnovu od oko 1,5 m peska, šljunka ili usitnjenog kamena, ako zemljište ispod tanka može da podnese pritisak bez uleganja. Porozna osnova omogućava drenažu u slučaju curenja. Podaci o nosivosti zemljišta dati su u tabeli 4.
Separatori
• Razdvajanje tečnih faza najčešće se vrši u horizontalnim separatorima.
• Razdvajanje mešavina gasa i tečnosti se vrši u vertikal-nim separatorima.
• Iako se odnos dužine i prečnika L/D=3 smatraju op-timalnim, u praksi ovaj odnos varira u granicama 2,5÷5.
• za sprečavanje pojave uznošenja kapljica iz sepa-ratora koriste se odvajači kapi čija visina iznosi 100÷300mm, a oni postižu efikasnost izdvajanja od 99%. Najčešće se koriste odvajači kapi debljine 150mm.
Reaktori
• Uobičajeno je da visina tečnosti u reaktoru sa mešalicom bude približno jednaka njegovom prečniku. • Glavne karakteristike reakcija šaržnog tipa su:
• dnevna stopa proizvodnje je relativno mala, • vremena odvijanja reakcija su relativno duga, • procesni parametri (npr. protoci ili temperature )
najčešće se menjaju s vremenom, tj. u zavisnosti od načina odvijanja hemijske reakcije.
Inženjerska praksa
PT
Tabela 3.
Prečnik posude, mm Minimalna debljina zida, mm
do 1000 5 ÷ 9
1000 ÷ 1800 7 ÷ 11
1800 ÷ 3300 8 ÷ 12 Tabela 4.
Tip zemljišta Pritisak, kPa Meka glina (usitnjava se rukama) 100 Suvi sitni pesak 200 Suvi sitni pesak pomešan sa glinom 300
Krupni pesak 300
Suva i tvrda glina 350
Šljunak 400
Kamen 1000÷4000
• Cevni reaktori se koriste za reakcije koje se brzo odvi-jaju (čije je vreme trajanja izraženo u sekundama ili minutima), za reakcije gde se moraju ostvariti veliki protoci radnih medijuma i za reakcije koje zahtevaju dovođenje ili odvođenje velikih količina toplote. Ovi reaktori se najčešće primenjuju za procese krekovanja ugljovodonika, prevođenje vazduha u NO jedinjenja i oksidaciju NO u NO2...
Destilacija
• Uopšteno, destilacija je jedan od najekonomičnijih metoda za separaciju tečnih faza (npr. isplativija je od kristalizacije ili tečne ekstrakcije).
• Opšte poznata definicija relativne isparljivosti (rela-tivna isparljivost je odnos pritiska zasićenja para čistih komponenti mešavine za zadatu temperaturu
α=po
A/poB) može se koristiti samo u slučaju mešavina
koje se ponašaju kao idealne mešavine.
• Ako se za posmatrani sistem može pretpostaviti da je dvokomponentan, tada je određivanje broja teorijskih stepeni kontakta najpogodnije izvršiti metodom Mek-Kejba i Tila (McCabe-Thiele).
• Za većinu destilacionih procesa optimalna vrednost refluksnog odnosa je za 20% veća od minimalne vrednosti refluksnog odnosa (R=1,2∙Rmin).
• Broj stvarnih stepeni kontakta u destilacionoj koloni najčešće je dva puta veći od minimalnog broja stepeni kontakta (EK ≈50%).
• Pumpe za refluks bi trebalo da budu predimenzioni-sane za 25%.
• Sa stanovišta održavanja, poželjno je da rastojanje između podova bude 500÷600mm.
• Pad pritiska po jednom podu najčešće iznosi oko 600÷800Pa.
• Pri separaciji lakih ugljovodonika i vodenih rastvora, efikasnosti podova po Marfriju (Murphree efficiency) su obično od 60÷90% u koloni za jačanje i 10÷20% u koloni za iscrpljivanje.
• Prečnici otvora sitastih podova su najčešće dimen-zija 4÷12mm, a ukupna površina svih otvora čini oko 5÷15% aktivne površine poda.
