G I Gurdjijev Susreti Sa Izuzetnim Ljudima

Naslov originala:

Cl.I. Gurdiieff: N4EETINGS \'VITH REN4ARI(A.BLE r\4F-N

O Copyright: 'Iiiangle eclitions Inc' New Ycrrk

O Copy.i[ftt za Srtriiu i Crnu Cioru: IP

"L'SO'fHERIA"

Beograd Sva pi"u" prevoda iobiavliivania za Srbifu

iCrnu

Goru

ztdr'zat'a iz-davad

Izclavad: IP ESOTI IERIA, Beograd

tr{ariala Biriuzova I 3a

Tel: 0l 1 ₁₃₂₈₅ -949; 61 1-820 web: www.esotheria.c{ )m e-mail : esother@EUnet.Yu

Glavni urednik: Vladimir N4adi6

Art direktor i direktor produkciie : Boiana Gniatovi6

Dizajn korica: Ivana Flegar

Lektura i korektura: Goran Boji6, _Jasmina Tomi6

Kompfuterski slog i grafidki dizain: Miriana Arsenovii Dacii

St"-p"'

Greenfield, Beograd www.greenfield.rs Peto izdanje Beograd 2008.

Tirai:

1000

c.

L

Gurdijev

SUSRETI

SA

IZUZETNIIVI

UUDITVTA

Preuela s engleskog:

l)u5ica

Miloikovii

,i *l Eik-*=' ISIIN 86-7348-1 32-5

SnonZnt

Predgovor

1. Uvod

2.

lvloj

otac

3. lvloj Prvi Ucitelj 4. Bogaievski

5. Gospodin X,

ili

Kapetan Pogosijan 6. Abram

lelov

7. Knez

Jurij

Ljubovedski B. Ekim Bej 9. Pjotr Karpenko 10. Profesor Skridlov

Materijalno

Pitanje 7 11 3B 54 62 80 108

II7

L7L

2gr

2L4 234

PREDGOVOR

Lt

arizmatidna

i

magnetidna figura, dovek koii se ubraia u nekoliko

J

Jtvoraca savremenog

t'ot"tldt'og

preporoda na Zapadu' Georg tu^r'ro"if (iurrJiier', poiavio se zaPravo sa rstodnih rubova Evrope kao

iozr.,rt

l ,tar i giasnit< dalekih zvZzda, deluiuii kao egzotidno

otkrove-.p

nt*rpf

_i^niira Zednim vodstva za osvaiadki _iuri5 na unutra5nje. neo-tkrivene svetove, zastrte velovima sna i patnic' Gurdiiev ie popunio ve-iiku prrrtlin,r u gz-otcriinin ta'nninta'Laptdt'

t""p"tog

**:^b111.vlj:f

sopswene viSevek^ovne okulme tradiciic i okrenutosti novootkfiverum

spu'1-ru"lttitt

vrednostirna Istoka'

Gur<liiev _ie veiinu svog Zivota _Y:6

_?i"

posvetio podudavaniu sop-stvenih udcniia sistetnu ziania, dakle direktnom usmenom prenose-nju vlastitog spiritualnog sistema, kada je izvesno vreme pre svole

smr-ti odlubio dI

oil^ui

p.u.ioa tri kniige u koiima ie narneravao da obiasni

,.I^stit.

ideje, deLzeiuboae priie suon'te unuk.u' Prema njegovim.sopstve-nim redima, svrha IJelzebiltoaih

ltriia

ie bila "da nemilosrdno i bez

ika-f."in

m-ptomisa

uni5ti verovania

i

glediSta vekovima ukoreniena u .,rnu i or"Z"niirna doveka, pobudivanlem tol<a nesrodnil-r misli u umu ditaoca".

U

ovoi knjizi Belzebub opisuje sv.ome.unuku Fluseinu

"biia

sa trt rnozga"

_-

dovedanswo na planed

lemlii,

dok niih dvojica puruiu svemir-skim"broctom Karnak. Belzebub prepridava 5ta ie video i naudio o dove-danswu za vrerne Sest svoiih poseta ovoj nesreinoi planeti' navodi svome

unuku kako funkcioniSu nieni stanovnici i kako bi mogli da tirkcioni5u'

Susreli sa lzuzetniry tjCC@

dalje pogorSava, prere6i da se okonda u sveopStoj katastrofi. Kapitalno deio Gurdijevljer,og Zivota, ova sarkastidna vizija je jedan encildopeclij-ski komentar na najhitnija pitanja sa kojirna sveki pojedinac na n:r5oj pla-neti mora da se suodi.

Kroz ovu knjigu je _{Gurdijev suptilnim tkanjern izloi)<t cz-oreridna} znar\a o kosrnosu, koja irnaju slidnosti i dodire sa nekim okultnim

uic-njima i pokretima

XX

veka, ali je on takve infbrmacije zaodenuo Ll op-nu prozirnu samo onima koji uspeju da prodru kroz lavirint njegovih alegorija i ironije.

Povremeno je ovo obimno delo vrlo te5ko dirati, zbogLelie Gurdi-jo,a da izbegne redi koje su imale netadnu konor:rciju, kao

i

zbog svilr proSlih asocijacija kojima je neki pojam bremenir, ili moZda z.bogzahre-va Gurdijeva da ditalac udini jedan dodatni nepor u rvanju sa ovim rek-stom. Gurdijev je, takode, iz istih razloga odludio da uvede i novi, vlastiti rednik, uldjudujuii redi kao 5to su "Heptaparapar5inok" (grubo prevede-no kao "sedmorostrukost"), "Hanbledzoin" ("supstanca koia se poja-vljuje u uobidajenom prisuswu doveka nakon svih namerno udinienih napora za opstanak")

i

dak "'leskuanu" (teleskop). _Ozbiljan ditalac ove kniige ie biti znadajno porpomognut koriSienjem tumadenja ovog novog

i

neobidnog rednika. Izudavaocima ovog dela

ie

pomoii skladniie ru-madenie koje su nedavno pripremile grupe udenika koje na Zapadu i

dalje rade po metodama Gurdijeva.

Deset godina nakon smrti Gurdiieva, njegovi sledbenici su

odludi-li

da obznane celokupan korpus njegovih ideja, do tada dostupnih is-kliudivo njima samima.

Drugi deo, koii je predstavljao ono Sto je Gurdijev zvao drugom se-riiom svojih spisa, bila je prvobitno objavljena u Francuskof 1960, dok

ie na engleskom jeziku ista knjiga objavljena 196 3. pod naslovom S'zsrz-ti sa izuzetnin ljudima. Kao 5to Gurdiiev kaZe, njegov zadatak u toi knji-zi je bio da se snabde "materiialom neophodnim za swaranje ose6anja

novog sveta"

_-

ose6anje koje baca drugadiie svetlo na njegov sopstveni Livot.

Knjiga koju drZite _fe bila napisana u fbrmi autobiografije i sadrZi jedine dostupne infbrmacije o njegovom ranom Zivotu i izvorima nje-govog znanja. Medutim, iako je pisana kao verni prikaz sopstvenog avanturistidkog Zivota, Gurdijev je u nju uneo mnoStvo alegoridnih i 8

izmiSlienih prida sa ciljem da predstavi oStrom oku ditaoca osnove svog ezoteridnog udenia'

Gurdiiev ie iakode govorio i o

treioi.seriii

sopstvenih.:pi:"

:'-zvanih Ziaot _Je staat'o,,

,i*o

kadaJesant' Niegov

cili

u.toi kniizi ie bio

"d"

pomogne

u

uzdizaniu dovekove.misli

i

oseianf a

u

ispravnom

pr.dstaulji.tiu

stvarnog sveta, uprkos iluzornom svetu koii dovek sa-da opaZa".

Tieia kniiga sadrZi govore i lekcije koie _ie Gurdiiev preneo svollm udenicima i opisuie

pot.btl.

prakse kof e razviiaju paZnju i svesnost se-ire. U njoi o.,'pot

"ru|.

put

k;

direktnom radu na sebi' uz

izbegavanie

r:rp.,rrrih'r^-t i, i p.in"vlia

smisao boliem razumevaniu unutraSniih urinu" koii su neophodni zasamor^zvoi doveka'

Kao dodatak ovim kniigama, koie _ie on zamislio kao mmrgo

opiir-niie seriie spisa, Gurdiievie napisao io5.lednu malu kniigu 'Glavtik Na-dolhzeleg Dibro,u

koioj,l^j"

otnou.t ideia na

It-^."i:gi"

t".d

qgditl:

opisujuii

"Institut

za Ilarmonidan Razvoj Coveka"'

I

nalavllulucl piedsioie6" izdaniaprvc i druge seriie' C)va knjiga _{ie bila iedina} koia _ie obiavliena za vreme njegovog Livota'

_

-'

Na naS _iezik su

pi"""a"".

kniige Uspenskog koie op5irno.iznose detalje utenj^ Gurdileva, dok ie sve niegove ovde navedene kniige

biti

u aogt"ano

u..rrt.

obiavliene i kod nas' Biie, takode, prevedene.i neke knji;e njegovih udenika koic sa razliditih uglova osvetliavaiu njegovo uierrje i rnetodc rada.

Gurdiiev je drugi deo svog Zivota proveo na Zapadu'

u

Evropi i Arnerici'gdejesrotineudenikavodiokavratnicamaSvesnostrunutra-Snjeg Zivoia, kroz svoie neobidnc i sveZe metode kakve zapadni svet do ,"a"'.,i;" video. Osnovao ic svoj Institut u zamku Fontenblo krai Pariza, koii _ie bio centar niegovog delovania, desto putuiu6i

savelikim.qtlP^-'

udenika koje ru

poi"7iu"l.

po svenr dostignuia niegovih ezoteridnih ple-sova i treninga.

Gurdijevieusvom..ratuprotivsnadovedanstva''posebnobiti

upamien po radikalnosti unutra5nie borbe, a samim

tim

i kao tvorac

uiiit og.rlr,

,,naglih tehnika", "tehnika volie i predanosti", kojima.se od mlake

i

rasplinirte unutra5nie strukture,

takva

ie kod

veiine ljudi'

n'toLeizvaiiti granitna bista ;'volie za predaiu Apsolutu"' ma kako to paradoksalno zvudalo'

Susreli sa lzuzetnim Llg4rae

Danas naZapadu postoji mnoSwo grupa koje nastavljaju da slede rnetode samorazvoja koje je Gurdijev izneo na sverlo dana. Njegov rad je uticao na mnoStvo pisaca, umetnika, pozoriSnih pravaca i na tokove savrentene kulrure, tako da moLda nije dalel<o od isrine da je _tal hari-znratidni lik bio glasnik bogova sa dalekih zvezda koji se proietao na-5om zaostalorn planetom, donev5i nAm na svom proputovanju ka dale-kim maglinama svemira iskrice kosmidkog znanja, i mudrosti.

