!Studije kulture!

Bihlioteka NAUКA

Edicija

UDZBENICI, PRIRUCNICI, MONOGRAFIJE

Urednik Prof dr Ilija Vujatit'

Glavni i odgovorni urednik Slobodan Gavrilovic

Jelena Dordevic

STUDIJE KULTURE

Zbornik

Copyright © ЈР SluZbeni glasnik, 2008

SADRZAJ

Izjava zahvalnosti ... 9 Jelena DordeviC

Uvod ... 11

ELIТNA 1 MASOVNA KULTURA Meiju Arnold

Kultura i anarhija ... 37 Frenk Rejmond Livis

Maso~na civilizacija i manjinska kultura ... 43 Dvaj{ Mekdonald

Teorija masovne kulture ... 51 Teodor ~dorno i Maks Horkhajmer

Kulturna industrija ... 66 Valteт ~enjamin

UmetniCko delo и veku svoje tehniCke reprodukcije ... 100 Rejmond Vilijams

Analiza kulture ···~··· 124 RiCard Hogart

Prokleto bogat Zivot i novija masovna umetnost: seks и izlizanim d:lepovima ... 134 \'. \ DOMINACI)A 1 OTPOR

Luj Altiser

ldeologija i drZavni ideoloSki aparati (beleSke za jedno istraiivanje) ... 143 Antonio GramSi

Hegemonija, intelektualci i drZava ... " ... 148 Pjer Burdije

Юasni ukusi i iivotпi stilovi ... " .. " ... " ... "".""" ... " ... " ... " ... 155 MiSelFuko

Istorija seksualnosti ··· ··· 178 MiSel..Puko

6 Sadтiaj MiJel de Serto Pronalazak svakodnevnog ... 232 ZNACI/KULТURA/ZNACENJA Rolan Bart ~i! је govor ... 249 Stjuart Hol Kodiranje, dekodiranje ...•... 275 DikHebdidi \..

'Potkulture - znaCenje stila ... " ... 286 POPULARNA KULТURA

Stjuart Hol

BeleSke о dekonstruisanju "popularnog" ... 317

-Ј

~~

~

"Dalas" i ideologija masov.ne kulture ... " ... 329

f'"

DZon Fisk

'\,,/ Popularna diskriminacija ... 339 DZim Mekguigan

V

Putevi kulturnog populizma ... 347

v

\ј

Ј

:

v

Sajmon Frit

Dobra, loSa i osrednja: odbrana popularne kulture od populista ... 359 AndelaMek~

Polovna odeCa i ul<?ga buvlje pijace ... 375 LoraMalvi

Vizuelno zad<:.voljstvo i narativni film ... 387 SonNikson 1

Promene ozџaCavanja muZevnosti: od "novog muSkarca" do "novog lada" ... 399

Ajrin Kostera Mejer i Lizbet van Zonen

~

Od Britni Spirs do Erazma: Zene; muSkarci i njihovo prikazivanje ···~

Rлzпкл Kornel Vest

Nova kulturna politika razliCitosti ... 423 SantalMuf

Sadriaj 7

ј

Zan-Fransoa Liotar

Rostmoderno stanje ." ... - ... "." ... " ... 453

Ј~ап

Bodrijar. . . ..

/ј; ::d:~:~:ulac1p ... " .... "" .. " ... ""."-... "" ... -"" ... 469

1.Ј-;

Postmodemizam ili kulturna logika kasnog

kapitaliпna

... " ... 489

Ј

Seleste Ola/kiaga

POSTMODERNA КULТIJ!tA

;::::~:;:egalopoЊ

···-···

529

V

~ostmoderne

virtuelnosti ···-···" ... " .. " ... " .. 539 / . HIВRIDNA KULTURЛ

V

Ard:Zun Apaduraj

_Ј

Disjunkcl}a i razlika и globalnoj kulturnoj ekonomiji ... " ... " ... 557

.:1:=;т..:::;:7.:;;.~-

-- --

-~

К~~~:;~~~:

gradu izvan nacije """"" ... ·-··· 586

L

р

....

Dona Haravej

~

Manifest za kiborge; Nauka, tehnologija i socijalisti&. feminizam

osamdesetih godina ХХ veka ···--···-" ... " ... 604

IZJA V

А ZAНV ALNOSТI

Zelim da izrazim zahvalnost svima .koji su mi pomogli и realizaciji

ovog zbornika: Ivani SpasiC, za tekst "Otkrivanje svakodnevnog", objavljen

и

zborniku

Interpretativna sociologija;

Zoranu HamoviCu, glavnom

ured-niku izdavacke kuce Clio, za tekst "Od Britni Spirs do Erazma", objavljen

и Uvodu и studije medija; Vladislavu Bajcu, glavnom uredniku izdavaCke

kuCe Geopoetika, za tekstove "Promene

и

oznaCavanju niuZevnosti"

i

"Ка

Londonu: gradu izvan nacije", objavljene u Britanskim studijama kulture.

Posebno se zahvaljujem Ljiljani Glisovic, profesorki nemackog jezika, koja se kao prijatelj poduhvatila teskog posla prilagodavanja hrvatskog prevoda teksta "Kulturna industrija" srpskom jeziku da bi Ьiо Ьlizi novim

generacijama.

Zahvaljujem se Tatjani Dadic-Dinulovic iz British Councila, koja те је povezala sa gospodom Ejmi Vuds, zahvaljujuCi Cijoj Ijubaznosti sam

do-Ьila dozvolu od Sage PuЬlications za objavljivanje delova knjige Marka Postera, od Routhledgea za delove knjige Dzima Mek Guigena, University of Minneapolis Pressa za delove knjige Ardzun Apaduraja i od University of Minnesota Pressa za delove knjige Nestora Garsije Кanklinija. Posebnu ljubaznost pokazala је Seleste Olalkiaga koja mi је licno dozvolila objavlji-vanje dela iz njene knjige Megalopolis.

Zahvaljujem se Centru za zenske studije za tekstove Santal Muf i Lore Malvi, objavljene и njihovim puЬlikacijama.

NaroCito se zahvaljujem

Jovaпu

DukanoviCu za raznovrsno

anga:Z.ova-nje u realizaciji ovog zbornika. Iznad svega sam zahvalna mojoj cerki,

Mi-lici IliC, па neseЬiCnoj pomoCi, pametnim savetima, neprekidnoj podrSci

Је/епа

Dordevic

UvoD

1. Uobicajeпo је da svaki govor о kulturi zapoCinje proЬ!emom defi-nisanja i konstatacijom da ga је nemogute razreSiti, jer је kultura neuhvat-ljiva, promenljiva i и vremenu i и prostoru. Тоше doprinosi Cinjenica da pojam kulture nosi naslage zпасепја koja su se talozila poslednja dva i ро

veka, u razdoЬlju kada kultura роапје da se idenrifikuje kao poseban pojam koji se odnosi па odredenu, manje ili viSe autonomnu oЫast. То mnoStvo znaCenja zavisi od filozofskog, nauCnog, druStvenog i istorijskog konteksta u kojem se о kulturi raspravlja, ali i od njene drustvene uloge u odredenom istorijskom trenutku. Veliki broj definicija, uvek nedovoljno uspesnih poku-Saja da se kultura celovito obuhvati u svim svojim aspektima, deo su moder-ne tradicije koja teZi da definiSe i objasni pojave

i

da im dЭ. meru nauCne objektivnosti. Teorijske orijentacije naSeg vremena sve viSe su obeleZene

odustajaпjem od takve namere, роsеЬпо kada је о kulturi rec.

Za

to posto-je dva osnovna razloga. Prvo, kultura и savremenom svetu ne mo.Ze da se izdvoji kao posebno podrucje, vec predstavlja integralni deo drustvenog i individualnog Zivota. Drugo, пе postoji naCin da se uspostavi objektivan i nezainteresovan sud о kulturi, јег svaki govor, ра i nauCni, uvek је na ovaj ili onaj naCin uslovljen kontekstom u kojem nastaje.

Studije kulture pripadaju ovakvoj teorijskoj orijentaciji, otvoreno se zalaZuCi za ideju da је kulturu moguCe pronaCi svugde i na svakom me-stu, te da је svaki napor da se ona ograniCi i uCvrsti и svom pojmu ne samo nepotreban vec i nemoguc. Odatle proizlazi prva osobenost studija о koji-ma је ovde reC, а to је da se kultura posmatra kao dinamiCna, heterogena, promenljiva i da ne postoji kao izolovana oЫast, nezavisna и odnosu па di-namiku druStvenog, psiholoSkog, ekonomskog, politiCkog, emotivnog i ima-ginarnog zivota ljudi.