• Prečnici otvora ventilskih podova su dimenzija oko 40 mm. Svaki je opremljen podiznom kapom kojih ima između 130÷150 po 1m² aktivne površine poda. • Visina prelivnika nejčešće iznosi oko 50 mm, pri
čemu je njena dužina oko 75% prečnika kolone. Maksimalano opterećenje poda po tečnosti iznosi oko 20 l/(s∙m).
• Za kolone prečnika manjeg od 0,9m pogodnije je ko-ristiti ispunu umesto podova.
• Većina rezervoara za refluks je postavljeno horizon-talno, ispunjeni su do pola i zadržavaju tečnost u proseku 5min.
• Odnos visine i prečnika kolone bi trebalo da bude
manji od 30. Pored toga, visina kolone ne bi trebalo da bude veća od 50m zbog uticaja vetra, seizmičkih poremećaja i drugih konstruktivnih zahteva.
Tečna ekstrakcija
• Za proces separacije koji zahteva relativno mali broj ste-peni kontakta (5÷10) pogodnije je koristiti ekstraktore sa ispunom, osim ako površinski napon tečnosti ne prelazi 0,01N/m.
• Sitasti podovi obično imaju otvore prečnika 3÷8mm. Da bi se izbeglo formiranje prekomerno malih kapi, brzine strujanja kroz otvore bi trebalo da budu ispod 0,25m/s. Uobičajena rastojanja između podova su od 150÷600 mm, a efikasnosti podova su u rasponu 20÷30%.
Kristalizacija
• Da bi se dobili kristali dobrog kvaliteta sam proces kristalizacije je potrebno ostvarivati pri malom ste-penu presićenja rastvora, pri čemu vreme rasta krista-la obično varira u dijapazonu 1÷3 h pri kontrolisanoj nukleaciji.
• Način ostvarivanja procesa kristalizacije zavisi od promene rastvorljivosti sa temperaturom. Ukoliko se rastvorljivost znatno menja sa temperaturom potreb-no je ostvarivati kristalizaciju sa hlađenjem dvofazne mešavine, a ukoliko se ona neznatno menja sa tem-peraturom, onda se uglavnom koristi evaporativna kristalizacija.
• Za većinu proizvoda hemijske industrije smatra se da se zadovoljavajući kvalitet kristala postiže pri veličini zrna u granicama 0,15÷1,5 mm.
• Kontinualna kristalizacija se ostvaruje u aparatima protočnog tipa. Smatra se da minimalna produkcija kristalne supstancije u ovom slučaju ne treba da bude manja od 40÷200kg/h.
• Radi obezbeđivanja kontrolisane nukleacije preporučuje se čišćenje postrojenja posle neprekid-nog radneprekid-nog perioda od 200÷2000h, u zavisnosti od vrste postrojenja i rastvora koji se u njemu tretira.
Filtracija
• Brzina filtracije se definiše kao debljina formiranog talo-ga na laboratorijskom filteru u jedinici vremena. U za-visnosti od brzine kojom se ostvaruju, procesi filtracije se dele na:
• filtracija koja se brzo odvija (1÷100 mm/s), • filtracija koja se odvija umerenom brzinom
(1÷100mm/min),
• filtracija koja se sporo odvija (1÷100mm/h). • Izbor metode filtracije zavisi od toga šta je potrebno
izdvojiti kao krajnji proizvod (čvrstu ili tečnu fazu). Ako je potrebno izdvojiti prečišćenu tečnu fazu ko-riste se filter-prese, peščani filteri itd., a ako je potreb-no izdvojiti čvrstu fazu primenjuju se rotacioni vakum filteri.
Inženjerska praksa
PT
Sušenje čvrstog materijala
• U kontinualnim sušarama u kojima se suše granule dimenzija 3÷15 mm proces može da se odvija u vre-menskom opsegu od 10÷200min.
• Kod dobošastih sušara koje obrađuju paste i kašaste materijale vreme kontakta materijala i agensa sušenja najčešće iznosi 3÷12s. Intenzitet isparavanja iznosi 15÷30 kg/(m²∙h). Prečnici doboša se kreću u rasponu od 0,45÷1,5m. Brzina rotacije sušare (doboša) iznosi 2÷10o/min. Realno ostvarljivi kapaciteti za sušenje iznose 1300kg/h.