MoZda

je

zapravo kroz

lik

Belzebuba Gurdijev predstavio sebe, dok je _{knjiga koju upravo podiniete da ditate,} "laLnaautobiografija", sa-rno nadin da se zavara trag one srrane niegovog Livotai unutrainjcg bi-ia koia 6e narn, kao tamna strana meseca, zauvek ostati skrivena....

Vladimir N4adii, Beograd, man 1994.

UVOD

6d

kako sam dovrlio svoiu prvu knjigu proSlo je tadno mesec dana

-Llur.,n.r',rki

period koii sam nameravao da posvetim iskliudivo od-moru sastavrrih delova svoga op3teg sklopa, potdinienog mom distort umu. Kao 5ro sam u posledniem poglavlju prvc seriie napisao, sebi sam dao red da tokom ditavog ovog perioda ne6u pisati ni5ta, ve6 da 6u

sa-mo, na polzu naizasluZniiih mcdu ovim potdinjenim delovima, pai'liv vo i polako ispiti sve boce starog kalvadosa koje su mi se voljom sudbi-.r. r-,^31. na raspolaganju u vinskom podrumu u Prijeu (Prieure), a koie

su pre vile ocl

ito

godina pripremili liudi koii su shvatali pravi smisao Zivota.

Danas sam odludio i sada Zclim

_-

uopSte se ne sileii, ve6 naprotiv sa

najve6im zadovoljstvom

_-

da opet prionem na svoi spisateliski _Posao, naravno uz pomoi odgovaraiuiih sila, a ovog puta takode i uz pomo6 saobraznih kosrnidkih rezultata koii mi sa svih strana pritidu od dobrih Zelja ditalaca prve knjige. Namcravam da u svakom razumliiv oblik pretodim

tv.

ito

sam pripremio za drugu seriiu, u na-{i da bi ove ideie mogle da posluZc kao pripremni gradevinski materijal za

uspostavlia-nj.

nouoga sveta u svesti meni slidnih stvorenia' sveta koii _{ie po} mom misljeniu swaran,

ili

bar takvog koii se bez i najmanieg traga

lymnje rnoze percipirati kao srvaran na svim stupnievima Iiudskog rniSlienja

-.r.n"rio nestvarnih svetova kole savremeni liudi sebi dodaravaju'

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

Istina je da um savremenog doveka, bez obzira na nivo njegove in-tclektualnosti, svet moZe da spozna samo uz pomo6 infbrmacija koje, bilo da su sludajno

ili

narnerno pobudene, u njemu pokreiu najrazno-vrsnije fantastidne impulse.

A

ovi impulsi, l<oji nel)rcsrano utidu na tempo svih asocijacija koje kroz savrenrenog doveka reku, na ovaj nadin postepeno dine disharmonidninr ditavo njegovo funkcionisanje, sa po-sledicama koje su tako Zalosne da svako, ako je samo u stanju da se bar malo izoluje od uticaja abnormalnih uslova koji su uspostavljeni u

na-Sem uobidajenom Zivotu i ako je voljan da o rome ozbilino razmisli,

mo-ra da se uplaSi

_-

kao 5to bi se, recimo, uplaSio od tog..t da ljudski Zivor sa

svakom decenijom biva sve kra6i.

Radi "zamaha misli", odnosno kako bih usposrevio odgovarajuii ritam svog i va5eg rniSljenja, Zelim pre svega da u iz-vcsnoj meri sledinr primer Velikog Belzebuba i da oponaiam oblik miSljenja jedne osolre

koju veom:r poSrujemo i on i ja, a moZda i vi, hrabri ditaode mojih spisa, ukoliko ste se odvazili da prvu knjigu proditare do kraja. Drugim redi-ma, Zelim da vei na samome podetku ovog rnog pisanija pokrenem ne-5to ne-5to bi na5 svima dragi mula Nasr Edin I nazva<t "suptilnim filozof'-skim pitanjem."

A ovo hoiu da udinim na samome podetku, jer nameravam da i sad i u svom daljem izlaganlu slobodno koristim mudrosr ovog mudraca, koji je priznat gotovo svuda i kome ie, kako se prida, odgovarajuia oso-ba i zvanidno dodeliti naziv 'Jednog i _Jedinog".

To suptilno filozof'sko pitanje se u sve.sri svakoga ko je proditao ma-kar i prve pasuse ovoga poglavlja moZda ve6 i nagoveStava, sa onom vr-stom strepnje koja u njemu mora da se javi ako mnogobrojne podatke na kojima je zasnovano njegovo nepokolebljivo miSljenje o rnedicin-skim pitaniima sravni sa dinjenicom da sam ja, autor Belzebuboaih priia saune unuku, nakoh nesreie koja gotovo da me _{ie ko5tala Zivota i dok} se

funkcionisanje rnog organizma jo5 uvek nije potpuno obnovilo, demu je uzrok neprestani aktivni napor da svoje misli sredim kako bi ih dru-gima preneo koliko god je tadnije moguie, svoj odmor tokom ovog vre-menskog perioda proveo mahom u konzumiraniu neumerenih

kolidi-Mula Nasr Edin, legendarna figura u brojnim zemljama Bliskog istoka, otelovljenje

na-rodne mudrosti. U na5im krajevima poznat kao Nasradin HodZa

- prim. prev.

t2

WOD

ne alkohola, u vidu gorespomenutog starog kalvadosa i raznih niegovih Zestokih rodaka.

Da bi se na to suptilno filozofsko pitanje, koje je zasad tek provizor-no izloZeno, dao potpuno tadan i iscrpan odgovor neophodno j

e,zapr^-vo, da se najpre pravedno prcsudi o rnojoi lidnof krivici, koiu sam na se-be navukao time Sto nisam uspeo da tadno ispunim obavezu koju sam prcuzeo, a koja se sastoiala u tome da ispijem sve preostale boce starog kalvadosa.

Stvar jc u tome 5to tokom vremena namenienog odmoru, uprkos svoioj automatskoj Zclji, nisam mogao da se ogranidim na petnaest pre-ostalih boca koie sam u posledniem poglavliu prve serije spomcnuo, vei sam veliianstveni sadrLajovih boca morao da kombinuiem sa sadr-Zajcrn dve stotine drugih boca

_-

darobnih dak i za gledanie

_-

niSta ma-nje velidanstvene tcdnosti po imenu stari armanjak, tako da bi ukupna kolidina ovih kosmidkih supstanci bila dovoljna ne samo za mene lidno, vei i za ditavo pleme onih koji su posledniih godina postali moji neiz.-bcZni pomoinici, prvenstveno u "svetim obredima" ove vrste.

Pre nego 5to se donese presuda o mojoj krivici nlora se, konadno, u obzir uzcti i to da sam ve6 od prvog dana promenio svoi obidaj da arma-niak pijcm iz takozvanih likerskih.da5ica i da sam podeo da ga pijem iz takozvanih daSa za vodu. A to sam, dini rni se, zapodeo da dinirn instink-tivno, odiglcdno zbog toga da bi pravda i u ovom sludaiu pobedila.

Ne znam kako stvar stoji sa tobom, irrabri ditaode, ali ritam moiih misli je sada uspostavljen i opet sasvim lagodno mogu da podnern da rnudruiem sve u Sesnaest.

U ovoj drugoj seriji narncravam da, izmedu ostalog, iznescm-i raz-jasnirn sedarn izreka koje su do na5ih dana stigle iz vrlo drevnih

vrcrne-na, preko natpisa na raznim spomenicima koje sam imao prilike da na-lazim i de5ifruf ern tokom svojih putovanja

_-

izreka u koiirna su naSi da-leki prcci formulisali izvesne vidovc objektivne istine, _iasno dostupne i opaZanju savremenog Ijudskog uma. Stoga

iu

podeti samo jednom od nfih koja 6e, pored toga Sto sluZi kao dobro polazi5te za dalje izlaganie, biti i vez.a sa poslednjim poglavljem prve serije.

Ova drevna izreka koju sam izabrao za podetak glasi:

Susreti qa lzuzetnim Ljudima

Ime foaeha zaslui,uje i na ma ita od onogu ito ntu je odozgo narne-njeno moie du raiuna samo onaj ko.je aef u vanfu da i auka i-oacu, 2to-uerene njegoaoj brizi, saiuaa cele.

"Psihoasocijativna frlololka analiza" ove izreke naiih predaka kojLr su napravili izvesni udeni ljudi na5eg doba

_-

naravno ne od onih koii uspevaju na evropskom kontinentu

_-

jasno pokazuje da red "vuk" sim-bolizuje celokupno eicmentarno

i

retleksno funkcionisanfe ijudsrog organizma, a red "ovca" celokupno funkcionisanie ljudskih osedanja.

Sto se tide funkcionisania ljudskog uma, ono je predstavljcno sarnim dovekom, to jest dovekom koji je tokom procesa svog odgovornog Zivo-ta, zahvaljujuii svesnom radu i dobrovoljnoi patnji, u svorne telesnom oblidju stekao svojswa koja mu omoguiavaju da uvek bude u stanju da

stvori takve uslove koji ie obezbediti zajednidko postojanje ovzr dva he-terogena i medusobno neprijateljska oblika Livota. Samo na takvog do-veka moZe da sc: raduna i samo on moZe biti dostoian da raspolaZe onirn 5to mu je, kako i ova izreka potvrduje, odozgo namenjeno i Sto je

z,^pra.-vo, uop5te uzevlii, predodredeno za doveka.

Zanimljivoj,:

da se primeti da medu mnogobrojnim poslovicarna i pravim reSenjimzr nezgodnih problema, koiima imaju obiEaj da se sluZe

raznorazna aziiatska plemena, ima

i

jedno

_-

u kome vuk takode igra svoju ulogu, dok ovcu zamenjuje koza- koje po mom mi5ljenju veoma dobro odgovara srrStini drevne izreke koju sam naveo.

Pitanie koie se u ovom problemu postavlia jeste kako da dovek koji ima vuka, kozu, a o voga puta joS i kupus, sve to preveze sa jedne obale na

drugu ako se u vidu ima, sa _{iedne strane, to da} njegov damac moZe istovre-nleno da primi samo njeg;a i _{fedno od ova} tri sworenia, a sa druge da bez niegove direktne paZnje i rrticaja luk moZe da pojede kozu, a koza Impus.

Ispravno reienje ovr: popularne zagonetke jasno pokazuje da se to

ne moZe postidi samo ui/, pomoi bistrine kojom bi svako normalan tre-balo da raspo,laZe, ve6 crla dovek sem toga ne sme biti ni len!, ni Stedeti svoju snagu, i da cilj rnroZe da oswari samo ako joS jedan, dodatni put orede reku.

