Charles Darwin, The Expression of the Emotions in Man and

Animals (London, Watts & CO., 1934). Darvin k a ž e : „Video s a m

fllaku na Anubis pavijanima kada su bili ljuti, nakostrešenu duž fcda, od vrata do slabina", str. 40. Kod mesoždera, zapaža Darvin, t a akcija j e „izgleda univerzalna, često praćena pretećim pokretima. Pokazivanjem zuba i besnim rezanjem", str. 41.

osećanja, s j e d n e s t r a n e , i bes i frustracija, s druge s t r a n e . To dovodi do zakačaljke, pošto devojčica ne mo­ že da ispolji bes iz s t r a h a od o s u d e i g u b i t k a očeve ljubavi, a nije u stanju ni da ispolji seksualna osećanja pošto bi to vodilo do odbacivanja i s r a m o t e . Ne govorim o seksualnom k o n t a k t u sa ocem, već o p r i j a t n o m ero­ tičnom k o n t a k t u koji je deo n o r m a l n o g ispoljavanja ljubavi. To povlači za sobom očevo p r i h v a t a n j e kćer- k i n e seksualnosti. Potčinjavanje z a h t e v u da b u d e dobra devojčica, što. n a r a v n o , p o d r a z u m e v a p r i h v a t a n j e dvo­ s t r u k o g s t a n d a r d a seksualnog morala, s p u t a v a ženu u njenoj težnji ka seksualnom zadovoljstvu. To je prisi­ ljava da zauzme p a s i v n u ulogu. Možemo zamisliti iluzije koje devojčica razvija kao kompenzaciju za gubitak sek­ s u a l n e agresivnosti.

Postoji i drugi način na koji žene bivaju zakačene seksualnim moralom, a to je — postaviti se na pijede-

166

stal. Opisao sam t a k a v slučaj u knjizi Depresija i telo. podizanje na pijedestal uzdiže čoveka sa zemlje isto toliko koliko i d r u g e v r s t e zakačenosti. U slučaju sa kojim s a m radio pacijentkinjino telo je od karlice n a ­ niže izgledalo kao pijedestal. Bilo je k r u t o i n e p o k r e t n o , služilo je samo kao osnova za gornji deo tela.

Još d v e v r s t e zakačaljki zaslužuju da b u d u p o m e n u t e . Jedna je povezana sa shizoidnom k a r a k t e r n o m s t r u k ­ turom i zove se omča, j e r položaj tela podseća na polo­ žaj čoveka na vešalima,. Glava blago visi o k r e n u t a ka jednoj s t r a n i tela, kao da je njena veza sa o s t a t k o m tela prekinuta. Kod shizoidne s t r u k t u r e je p r e k i n u t a veza funkcija glave ili ego funkcija i telesnih funkcija. Za­ kačenost za v r a t odiže noge od podloge. Shizoidna oso­ ba nije uzemljena i njen k o n t a k t sa realnošću je slaba­ šan. Međutim, najznačajnija je činjenica da je ključno područje napetosti kod te s t r u k t u r e u osnovi lobanje, i to je ta napetost koja čepa jedinstvo ličnosti. Zaista, mišićna napetost u t o m područjii formira o b r u č u^ p r e - delu spajanja glave i v r a t a , što izgleda kao omča. U bioenergetici se na t i m n a p e t o s t i m a mnogo radi, da bi se ponovo uspostavilo jedinstvo ličnosti.

Najzad, ima zakačaljki koje se povremeno sreću kod graničnih shizofreničara, što ja zovem k r s t . Ako t r a ž i t e

od t a k v e osobe da podigne r u k e sa s t r a n e , p o n e k a d ćete imati snažan utisak da to telo podseća na sliku Hrista na raspeću, ili H r i s t a neposredno po skidanju sa krsta. Mnogi shizofreni se identifikuju sa Isusom Hristom, a neki čak razvijaju iluziju da oni jesu Hrist. Zapanjujuće je videti tu identifikaciju ispoljenu na telesnom nivou. Ovim telesnim s t a v o v i m a nije iscrpljena lista načina na koje čovek može da se zakači. Video sam nekoliko osoba čije telo i izraz lica n e v e r o v a t n o podsećaju na sliku Mojsija k a k o ga obično prikazuju. Siguran sam da to predstavlja zakačaljku toj ličnosti, ali nisam do­

voljno s t u d i r a o taj p r o b l e m da bih mogao išta da tvr­ dim. D r u g e zakačaljke na telesnom nivou mogu biti razjašnjene u budućnosti.