I same studije kulture su jedna heterogena oЫast koja пе moZe da se podvede pod odredene disciplinarne okvire. Опе па raziiCite naCine spajaju iskustva knjizevne kritike, antropologije, filozofije, lingvisrike, polirikologije,

12 Studije kulture

psihologije, пе koristeб пiјеdап odredeп metod tradicioпalnih discipliпa,

veC od njih uzimaju опо Sto omoguCuje da se kultura razume kao viSeznaC-ni, slozeп i diпamii'an fenomeп. Uprkos tome, studije kulture imaju visoku

meru prepoznatljivosti,

ра

se zato Cesto nazivaju "transdisciplinom" ili

.пediscipliпovaпom discipliпom" koja spaja razlicite metodologije i teme

tradicioпalпih discipliпa, preradujuб ih prema zahtevima koje пalazu di-namiCne promene Zivota savremenog sveta. Poslednjih nekoliko decenija interesovanje za kulturu izuzetno raste, Sto se smatra posledicom

"kultur-пog preokreta" koji se dogodio pod uticajem ekoпomskih, politickih i

kul-turпih promeпa пastalih u okviru postiпdustrijskog drustva. Zapaza se da

је kultura pocela da prozima sve aspekte zivota, tako

da

su mпoge

drustve-пe пauke pocele da se usredsreduju па taj .upad" kulture u pojave koje su

raпije pripadale nekoj drugoj oЬlasti ili poretku •tvari. Роvесапје opsteg bogatstva, zamena industrijske proizvodnje suptilnijim tehnologijama, raz-voj informatii'kog drustva, globalno sirenje, komercijalizacija kulture i ubr-zan razvoj potrosai'kog mentaliteta uticali su па promene u samoj drustve-noj strukturi, ali i u nai'inu svakodnevnog zivota. Od prvih jutarпjih vesti na radiju ili televiziji, preko odlaska u samoposlugu radi kupoviпe hrane, do пaj­

razlii'itijih oЬlika zabave, turistickih putovaпja, izbora garderobe i restora-na, ukljuceпja u kreativпa zaпimanja ili surfovanja ро

cyber

prostoru - sve

је па ovaj ili опај пaCin prozeto kulturom. ZahvaljujuCi tome, kultura se ukljucuje u one oЫasti zivota koje su se пekada smatrale пе samo posebnim

i

nezavisnim и odnosu па kulturu, veC ih је Ьilo sramno dovoditi s njom

и vezu. Danas је, medutim, gotovo nemoguCe kulturu posmatrati izvan tih

oЫasti, tacпije, izvan lokalnih i globalпih ekonomskih i politickih tokova. Kultura је svuda oko nas: kada se predajemo vrtoglavim zadovoljstvi-ma luпa-parka, kada gledamo ,,Velikog Brata", kada nas bombarduju rekla-mama, kada se borimo za svoja prava, kada idemo na rok koпcerte, kada ucestvujemo u demonstracijama, kada jedemo, drzimo dijetu ili vodimo lju-bav, kada purujemo ili glasamo, kada idemo kod kozmetii'ara ili kada паm

se ugraduje vestai'ki kuk. Studije kulrure teze da zahvate ovako disparatne, Cesto nesamerljive pojave vezane za Zivot savremenih ljudi, usredsredene na izazove novog globalizacijskog doba, prateCi promene koje је doneo kul-turni preokret,

i

to ne samo и razvijenim druStvima zapada, -veC i svuda gde

је Zapad ostavio svoj trag. One пikad nisu tezile паuспој objektivnosti za-snovanoj па ujednaCenim i univerzalno priznatim metodologijama i и veli-koj meri zavise od regionalnih proЬ!ema drustveпih kretaпja i konkretпe

politike odredeпih drustava. Njihova karakteristika је da uvek reaguju па aktuelno, "ovde"

i

"sada", da prate dogadaje, procese, reaguju па va.Zne dru-Stvene teme, zbog Cega i пе te:Ze nauCnoj Cistoti. Опе su istovremeno ana-litiCki i kritiCki usmerene па realan, savremen Zivot i to ih izdvaja iz Ьilo kakvog jasnog disciplinarпog podrucja.

Uvod 13

Na osnovu reCenog, izgleda da se studije kulture bave svim i svaCim

i da u njihovom okviru kultura cesto predstavlja sinonim za druStvo. Ali, ne

samo to. Proizlazi da su studije kulture potpuno nezainteresovane za

опо

Sto se najCeSCe smatra kulturom: za umetnost, religiju, filozofiju

i

narodne

оЬiеаје. 1 to је istina. Kultura se vise ne shvata kao posvecena oЫast u kojoj

se otkriva Istina, iskazuje kreativnost,

duЬina i

Sirina duha, niti kao posed

.prosvetljenih" manjina koje imaju тос da shvate velika dela ralenta i

zna-nja.

Кultura

prestaje da bude naCin samoostvarenja duha, prostor umnosti

i opstecoveeanskog kteranja zasnovanog na smislu

ili

ttaganju za njim. Zato је

visoka kultura

и

potpunosti iskljuCena

i

to

па

osnovu namere ovih

studi-ja

da

uklone konceptualnu i drиStvenu barijeru izmedu visoke i niske

kultu-re, stavljajuCi

и

ZiZu "oblCan" Zivot

oЬiCnih

smrtnika.

Studije kulture, oslanjajuCi se s jedne

stтапе па

sasvim

odredeпe, и

osno-vi postmodemistiCke teorijske pravce,

а !'

druge

stтane

sa

otvoreпim

ideo-loskim i politickim nabojem, ukidaju ideju univerzalnog znacenja i znai'a-ja kulture postulirajuCi relativnost i vremensko-prostornu promenljivost

kulture. InteresujuCi se prevashodno za savremeni svet visokorazvijenog

kapitalizma, kultura se shvata kao onaj aspekt drustvenog zivota u kojem se ostvaruje proces proizvodnje znacenja. Umesto objektivnog znanja о

kul-turi, plasira se ideja

о njeпom

subjektivnom

znaCeпju, о

smislu koji

опа

ima

za ljude koji џoЬlicuju vlastita iskustva dajuci znacenje stvarima i proce-sima koji ih oktuzuju. Studije kulture nemaju interesovanje za proЫeme

vrednosti ili estetsko prosudivanje kvaliteta kulturnih proizvoda. One su

usmerene na savremeni Zivot, popularnu

i

medijsku kulturu, na pojave

krat-kog

trajaпja,

"trivijalije"

savremeпog druStveпog

Zivota i njihovu vezu sa

drustvenim, ekonomskim, politickim i tehnoloskim razvojem i promena-ma. Zato vrednovanje pripada kategoriji drustvene kritike u funkciji od-redenog politickog angazmana, а ne kategorijama vrednovanja kvaliteta.

Upravo zbog toga studije kulture zadugo nisu Ьile prihvacene kao po-sebna disciplina i kao legitimna akademska oЬlast. Опе su nastale nasuprot zvanicnom poretku akademske sredine Velike Britanije krajem pedesetih godina proslog veka. Bile su jedan od vidova alternativnog misljenja, uklju-cene u alternativne kulturne i socijalne pokrete koji su menjali dotadasnji

poredak zapadnog sveta i izvrSili snaZan uticaj

па

gotovo sve sfere

druStve-nog zivota. Zbog toga su u pocetku Ьile vrsta

enfant

terriЬle britanske

in-telektualne scene, svojevrsna

pretпja

zvaniCnom poretku. Kada su studije

kulture zapoCele svoj institucionalni Zivot

и

Centru za savremene studije

kulture u Birmingemu njihov uticaj је neprekidno rastao, posebno u anglo-fonom svetu. Опе su iz Britanije ubrzo presle u SAD, Kanadu i Australiju,

otvorile

moguCпosti

za tumaCenje kulture

и

mnogim

doskoraSпjim

britan-skim kolonijama, naroCito u Indiji, da Ьi vremenom pocele da se razvijaju i ujuznoj Americi i zetuljama Ьivseg socijalistickog Ыоkа. Na sirenje i sve

14 Studije kulture

veCu popularnost uticala је, izrnedu ostalog, i Cinjenica da su studije kul-ture postale akademska disciplina па mnogim svetskim univerzitetima, iako, istini za volju, и samoj Velikoj Britaniji joS uvek konzervativni uni-verziteti "od imena i ugleda" odbijaju da ih ukljuce u svoje nastavne pla-nove. Kontinentalna Evropa, naroCito Francuska, u kojoj kultura i dalje ima posebnu vrednost i dignitet vezujuCi se za humanisticku tradiciju i njen kon-cept kulture, nije sklona pristupu kulturi na naCin na koji to predlazu ove studije. Jedan od razloga jeste cinjenica da se one bave transnacionalnim i "mondijalistickim" karakterom savremene kulture. U sredinama gde po-stoji poveCani strah od- amerikanizacije i oseCanje ugroZenosti jedinstva nacionalnih kultura pod uticajem novih kulturnih kretanja vezanih za ko-mercijalizaciju kulture i uticaj medija, studife kulture se ne prihvataju kao legitimna disciplina. Medutim, uprkos ovakvim otporima, studije kultu-re ulaze па mala vrata и mnoge univerzitetske

curriculume.

Nije netaCno reCi i to da su one postale deo pomodnih trendova u teorijskom promislja-nju danasnjice.

2. Sta је karakteristicno za ove studije i sra ih је Cinilo alternativnim, naroCito и vreme kada su se pojavile? Da Ьi se to razumelo potrebno је da se za trenurak vratimo и proslost i uka'!emo na to kako је shvatana kultura do sredine proslog veka, pre nego sto su studije kulture otpocele reviziju tih shvatanja. Та revizija se odnosila па rasprave о pravcima razvoja kultu-re koja se na.Sla na udaru kultukultu-re masovnog druStva, Sto је skoro Citav vek duboko uznemiravalo duhove sirom Evrope. Do tada је dominiralo shva-tanje kulture zasnovano na tradicijama prosvetiteljstva i romantizma i uspo-stavljenim stavovima i normama koje su је definisale. U prosvetiteljstvu se smatralo da је kultura osnovni pokretac civilizacijskih procesa, da kao svetlost obasjava ljudski rod koji и njenim okvirima tezi neprekidnom usa-vr.Savanju. То је osnov humanistiCke definicije kulture, koja, izmedu osta-log, ima snaZna normativna svojstva, jer teZi da trasira pravac razvoja svih "civilizovanih" dru.Stava zbog Cega је, и osnovi, etnocentriCna, jer kao cilj tog razvoja postulira kulturu Zapada. Ovakav pristup vezivao је kulturu za "опо najbolje Sto је CoveCanstvo stvorilo", za intelektualnu prefinjenost i тос znanja koji uspostavljaju poredak zasnovan na pravdi, gradanskom moralu i po.Stovanju razuma. Jedan od zagovornika ovakvog koncepta kul-ture и Velikoj Britaniji Ьiо је Metju Arnold, Ciji је uticaj od kraja XIX veka

Ьiо ogroman. ObeleZio је pravac rasprava oko krize kulture sve do sredi-ne ХХ veka, а u okviru konzervativne tradicije njegova uputstva su i da-nas vaZeCa.