Ako se vratirro zrradenlu izreke kolu sam odabrao i ako imamo na umu reSenie popularne zagonetke, te ako se o tome razmisli bez svih

onih predubedenia koia se _{uvek iavliaiu} kao posledica dokonih misli svoiswenih savremenom dovcku, nemogu6e ie umom ne priznati i ose-ianiima se ne sloZiti da svako ko sebe naziva dovekorn nc sme nikada da buie lenj, ve6 da sralno pronalaze6i svakoiake kompromise mo.ra-da se bori sa siabostima koie u sebi prepoznaic, kako bi postigao

cilj

kome teZi: da saduva dirave ove dve posebne Zivotinie povcrenc brizi nfego-vog uma, a po samoi svoioj suStini suprotne iedna drugoi'

PoSto sam jude zavr5io ovo 5to zo\rem "Mudrovaniem radi zaltrnha misli", jutros sam sa sobom poneo rukopis koncepta koii sam napisao rokonr prve dve godine svoie spisateliske aktivnosti i koji sam namera-vao da iskoristim kao materiial za podetak ove druge kniige, te sam oti-5ao u park da radim u senci istorijskog drvoreda. Nakon sto sam

prodi-rao prve dve od ukupno rri srrane duboko sanl se zamislio, zaboravivSi sve tko sebe i mozgaju6i l<ako da nasravim.'lako sam ne napisavii ni re-di presedeo do kasno uvede.

u

ovc rnisli sam se udubio toliko da nisam

ni prirnetio da je moj nain"rladi neiak, kome _{ie iedan od zadataka} bio da

r.

n Sotl; nikad ne ohladi arapska kaf'a koju obidno pijcm, narodito kad raclim nekakav inrenzivan fizidki'ili umni posao, sadrZai 5olie, kako sam kasnije saznao, prornenio dvadeset i

tri

puta.

da

biste razurneli ozbilinost ove moie ogromne zami5lienosti i da

biste sebi, makar

i

samo pribliZno, predsravili teZinu moie situacijc, moram valn re6i da mi _ie, posto sam proditao ove stranice i poSto sam se

asocijativnirn purem prisetio celokupnog sadri.aja mkopisa

koji

sam nameravao <ia iskoristim kao uvod, postalo sasvim _{iasno da sve} ovo nad dime sam, se Sto bi se rcklo, znojio roliko besanih

noii

sada, nakon iz-mena i dopuna koje sant napravio u konadnom izdaniu prve seriie, ne6e vredeti ni prebi]ene pare.

Kacla sam ovo shrratio, oko pola sata sam bio u stanju koje Nasradin HodZa definise redima "do nosa se z.agniuriti u opanke". Isprva sam bio sprenan da se pomirim sa sudbinom i odludio sam da celo ovo

pogla-vlje, od podetka do kraia, ponovo napi5em' Kasniie sam se, medutim, dok su mi raznc redenice iz rukopisa automatski padale na unl, setio da sam ser izmedu ostalog, na mestu gde sam morao da oLliasnim zbog de-ga sam prema savrerrrenoi literaturi zauzeo bespoltecl:rn kritidki stav,

[Urt4!

l.

Izuzetnim Ljudiq?

posluZio redima jednog pametnog Persiianca koje sam duo u ranoi mla_

dosti i koje, po mom miSljenju, na najbolji moguii nadin opisuju karak-ter savremene _{civilizacije. Mislim da} ditaoca ne mogu da

liiim

nidega 5to je tada redeno o tom pitanju, kao ni drugih misli koje su, da tako kaLsm,lukavo uklopljene u ovaj odlomak, a koje za (tnogko je u sraniu da ih protumadi mogu predstavljat i izuz,etnovaZan marer ijar za pravil-no razumevanje onoga 5to sam u svoje dve najnovije kniige naumio da

izloLim u obliku dosrupnom svakome ko traga za istinom.

Ova razmiSljanja su me prinudila da razmorrim kako bi bilo

mogu-6e da se ditalac svega roga ne liSi i da se oblik izlaganjakoji sam prvobit-no koristio prilagodi tako da odgovara _{obliku koji ie potreban sada,} na-kon velikih izmena nadinjenih u prvoi seriji.

Ono Sto sam napisao tokom dve _{godine bavljenja ovom svojom} no-vom profesijom

_-

u koju sam bio prinuden da se upustim

_-

sada vi5e ni-je odgovaralo, jer sam u vreme kad sam prvu verziiu zabelei.io u vidu koncepta razumljivog jedino meni samom nameravao da sav ovaj ma-terljalrazvijem u trideset 5est knjiga, pri demu bih svaku knjigu posve-tio nekom posebnom pitanju.

Tokom tre6e godine sam ovom konceptu zapodeo da dajem oblik izlaganja koje bi moglo biti razumljivo i drugima, ro jesr bar onirna koji su posebno obudeni u rakozvanom apstraktnom milljenju. Otada sam se, medutim, malo po malo izveStio u rome da ozbiljne misli prikrijem privladnom, lako shvatljivom spoljnom formom, kao i u rome da one misli koje nazivam osobitim tek postepeno izvodim iz drugih, uobida-jenlhza veiinu savremenih ljudi. Stoga sam izmenio princip koga sam se do tada dri.ao,

i

umesro da

cilj

koji sam sebi postavio postignem kvantitetom, nastojao sam da to osrvarim samim kvalitetom. podeo sam da od podetka pregledam sve 5to sam zapisao u konceptu, sa name-rom da sve to sada podelim u

tri

serije, pri demu bi se svaka od nlih u krajnjoj verziji sastojala od nekoliko knjiga.

A danas sam se tako duboko zamislio moLdai stoga, bto mi je

upra-vo jude na um pala stara i mudra izreka koia kaZe da uvek treba da _ie ,.i

vuk sit i sve koze na broju".

Naizad, kada je vede smenila noi i kad _ie duvena magla Fontenbloa podela da mi se uvladi kroz donove

i

da utide na moj misaoni proces, dok su odozgo razna draga i siiu5na boZja swore njt, zvana malene

pti-r6

dice, sve te\Ceizazivala osedai sveZine na mom potpuno ielavom teme-nu, u rnoioj opstoj strukturi je nastala hrabra odluka da se ne obazirem ni na koga i nl na Sta, ve6 6a naprosto u ovo poglavlie druge seriie, kao ono 5to Li dana5nii profesionalni pisci nazvali digresijom, ubacim iz-vesne dorerane odlomke onoga rukopisa koiima _{sam ia} lidno

zadovo-lf an, te da se kasnije, u nastavku, strogo drZirn principa zakoii sam se

odludio.

Tb resenje

ic

biti naibolie i za mene

izatitaoca,ieriu

_{ia na} tai nadin biti postedcn novog i dodatnog naprezanaia svog vei i tako premorc-nog mozga, dok ie ditalac, narodito ako je ve6 proditao sve Sto sam pret-hodno napisao, zahvaljuju6i ovoj digresiji biti u stantu da sebi predsta-vi kakva se objektivno nepristrasna miSlienia o rezultatima postupaka

ljudi

savremene civilizacije fbrmiraiu u psihi izvesnih osoba koje su igrom sludafa stekle manje-vi5e ispravno obrazovanie

fJ vreme kada sam planirao da ovai uvod bude deo tridesete kniige' namenio sam mu naslov "Za\tosam postao pisac", te sam u njemu opi-sao uriske koji su se u meni rokorn zivota sakupili i kofi predstavljaiu

osnovu lxog ne ba5 laskavog miSlienia o savrenlenoi litcraturi. U tom kontekstu sam, kao 5to sam

vei

rekao,ubacio

i

razgovor koii sam duo davno u mladosti, kada sam prvi put bio u Persiji i kada sam sc jednog dana sludajno zarekao na nekom skupu persiiskih intelektualaca na ko-me je bilo redi o savrernenoi literaturi.

Mcdu onima koii su tog dana puno govorili bio _ie i pametni stari Persijanac koga sam vei spomenuo

_-

pametan ne u evropskorn smislu redi, vei onako kako se to shvata na aziiskom kontinentu, _{to iest ne} sa-rno u pogledu znanja, ve6 i u pogledu bi6a.

Bio jc veoma obrazovan, a narodito _{ie dobro} poznavao evropsku kulturu.

C)vorn prilikom ie, izmedu ostalog, rekao:

"Velika je Stcta Sto sada5nii kulturni period, koii mi nazivamo i koji

ic

ljudi narednih generacija, naravno, takode nazivati "evropskom ci-vilizacijom", u celokupnom procesu usavrsavania dovedanstva pred-stavlia iedan, da tako kaZemo, prazan i neuspeian period' A to ie stoga

ito

u pogledv razvoja uma, tog glavnog pokretada samorrsavrSavania, liudi naSe civilizacije ne mogu svoiim potomcima u nrlslede da ostave rriSta vredno.

WOD

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

Jedno od glavnih sredstava za, razvoi dovekovog urna predstavlia, recimo, literantra.

Ali 5ta Iiteratura savremene civilizacije moZe da pruZii NiSta osim razvoja, da ie tako nazovemo, "prostituciie redi".

Osnovni

uzrok

iskvarenosti danaSnie literaturc predstavlja, po rnonr miSljenju, to 5to je celokupna paLnia pri pisaniir postePcno, sama od sebe, prestala da se koncentriSe na kvalitet misli i na tadnost s koiom

se ona prenosi i podela da se usredsreduje samo na teZniu za spolininr siaiem, odnosno kako se to drugadije kaZe, lepotom stila

_-

zahvaljuiuii demu je konadno nastalo ono 5to nazivatn prostitucijorn redi.

iinienica

ie, takode, da nroZete da provedete ditav dan ditajuii de-belu kniigu a _{da ne znate 5ta ie pisac} hteo da kaZe, i da tek kad ste ve6 go-tovo dovr5ili i nakon 5to ste

straiili

toliko vrernena

_-

ionako

nedovoli-nog za ispunjavanie Zivotnih obaveza

_-

otkrijete da _{ie ditava ta galama} zasnovana na nekoj si6u5noi, gotovo nepostojeioj ideii.

Celokupna savremena literatura moZe po svome sadrT.aiu da se po-deli u

tri

kategorije: prva obuhvata ono 5to se naziva naudnim poljcm, druga se sastoji od pripovedne proze, a treia od opisa i svedodanstava.

Naudne knjige obidno sadrZe zbir svakoiakih starih hipoteza koie su ve6 svima odigledne, ali iskombinovanih narazne nadine i primenje-nih na razne nove predmete.