• Sušenje materijala u fluidizovanom sloju najbolje je primenjivati pri sušenju čestica malih dimenzija (0,1÷1 mm), mada se u poslednje vreme koriste i za sušenje čestica čije dimenzije ne prelaze 4 mm. Poželjna brzina strujanja gasa je dvostruko veća od prve kritične brzine fluidizacije. Vreme sušenja izno-si 1÷2min, mada neki prizvodi (npr. farmaceutski proizvodi) zahtevaju mnogo duže vreme sušenje. • Kod sušara sa raspršivanjem materijala (Spray
dry-ers) sušenje se obavi za menje od jednog minuta, s tim da se površinska vlaga uklanja iz materijala u prvih 5s. Vlažna sirovina i agens sušenja najčešće struje istosmerno. Raspršivanje materijala se vrši na pritisku od 20÷27 bar. Veličine čestica mogu da iz-nose 0,3÷4 mm.
Sitnjenje materijala
• U zavisnosti od stepena redukcije, sitnjenje se deli na 5 grupa, kao što je navedeno u tabeli 5.
• Mlinovi sa kuglama i valjčaste drobilice po pravilu funkcionišu u zatvorenom ciklusu, tj. nakon klasifi-kacije usitnjenog materijala, krupnije čestice se pono-vo vraćaju na dodatno usitnjavanje.
• Valjčaste drobilice mogu da se izrađuju tako da im površina za sitnjenje bude glatka ili zupčasta. Kod drobilica sa zupčastim valjcima veličine zuba može da iznosi do 600 mm, a u njima mogu da se usitnja-vaju komadi prečnika do 180 mm. Kod drobilica sa glatkim valjcima može se ostvariti stepen sitnjenja 4. Brzine rotacija su obično 50÷900 o/min.
• Drobilice sa čekićima se koriste za formiranje poseb-no malih čestica. Materijal se drobi usled udara čekića čija obimna brzina iznosi (30÷55m/s). Pri tome kod većih drobilica ostvaruju se brojevi obrataja rotora do 900 o/min, dok se kod manjih može ostvariti do 16000o/min.
• U dobošastim mlinovima materijal može da se melje pod dejstvom meljućih tela ili samomlevenjem. U ovim mlinovima komadi materijala dimenzija 2÷50 mm se usitnjavaju do čestica dimenzija 0,075÷2 mm. Stepen sitnjenja iznosi 8÷65, mada se može ostvariti i stepen sitnjenja 300.
• Za fino mlevenje koriste se mlinovi sa kuglama ili šljunkom. Oni su posebno zastupljeni u hemijskoj i keramičkoj industriji. Ukoliko je potrebno da samlev-eni materijal ne sadrži metalne primese koje nastaju usled habanja kugli, umesto kugli koristi se kvarcni šljunak.
• Kod čeljusnih drobilica ulazni materijal je prečnika manjeg od 100mm, pri čemu čeljust na materijal koji se sitni najčešće deluje 8÷10 puta dok se on dovoljno ne usitni i odstrani iz drobilice.
Mešanje tečnosti
• Propelerske mešalice se koriste za rada sa tečnostima umerene viskoznosti (uobičajeni opseg 0,001÷10 Pa∙s). One se ugrađuju u aparate prečnika Du<1800
mm, pri čemu je uobičajeno da odnos prečnika apara-ta i prečnika mešalice (dm, m) iznosi Du/dm=2 ÷ 10, a
najčešće je Du/dm<5. Broj obrtaja mešalice se kreće
u granicama n=1150 ÷1750 o/min, u slučaju kada se ostvaruje direktna veza između elektromotora i vra-tila mešalice pomoću krute spojnice, a kada se veza ostvaruje preko reduktora broj obrtaja je n=350 ÷420
o/min.
• Turbinske mešalice sa pravim ili zakrivljenim lopaticama na disku i sa zakošenim pravim lopati-cama se obično koriste za tečnosti manje viskoznos-ti (uobičajeni opseg 0,001÷10 Pa∙s), a turbinske mešalice sa perajama za tečnosti veće viskoznosti (uobičajeni opseg 0,1÷20 Pa∙s). Mešalice sa pera-jama najčešće imaju 2, 3, 4 ili 6 peraja. Odnos prečnika aparata i mešalice obično iznosi Du/dm=1,4
÷ 2,5. Opseg broja obrtaja iznosi n=50 ÷150 o/min.