RomantiCarska tradicija је poseban status koji је kultura doЬila и pro-svetiteljstvu izdigla na pijedestal koji do tada nije imala. Romantizam uzdi-ze ideal genija - umetnika kao demijurga, bozanski prosvetljenog pojedinca

Uvod ₁₅

sposobnog da stvara svet ех

nihi/o.

Umetnik postaje centralna figura oko koje se gradi identitet jednog vremena koje је duboko uzdrmala Velika

re-volucija i njen pratilac, industrijska rere-volucija. OseCanje da se svet nalazi

u opasnosti, da u zadimljenim, prljavim gradovima Evrope dolazi do degra-dacije sveta koji је do tada Ьiо poznat, podstaklo је uverenje da је kultura

posveCena sfera u kojoj

је

moguCe stvoriti ili ponovo pronaCi uzviSene

vred-nosti ljudskog duha. Тај duh nicao је iz dela umetnika, filozofa, heroja

kul-ture,

а

traZio

је

inspiraciju u snazi

i

Cistoti autentiCne narodne kulture.

Тај drugi koncept vezivao је kulturu za Ьiее odredenog naroda, za najduЬlje

korene i neunistivu tradiciju koja podjednako izrafuva duh naroda i

.hrani"

stvaralacku imaginaciju posebnih pojedinaca. ··о;~

Тri pomenute koncepcije kulture dominirale su и momentu kada se, kao izdanak ubrzane industrijalizacije, dogodila jos jedna velika transfor-macija zapadnog drustva - pojava

kulture masovnog

drиStva. Koliko god da је rana industrijalizacija unela nered и tradicionalnu kulturu, toliko su ubrzani razvoj tehnologije i industrijske proizvodnje krajem XIX i poi'et-kom ХХ veka uticali da se ova nova pojava dozivljavala kao pravi bauk novog doba. Masovna kultura је poremetila sve dotadasnje poglede na

kul-turu, podjednako ugroZavajuCi elitn.u, visoku kulturu duha, kao i

autentiC-nu, narodnu kulturnu tradiciju. Pojavljuju se novi druStveni slojevi, Citava

jedna nova klasa, koja postaje ne samo novi veC

i

drugaCiji konzument

kul-ture. Mediji masovnih komunikacija, jos od pojave stampe, ра preko

foto-grafije, filma, radija

i

televizije, utiCu

па

promene celokupnog naCina Zivota

tako da te promene nisu mogle nikoga da ostave ravnoduSnim.

Intelektualna elita Zapada reaguje na promene nezavisno od toga da li pripada desnim ili levim ideoloskim orijentacijama. Kritika kulture ma-sovnog druStva је sveobuhvatna, zestoka i zasniva se na nekoliko kljui'nih

argumenata. Prvi, karakteristiCan za desne kritiCare, odnosi se

па

opasnost

od anarhije kao posledice masovnog druStva nastalog na osnovu "navale"

novih radnickih slojeva koji tokom XIX veka doЬijaju sve veea prava - od prava glasa ра nadalje. Oni smatraju da је drиStvo mase, u kojem "gomila" odlucuje о kretanju celog drustva, odgovorno za degradaciju kulture i kul-turnih vrednosti i da unosi haos u druStveni i kulturni poredak. Bljestavi sjaj

kiCa, prolazne senzacije, laka zabava, hedonizam

i

vulgaran ukus Sirokih

slojeva iz temelja uzdrmavaju smisao

i

vrednost kulture, kako se

опа

do

tada shvatala,

ozЬiljno

remeteCi poredak i pravac civilizacijskog napretka.

Pod udarom ove kulture Ыedi sjaj visoke, elitne kulture, опа se gusi u hiper-produkciji prosecnosti.

Кritieari iz levog tabora, naroCito intelektualci vezani za Frankfurtsku

Skolu, smatrali su da

је

masovna kultura proizvod vladajuCe klase koja

sve-sno podstii'e razvoj masovne kulture kako bi ui'vrstila vlastite interese i obez-bedila oi'uvanje burzoaskog poretka. Adorno i Horkhajmer razvijaju pojam

16 Studije kulture

industrije kulture na osnovu kojeg se masovna kultura posmatra kao inte-gralni deo kapitalisticke ekonomije i instrumentalne racionalnosti kapi-talistickog poretka. U tom poretku umetnost i kultura postaju predmet proizvodnje

i

potroS:nje, kao

i

sva ostala roba namenjena zadovoljavanju . interesa vladajuce klas_e. PrervarajuCi umetnost и robu, industrija kulture standardizuje Svoje. proizvode obiaCajuCi se anonimnom potroSaCu. Ume-sto da bude put za osvajanje srece i sredsrvo za duЬ!je razumevanje sveta, kultura sluzi pukoj zabavi i manipulaciji vladajuce klase. Kontrola nad indu-strijom kulture, naroCito putem medija masovne komunikacije i industrije zabave, yodi kontroli nad masovnom puЬlikom, sirokim slojeyima drusrva, ··paSivniln potto5aCima;predanim lafmmzadovoljstViiria,

li~ernm

niati da

lcri-ticki prosuduju svet oko sebe Cime nesvesno podriavaju postojeCi poredak. . ОЬе varijante kritike masovne kulture insistitale

s'1·

na homogeniza-ciji, standardizaciji i unifikaciji

kio'

njenim dominantnim karakteristikama.

ОЬе struje smatrale su ovu kulturu zaglupljujucom i jadnim surogatom vi-soke kulture; njen cilj је da uzme ono najbolje od elirne, da је unizi, da mnos-tvo razliCitih pojedinaca premnos-tvori и jedinstvenu masu i da istovremeno raz-bije

i

autentiCnu, tradicionalnu, narodnu kulturu kojoj је nekada ta_"masa~'

pripadala. Razlika је Ьi!а и tome sto su jedni okrivljivali mase, а drugi bur-zoaziju za njenu ekspanziju.

Sve и svemu, od poCetka modernog vremena kultura је "u krizi". Опа,

zapravo, prati temeljne promene и samom tkivu drusrva. Zbog toga је kul-tura neprekidno proЫematizovana, опа doЬija nova znaCenja, nove nijanse,

а pojam kulture postaje nuzno analitieko orude za razumevanje mnogostru-kih promena и savremenom druStvu. U osnovi te proЬlematizacije nalaze se pojmovi visoke i niske kulture, elitne i kulture masa, ali i treCi pojam, "autentiCna" narodna kultura, koji stoji nasuprot prva dva.

3. Studije kulture svoju istoriju zapocinju u momentu kada sredinom proSlog veka kritika kulture masovnog drusrva dostize vrhunac, zasnivaju-6 svoj identitet na kritici kritike kulture masovnog drusrva. То је odredilo celokupan razvoj studija kulture, Cija је jedna od osnovnih karakteristika

antielitizam zasnovan па uverenju da ljudi koji konzurniraju tu kulturu i uZi-vaju и njoj nisu "kulturni idioti", pasivna masa, jer ni и jed-norn druStvu "пе

postoje mase, nego samo ljudi" (Rejmond Vilijams). Т\mе se zelelo osporiti shvatanje kulture kao agensa civilizacijskih procesa i kao sredstva poboljSa-nja poremeCenog CoveCanstva. Da Ьi ovakav stav mogao da bude osporen

Ьilo је neophodno dokazati i pokazati da kultura nije homogena vec hete-rogena, da u svakom druStvu postoje razliCite klase, druStvene grupe, gene-racije, stepeni obrazovanja itd. i da svaka grupa irna pravo na svoju vlastitu kulturu. Ovaj stav Ьiо је osnaZen i idejorn da kultura nije vezana sarno za najvise domete duha, vec i da obelezava svakodnevui zivot obicnih ljudi i da

Uvod 17

se iskazuje

и

prostim Zivotnim stvarima; oseCanjima, ukusima, navikama

i

ve-rovanjima koji Cine specif1mo kulturno iskustvo razliCitih drustvenih grupa. Ove osnovne ideje potekle su iz radova Rejmonda Vilijamsa, Ricarda Ho-garta i Edvarda Tompsona, intelektualnih poslenika radniekog porekla, pri-vrzenih marksizmu i socijalistickoj levici u Britaniji krajem pedesetih godi-na ХХ veka. Ova grupa dala је podstrek za stvaranje Centra za savremene studije kulture u Birmingemu, koji је postavio temelje onoga Sto се se, na raz-liCite naCine, u okviru razliCitih teorijskih i filowfskih strujanja krajem ХХ

veka; razviti kao jedno antikonzervativno, progresivno tumacenje kulture.