U pripovednoj prozi, ili kako se to drugadije zove, romanima, koii-na su takode posve6ene debele knjiZurine, naive6im delorn se, ne

libe-ii

se nikakvih detalja, opisuie kako su nekakav DZon DZons i neka N4eri

Smit ostvarili svoju "liubav", to sveto ose6anie koie se u Iiudima

zahvr

ljuju6i njihovoi slabosti i nedostatku volje postepeno'degenerisalo, da bi se sada u savremenqm doveku sasvim izrodilo u porok, dok nam je Tvorac mogudnost njegove prirodne manifestaciie dao radi spasenja naiih duia i radi uzajamne moralne podrSke, neophodne za manje

ili

viSe sre6an zajednidki Zivot.

Tre6a kategoriia daje opise putovania; avantura, i bilinog i

Zivotinj-skog sveta razliditih zemalia. Dela te vrste u principu piSu liudi koji

nika-da nigde nisu bili i koii zapravo nikada nista nisu videli, liudi koji, kao 5to sam vei rekao, nikada nisu prekoradili sopsweni prag. Oni, uz vrlo retke izuzetke, naprosto pu5taiu svoioi maiti na voliu

ili

prepisuju razne od-lomke iz tudih knjiga, diji su autori ranije f'antazirali ba5 kao i oni sami.

Sa ovako manjkavim razumevaniem odgovornosti i znadaia

literar-nog rada danabniipisci, koii sve vi5e.teZe lepoti stila' nekad izmi5liaiu

dakineverovameakrobacijeustihovimakakobidobilineStoStoponji-h;;r-

mi3lieniu predstaviia lepotu sazvudia i time io5 vi5e uniStavaiu

vei ionako slababan smisao svega Sto piSu'

Ma kako vam to moglo izgledati dudno' smatram da su savremeno; literaturivelikideozta"na,,el"egramatike,toiestgramatikeiezikasvih onih naroda koii udeswuiu u ne"dem Sto bih nazvao "zajednidkim

nemi-lozvudnim koncertom" savremene civilizaciie'

Gramatike niihovih iezika su u veiini sludaieva veStadki iskonstru-isane, i stvarala iir _ie, a i ianas ih menia iedna kategoriia liudi koji su u

f.gf

;a"

r azumev zniasw arno g Ziv orl i i ezlka ko j i se iz ni ega r azvio r adi mJdusobnog sporazumevania potpuno "nepismeni"'

Sa druge strane' gramafik; ]e

toa

svih naroda raniiih epoha' Sto .,am

dr.vni

istoriia uilo iasno pokazuie, postepeno.formirao sam.Zivot' u skladu sa razliditim nivoima niihovog razvoia' sa klimatskrm prrhkama "iinouog glavnog prebivaliSta

i' glavnim nadinima

pribavlianja.ht""t'

Gramatike izvesnih iezika.rl^ur..n.noi civilizaciii toliko iskrivliu-]u znadenie svega Sto pisac Zeli da ple"ne1e da ie ditalac' narodito

ako je

,r."rr".,

tiS..t i naim"nie mogu6"oiti da shvati dak i ono nekoliko preci-znih misli koie bi, d^ su dnigaf lieizrai'ene, moZda io5 uvek mogle da budu shvaiene.

Da bih bliZe obiasnio to 5to sam upravo rekao' "nastavio ie ovai

pa-metni Persiianac," kao primer

iu

naveiti dogadai iz sopstveno

gLt.ota'

Od svih moiih rodaka _ie' kao Sto vam _ie poznato' ioS uveku Zivotu samo moj ne6ak sa odeve strane, koii _ie pre nekoliko godina' po5to _ie na-sledio izvor nafte u okolini Bakua, bio prinuden da se u ovaj grad i sam

preseli'-

_.

-^t^t-

r-^:::^,,,,^1,,,o^-

"

':kim Budu6i da ie moi neiak' koii ie uvek veom^za\zet svollm trg'ovac ;,uslovima, retko kaia u staniu da dode i da mene' svog starog

uiaka'poseti ,rude u nabem rodnom mestu' _ia povremeno odlazim u Baku'

Oblast u koioi se ovi izvoii nafte nalaze danas' kao i sam grad Ba-l<u,pripada

n"tiji,

koia kao iedna od velikih naciia savremene civiliz'a-ciie proizvodi obilie literature'

Gotovo svi stanovnici grada Bakua i niegove okoline su

razlilitih

r':rsa i narodnosti, koie ,a

{usima

nemaiu nideg zaiedniikog' i svi oni

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

kod sv.ojih ku6a govore svojim maternjim jezicirna, _{dok su van ku6e} prinr-rdeni da se sluZe ruskirn.

.

. Tokom svojih poseta ovorrl graclu dolazio saln u l<ontakt sa svaka_ kvim ljudima, a poiro sanr zbog raznih lidnih potreba morao da razgo_ vararn sa njima, odludio sam da i sam _{naudim ovai iezik.}

'Ibkom livotasam morao da naudi'r toliko jezika _{da mi udenje} ru-skog _{nije.predsmvljalo neki veliki problem. Ubrzo sam bio}

u

rtfiu

a" ga govorim prilidno tedno, ali naravno, kao _{i drugi meitani, sa n'agla_} skom i ne ba5 narodito dobro.

Silratram da ovde, kao neko ko je u izvesnoj meri postao ,,lingvi-sta",.treba da napomenem da na stranorn jeziku nikada ne moze c1a se misli, dak ni kada ga znate savrieno, ako _{istovremeno nastavite da o.o_} vorite i svof maternji jezik, _ili pak nerci drugi jezik na kom

rt.

r,"vir.ria^ mlsllte.

S.toga.sam, poSto sam podeo da govorim ruski i pri tom nastavio da

razmi5ljam na persijskom, u ruskom jezil<u sve _{vrerne traZio redi koje bi}

odgovarale _{mojim persijskim mislima.}

.

f

ada sam posrao svestan mnogih, meni isprva sasvim neobiainji_ vih, neadekvarnosri ovog savremenog _{civilizou..rog jezika,zbog kojih} ie.ry1ekaa bilo nemoguie da se tadnl prenesu dak"i najprostiji! na.io-bidniji izrazi naSih misli.

Po.to sam se za _{ovo zainteresova'}

_i

_buduii

_{da sam slobodan} od svih Zivotnih obaveza, podeo sam da proudavarn _{rusku gramatiku, a za_}

tim

i gramatiku

joi

nekoliko savremenih jezika.

_tda"sam

_{shvario .ra} uzrok svih neadekvatnosti _{koje sam zapaziareZi upravo u tim njihovim}

veStadki _{uredenim gramatikama, i rom prilikom je u meni podelo.ra ,e} fbrmira dvrsto uverenje koje sam

u^,.

up.uuo izneo. Gramatike jezika

n.,

\oji-,"

se piSe savremena knjiZevnosi izmislili su ljudi Loli

,"'u

po gledu istinskogznanjanalazena _{nivou ni'ern od nivoa obidni't}

, p.oJun

ljudi.

Kao konkretnu ilustraciju ovoga 5to sam upravo rekao istaii 6u jed_ nu od mnogih neadekvatnosti ruskog jezikakoju sarn uodio od

r"*ug

podTk?:.i koia me je upravo i navela da detal jnije proudim ovo pitanje.

.Prilikom iednog razgovora na ruskom,'iada^sam k^o i obit.ro

pr.-vodio svoje rnisli koje su se uoblidavare na p..silst<i nadin, udinilo

ii

r.

neophodno da _{upotrebim jedan izrazkoji mi, Fersijanci, u razgovoru}

20

WOD

desto koristimo, mlan-dlaram,Eto na francuskornznati.je dis, a na en-gleskom I sa1 (kai.em).

Ali

koliko god da sam se trudio da u svom pam-6enfu pronadem odgovaraiuiu red na ruskom, nisam _{mogao da ie} na-dem, mada sam do tada vei znao gotovo sve redi ovog jezika koje su u upotrebi, bilo u literaturi, bilo u medusobnom saobraianiu ljudi svih intelektualnih nivoa.

Po5to za ovaj jednostavniizraz koji se kod nas tako desto koristi ni-sam na5ao odgovarajuiu red, prirodno je da sam naipre zakljudio da je jo5 uvek ne znam i da sam podeo da _ie traZim u svojim mnogobroinim rednici-ma i da se kod nekih lfudi koji se smatraju autoritetima raspituiem za ruski izrazkoji bi odgovarao znadenju ovog mog persijskog pojma.

Ispostavilo se, medutim, da takva red u savremenom ruskom

uop-Ste ne postoii, ve6 da se umesto nje koristi druga,jagouorju,\to na

per-sij skom zna(i my an - sol-yt ar arn, na francusko m

j

e par le, a na engleskom

^I

speak (govorim).

PoSto svi vi, Persijanci, kada se radi o usvaianju znadenja koje

pre-nose redi imate iste misaone sposbnosti kao i ja, pitam vas: da li bih ja, ili ma koii drugi Persijanac, proditav5i u ruskoj literaturi red dije znade-rrje odgovara redisoil-11aranx rr'ogao bez instinktivnog ose6aja da tu ne-5to nije u redu da prihvatim da ova red ima isto znadenje kao

i

ret dia-ram? llaravno da ne: soil yarrint i diaram, odnosno €ouorim r kaiem, su dve sasvim razlidite "doZivliene aktivnosti".

Ova; sasvim sitan primer karakteristidanjeiza hiljadu drugih

nea-dekvatnosti, kakve se mogu

naii

u jezicima svih naroda koji predsta-vliaju takozvani cvet savremene civilizacije. A te neadekvatnosti jesu ono Sto savremenu litararuru spredava da posluZi kao osnovno sredswo

r.a razvoi umova onih naroda koii se smatraju predstavnicima ove civi-lizacije,kao i naroda koji su trenutno _{-odiglednoizrazlogarkoje} svako

I<o ima zdravog razuma ve6 sumnja

_-

nekako liSeni te sreie da ih

sma-traju

civiiizovanim,

te

se stoga, kako istorijske dinjenice svedode,

obidno nazivaju zaostalim.

Zahvaliuiu(i ovoj neadekvatnosti jezika koja postoji u savremenof literaturi, razumljivo je da 6e svako

_-

a narodito pripadnik neke od rasa l<ojc ne spadaju u predstavnike savremene civilizrrcije

_-

ko je obdaren

rrrrrnjc

ili

viSe nonnalnom

moii

rasudivanja i u stanju da rcdirna prida rriihovo pravo znadenje, kada duje ili prodita ma l<oju

rci

ulmtrebljcnu 2l

Suueli

q

Izuzetnim _ljudimq

u pogre5nom srrrislu, kao u primeru koji sam upravo naveo, misao

dita-ve redenice razumeti u skladu sa ovorn netadno upotrebljenorn redi,

ito

ie dovesti dotle da shvati neSto potpuno razlidito od onog sto je redeni-ca trebalo daizrazi.