Za ostale tipove turbinskih mešalica odnos prečnika aparata i prečnika mešalice se kreće u granicama Du/ dm=1,7÷5, a najčešće je Du/dm=3. Broj lopatica se kreće u granicama 3÷12, a najčešće je 4 ili 6. Opseg broja obrtaja je sličan kao kod propelerskih.
• Ramske i helikoidne mešalice se koriste za rad sa vrlo viskoznim tečnostima i mešavinama tečnosti i čvrste materije i to uglavnom za intenzifikaciju pro-cesa prenosa toplote. Broj obrtaja ovih mešalica je u opsegu n=15÷80 o/min, a uobičajen odnos prečnika aparata i mešalice Du/dm=1,02÷1,15. Ramske
Inženjerska praksa
PT
Tabela 5.
Naziv sitnjenja Prečnik komada pre sitnjenja (mm) Prečnik komada posle sitnjenja (mm) Stepen redukcije Krupno dro-bljenje 1500÷300 300÷100 2÷6 Srednje dro-bljenje 300÷100 50÷100 5÷10 Fino drobljenje 50÷10 10÷2 10÷50 Mlevenje 10÷2 2÷0,075 100 Fino mlevenje 2÷0,075 0,075÷0,0001
Inženjerska praksa
PT
mešalice se koriste za tačnosti čija je viskoznost 1÷100 Pa∙s, dok se helikoidne mešalice koriste za veoma viskozne tečnosti čija je viskoznost 10÷1000 Pa∙s.
Aglomeracija
• Najčešće korišćene metode za ukrupnjavanje čestica su kompresija u kalupima, istiskivanje kroz kalup sa odsecanjem ili lomljenjem na određenu veličinu, očvršćavanjem materijala nastalog topljenjem kuglica manjih dimenzija, i aglomeracija valjanjem ili drugim oblicima ukrupnjavanja bez vezivnih agenasa.
• Odnos dužine i prečnika za rotirajuće dobošaste gran-ulatore obično iznosi 2÷3, sa brojem obrta od 10÷20 o/min. Veličina proizvedenih granula zavisi delimično od brzine rotiranja, vremena zadržavanja materijala, i količine vezivnog sredstva. Prečnik dobijenih granula je obično 2÷5 mm.
• Ukoliko je homogenost proizvoda bitna, preporučuje se upotreba granulatora sa rotacionim diskom. • Aglomeracija u fluidizovanom sloju se odvija u sloju
debljine 0,3÷0,6 m, pri čemu su uobičajene brzine vazduha tri do deset puta veća od prve kritične brzine fluidizacije i iznose 0,1÷2,5 m/s.
Literatura
[1] Adams J. N., Quickly estimate pipe sizing with “Jack’s
Cube”, Chemical Engineering Progress, vol. 93, no. 12, pp.
55-59, 1997.
[2] Simpson L. L., Sizing piping for process plants, Chem. Eng. Albany, vol. 75, June 17th, pp. 192-193, 1968.
[3] Piping Engineering, Tube Turns Inc., Louisvile, 1986. [4] Walas S. M., Chemical Progress Equipment – Selection and Design, Butterworth-Heinemann, Boston, 1990.
[5] Jaćimović B., Genić S., Toplotne operacije i aparati –
deo 1, Mašinski fakultet, Beograd, 2004.
[6] Genić S., Optimizacija prečnika cevovoda, Inženjerska komora Srbije, 2010.
[7] Durand A. A., Heuristics Rules for Process
Equipe-ment, Chemical Engineering, October 2006.
[8] Durand A. A., Heuristics Rules and Criteria for
Equip-ment Process Design, Revista Instituto Mexicano de
ingenie-ros Quimicos, 1993.
[9] Brenan R. C., Rules Of A Thumb For Chemical
Engi-neers, third edition, Elsevier 2002.
[10] Pope J. E., Rules Of A Thumb For Mechanical
Engi-neers, Gulf Publishing Company, 1997.
[11] Perry R. H., Green D., Perry’s Chemical Engineers’
Handbook, McGraw-Hill, New York, 2008.