VeCiпa "o~eva"_'?sЩv,aCa" sщdija_k,Чltџre

bili su l,eviCari,

privrZeпi

mark-sizmu'i komunizmu, tako da se

des~icarska

kritika masovne kulture prva

naSla

па

udaru. Prezir prema masovnoj kulturi znaCio

је

i prezir

p~ema

ni-zim klasama, masi, obespravljenima. Zato su se studije kulture usredsredile na ktilturu deklasiranih, pokazujuCi da u_kapitalistickom drustvu postoji antagonistican odnos izmedu zvanicne (mainstream) kulture i kulture nizih klasa i drugih marginalizovanih drustvenih grupa. Osnovni argument

po-menutih teoretiCara, zasnovan

па

marksistiCkoj tradiciji, ukazivao

је па

kla-sno poreklo samog koncepta kulture, sto је dovodilo do privilegovanja samo jedne od njenih mogucih formi u okviru slozenog i konfliktnog drus-tva. Apsolutno iskljuCivanje i devalviranje masovne kulture posledica је eli-tistickog pogleda na realnost drustvenog zivota. Zato је bilo nuzno Kulturu

zameniti kulturama

i

pokazati da sve

опо

Sto ima smisla

i

znaCenje za

razli-cite grupe, ра i pojedince, moze i treba da se shvati kao legitimna kultura. Zbog drustvenih promena u zapadnoj Evropi tokom sezdesetih i sedam-desetih godina ХХ veka, interesovanje za radnicku kulturu se smanjivalo,

а

u Zi:Zu ulaze rasa i rod kao strukturalni reperi

па

osnovu kojih se mo:Ze

uociti hijerarhijska priroda kulture. Vremenom i'e klasa i uopste pitanje ne-jednakosti u raspodeli bogatstva u potpunosti nestati kao predmet inte-resovanja studija kulture. Sve vise se isticu razlicite potkulture kao oЬlici

suprotstavljeni zvaniCnom poretku,

а

pojam masovne zamenjen

је

idejom

popularne kulture kao polja na kojem se sudaraju razlicite drustvene sile - od dominantnih do sila otpora. Kroz analizu popularne kulture, koja је

obuhvatala omladinske potkulture, medijske sadrzaje, lake zanrove i, na kraju, sveukupni svakodnevni zivot potrosackog kapitalizma, studije kul-ture su pristupale poslu dekonstruisanja odnosa тоб i njihovog uticaja na kulturu.

Antielitizam studija kulture bio је protivtcia dominantnoj struji hu-manisticki orijentisanih intelektualaca Ciji је glavni eksponent sredinom

ХХ veka Ьiо

F.

R. Livis, posebno vezan za proЬleme knjizevnosti i knjizev-ne kritike. Livisti su stajali na pozicijama kultumog elitizma i uspostavili su cvrst kanon knjizevnih dela koji је trebalo da osnazi humanisticko obrazo-vanje.i kulturu duboko poremecenu sirenjem masovne kulture i svekolikom

18 Studije kulture

devalvacijom "opsteprizпatih" vredпosti. Dijalog s ovom strujom dvostru-ko је obelezio rane studije kulture. S јеdпе strane, uticao је па Ьliskost stu-dija kulture i knjizevпe kritike, sto је јеdпа od osobeпosti ovih studija u od-nosu na ostale discipline, Cak i one relativno Ьliske druStvenim naukama. "Citanje kulture"

је пjihov specifii'aп

metod koji se jos od

raпih dапа пe­

prekidno пadogradivao prateCi teorijske struje роsеЬпо skloпe ovom osпov­

nom metodu. S druge strane, insistiranje livisizma na nuZnosti povratka na stare, proverene vrednosti i kanonske autore visoke kulture

i

umetnosti izazivalo је otpor koji se odrazio па uvodeпje trivijalпih, oЬii'пih tema u centar rasprava о kulruri. Ove teme ulaze u opseg Vilijamsove defini-cije kulture kao "celokupnog naCina Zivota" Cime su osporeni

i

koncept kulture masovnog druStva i nipodaStavajuCi odnos prema kulturi i

ki.lltur-пim prefereпcijama пizih slojeva.

AngaZman и leviCarskim pokretima, sklonost prema marksizmu, rad-niCko pOreklo prvih teoretiCara

i

istraZivaCa, uspostavljaju joS jednu

di-stiпktivпu crtu ovih studija - aпgazovanost i politienost kao krajпji cilj svih teorijskih i istrazivai'kih poduhvata. Тај aпgazmaп se zasпivao па ideji da u osпovi razlii'itih formi kulture i refleksiji о пјој uvek leze odnosi moCi, te da је svaki aspekt kulture duboko zavisan od drustveпo-ekoпomskih odпo­

sa, ideologije i politii'kih interesa. U osпovi demokratske, na poi'etku svog razvoja prosocijalistiCke, studije kulture uvek se zalaZu za manjine, manjin-ske i marginalne grupe i marginalne diskurse, Sto obuhvata klasne, rodne, rasne odnose, odnose izmedu centra i periferije, Zapada i drugih, mladih i starih, ruznih i lepih, homo i heteroseksualaca itd. Dakle, cilj ovih studija jeste da se zaloZe za marginalizovane, analizirajuCi najrazliCitije naCine na osnovu kojih se margiпalizacija ostvaruje simbolii'kim ili diskurzivnim sred-stvima па nivou kulture.

Osnovпa pretpostavka ovakvog opsteg stava jeste da и kulturi пista

nije nevino, а cilj novih studija је da se otkriju, raskrinkaju i demistifiku-ju odnosi moCi koji leZe и njenoj osnovi. Iza svega Sto se plasira kao nor-malno, prirodno, opSteprihvaCeno ili kao nepoЬitna istina, va:ZeCa za sve, stoji koпkretan drustveni odnos i njihov pratei'i ideoloski i diskurzivni apa-rat koji uCestvuje и stvaranju kulturnih znaCenja. Na tome se zasniva i

stal-пa teorijska orijentacija studija kulture u Cijoj је osnovi ideja da је и kulturi sve stvoreno i konstruisano i da је sve Sto se Zeli prikazati kao normalno, prirodno ili univerzalno, vaZeCe za sve ljude i sva vremena, и stvari plod

parcijalпih interesa i pogleda па svet odredenih drustveпih grupa stvoreп и konkretnoj druStvenoj i istorijskoj situaciji. Zato se kao joS jedna stalna osobenost studija kulture izdvaja пjihovo utemeljeпje u

socijalnom

kon-strukcionizmu

kao teorijskoj priz1ni koja osporava Ьilo kakve totaliziraju-Ce, opSte koncepte

i

otvara pogled па relativne i relacione odnose и okviru svake kulture. Studije kulture zastupaju radikalпo

kulturalisticki

stav prema

Uvod 19

svetu, Sto znaCi poricanje svih vrednosti koje

Ьi

se mogle smatrati

univerzal-nim, opSteCoveCanskim ili determinisanim prirodom,

i

isticanje

pojedinaC-nih, koje uvek nastaju prema zahtevima i procesima oznaCavanja odredene

grupe, to jest odredene kulture.

Kultura se и novim studijama otkrila kao izuzetno slozen fenomen upleten и mreze strukturalnih odnosa, kontekstualnih razlika, ideoloskih i politickih sukoba i promena и globalnom rasporedu snaga, sto је obele-zavalo dinamiku vremena i prostora savremenosti. Zbog toga nastaje i po-seban nalog - da se traga za teorijskom paradigmom koja се и najvecoj mogucoj meri obezbediti adekvatna sredstva za interpretaciju. Razmrsiti mreze znacenja, veze koje se и svakoj kultumoj pojavi uspostavljaju izmedu -, sila dominacije i podredenih, desifrovati diskurse koji utifu na stvaranje zna-cenja i samu formu kulture, sve ovo se ispostavilo kao slozen zadatak upr-kos Cinjenici da su studije kulture Ьile usredsredene na trivijalije "oЬicnog",

svakodnevnog zivota, Zato је Stjuart Но!, licnost koja је najsnзZnije obe-leZila rad Birmingemskog centra, i kao istrзZivae i kao direktor и njegovoj "herojskoj" deceniji (1970-1980), poredio traganje za adekvatnom teorijom sa slikom "borbe s andelima". Та metafora treЬaio је da objasni specificnu teorijsku uzavrelost kao stanje istrazivackog dnha koji је vladao Birmin-gemskim centrom. Izostreni sluh za nova teorijska kretanja, neprekidno

uCenje, rasprave

о

temama i interpretacijama druStva koje su se tada

poja-vljivale, podrazumevali su otvorenost za tada modeme teorijske struje:

strukturalizam, neomarksizam, semiologiju, poststrukturalizam

i

postmo-dernu teoriju. Teorija је imala dvostruko zna<'enje: obezbedivala је kon-ceptualni aparat i metodoloska sredstva na osnovu kojih se mogu tumaCiti

sloZeni svetovi kultura, ali

је

nudila i

specifiCnп

vizuru, potencijalne

prav-ce ideoloske i politicke angazovanosti na kojoj su studije kulture posebno insistirale, Odredeni pravci, и pocetku neomarksizam i semiologija,

kasni-je poststrukturalizan1

i

postmodernizam, obeldavaju u osnovnim crtama

njihovo teorijsko opredeljenje. Na osnovu privПenosti odredenim

teorij-skim strujama moguCe

је

prepoznati dva perivda ili, taCnije, dva

domi-nantna diskursa koja razvijaju studije kulture. Prvi је oslonjen

prevashod-no

па

marksistiCku tradiciju s otvorenim politiCkim ciljevima i kritikom

institucija sistema gde se и sredistu pзZnje nalazi odnos kulture Ыоkд

moii

i podredenih

i

marginalizovanih kultura,

а

dmgi obeleZen prihvatanjem

poststrukturalizma

i

postmodernizma, gde se

kao

osnovna tema istiCe

pro-Ьlem

razlike,

а

politiCki angaZman svodi na koncept "mikrootpora" koji se

otkrivaju

па

"kapilarnom" nivou druStva.