Mada je sposobnost da se shvati znadenje redi kod razliditih rasa razlitita, svojstva koja ornoguiavaju da se osere ponovljene i doZivliene aktivnosti koje su vei dobro uwrdene u procesu Zivota naroda u svima niirna, na slidan nadin fbrmira sam Zivor.

Vei

i

samo odsustvo redi koja

bi

u

savremenom ruskom jeziku tatno izraLavala znatenje persijske reti diaram,

ito

sam uzeo kao pri-. mer, moZe da posluZi kao powrda moje prividno neosnovane tvrdnje da su nepismeni skorojeviii naSeg doba, koii sebe nazivaiu gramatidari-ma i koje, Sto je joS gotq za ro smarra i njihova okolina, vei uspeli dak i

da jezikkoji je razvio sam Zivot transfbrmi5u u ono Sto Nemci nazivaiu

ersatz 2

Tir moram da vam kaZem da sam u vreme kada sam podeo da prou-davam rusku gramatiku i gramatike _io5 nekoliko savremenih jezika

ka-ko bih naSao uzrok

vei

spomenutih brojnih neadekvarnosti oclludio, buduii da me zanima filologija uop5re, da se takode upoznam i sa isto-rijom porekla

i

razvoja ruskog jezika.

Proudavanje te istoriie mi j e dalo dokaz.ada su u ovom jeziku ranije postojale tadno odgovaraju6e redi za sve doZivliene aktivnosti koie su se

ustalile u Zivotu naroda. I tek kada je ovai jezik, poito je tokom stoleia vei dostigao relativno visok nivo razvoja, postao predmet dokonog

ce-pidladenia, to jest predmet za mudrovanje raznih literarnih

skorojevi-6a, mnoge redi su iskrivljene ili su porpuno izaileizuporrebe, pre svega stoga 5to niihov zvuk niie odgovarao zahteyima civilizovane

gramari-ke. Medu njima _ie bila i red koju sam rra'io, kojajetadno odgovaralana-lemdiaram, a glasila jeshaziaaju.

Zanimliivo je da se primeti da se ta red saduvala dak i u danalnje vreme, ali da je u smislu koii tadno odgovara njenom znadenju koriste

samo ljudi koji su, iako pripadaju ruskoj naciji, igrom sludaja ostali izo-lovani od savremene civilizacije, odnosno

ljudi

u onim delovirrla ze-mlie koii su daleko od svih kulturnih cenrara. .

2 surogat _- prim. prev.

Ova ve5tadki smi5liena gramatika dana5niih iezika koiu ie mlada generacija sada svuda prinudena da udi predstavlia, po mom mi5ljeniu, ledan od glavnih uzroka Sto se medu savremenim evropskim narodima 'razvilo

samo _{iedno od}

tri

nezavisna svoisWa neophodna za nastanak zdravogljudskog uma, to iest takozvana misao, koia pokazuie tenden-ciju da iauzme dominanran poloZai u nf ihovoj individualnosti. Pri tom svako ko normalno rasuduie mora da znadaisrinsko razumevanje koje je dostupno doveku ne moZe nastati bez instinkta i oseiania'

Akobih

rezimirao sve ovo _{5to ie redeno o} literaturi na5eg doba, ne

rnogu

naii

boljih redi da _{ie opi5em od izraza} da ova literatura "nema du5e".

Savremena civilizacija je uni5tila duSu literature, kao i svega dru-gog demu je milostivo poklonila svoiu paZniu.

-

-

Razloga ila nemilosrdno kritikuiem ovaf rezultat savremene civili-zacije imam utoliko viSe 5to, prema naipouzdanijim podacima koji su do nas dospeli iz drevnih vremena, raspolaZemo konkretnom informacijom da je knJii_evnost ranijih civilizaciiazaista u velikoj meri doprinelarazvo-;u iiudskog uma; a rezulari ovog razvoja, koii su se prenosili sa

generaci-ie na generaciju, mogu se osetiti ioS uvek, dak i nakon vi5e vekova'

Mitli-

cla su5tina neke ideje drugima moZe ponekad veoma dobro da se prenese pomoiu izvesnih anegdota i poslovica koie _ie sworio sam Zivot.

Tako bih i _ia u ovom sludaiu, da bih vam pokazao razliku izmedu I<njiZevnosti ranijih vremena i savremene kniiZevnosti, Zeleo da se po-sluZim jednom Saljivom pridicom koja ie kod nas u Persiii Siroko

po-'/.Data, a zove se "Razgovor vrabaca".

U njoj se kaZe da su jednom na zabatu visoke kuie sedela dva

vrap-ca, stari i mladi.

Razgovarali su o dogadaiu koji _ie medu vrapcima postao "tema da-rr:i', a sastof ao se u tome da je mulina domadica pre izvesnog vremena liroz prozor, na mesto gde se vrapci okupliaju da bi se igrali, izbacila ne-iro 5ro je izgledalo kao ostaci ka5e, ali za3ra se kasniie ispostavilo da je izrnrvljena pluta; nekoliko mladih i io5 neiskusnih vrabaca je ovo po-liljrrcalo, i samo Sto se nisu raspukli.

I)ok je o tome pridao, stari vrabac se iznenada nakostrclio, napra-v i, r lrglnu grirnasu i zapodeo ispod krila da trebi buvc kojc su ga mudile, WOD

Susreti sa lzuzetnim Ljudima

a koje se obidno legu na nedovoljno uhranjenim vraprcima. Po5to je uhvatio jednu, duboko je uzdahnr.ro i rekao:

"Vremena su se mnogo promenila. Nenra viSe pravog Zivota na-Sem rodu. U staro vremc smo imali obidaj da sedimo na krovu, baS kao i sad, mirno srno dremali, a onda bi se dole na ulici zadula buka, klopara-nje i Stropot, a uskoro bi se ra5irio i smrad na koji je sve u nama potinja-lo da se veseli; oseiali smo, nainre, s3 porpunom sigurnoS6u da iemo kada sletimo dole i kada potraZimo na nlestu na kome se sve to dogodi-lo, biti u stanju da zadovoljimo svoje osnovne potrebe.

Danas, medutim, bukc ima i previSe, pa i tandrkanja svake vrste, a

neprestano se Siri i smrad, ali takav da ga.ie gotovo nemoguie podneti.

A

kad ponekad, po staroj navici, sletimo dole da potraZimo ncito od svojih Zivotnih potrepStina, ne nalazimo ni5ta scm nekoliko odvratnih kapi sagorelog ma5inskog ulja."

Ova prida se, kao 5to vam je verovatno jasno, odnosi na stara kola sa koniskom zapregom

i

na moderne automobile;

i

mada ovi poslednji, kao 3to vrabac kaZe, prave viSe buke, viSe tandrdu, kloparaju i smrde, oni uprkos tome nemaju nikakav znataj za ishranu vrabaca.

A bez hrane je, kao Sto i sami razumetc, dak i vrapcirna teSko da iz-vedu zdravo potomswo.

Ova pridica mi izgleda kao idealna ilustracija za ono 5to sam Zeleo da istaknem kada je red o razlici izmedu savremene civilizacije i civili-zaclje ranijih epoha.

U savremenoj civilizaciji, kao i u svim ranijim, literatura postoji ra-di opSteg usavr5avanja dovedanstva, ali i na tom planu

_-

kao i u svim drugim savremenim stvarima * nema nideg neophodnog za nab suStin-ski cilf . Sve je samo na povr5ini. Sve je, kao u pridi staroga vrapca, samo

buka, tandrkanje i smrad.

Svako ko je nepristrasan moZe ovaj moj stav i konadno da potvrdi, ako obrati paZnju na razliku u stepenu razvijenosti oseianja kod ljudi koji su rodeni i ditav Zivot proveli na azijskom kontinentu i onih koji su rodeni i obrazovani u uslovima civilizacije u Evropi.

iinjenica

koju su mnogi primetili jeste da r.,

_-"d.,

svim sada5niim stanovnicima azijskog kontinenta koji su, iz geograttkih i drugih

razlo-ga, izolovani od uticaja savremene civilizacije, oseianja dostigla znatno vi5i nivo razvoia nego medu ma kojim od stanovnika Evrope. A poSto

24

WOD

or.e".t1,

p..artr.",,",".r"ovu

zdravog razuma, ovi azijski narodi'

upr-kos tome^3to irnaiu manie opStcg znaniir, svaki objekt svoga Posmatra-nja opaZaiu ispravniie od onih koji pripadaiu semom _iez-gru savrcnrcnc

c iv ilizaciie.

Evropljaninovo razumevanie nekog predmeta koii posmatra tor-mira se

lit il"fiuo

pomo6u izvesne op5te, da _ie tako naz-ovemo' "nlate-rnatitke infbrmisanosti" o niemu, dok ve6ina Azijaca sultinu predmcta

l<oiiposr-natra shvata ponekad samo oseianiima, a ponekad dak i sarnim instinkom."

Na ovom mcstu svo]e pride o savremenoj literaturi ovai pamemi stari Pcrsiianac ic, izmeclu ostalog, dotakao i iedno pitanje koie u naSe vreme

za-,-rir'r't" nroog. evropske, da ih tako nazovelno' "propagatore Lulture"'

lbrn

prilikom je rel<ao:

,,u

_A;iii

_{su se ljudi neko vreme iako} zanimali za evro'sku

literatu-ru; ali poSto su ubrzo osetili ispraznost nienog sadrLai.a' izgubili su

in-t...rournj.

za niu, i sad se ona tamo gotovo uop5te viSe ne dita',

U slablienfu njihovog intercsovanja za evropsku lite.ratunr glavnu ulogu je,

_p,into-

mi5licniu' odigrao onaj savrcmeni knjiZevni rod koii

se zove roman.

-fi

niihovi duvcni romani se, kao Sto satn vc6 rekao' sastoie mahom od dugih opisa raznih oblika toka bolesti koia _ie zavladala tncdu savre-,r.,.,-,ii,liudi'ra i koj:r, zahvaljuiu6i

niiho'oi

slabosti i nedostatku volie, traje prilidno dugo'

' _Liudi

_iz

_Azlie,koii

io5 uvek nisu toliko udalicni od maik-e prirode'

spoznaiu svoiom

ru"iiu

da ovo psihidko stante'

koil

1e iavlia.kako u rnu5karcu tako i u Ze ni, uop5te nije dostoino liudskog

biia'

a da ie

naro-t-:ito poniZavaiu(e za mu5larca,

i

prema takvim liudima instinl<tivno ,auzinraju prczriv stav.

f<^a"l"rcdodrugimvidovimaevropskeliterature,kaoStojereci-,,.,n n"udna, pr,topirrll, i drugi oblici poudnog izlagania' Az'l1ac'

buduii

th

je u ,r'tar'tioi meri izgubio sposobnost da oseia' to iest

buduii

da ie l,liZ.i

prirodi

napola

rulrto

oseia i instinktivr"ro slutipiSdevo potpuno

,,.,."ru-"u^nie

iWarnosti

i

niegov nedostatak istinskog r:rzumevania l)rcdmeta o kome Pi5e.