Autori
Nikola Budimir, Inovacioni centar
Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Kraljice Marije 16, Beo-grad email:[email protected] tel: 064/22-33-727
Diplomirao je na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2005. na katedri za procesnu tehniku. Od juna 2006. zapo-slen je u Inovacionom centru Mašinskog fakulteta u Beogradu, u svojstvu istraživača saradnika. Auditorne vežbe održavao je iz predmata: Mehanički i hidromehanički aparati i mašine, Toplotni i difuzioni aparati, Toplotne operacije i aparati. Učestvovao je u izradi više tehničkih dokumentacija, i projekata koje je finansiralo Ministarstvo za nauku. Do sada je objavio 12 radova. (časopisi sa SCI liste, međunarodni časopisi i kongresi, domaći časopisi i kongresi).
Marko Jarić, Inovacioni centar
Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu d.o.o., Kraljice Marije 16, 11000 Beograd
email: [email protected] tel: 063/435-779
Diplomirao je na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2005. na kat-edri za procesnu tehniku. Od jula 2006. zaposlen je u Inovacionom centru Mašinskog fakulteta Univer-ziteta u Beogradu, u svojstvu istraživača saradnika. Auditorne vežbe održavao je iz predmata: Oprema procesnih instalacija, Cevovodi i armatura, Konstruisanje procesne opreme, Aparati i mašine u procesnoj industriji. Učestvovao je na izradi više tehničkih dokumentacija, i projekata koje je finansiralo Minis-tarstvo za nauku i zaštitu životne sredine. Do sada je objavio 12 radova (časopisi sa SCI liste, međunarodni časopisi i kongresi, domaći časopisi i kongresi).
Nikola Stojković, PROJMETAL a. d., Cvijićeva 127, Beograd
email: [email protected]
Diplomirao je na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2003. na katedri za procesnu tehniku. Stručni ispit položio je 2008., a licence odgovornog projektanta i odgovornog izvođača radova stekao je 2009. godine. Kao zaposlen u preduzeću «Aeroakva Inženjering» učestvovao je u reviziji i tehničkoj kon-troli idejnog projekta «Makiš 2», u nadzoru i izgradnji postrojen-ja za prečišćavanje otpadnih voda i proizvodnju bakarnog praha «Akva Bor». U okviru firme «TRACO» učestvuje u organizaciji i rukovođenju izvođenja radova na termotehničkim instalacijama, kao i na proizvodnji i montaži procesne opreme i uređaja. Trenutno je zaposlen u preduzeću “PROJMETAL” na projektovanju pro-cesnih instalacija i opreme.
Inženjerska praksa
PT
Autori
Branislav M. Jaćimović, Mašinski
fakultet Univerziteta u Beogradu, Kraljice Marije 16,
tel: 011/330 23 60
e-mail: [email protected]
Zaposlen na Mašinskom fakultetu Univer-ziteta u Beogradu od 1979., na Katedri za procesnu tehniku u zvanju redovnog pro-fesora. Predaje više predmeta na svim nivoima studija. Pored nastave angažovan je na poslovima projektovanja procesnih i termotehničkih postrojenja, dimenzionisanju, konstruisanju i ispitivanju aparata i postrojenja, na izradi studija, ekspertiza, veštačenja, itd. Objavio je preko 130 naučnih i stručnih rado-va i bio učesnik u više desetina projekata i studija finansiranih od strane nadležnih Ministarstava.
Srbislav B. Genić, Mašinski fakultet
Uni-verziteta u Beogradu, Kraljice Marije 16, tel: 011330 23 60, faks: 011/337 03 64 e-mail: [email protected]
Zaposlen na Mašinskom fakultetu Uni-verziteta u Beogradu od 1989., na Katedri za procesnu tehniku. Trenutno u zvanju vanrednog profesora predaje na svim nivoima studija. Pored nastave angažovan je na poslovima projektovanja procesnih i termotehničkih postrojenja, dimen-zionisanju, konstruisanju i ispitivanju aparata i postrojenja, na izradi studija, ekspertiza, veštačenja, itd. Objavio je preko 100 naučnih i stručnih radova i bio učesnik u više desetina pro-jekata i studija finansiranih od strane nadležnih Ministarstava.