4. U pocetku rada Birmingemski centar se <IS!anjao na teorijske

pretpo-stavke koje su iznikle iz radova trojice "oCeva osnivaCa" sklonih

marksi-zmu

i

и

svom teorijskom

i

и

politiCkom radu. Centar

је

pokazivao otklon

20

Studije kulture

od

deterтinizтa

klasicnog

тarksizтa

i sklonost ka

neoтarksistickiт

in-terpretacijama Cijim је "otkriCem" zapoCet novi period koji је dao peCat оnоте

Sto se danas naziva

britanskiт studijaтa

kulture. U

tот

pogledu

posebno

је

znacajna teorija Luja Altisera, francuskog

тarksiste

sttuktura-listiCke orijentacije koji

је

razvio jedan novi koncept ideologije u odnosu

na onaj koji

је forтulisala

klasicna

тarksisticka

teorija.

Ideologija

postaje

i centralni pojam studija kulture

kojiт

se objasnjavaju drustveni

тehani­

zmi u pozadini odredenog pogleda na svet koji predstavlja nuznu optiku

kroz koju ljudi percipiraju

i razuтeju

stvarnost.

Pitanje koje se postav!jalo

и

vezi s

ideol()skiт oЬlikovanjem

kulture

Ьilo је ';',~iario

zi

j~d~~ probfёm n~ 'k~ff

nije

~og~o

da

odgovo~i

klasicni

тarksizaт

.. Sta

је

to sto kapitalisticko drustvo drzi na okupu uprkos

kla-_sniт

razlikaiil\

razlikaтa и

rasporedu

тоб?

Odgovor na to pitanje

stu-dije kulture su doblle u delu Antonija Gramsija i u

ројтu hegemonije

koji

vеота

dugo ostaje centralni

ројат

oko kojeg se razvijaju spletovi novih,

а

koji

oтogueuje

studijama kulrure da

istovreтeno

osrvare analiticke

cilje-ve i postignu zadovoljavajucu

тeru

politi&e angazovanosti. Odnos

izтedu

zvanicne kulture, kulture

Ыоkа тоб

i kulture podredenih u

kapitalistickoт

drusrvu nije prost odnos

doтinacije

i potCinjavanja, vec odnos neprekidnog

i uvek nedovoljno stabllnog

oЬ!ika

pregovaranja. Blok

тоб

vlada

kultur-nim prostorom upravo zbog toga Sto ne nameCe svoju ideologiju silom,

vec

теtоdот povreтenog

uzmicanja i pristajanja na zahteve veCine

podre-denih,

сiте

gradi kulturnu osnovicu koja postaje zajednicka i

oтogucuje

da drusrvo funkcionise bez drasticnih i opasnih sukoba. Stjuart

Но! је

ne-prekidno dokazivao da

је Graтsi отоguбо

da se kultura shvati kao bojno

polje, odnosno kao "arena otpora i pregovaranja".

Graтsijeva

teorija

је

ponudila

тogucnost

da se objasni na koji naCin

podredene grupe u druStvu prihvataju kulturu "upakovanu" u ideoloske

obrasce, ne

dozivljavajuб

interese

Ыоkа тоб sато

kao pritisak vec kao

prirodno stanje stvari, kao neSto Сети se sami prilagodavaju. Proces

pri-lagodavanja

podrazuтeva

i

otpor,

razliCite vidove suprotstavljanja

zvanic-noт

poretku. Studije kulture se koncentrisu na naCin na koji se osrvaruje

otpor, to jest па to kako se poruke zvaniCne kulture dekodiraju, Citaju,

рrета kulturniт

predispozicijama i drusrvenom polozaju razlicitih grupa.

Те predispozicije, kako se moZe pretpostaviti па osnovu osnovne linije raz-miSljanja 11 ok:viru Birmingemskog centra, nisu predispozicije "dobrog uku-sa" kao univerzalnog merila, veC su to svi oni obrasci ponaSanja, navika, oseCanja, vrednosti i doZivljaja Zivota kroz koje se prelama druStvena,

eko-nomska, rasna ili rodna pozicija podredenih grupa.

Teorija francuskog sociologa Pjera Burdijea porvrdivala

је

i

obogaб­ vala razumevanje druStvene uslovljenosti ukusa, pokazujuCi da опо Sto se predstavlja kao legitimni ukus и klasnom druStvu, kao opStevaZeCa norma,

Uvod ₂₁

nije posledica prirodnog poretka stvari i neupimih vrednosti na koje se taj ukus oslanja. Pokazuje se da se kultura visokih klasa, posebno grupa sa vi-sokim kulturnim kapitalom, vivi-sokim stepenom obrazovanja, plasira kao norma koja vati za sve. Кarakteristika ovog ukusa је

da

se odupire demokra-tizaciji kulture, istice autonomnost kulturnog podrucja i nedostupnost kul-turnog kapitala za nize slojeve. Isticanje razlike deo је burzoaske strate-gije da vlastite vrednosti i pogled na svet plasiraju kao dominantan ukus.

Ukus ove klase ne nameCe se otvoreno, veC se istiCe kao posebna

povla-stica koja obezbeduje osecaj distinkcije, а time i razlikovanje od svega sto

је pЬicno, vulgarno, banalno i nize. Na osnovu ukus• potv~duje se klasna

diferencijacija na sim_QoliCkom nivou,

а

ukus se gradi na osnovu

sistema-ticne konzumacije odredenih kulturnih artefakata ili vrednosti - od

izbo-ra jela, naCina gOvoizbo-ra, gar'"derobe, telesne te:line, naCina hoda, do izboizbo-ra

umetnickih dela i naCina uzivanja. BirajuCi jedan odreden sistem kultur-nih vrednosti, odredene klase potvrduju svoj identitet. Medutim, kako Burdije pokazuje, а kasnije razraduje Dzon Fisk, kultura nizih klasa, iako

nominovana kao banalna i niska, omoguCuje iskazivanje slobode,

sponta-nosti, telesne

i

emotivne ekspresivnosti, Sto predstavlja vrstu korekcije ili

otpora zvaniCnom kulturnom poretku.

5. Okretanje

ka

strukturalizmu i semiologiji znaeilo је uvodenje ideje

о mogucnosti tumacenja kulture kao teksta. Tekstualni pristup

podrazume-va da se spodrazume-vaka pojapodrazume-va u savremenom kapitalistiCkom druStvu mo:le

tumaCi-ti

kao nabljena simboliCkim znaCenjima

i

da se mo:le razumeti i deSifrovati

prema metodama koje је lingvistika uvela u pomenute teorijske pravce. Od tada, ра gotovo do danas,

jezicki preokret

u studijama kulture istraja-va kao snazna podrska analizi kulture koju је ponudila Gramsijeva teorija.

U osnovi te koncepcije leii ideja da је svaki akt, cinjenicu ili radnju

moguCe posmatrati kao

znalenjsku celinu.

Drugim reCima, svaka kulturna

praksa vezana је za proizvodnju nekog znacenja. Znacenje nikad nije fiksira-no, definitivfiksira-no, zbog toga sto uvek postoji neko ko ga stvara, od pojedinca,

preko medija, drZavnih institucija, do uZih grupa najrazliCitijih vrsta

inte-resa, naCina organizovanja,

senziЬiliteta,

stremljenja, navika itd. S druge

stra-ne, znaCenje svakog teksta zavisi od

interpreta.cija,

procesa Citanja, Sto znaCi

da nijedan kultumi tekst ne postoji ро seЬi vec samo u odnosu na one koji-ma se obraca ili koji ga koriste. U tom smislu tekstualni pristup teorijski

ojaCava osnovnu ideju studija kulture: da

опа

postoji samo u odnosima

"pre-govaranja",

а

dominantni

oЬlici

kulture

и

savremenom druStvu

пе

primaju

se zdravo za gotovo. _Pasivne mase zamenjene su idejom akrivne

puЫike, а

in-terpretacija

i

prerada znaCenja koje nudi zvaniCna kultura zauzimaju mesto

manipulacije. Zato је moguce reCi da је hermeneuticki pristup osa oko koje se organizuju svi posebni pristupi, ma iz kog teorijskog okruzenja dolazili.

22 Studije kulture

Proizvodnja znaCenja prati i specifiCnu narativnu logiku, Sto, drugim reCima, znaCi da u jednom kompleksnom druStvu svako "priCa svoju pri-Cu" о seЬi i drugima, о svetu i bogu, о druStvu

i

istini па osnovu odredenih pravila

ili

interesa.

Ili,

svako drustvo se sastoji od vise kultura, diskursa koji ih stvaraju. 1i diskursi mogu Ьiti kompatiЬilni

ili

suprotstavljeni, ali svaki tezi da se prikaze kao jedini moguCi. Lingvistika i semiologija cine siroku metodolosku platformu za ovakvo tumacenje kulture i studije kulture se oslanjaju na one pravce koji razraduju lingvisticke pretpostavke u pravcu u kojem је moguCe deSifrovati

i

dekonstruisati opStevaZeCe istine i nosio-ce moCi koji ih podupiru. Odatle potinosio-ce i tumanosio-cenje kulture kao

teksta

i ula-zak na velika vrata semiologije i poststrukturalizma u okvire studija kulture.