-lako

su lludi u

Rrill,

nakon sto su na]pre polcaz.:rli vcliko intercso-r,:rnje za evropsku literaturu, postepeno prcsteli drr nrl nirt ollradaiu L)

Susreli sa lzuzelnim _Ljudima

paZniu, rc je sada u _{porpunosri zanemaruju;}

u Evropi, naprori\,, _p,rlice javnih i privatnih_bi:t,."-:1.

_,:";t,

;;;

rererom _{novih knjiga.} Nema sumnje da_u _{rnnogirna od vas rnora}

da se rocli _{pitanje kako}

;ff

,ii',::iiii!T,'r','fi

_il::::

jl,',:J,..:'i.;,"u,,;.,,;;;ii;;.uAzi

ji

Na ovo

iu

cla

za savrenlenu _li,..l-",1t1 odgrlvorinl da

prui

uzr.k

nezaintereso'anosri

s ra c i m

a

L i d"

o,,,i,"u;Li

r,*_.,1

l.Jll;

j,.;:,:

:]'::lil,

:n,,," " "l

-

" ".r n

j ednog p i.s m..,og _{r-ou.k1 a}

" n i r " ii ri,"

";::

,lH

ilil1;i:illil*::

tihkao _{fliljadu i}

Jertna

no(

Oagr""rii";;,,,l"rour.,o,

cla su dogadalit<oji _se ru opisu jn, a narodiro. _oni

.iz\Iitlartu ; _iJr,r..ric1,

_tz.eti

_iznjihovog

sop_ stvenog _{zivota i da su im}

zbog _{t'ga ."r'u,r.,i;ru, l lnteresantni.}

Stva4 me-dutim, niie u rome.,o.ri

_{t.ksiou;;;i;;-}

g.vorim narod ito <t Hiljadu

i

'fednoj no6i' predstavljaju k"jrz"un"'J.u, _u

n.ouo.r, smisru te redi.

s'ako

ko ovu kn jigu _{prorira iti rt,rs"}

"r;;;;;"

Jc

u _{njoj maira,}

_.ti

_,rr*<o

t ulo odgovara _{isrini' i'aki}

ako se radnia

;;;;;r;o

_c'iz,da

kojc srr

u'bic'om

ljudskom _{Zivotu porpun() ncvcrovetnc.}

.

{_rnrmenje _ditaoca,

odnosno slrrsaocl s

vim fi nim

p.',-"*,";.-.

p, ih",

il

il;;

Hii;:i

.ffi

f

I

i:TT?;

n:?tr;

#l:;f'-'io'

ditau'

;;;;

;il:da

ocr _{ovih sirnih dc,gaclaja}

,,.".Ll1!l',#:n::|,.j';',.t'^"i

"s tvo ril i s u j o5 j ed an spec ij ar n i o br i k

.

Preko ovog oblika literature _ne

',,ogu iutke da preclern, buduii da ;e on, pored roga Sro za razvojljudskog _{tina ne nudi}

ama ba5 ni.ra, zbog otrovnog uricaja kof i

vrii

na

.,iihnu",irrlr*.,.

_odnrsc

posrao, po mom mi5ljenju, _{jedno od glavnih ,Lt^}

"i;r*,uiana.injih

ljudi.

Ovai _{oblik literairre se u}

poslednje vreme _{ralirio, a nepokolebljivo} sam uveren _{da je to zato Sto}

potpunije no

_l

xr,

_{arrg;-"lgi"*rrT"o"}

stirna i zahtevima _koji

_{vode;".;;;r;;;;}

:;f

?l;,:iH1#[y#it*r#fl1.#,:,"jf

_'Tlf

j,...1*ff

:

vidualnosri,

"

k;t-i;""

vocri onome s,o ,."r1:p"znaju

sopstvene incri-tom ap s ol u tno .,

"opnoa.,o:, ? k

l:*.

;

;.;:"il,T:;;

ilTl"T"',::

" ",

Pored roga, i misaona

lu:k:ija

r;.ai,.

_r,""fi;;""r;;;il#?i;.t

pijelnoj _{dnevnoj riteraturi jos visJ}

_rirr;ii"

ra ,,,rnove sopsrvene _{indivi_}

26

U""r..r,r,

,ni".tu,"r"r.*,

U",^

_,.

.'

",r-"

0""*rr.r- *arn

,;;;:

stala da uzima udela u njihovom razmisllaniu. _{Sroga su liseni onih} fal<-tora koji su ljudima raniic obezbedivali podnoslf

iviivor,

makar sanro u pogledu rnedusobnih odnosa.

Na nesreiu svih nas, ta Zurnaiistidka literarura, koja se iz godinc u

godinu svc vi5e 5iri, jo5 viie slabi vei oslabljeni ljudskium ririrc

it,

ga

otvorenog

i

bcz odbran e izlai"e svim vrstama obmane

_i

z.aravanji

i skreie s puta rclativno osnovanog razmiiliania, re na taj nadin u liucli-ma _{umesro zdravog rasudivanja podstide razna nedosrojna svojstva} kao 5to su neverica, indignacija, strah, laZni stid, licemerje, po.ros iid.

Da bih vam

konkret'o

naslikao svo zlo koje lju<Jima nanosi ovaj novi oblik literarure, ispridaiu vam nt:koriko ciogadaja koji

s'

se odigra-li.zbog novina, a dija istinitost ne dolazi ,, ,.,*r,1u,

j".

_,rr'

sludajno u njima i sam udesrvovao.

U

'li:heranu sam irnao jednog bliskog _{prijatclja, Jermenina, koji}

rne je neSto pre svojc smrti odredio za izvrbioca svog iestamenta. Ovaj dovek je imao sina koji ni sam vile nije bio mla.l, a kojije zbog svojih poslova sa brojnorn porodicom Ziveo u jednom verikoin'evrop-skom gradu.Jedne tuZne vederi njernu i svim dlanovima njegove por-o_

dice je pozlilo, i do jutra su svi vei bili nrrrvi. Kao

izvriilac,Jr,rrri".,rr.

bio _{sam obavezan da odern na lnesro ovog tragidnog dogaclaja.}

-l-.ko

sarn _{saznao da je otac ove nesreine poiodic!}

_pr."".g"

_{ito se to}

dogodilo, u.iednim od novina koje je _{prirnat, nekolilio danl zaredom} ditao duge dlanke o nekoj kasapnici u kojoj se, kako je u ovim dlancima ltisalo, od sveZih proizvoda i na narodit nacin izraduju _nekakve speci-ialne kobasicc.

Istovremeno je

iu

svim drugim _{novinama naraziokrupne reklame} rc novc kasapnicc.

.

.Mld." ni on ni njegova porodica nisu ba5 mnogo marili za kobasice, lr'du6i da su svi rodcni i oclrasli uJermeniji, gde ie kobasice uopste ne ic'ciu, ovo ga je privuklo u toj meri _{da ie} otixao i kupio izvesnu _kolitinu.

'\

nakon 5to je iste vederi jela ove kobasicc, ditava porodica se otrovala i l)otnrla.

.Po5to je taj neobidan sticaj okolnosti kod me.c pobuclio sumnju, lroilo mi je za rukorn da neito kasnije, uz pomoi jcclnog privatnog

Susreli sa lzuzelnim Ljudima

Izvesno veliko preduze6e je od nekog iz-voz.nogkoncerna _nabavilo ogromnu kolidinu kobasica prvobitno _{namenjeniriz aizv<tz,koje su} od-bijenezbog ka5njenja isporuke. Da bi se cele zarihe oslobodrto {to _1. pre moguie, preduzeie nije stedclo novac namenjen n'r,inarim,r, I<oji'ra je poverilo ovu zlosreinu kanrpanju u Stampi.

Evo i drugog primera:

- Tokorn jednog od svojih boravaka u Bakuu sam nekoliko dana za

redom,

'

lokalnom listu koji moj neiak prima, ditao

d'ge

dla.ke.

ovi

i,lanci su zauzinrali _{polovinu dirlvog}

_pr.,ito..

_{rr lisru,}

,,

.f

,n. je _{u niima} davao izraza svom

ushiienj.

zbog duda koja

iz'otli

nckak;";;;.""

glumica.

O njoj je pisano toliko mnogo i tako lepo da sam se dak i ja, srar do_

u:k:..:.o bi rekli zagrejao, te sarn jedno vede, odloZivii sve drugo i izrnc_ nivi5i svoj ustaljeni vedenji rcd, otisao da vidim

ov.

ducro .ri,i,J..,.,.

I5ta mislite da sam video? Nesto ito bi makar i najmanjc odgovara lo onom Sto je o njoj pisalo u dlancima koiih su bile pune.,oui.,"?"Ni gu-vora.

zaLivota sam video r'noge predstavnike orre _{umetn'sti, dobre i} lo-5e,

i

bez ikakvog preterivanja rnogu da kaZenr _{da su me neko vreme} smatrali za veliki aurorirer u toj oblasti.

Ali

dak i ako zanemarimo moje lidne poglede na umetnost uopste i ako govorimo sflnto sa uobieajenog stanoviSra, moram da kaZem da ditavog zivota nisa'r vidco nista

ito

bi

sa _{ovom znamenitoSiu moglo da se meri po nedostatku talenta}

i odsu_ swu dak i najelernentarnijeg znanjao principima glume.

U svim

_fie{rn

postupcima ,r"

,..rri

se zapai.aitako porpun nedo_ statak ma kakvih kvaliteta da ja, dak ni iz do'ekoljublja, ouo,'e dudu

.,.

bih dozvolio ni da odigra ulogu sudopere u moioi kuhinji.

-,

.

IGk:

sam kasnije duo, jedan od tipidnih vlainika rafinerije nafre u

Bakuu' koji se igrom sludaja obogatio, podrnitio je nekoliko novinara lepom, okruglom sumom, obeiav5i _{im duplo vile} ako uspeju da slav_

nom udine njegovu ljubavnicu, koia je dotad bila sobarica u

kuii

ied_ nogruskog inZinjera i koju je on zaveo iskoristivSi svoje poslovne sa_

stanke sa ovim inZinierom. Evo i sledeieg primera:

u

jednom visokotiraZnom _{nemadkom lisru.sam s vrenena na} vrc-me ditao _{visokoparne slavopojke izvesnom slikaru, na osnovu koiih}

28

sam stvorio miSljenje da taj slikar naprosto predstavlja f-enomcn u

sa-vremenoj umetnosti.