Najuticajniji teoreticar koji stoji izmedu strukturalizma, semiologije i poststrukturalizma, Rolan Bart, otvorio је nove mogucnosti za analizu kul-ture kao teksta. Оп је pokazao da najoЬicnije stvari - kao sto su reklame za koka'kolu, hrana u restoranirna, modni detalji, nacin kupovine u velikim trZnim centrima, odeCa pankera, 1V vesti ili sapunice, emisije о Zivotinja-ma, filmovi, rok muzika, dugaCka

ili

oSiSana kosa, buvlje pijace ili nacio-nalne marke automohila, dakle sve Sto nas okru.Zuje, moZe Ьiti "proCitano" zato Sto predstavlja znaCenjsku celinu, to jest proizvod procesa oznaCava-nja. Semioloski pristup pretpostavlja da su svi kulturni tekstovi manifesta-cija kulturnih obrazaca na kojima se zasniva odredeno druStvo, Sto znaCi da је proces oznaCavanja uvek aktivan i da se ne zasniva na vanvremenim i nepromenljivim znaCenjima, veC na onima u koje druStvo uCitava vlastite interese, odnose snaga, bleologiju i pogled па svet. Studije kulture su razvi-le posebnu tehniku analize tekstova, locirajuCi svaki tekst u okvire njego-vog istorijskog, materijalnog i kulturnog konteksta. Umesto da posmatraju znacenje kao imanentno tekstu, studije kulture se odnose prema kulturnim tekstovima kao prema dokumentima koji se ne mogu odvojiti od okolnosti i uslova njihovog stvaranja, s jedne strane, i konzumiranja, s druge. Medu-zavisnost teksta i konteksta је polazna tacka kulturoloskog Citanja, tj. in-terpretacije. Za neke analiticare tekst је primarni indikator konteksta, dok

је za druge kontekst najznacajniji u proizvodnji i predstavljanju odredenih znaCenja. U оЬа sluCaja dominira stav da znaCenje nije fiksirano i definitiv-no, veC је

polisemiCno,

Sto drugim reCima znaCi da svaku kulturnu pojavu razliCite grupe mogu razliCito predstavljati, ali i Citati, desifrovati. Тime se usloznjava proces interpretacije kulturnih poruka. Ne samo da jednu istu pojavu razliCito tumaCe razliCite druStvene grupe, veC u okviru jedne druS-tvene grupe postoje razliCiti polovi, uzrasti, Ьоја koZe, navike, tako da sva-ka pojava nosi nizove znaCenja koje је u sebe "uvukla" iz razliCitih kon-teksta u kojima se ikada nalazila. Odatle nastaje pojam

intertekstualnosti

koji teZi da destahilizuje svako znaCenje, da ga ostavi otvorenim za novo, moguCe tumaCenje.

Uvod ₂₃

Bartova semiologija

је, и

stvari, potvrdivala ideju

о

ideoloSkom

stva-ranju znai'enja i ideoloskom konstruisanju kulture, ali је kod njega pojam ideologije zamenjen pojmom mita. Osim toga, ideju о aktivnoj puЬlici Вart

dopunjuje svojom poznatom teorijom

о

"smrti autora" i znaCaju koji za

sva-ko znai'enje odredene kulturne pojave ima nacin interpretacije. Drngim

reCima, nijedna pojava ne moZe se uzeti zdravo za gotovo, niti njeno

zna-Cenje proizlazi samo iz Zelje i uvida njenog autora, veC

опа,

kao Cinjenica

kulture, nezavisno od toga kojem domenu kulture pripada, doЬija znaceпja

tek kada

је

protumaCena, doZivljena, izmenjena od strane konzumenata.

Najsjajпiji primer tekstualпe aпalize povezaпe sa Gramsijevom teorijom ideologije predstavlja delo Dika Hebdidia

Potkulture: znal.enja stila,

obja-vljeno 1979. godiпe, koje se bavi britaпskim omladinskim potkulturama. Sledeca faza u razvoju studija kulture u velikoj meri је povezaпa sa dubokim strukturalпim promenama koje obelciavaju zivot zapadnih drus-tava od kraja sezdesetih godiпa ХХ veka. Опе su poпajvi5e vezane za ubrzan razvoj kapitalizma, okretaпje ka пeoliЬeralпoj ideologiji i ekoпomiji multi-nacionalnog kapitala, procese globalizacije, komercijalizaciju kulture i dina-micne demografske promene. Tome Ьi trebalo dodati i razoearanje u moguc-nost radikalne politi&e promene, koje se razvilo u intelektualпom zivotu Evrope posle neuspele studentske pobune 1968. godiпe, пaroi'ito u Francu-skoj. То је Ьilo vreme kada su se pojavili mnogi alternativni pokreti sa

speci-frcпim пaciпima borbe i ciljevima koje zele da postignu u okviru

kapitali-stiCkog druStva. Kontrakulturni pokreti "dece cveCa", seksualna

revolucij~

pobuna protiv rata

и

Vijetnamu, revitalizacija starih znanja i mudrosti,

anti-psihijatrija, sumnja u objektivnost i istinitost naucпih paradigrni, stvarali su

novu atmosfen1, "nov

senziЬilitet",

koji se Cesto naziva postmodemim.

Тоше роsеЬпо dopriпosi i muпjevit razvoj пovih informacioпih tehnologija koje

iz temelja menjaju celokupan Zivot sveta, utiCuCi

па

promene u doZivljaju

vremena i prostora. Medijalizacija sveta, izmedu ostalog, radikalizuje

pro-Ыeme

vezane za moguCnost saznavanja stvarnosti dovodeCi

и

pitanje njeno

realno postojaпje (Bodrijar). Sve ovo, i mпogo vise od toga, siri polje kultu-roloskih aпaliza, postavljajuCi sve vise pitanja па koja studije kulture, sada

veC izmeStene iz Velike Britanije

и

druge centre, pokuSavaju da odgovore.

UjediпjujuCi elemeпt razlii'itih teorijskih koпcepcija i struja vezaп је za

preispitivanje i dekonstrukciju modernizma

i

modernistiCkog pogleda

па

svet. Poststrukturalizam

i

postmodernizam trasiraju put razvoja studija

kul-ture od osamdesetih godina ХХ veka, ра sve do daпas. Moguce је post-modernisticku kritiku modernizma smatrati пajopstijom intelektualпom platformom sa koje deluju i studije kulture.

Poststrukturalizam razvijen oko Lakanove psiholingvistiCke teorije,

kao

i

filozofije Zaka Deride i MiSela

Fнkoa,

otvara razliCite pravce

i

teme

24

Studije kulture koje se preispituju epistemoloski proЫemi i Citavo modernistii'ko naslede zapadnog znanja zasnovano па tradiciji Dekartove filozofije jedinstvenog subjekta

i

veri u napredak i'ovei'anstva prema tehnolosko-naui'nom mo-delu zapadne civilizacije. Nove teorije opovrgavaju modernisticku "iluziju"

о tome

da

postoji objektivan svet, svet ро s~bi, koji је moguce saznati na osnovu moCi racionalnog uma koji је u temelju nauCnog miSljenja, а Ciji је

nosilac Covek kao univerzalno Ьiсе. Ove teorije ustaju protiv svake ideje univerzalne istorije koja podrazumeva linearni tok ka odredenom cilju pre-ma jedinstvenoj formuli napretka koja ukljucuje razliCite kulture i istorijska iskustva sveta. U tom smislu, poststruktщalizam ui'estvuje и onome stq.je postmodernisticki filozofski "prorok" Zan-Fr;nsoa Liotar imenovao kao "nepoverenje u metanaracije", Cime se sva~a ideja о celovitosti, homoge-nosti, jedinstvu,

univ~r_z_alnosti,

zamenjl!je

ld~jiЭmot_

pluralizma, heterogeno-sti, parcijalnosti i lokalnosti.

Osrtovna poststrukturalistii'ka pretpostavka jeste da ne postoji nika-kva objektivna stvarnost ро seЬi koja nije prosla kroz znai'enja koja daje jezik. То znaCi da ne postoji niSta Sto је prirodno nezavisno od intervencije ljudi i kulture. Otkako postoje znai'enja, kaze Derida, nema nicega osim znakova, а u stvarnosti пе postoji niSta izvan teksta. Poststrukturalizam do-vodi do ktajnjih granica antiesencija]isticki epistemoloski stav koji ospora-va postojanje stospora-vari ро seЬi i koji Citavo ljudsko znanje posmatra kao oЫik

proizvodnje znacenja. Jezik predstav]ja sistem diferencijalnih znakova koji generiSu znaCenje и samom procesu oznaCavanja, Sto opovrgava struktura-listi&u pretpostavku da oni poseduju transcendentalnu nиZnost. Poststruk-turalizam insisrira da nijedno znaCenje nije fiksirano, da uvek izmiCe, nosi tragove drugih znacenja i da је modernistii'ki stav о mogucnosti utvrdiva-nja istine iluzija koju Ьi trebalo raskrinkati da Ьi covek oslobodio vidike i росео da razumeva razliku. Potka ovakvog razmisljanja vezana је za mono-pole koje је modernisticka epistemoloska paradigma ostvarila na planu re-alnog Zivota. ZahvaljujuCi verovanju и superiornost razuma, superiornost zapadne civilizacije, superiornost muSkarca, iskljuCivani su svi drugi, razli-Citi, koji ne mogu

da

se uklope u hegemonijske paradigme zapadnog nacina misljenja. Tako је poststrukturalizam u Deridinoj varijanti tezio da ukine fiksirano znaCenje, jednu istinu, pokazujuCi da svako eksplicitno znaCenje, svaka izgovorena reC nosi tragove onoga Sto је njena suprotnost, onoga Sto nije izreCeno. То znaCi da sн na udaru Ыnarne opozicije za kojc Derida sma-tra da se nalaze и osnovi zapadnog miSljenja, Cime se otvara moguCnost za njihovu dekonstrukciju. Dekonstrukcija podrazumeva demontiranje Ьinar­

nih opozicija kao sto su govor - pisanje, priroda - kultura, mulkarac -iena, zapad - istok, belo - crno, razum - ludilo itd., Cija је u]oga uspostavljanje istine kroz iskljuCivanje i devalviranje inferiornog para. Zapadna civilizacija

Uvod ₂₅

razum и odnosu na iracionalno, muSkarca и odnosu na Zenu itd. Studije kul-ture, uvek usredsredene па podredene i iskljuCene, svesrdno preuzimaju ovu verziju poststrukturalizma tako sto u prvi plan svojih analiza stav]jaju

pro-Ьlem razlike izmedu kultura, tradicija, pojedinaca, drustvenih grupa i rasa, teZeCi da im ne pridu kao zatvorenim entitetima, veC otkrivajuCi kulturna znacenja u mnogoznaenim odnosirna i razliCitim osama preseka koje se medu njima uspostavljaju. Ako se za ranije studije kulture moze reCi da su Ьile

zainteresovane za Dmgog u odnosu na zvaniCni poredak, onda se za ovaj vid studija kulture, narocito popularan u SAD, m<>Ze reCi da u prvi plan istice

razlik~_koja i#]juCu,je Ьi10 kakav vid.Ьinarpog kосЩапја, vec traga za moda-Jitetima i nliarisama ukljucenim u prostor 'izmedu suprotstavljenih kodova.