N'Ioj neiak, koii je upravo gradio

kuiu

u Bakuu, odludio _ie da ovu kuiu u okviru priprema za svoje vendanjc vcorna bogato ukrrrsi. Poito jc te godine dva puta ncodckivano naiSao na nove izvore naftc i poito jc imao iz.glcda da pove6a proizvodnju, 5to bi rnu obezbcdilo prilidno [ro-gatstvo, savetovao sam mu cla ne 5tedi, vei da pozovc ovog iuvcnog

sli-kara da nadgleda unutra5nju dekoraciju ditave kuie i da naslika nekoli-ko fi'esaka po zidovima. Na ovaj nadin

ic,

mislio sam, tro5kovi koji su vei i tako bili veliki Lrar koristiti i njegovom potomstvu, koje ie nasledi-ti ove fieske i drugc stvari_radene rukom tog ncuporedivog rnajstora.

Nedak jc tako i uiinio. Cak jc i lidno ocputovao da pozove ovog duve-nog evropskog slikara. _{Slikar ic} uskoro stigao, vodcii sa sobom ditav rilz lmmodnika i zantalija, a dini rni se i svoj sopsweni harem, naravr-ro u evrop-skom srnislu te rcdi; naizad su sc, bcz i najnranje Zurbe, dali na posao.

Rezultat rada ovog duvcnog umetnika bilo je najprc to da je

venda-rr jc nroralo da sc odloZi, a z-atinr i tcl tla je ne rnalo novca lnoralo da bude potroicno da bi se sve ponovo dovelcl u prvotritno stanje, kako bi obidni pcrsijski majstori kuiu mogli da oslikaju i ukrasc na nadin koji vi5e

od-I I )\':lr:l istirrskoj unlctn( )sti.

U ovom sludaju novinari su

_-

to im trcba priznati

_-u

izgradnji karr-it'rc orrog osrednjeg unretnika uc'esrvovali gotovo sasvim nekoristdlju-lrivo, neprosto kiro drr.rgovi i skromni pornoinici.

Iiao poslednji ltrirncr, ispridaiu valn tuznu pridu o nesporazumu

z:r lioji _{ic, ovoga} puta, odgovorna jedna od

krrpnih

zvcrki ovc

savrcmc-rrc i nrtrodito Stctnc litcrature.

l)ok

sarn Ziveo u gradu liorasanu u ku6i zajednidkih poznanika

'. rrrr _{icclnog dana srco} mladi bradntpar iz

ll'rope,

koji sam uskoro pri-lr,'rrl til'l(tznao.

( T _{l(orasan su clolazili nekoliko put:r, ali uvek samo na kratko.}

( ),"rlj nroj novi poznanik jc, purujuii sa svoforn Zcnorn, u nrnogim

ze-, rll.rrrr:r srrl<upljao nairaznovrsnije podrrtke i vriio analizc, ispimjuii

uticlj

rrrl,,,r ir)rr iz. razlidirih vrsta duvana na ljudsku psihtr i liudski organizam. N,rl<on (to jc u ncl<nliko azijskih zernaliir pril<rrpio _l)otrcl)ne

poclat-,

'

,,,'\,rnr

_{pitrrnirr. on i} rrjcgovn sui)ruHa su st'\'r';ltili rr l;r'r',rprr, g,lc jc rl,r( ( () tlrr piic opiirnu kniigu o rczrtltatiutrt s\Iog istr':rZir;:rni:r.

Susreli sa _{lzuzetnim Ljudima}

.

Ali

poSro je mlada,rpf,rgl,odigledno zbog svoje mladosri i zbog neiskus*a u pogledu potrebe da dovek, kako se kaZe,

.st.r,i

,.bcle parc za crne dane", tokom tih njihovih putovanja potroiila sav novac kojim su.raspolagali, _{bila jc p.rinudena da sc zaposli}

kao sekretarica u jednoj velikoj_novinskoj

_kuii

I*:

bi mrZu omoguiiti da <iovrii

k"ii;".

.

.

.Lt

kl.:.lariju

u kojoj jc radila desro jJnavraiao

i

iz',csni literarni kritiian, koji ju je tu upoznao i koji

j",

poir,, se kako se to kaZe, ,,zalju_ bio"

9

nj.,

p.kuSao da joj se

pribliii,

naprosro da bi zadovrlfio svoju poZudu.

Ona, medurim, nije popu5talzr njegovonr navaljivanju, kao po5tena Zena koja zna svoiu duZnost.

Ali

dok je kod ove .,verne supruge jednog Evropljanina,, pobeclu odnela moralnosr, kod onog gnusnog _{predstrurrik, jei.,og rr,ur"_".rog} ljudskog tipa je, srazmcrno n.r."dovoljennsti _{njegove poztide, rasla zelja} za osveronl' uobidajena _{kod takvih rjudi.} po5lo

mu icza rukom da, po-sluZiv5i se svakojakirn

t::rig3Tr,

izdejswuje da je

_{lez ikal<vog;;;r.g}

razlog.aorpusre s posla. A kada je _{njen'ruZ, inoj mtadi prijatclj,"zivriio i}

objavio svoju knjigu, onaj je rllmor na5eg doba, zbogsvoje ,oprrrr.rr" prikraienosti, u novinam azakoje jepisao _{i u drugim iistouim^} i'd"rupr-gjma.podeo da objavljuie seriju dranaka punih svalkakvih _netadnosti,

ko-ji su knjigu diskreditovali u toj rneri _{da ie postara} porpun promasaj

_-

n;-ko se,. naime, nije zainteresovao _{za nju i nit<o je}

"i1.

t.,pou^o.

.

t\:

su, z-ahvaljujuii jednom od nesavesnih piedstavnika ove bes_ principijelne lirerature, swari dosre dotle da ovaj

p'Ireni

racrnik i nje-gova voljena Zena, posto su potroSili _{svu svoju uste-devinu, nisu imali ni} za.hleb. Tbogtoga su se dogovorili da se zajedno obese i ovu svoju od_ luku su i ostvarili.

ovi

knjiZevni kritidari su, po mom misljenju, zbog uticaja i autori-teta koji kao autori imaju na ditavu masu naivnih, slug.stija_a _{pod_} loZnih ljudi, hiljadu puta opasniii o<r svih balavih'oviirardida.

Lidno sam poznavao _{muzidkog kriridara koji nikada u Zivotu nije ni} pipnuo muzidki insrrumenr, re sroga nije imao nikakvo prakridno

rlzu-mevanje mu zlke: nije znao.dak ni Sta j e to uop5te zvuk, i L demu je razli_ ka izmedu nota do i re.

on

je, medurim, zahvaljujuii usraljenim

ne'or-malnostima savremene civilizacije, nekako do8ao na odgouo..ro mesto muzidkog kritidara, i na taj nadin posrao autoritet

r"

,u.'di,"o.e lednoe

WOD

Lrglednog i vrlo tiraZnog lista. I naravno da su na osnovu niegovih Ircpr-srnenih sudova svi ditaoci ovoga lista formirali nepokolcbliivc st:r\'ovc

1xr pitanju muzike

-

koja bi zapravo trebalo da prcdstavlia ptttol<rrz. z.l

razumevanje jednog vida istine.

Javnost nikada ne zna ko je onaj ko piSe; poznaje jedino silrttc Itovr-nc, koje pripadaju grupi iskusnih poslovnih ljudi.

Citaoci nikada ne znaju 5ta ta osoba koja pi5e za novine odista zna, ili 5ta se deSava iza kulisa novinske redakcije, ali sve Sto u novinarna pi-ic uzimaju zdruvo za gotovo.

Uvcren sam, i to uverenje je konadno postalo dvrsto poput stene

_-

a

svako ko manje

ili

viSc ncpristrasno razmiSlja do6i 6e do istog za-liljuika

_-

da 6e svako ko pokuia da se razvije uz pomoi sredstava do-stupnih u savrcmenoj civilizacrji ste6i misaonu sposobnost koia nei viie odgovara "prvom Edisonovom pronalasku", dok ie na

emocional-rrrrrn planu kod scbc razviti, kako bi Nasradiir IIodZa rekao, "kravlju sr r ptilnost osc6anja".

Same vode savr6mene civilizaciie, koje se nal:rze na vrlo niskom ni-vrru nroralnog i psihidkog razvoja, nesposobne su, poput dece koia sc

irlraju vatrom, da spoznaju snagu i z.nttal delovanja ovakve literature il:r tnasu,

Proudavaniem stare istoriie sam stEkao utisak da vode ranijih civi-lv,:rcl1a nikada ne bi dozvolile da takva nenormalnost toliko dugo po-lr.:r jc.

Ovo nrojc mi5ljenje moZc da powrdi autentidna infbrmacija koia je ',.rt'llvana sve do danainjih dana, a odnosi se na ozbilian stav prema

, lrrt'','noj Stampi koji su vladari na5e zemlje imali ne tako davno, u doba l,,r,l;r jc naSa zcrnlf a smatrana jednom od najveiih, odnosno kada je

veli-L i \i;rvilon pripirdao nama i bio kulturni centar priznat Sirom sveta.

I)rema <lvoj informaciji, dnevna 5tampa je postojala i tada, u obliku r

'li, rzvrrnih Starnpanih papirusa, mada naravno u neuporedivo manjern ,,l,irrrrr nego danas. Oni koji su radili na njenom izdavaniu

bili

su, me-Lrrrrr, isl<lirri'ivo stariii i kvllifikovani ljrr.li, svima poznati po svoiim

,, Lilininr zaslugama i svom dasnom Zivotu; postojalo _ie tak i utvrdeno 1,r rr ilo da sc na ovai poloZaj postavljaju uz polaganje z.al<lctve, te su

l ,, rrl toga nazivani saradnicima pod zaklewotn, I<lo

ito

cl:rnas _ltnstoie

Susreti sa Izuzetnim Ljudima

Danas, medutim, novinar moZe da bude svako uobraZeno niStavi-lo, samo ako zna lepo i, kako se to kaZe, kniiZevno da se izrazi.

Psihu ovih proizvoda savremene civilizacije koji novine pune svo-jim mudrolijama narodito sam dobro mogao da upoznam i njihovo sarn biie otprilike mogao da procenirn pre tri-detiri meseca, u vei spome-nutom gradu Bakuu, gde sam irnao prilike da svakodnevno prisustvu-jem _njihovim sastancima i da sa njima razrnenjujem miSljenja.