Misel Fuko је svakako najuticajniji mislilac aбi:1esencijalisticke (post-strukturalistick_e) orijentacije koji је studijamakulture po.nudio niz pojmo-va koji su postali nezaobllazni i ро kojima se ove. studije cesto i prepoznaju. Pojmovi

diskursa, diskurzivne prakse

i

diskurzivne formacije,

unose jednu novu notu u lingvistiCki orijentisane teorije. Diskurs oznaCava jeziCku pro-izvodnju znaCenja, ali Fuko nije toliko zainteresovan za funkcionisanje sa-mog jezika koliko za realne, drustvene uslove nastanka diskurzivnog znanja. On је zainteresovan za povrSinu diskursa, materijalne aspekte njegovog nastanka, Cime pojam diskursa na izvestan naCin "sociologizuje". Njego-va osnovna ideja је da је svako znanje diskurzivno proizvedeno, da stoji u osnovi onoga Sto odredena epoha smatra istinom, da је parcijalno, ali Zeli da se nametne kao opStevaZeCe i "normalno". Diskursi nastaju па osnovu Cvrste veze koja postoji izmedu moCi i znanja, St:o znaCi da u svakom druS-tvu nije vaZan govor kao takav, veC је vaZno ko i zaS:to govori. Zato и sva-kom druStvu postoje odredeni diskursi, ograniCeni reZimi istine koji se predstavljaju kao normalno, prirodno stanje stvari, Cime se iskljuCuje опо

sto takvi diskursi пе podrazumevaju. Као i Derida, i Fuko pokazuje da svi sistemi vrednosti, hijerarhijski poredak, neupitne navike, jesu plod diskur-zivne proizvodnje, ра su, prema tome, relativni i promenljivi. Zato se on suprotstavlja svakom shvatanju istorije kao kontinualnog procesa i analizi kulturnih fenomena na osnovu njihovog porekla. Ljudska istorija је isto-rija diskontinuiteta u kojima vladaju razliCite diskurzivne formacije ili

epi-steme,

koje formuliSu odreden sistem zпanja, specifiCan i neuporediv s onim Sto mu prethodi ili Sto ga prati. Fuko је svojom teorijom о odnosu znanja

i

moCi pokazao da su odnosi moCi sveprisutni i da se kapilarno proteZu kroz celo drustvo. Prate6 njegov trag, studije kulture sve vise napustaju koncept hegemonije i okrecu se pojmu

mikropolitike.

Fuko је ponudio teorijsku prizmu koju su prihvatile studije kulture и momentu kad njihova angazovanost i politicnost poCinju da se menja-ju. U :promenjenom vremenu, obeleZenom odustajanjem od moguCnosti radikalne promene kapitalistickog poretka, Fukoova teorija se pokazuje

26 Studije kulture

upotreЬ!jivijom nego sto је to Ьila Gramsijeva. SledeCi tu teoriju, studije kulture viSe пе postavljaju pitanje о odnosima izmedu institucionalnih cen-tara moCi (drzave, partije, skole, medija) i podredenih globalnih grupa kao Sto su ras~ klasa

i

rod, veC se bave sitnijim segmentima kulturnih sukoba. 6. Pored pomenutih teorijskih izvora studija kulture, feminizam је imao veliki uticaj, otvorio mnoge teme i obeleZio pravac istraZivanja i promiSlja-nja savremene kulture. Feminizam је imao uticaja naroCito и svojoj post-feministiCkoj varijanti, vremenom prerastajuCi u studije roda, odakle su se razvile i studije maskuliniteta. Кritika· patrijarhata, ispitivanje odnosa izme-du javnog

i

privatnog, proЬlemi seksualnosti, stereotipi о Zenama, proЫe­

nii transseksualizma i homoseksualizma su feministicke teme koje podupiru interesovanja studija kulture. One poCinju da se usredsreduju na proЬ!eme

medijske manipulacije zenskim telom, dominantnim diskursima diskrimi-nacije Zena, razliCitim naCinom ispoljavanja Zenskosti и okviru klasa, rasa

i

uZih druStvenih grupa, pokazujuCi da је, naroCito и modernom svetu ne-jednako rasporedene moCi, neophodno proЫeme roda ukljuCiti u najrazli-Citije segmente kulturnog zivota i procesa kulturnog oznaeavanja. Poststruk-turalizam је do te mere relativizovao i tradicionalne feministiCke diskurse da је doveo u pitanje i samu podelu na muski i zenski rod, sto је ostavilo traga i u studijama kulture. Posebno popularne feministicke teme u okviru studija kulture odnosile su se na medijsku stereotipizaciju, analizu "Zen-skih Zanrova" kao Sto su ТV sapunice, ljubavni romani i sl., па zloupotre-bu zenskog tela u komercijalne svrhe i napada mode na fizicko-psiholoski integritet i zdravlje zena, kao i na diskurzivne metode iskljuCivanja drugog i drugacijeg (zene, lezЬijke, homoseksualci, transseksualci). Vremenom, fe-minizam do maksimuma poCinje da proЬlematizuje sam koncept Zene, da dovodi u pitanje koncept prirodnosti pola, а najviSe da negira moguCnost da se о Zenama moZe govoriti na osnovu prihvatanja ideje о grupnom- rod-nom identitetu zajedniCkom za sve Z.ene. IstiCe se da је nemoguCe tretirati

proЬlem diskriminacije, nezavisno od toga da li је ona politicka, ekonom-ska ili diskurzivna, а da se пе uzimaju и obzir drugi parametri koji odre·· duju rodni identitet - klasnu i rasnu pripadnost, seksualno opredeljenje, kulturne i religijske determinante, zivotnu dob itd. Uzajamno delovanje ovih parametara predstavlja konfliktno CvoriSte Zenskog identiteta i zato studije kulture, prateCi kretanja и okviru feministiCke teorije, do krajnosti

proЬlematizuju svaku univerzalisticku ili esencijalizirajucu koncepciju roda. Ovaj kratak prikaz osnovnih teorijskih linija koje su pratile studije kulture neophodan је iz dva razloga. Prvo, studije kulture bave se izuzetno velikim brojem pojava i proЬlema savremenog drustva u razliCitim lokalnim sredinama, ukljuCujuCi и pravom smislu te reCi "celokupan Zivot". OЬilje

Uvod ₂₇

bezbroj kopija jedne te iste "priCe", nemogute

је

sabrati

и

smislenu celinu.

Zato se Cini da teorijske afilijacije studija kulture nude jedan mапје ili viSe dosledan stav па osnovu kojeg se gradi пjihova prepoznatljivost. Teorije upucuju na epistemolosko-filozofske pozicije, naCin proЬlematizacije, пude

pojmove i tehпiku analize, ali i okvir za odredeп tip politienosti i

angaio-vaпosti. Uprkos ciпjeпici da se one oslaпjaju па teorije koje plediraju mak-simalnu otvoreпost prema obilju mogucnosti savremenih kulturnih traпs­

formacija, one istovremeno "trasiraju teren", ograduju prostor, nude sasvim

odredeпu koпceptualпu aparaturu, sto јеdпој пaizgled bezoЬ!icnoj masi daje oi'lredehl1 zaokruzeпost i evrstinu. Odade pti>izlazi i drugi razlog za

isticaпje teorijskih osnova stиdija kulture, а оп se odnosi па otvoreпu teп­ deпciju ovih studija da se neprekidпo obracaju svojim teorijskim izvorima

i

autoritetima. Pokazuje se da

је

broj autoritativnih imena relativno stalan,

te zbog toga neki autori istifu

da

опi predstavljaju .ikoпe" studija kulture. Ricard Hogart, Rejmoпd Vilijams, Stjuart Но!, Luj Altiser, Antoпio Gram-si, Valter Вепјаmiп, Teodor Adorпo i Maks Horkhajmer, Rolaп Bart, Zak Derida, Zak Lakaп, Misel Fuko, Saпtal Muf, Zaп-Fraпsoa Liotar, Zап

Bodrijar, Frederik DZ.ejmson - imena su

и

"stalnom opticaju''.

Osim prva tri, ostala ne pripadaju direktno studijama kulture. Neki, kao sto su Adorпo, Horkhajmer ili Bodrijar, stoje na suprotnim gledistima od опоgа sto Ьi Ьiо osпovni teorijski postulat i pravac politicke aпgaiova­ пosti studija kulture, ali oni su пezaoЬilazпa riznica pojmova i referencijalne tacke u odпosu па koje studije kulture grade svoju (suprotnu) argumeпta­

ciju. Usredsredenost na teoriju motivisana

је

joS jednom osobenoSCu studija

о kojima је ovde rec - пjihovom sklonoscu ka autoreferencijalnosti. Cini se

da su posleпici и ovoj oЫasti i posle пekoliko deceпija postojanja ovih stu-dija svesпi alterпativпog i kritickog potencijala koji su one imale u momeп­

tu kada su institucionalizovane u Birmingemskom centru.

То је

proizvelo

specifiCnu samosvest studija kulture

i

oseCanje da imaju misiju, Sto se

ogle-da u stalпom pozivanju jednih autora па druge, pisaпju vlastite istorije, kri-tici i samokrikri-tici. Stice se utisak da, uprkos geпeralnoj tendeпciji

da

budu

neprekidпo и dosluhu s aktuelпim pojavama и

drustvu

(koпzumerizam,

glo-balizacija, homoseksualizam, rasizam

i

sl.), studije kulture stvaraju rigidan

teorijski okvir koji Cesto ima meru nepotrebnog apstraktnog teoretisanja.

7. Fokusi istrazivanja studija kulture meпjali su se zavisпo od lokalnih

srediпa и kojima su se razvijale, ali i od globalпih drustveпih, ekonomskih i politickih kretaпja. U prvom periodu one su Ьile usredsredene па klasпe,

rasne

i

rodne razlike, koje stoje

и

osnovi kulturne heterogenosti, i

па

ideo-losku koпstrukciju kulturnih poruka. Od tada ра do daпas

popularna

kul-tura

је пajsira oЬlast u kojoj se ogledaju medusobпe tacke preseka izmedu formi kulture i odnosa moCi. Popularna kultura ukljucuje пajsiri moguCi

28 Studije kulture

dijapazoп

pojava: prakse

svakodпevпog

zivota,

radпicku

i

omladiпsku

pot-kulturu, medijsku kulturu (film, televizija,

iпternet), zivotпe

stilove,

oЬlike

zabave, popularnu muziku, potrosacku kulturu itd.

PrvoЬitno

interesovanje

za popularnu kulturu, podstaknuto kritikom kulture masovnog drustva i

po-trebom da

se

promovise kultura nizih slojeva i marginalizovanih grupa

uopste, preraslo

је

u "slavljenje"

popularпe

kulture i popularnih zanrova.

Vremeпom

se popularna kultura izdvojila kao glavni

oЬlik

kulture koji

obezbeduje prelamanje hegemonijskih diskursa sa

najrazпovrsпijim oЬlici­

ma kreativnog otpora (De Serto, Fisk).

Опа

se ttimaCi kao povlasceni

dо­

~~п

drustvenog.fiy?ta

~.kpj":"1.se isr.o.lj~y.aju·џ,~jrazliCitiji .~bJiti цi_i1,1q11ja

!

Ztidovofjsfava, Si:o uvod1 sasv1m nove

koпcepte

1 merila

prosud1vaщa.

S te

tacke gledista svaki sadrzaj koji

пekome

moze da pruzi takva osecanja

vre-dan

је

pomena i analize i

п:юzе

_da se rrotumaci kao iskazivaiije slobode

1

ot:Pora prema zvanicnom poretku stvari. Bilo da

је

rec

о

pulp

romaпima,

,;velikom Bratu",

porпografiji

ili

setnji

ро

plazi,

kupoviпi

u

soping-ceпtru

ili

lutanju ulicama grada, ima svoje mesto u slozenom telu

popularпe

kultu-re,

а

time istovremeno ima stvaralaCki

i

subverzivni potencijal. NekritiCki

pristup popularnoj kulturi podrazumevao

је

i odustajanje od potrebe da se

pojave protumace

па osпovu

nekog

vrednosпog

kriterijuma,

а to је

otvorilo

rasprave u okviru samih studija kulture. lspostavilo se da velicanje

popular-пe

kulture vodi zagovaranju "kultumog populizma" (Mekguigan),

а

da

odu-stajanje od estetskog

ili

moralnog

vredпovan ја

deval vira popularnu kulturu

uprkos tefuji studija kulture da

јој

podare dignitet i prikazu kao prostor

iz-rafuvanja volje, zelja,

vredпosti

i politike

пajsirih

slojeva (Frit). Postavljalo

se pitanje da li

је

moguce iskljuCiti svaki

vrednosпi

kriterijum i

neprekidпo

isticati

"pobunjeпiCki poteпcijal"

popularne kulture kada

опа

u savremenom

drustvu uveliko

doЬija

status

mainstream

kulture.

Hegemoпijsko је

uklju-ceпo

u samo tkivo

popularпe

kulture tako da

је

nemoguce posmatrati ga kao

пesto

spoljasnje,

а

tu kulturu tretirati kao

posveceпi tereп

slobode i

krea-tivnosti, prostor za igru sa znaCenjima i mesto beskonfliktnog zadovo]jstva.

Poseban

proЬ!em

vezan

је

za

ukljuceпost

popularne kulture u ekonomske

odnose

i

interese koji

и

uslovima potroSaCkog druStva svakodnev.no utiCu

па njene forme i sadrZaje. Ova i mnoga druga pitanja vezana za pomahnitali

konzumerizam

i

komercijalizaciju kulture neprekidno se otvaraju dajuCi

unu-trasпju

dinamiku studijama kulture. Medutim, primecuje

se

da

11 glavпom

toku one zauzimaju apologctski stav р1·еп1а novim tendencijama insisti-rajuCi da, uprkos monopolima, ekonomskim prinudama itd., uvek postoji aktivni potroSaC, kreativno biCe koje moZe da se odupre i preokrene stvari u svoju korist.

8. Kulturoloska

aнaliza

medija posebno

је znacajнa oЬlast,

srasla sa

pojmom popularne

kultнre

i ona u

osпovпim

crtama prati sled i logiku

Uvod ₂₉

poтenutih

pristupa. Stjuart

Но] је

isticao da su studije kulture napravile

znacajaп

prekid sa

prethodniт analitickiт paradigmaтa

u nekoliko

osnov-nih tacaka. Prvo, kultutalisticki pristup podrazumevao

је

osporavanje teze

ро

kojoj su

тediji

ogledalo stvarnosti, transparentni

posredпici

vec

·zatece-nih i "objektivno" postojeCih znacenja i, drugo, da

тediji iтaju

direktan

uri-caj na ljude,

Ьilo

da na njih deluju

"hipoderтieki",

uvlaceCi se "pod kozu",

ili

deliтicno,

ucvrscujuCi vec postojeca uverenja ili potrebe. Kulturoloski

preokret

и

analizi medija, koji

је

Stjuart Hol

роsеЬпо

izloZio u

jedпom

od

kljucnih tekstova koji

doпosiтo

u

оvот

zborniku, znaCio

је multidiтen­

zi.onaln.o

istrazivaцje

111edija kqjeje

рqф:ащтеvаlо

3.11;ilizu proizvodnje

po-ruka, s

јеdпе straпe, i паСiп

njihove obrade, deSifrovanje koje na

~:џ;liCite

naCine sprovode razlicite

drustveпe

grupe i

pojediпci,

s druge.

Mulridirnen-zionalno istraZivanje ukljuCivalo

је i

studije reprezentacije i analizu recepcije.

Prve su

usredsredeпe па

analizu

пacina

transmisije ideoloskih poruka

u okviru odredenih

тedija,

na osnovu kojlh se gradi pozeljna slika

о

odrede-пim

druStvenim

proЬlemima,

situacijama,

а роsеЬпо

marginalnim

druStve-пiт

grupama

(пebelacke

rase, zene,

hoтoseksualci,

stari itd.).

То је

u osnovi

kriticki pristup Ciji

је

cilj

Ьiо

da se

deтistifikuje

i osudi

тос

kroz analizu

ideoloskih diskursa

kojiтa Ьlok

nudi pozeljnu sliku sveta.

Graтsijev

pojam

hegeтonije је

u usredsredenost ove vrste analize ukljuCio

puЬliku,

konzu-тente тedijskih

proizvoda usled cega se u sarno srediste postavlja pitanje

па

koji naCin mediji utiCu na stvaranje "spontane saglasnosti" i uspostavljanje

privreтenog koпseпzusa.

Medurim, ubrzo su studije kulture

puЬliku

uspo-stavile kao

najznacajпiji

faktor u lancu

koтunikacije,

posebno razvijajuCi

aпalizu

recepcije.

Nasuprot ideoloskoj kritici, koja izdvaja

тanipulativne тоб тedija

i tezi

о

pasivnoj

puЬlici, stavljeп је akceпat па poliseтicnost

po-ruka i slozenost

dvosтemog

procesa. Svaka poruka,

Ьilo

da

је naтetljiva

ili

veSto plasirana, moZe da bude protumaCena i percipirana

па

bezbroj

naCi-na. Uprkos neospomoj

Cinjeпici

da

тediji

ucestvuju u konstrukciji

pozeljпe

slike sveta prema interesima razliCitih

ceпtara

moCi, ljudi

и

svakom druStvu

iтaju

slobodu i sposobnost da

ih

preraduju, dopisuju, otpisuju, odbacuju.

Studije recepcije bave se

naCiпima iпterpretacije

medijskih tekstova

u

odredeпoт politickoт, ideoloskoт

i

kultumoт

kontekstu sto

pretposta-vlja da se

и

njemu presecaju dominantni diskursi sa modalitetima

interpre-tacije koji ukljucuju

moralпo

rasudivanje, ideolosko-politicke reakcije,

ose-canja odbljanja ili dopadanja, uzivanje itd. Recepcija

podrazuтeva

vrstu

"intimnog susreta" sa medijskim tekstovima. Ti susreri se, medutim,

doga-daju pod

odredeпiт

uslovima koje diktiraju

kulturпe,

politicke i ideoloske

predispozicije

ukljuceпe

u procese artikulacije

zпacenja. Опо

sto

kulturolos-koт

pristupu daje specificnost u odnosu na ostale tipove studija recepcije

-jeste njihovo insistiranje na znaCaju aktivne

puЬlike i koriSCeпju

etnografskog