Okolnosti su bile slcdeie:

Ubrzo po5to sam oti5ao u Baku, sa narrerorn da celu zinnr prove-dem kod svog ne6aka, nekoliko rnladih ljudi _ie doilo k njemu sa mol-bom da im dozvoli da niihovo "Novo udruT-enie kniiZevnika i novina-ra" svoje sastanke odrLava u jednoi od velikih prostorija njegove kuic, u kojoj je prvobitno namcravao da owori restoran. Ne6ak je odmah pristao i ovi mladi lf udi su vei od narednog dana, mahom uvede, podeli da se okupljaju na svojirir, kako su ih nazvali "op5tim sastancima i ude-nim debatama".

Ovim sastancima su mogli da prisustvuju i ljudi sa strane, a po5to sam ja uvede bio potpuno slobodan i poSto su prostoriie u kojima sam se smestio bile veoma blizu sobe u kojoj su se oni okupljali, desto sam

odlazio da sluSam njihove diskusije.

Neki

od njih su ubrzo podeli sa

mnom da razgovaraju, te smo tako uspostavili prijateliske odnose. Ovi Ijudi su veiinom

bili

joS uvek sasvim mladi, slabi i nemuZev-ni, a lica pojedinih su jasno odavala da su im roditelji morali biti alko-holidari, ili su pak zbog nedostatka volje patili od drugih stvari,

odno-sno da su sami vlasnici ovih lica imali razne lo5e navike koje su

krili

od drugih.

Mada je Baku u poredenju sa velidinom dana5njih velikih gradova

sar-no gradii, i mada su ovi tipovi na5ih savremenika koji su se tu okupi-Ii bili veiinom "sitna riba", ne oklevam da svoja zapai.ania uop5tim na

njihove kolege Sirom sveta. Osedam da na to imam prava _f er sarn kasni-je, prilikom putovanja po Evropi, desto imao prilike da dodem u kon-takt sa ovim predstavnicima savremene literaftlre i jer su svi oni na me-ne ostavili isti ntisak, odnosno lidili su jedni na druge _{kao iaie} jajetu.

.f edina razlika medu njima bila ie ona u stepenu vaZnosti, kojajeza-visila od novina zakoje pi5u, to jest od ugleda itiraLa lista, odnosno da-sopisa u koiima su njihova mudrovanja objavljivana, ili pak od solidno-32

sti poslovnog preduzeia koie je posedovalo dotidne novine i svc nfih

-l<niiZevne poslenike.

Mnogi od njih se, iz ovog ili onog razloga, nazivaju pesnicinta. 'li-c-nutno Sirom Evrope svakom ko napiSe makar i nekakvu kratl<u ghrllost,

[)opLlt:

Zelene ruie, put'purne mimoze,

boianstvene su njene poze kao sm rzn u t e us?1mene..

-njegova okolina dodeljuie naziv pesnika.

Neki

od

njih

tai naziv \r:rrnpxiu dak i

nl

svoiim posctnicama.

Medu ovim savremenim novinarima i piscima je nekako vrlo

razvi-It'n "esprit de corps"r i oni u svim prilikama iako podrZavaiu i neumere-'r,r velidaju iedni druge.

Izgleda mi da ova crta predstavlia glavni razlogSirenja niihove

sfe-r.

rrriceja, kao ilaZnogautoritctr koii uT.ivaiu u mlsatna inesvesnogi ',t rvilnog poStovanja s kojim sc gomila klania pred ovim, mirne savcsti rrrogu da kaZem, niStavilima.

Na spomenutim sastancima u Bakuu _f edan od njih bi izaSao za go'

r , rrnicu i podeo da dita ne5to od stihova tipa onih koie sam upravo

na-',,r,

ili

pak da govori zbog dega se ministar neke zemlje na nekakvom

l,.url<ctu o nekom pitanju izrazio ovako, a ne onako; svoie izlaganje go-' , rrnik bi u

veiini

sludajeva zavr5io 4aiavom poput ove:

"Clovornicu sada prepuStam ncuporedivom videlu udenosti

neie-,',r _{,lolra, gospodinu} tom-i-tom, koji sc igrom sludaia izuzetno vaZnim

1,,,slorn zadesio u na5em rnestu i koji je bio tako liubazan da nc odbijc 1,,,ziv na nai dana5nii sastanak. Sada 6emo imati dast da svojim

sop-,rr t'rrirrr u5ima dujemo njegov mili govor."

r\ I<:rda bi se ova znamenitost pojavila za govornicom, govor bi za-1,,,,'t'lrr sledeiirn redima:

"l)rage dame i gospodol Moi kolega _ie bio tako skroman da me na-',r ,'slrn nim" (ovde se mora reii da niie mogao da dttjc 5ta ie njegov

ko-WOD

JJ I ,,lclijalni duh

Susreti sa lzuzetnim Ljudlma

lega rekao, posro _{ie doSao} iz druge sobe dija su vrata bila zarvorena i on ih je _pri ulasku sam orvorio, a ja veoma dobro poznajem akustiku tc

ku-ie

i solidnost vrata)

"U

poredenju sa njim sam, medurim, nedostojan dak i da sedim u njegovom prisuswu.

Slavan nisam ja, veC on, koji je poznat ne samo Sirom nabe prosrra-ne Rusiie, ve6

i

u celom civilizovanom svetu. Potomswo

ie

njegovo ime izgovarati ustreptalog srca, i niko neie mo6i da zaboravi sve ono Sto je _{udinio za} prosVeiivanle i za buduie blagostanje dovedansrva.

To boZanstvo istine se u ovom beznadajnom gradu ne nalazi sludlj-no, kao 5to nama moZe izgledati, vei nesumnjivo iz vrlo vaZnih razloga koli su poznati _iedino njemu.

Mesto mu, zapravo, i nije medu nama, vei medu drevnim bogovi-ma Olimpa", i tako dalje, tako dalje.

Tek nakon takvog uvoda bi nova slavna lidnost izgovorila par

glupo-sti, kao na primer na temu "Zabro su Sirikitsi zaratili s Parnakalpima?"

Na kraju ovih udenih skupova obavezno je sluZena vedera, uz dve flaSe jeftinog vina; mnogi bi pri tom u dZep sakrili nebto od posluZenja, recimo kobasicu i komad hleba ili su5enu haringu, a ako bi ih neko slu-dajno video, obidno bi rekli: "Ovo je zamogpsa. -lai se lupeZ ve6 navi-kao da mu ne5to donesem kad god se kasno vra6am ku6i."

Sutradan posle ovakvih sastanaka u lokalnoj bi Stampi uvek osva-nuo izve5taj, pisan neverovatno pompeznim stilom. Izlaganja su pre-nolena manie-vi5e tadno, ali naravno da nije bilo ni pomena o tome ka-ko je vedera bila skromna, niti o prenemaganju sa komadom kobasice

z

psa.

Takvi su ljudi koji u novinama pi5u o svakojakim "isrinama" i na-udnim otkriiima, a naivni ditalac koji ih ne vidi i koji ne poz.naje njihov Zivot svoje zakljudke o dogadajima i idejama izvlatiizpraznih redi ovih autora, koji su ni manje ni viSe nego bolesni, neiskusni

i

"nepismeni" kada je red o ljudskom Zivotu.

Pisci knjiga i novinskih dlanaka u veiini evropskih gradova su, uz vrlo male izuzetke, upravo takvi nezreli pametnjakovi6i, koii su to 5ro jesu postali uglavnom zahvaljuiuii svom nasledu i svojim specifidnrm slabostima.

Sa moje tadke glediSta nema nikakve sumnie da je od svih uzroka nenormalnosti savremene civilizacije glavni i naiodigledniji upravo ta

UVOD

T,rrrnalistidka literatura, zbog demorali5u6eg i Stetnog

uticrjl

l<oii

vrii

rrrr Ijudsku psihu. Krajnje sam zapanjen da niiedna vlada z.crrrrrli:r s;tvrc-rrrcne civilizacijc toga nikada nije postala svesna i da niicdne otl Iriilr' rrrrrda viSe od polovine onoga sto se naziva drZavnim budZctonr tro(c tlir

, rtlrZavanje policije, zawora, sudskih ustanova, crkava, bolnica itd. i ne

pl:rdanje

brojnih

drZavnih sluZbenika kao 5to su sveStelrici, lcl<rrri, ,rscnti tajne policije, drZavni tuZioci, strudnjaci za propagandu, itd, Sttr ',r'c ima za cilj da odrZi moral i loialnost niihovog gradanstva, ne ula7.e rri lrrrre u neki zahvatkojim bi se u korenu sasekao ovai odigledni uzrok 'rrnogih

_()vim

zlodina i nesporazuma."

redima _ie stari, pametni Persiianac zavrSio svoie izlaganje.

'fako, dragi moj ditaode koii si _{iednom nogom} moZda ve6 utonuo u

, )n(' _gore pomenute opanke, nakon 5to sam zavrSio sa ovim govorom,

li. ji sam fu ubacio _iedino stoga 3to smatrarn da ideje koie su u njemu

iz.-ll('\cnc mogu da budu vrlo poudne i korisne, narodito

z

one liubitelie .,.rvrcmene _{civilizacije koji naivno smatraiu da je ona u pogledu}

usavr-', rvrrnja liudskog utna neizmerno viSa od prethodnih

_-

sada mogu da ,,rklf _{udim i} ceo uvod i da pred'em na obradu za knjigu pripremlienog

r r r:rtcrijala.

l(ada sam taj materijal podeo da preraduiem sa namerom da mu ,l rrr

ito

razumljiviji i svima pristupadni oblik, u meni se zatela misao

,l.r lri i ovai moi rad trebalo da se odviia u skladu sa vrlo razumnim i za

rr,rt

l<orisnim savetom na5eg velikog Nasradin IlodZe,

koii

glasi: I 'r't'l< i u svemu nastoj da postignes ono 5to je istovremeno korisno za ,lr rr1r,t' i prijatno za tebe samog."

Sto se tide sprovodenja u delo prve polovine ovog veoma

razum-, r(

'ri s:rvcta na5eg dragog uditelia nemam za5to da brinem, poSto

ie

se

,, l, 1 r' l<oic u ovoj serii i nameravam da iznesem za to obilato pobrinuti.

'\ li l<eda je red o onom 5to je prijatno za mene samog, ovo mislim da

1,,, ,ri11rrr:ur tako Sto

iu

pripremljeni materijal uobliditi tako da to moju

, _r, r';tt rrciiu medu ljudima sa kojima se susreiem ubudu6e udini pod-,,,,.lyivijorn nego 5to je to bio sludai pre nego Sto sanr postao pisac.

l);r

lriste shvatili 5ta pod ovom "podnoSljivijorn cgzistencijom" 1,,,, lr .rzrrrrrcvrm, moram vam

reii

da sam nakon svilr svojih putovanja