K a d a znamo da sa tela pročitamo zakačaljku jedne osobe to n a m mnogo pomaže da je bolje r a z u m e m o . Ali, kada nismo u stanju da opišemo zakačaljku gledajući telo, zbog toga što izražavanje tela nije sasvim jasno, možemo biti sigurni da je svako ko n e m a noge čvrsto postavljene na podlozi, energetski govoreno, zakačen, i da ima n e r e š e n e emocionalne probleme. Dokle god osoba nije uzemljena, nije p o t p u n o u k o n t a k t u sa real­ nošću. To znanje u p r a v l j a moj p r i s t u p svakom pacijentu, j e r počinjem terapiju pomažući mu da b u d e čvršće uzemljen i da b u d e više u k o n t a k t u sa svim aspektima svoje realnosti. U svakoj terapiji konflikti izbijaju na! površinu p r e ili kasnije, kao i priroda zakačaljke, upo- redo sa iluzijama koje su njeni psihički korelati, i to postaje očigledno n a m a oboma.

Uzeviljavanje

U bioenergetici uzemljavanje znači postavljanje osobe na čvrstu osnovu. Biti uzemljen je s u p r o t n o od biti zakačen. Ali, kao i ostatak bioenergetike, to t a k o đ e ima b u k v a l n o značenje — n a i m e , uspostaviti a d e k v a t a n kon­ t a k t sa osnovom na kojoj čovek stoji.

Mnogi ljudi misle da su im noge na zemlji i u meha­ ničkom smislu to je tačno. Možemo reći da oni imaju mehanički k o n t a k t , ali ne osećajni ili energetski. Ali. čovek ne zna razliku dok je ne doživi. P r e nekoliko godina u Esalenu, dok s a m držao polugodišnji k u r s iz bioenergetike, prišla mi je mlada žena koja je vodila

168

taidži-časove za s t a n o v n i k e i posetioce. Rekla mi je da, uprkos t o m e što je p o k u š a v a l a da radi bioenergetske vežbe, nije uspela da oseti n i k a k v e vibracije u telu. Videla je da se pojavljuju u n o g a m a učesnika mojih grupa i čudila se zašto su njoj izmicale. M o r a m dodati da je ta, m l a d a žena bila plesacica p r e nego što je počela da daje taidži-časove. K a d a sam joj ponudio da r a d i m sa njom r a d o je prihvatila. Koristio sam tri vežbe. P r v a je bila položaj luka, opisan u drugoj glavi, što je t r e ­ balo da pomogne da ispravi njeno telo i da disanje učini dubljim. Neki ljudi r e a g u j u na ovu vežbu vibri- rajući malčice, ali ova osoba nije t a k o reagovala. Njene noge su bile suviše čvrste i k r u t e . Bio joj je p o t r e b a n snažniji pritisak da slomi tu ukočenost, k a k o bi se p o ­ javile vibracije. To je p o d r a z u m e v a l o stajanje na jednoj nozi sa savijenim kolenom, o d r ž a v a n j e r a v n o t e ž e dodiri­ vanjem stolice sa s t r a n e . Sva težina tela bila je na toj savijenoj nozi. R e k a o s a m joj da o d r ž a v a taj položaj dokle god može, a k a d a noga počne m n o g o da je boli, da se sruči na ćebe postavljeno ispred nje. U r a d i l a je

tu važbu po dva p u t a na obe noge. Treća vežba je bilo savijanje u n a p r e d sa malo savijenim kolenima i dodirivanjem podloge v r h o v i m a prstiju.

K a o posledica p r v e dve vežbe, njeno disanje je po­ stalo punije i dublje. Dok je radila treću vežbu, u kojoj je pritisak bio na mišićima potkolenice ukoliko su bili napeti, noge su počele da joj vibriraju. Ostala je u tom položaju n e k o v r e m e , osećajući to vibriranje. K a d a je ustala rekla j e : „Bila s a m na svojim n o g a m a celog svog života. Ovo je prvi p u t da s a m bila u njima". Verujem da je to stanovište istina m n o g i h ljudi.

Može se desiti da osobe koje imaju mnogo poremećaja skoro i nemaju osećanja u svojim nogama. Sećam se d r u g e m l a d e žene koja je bila blizu shizofrenog stanja. O n a je došla na seansu kod m e n e samo sa sportskim p a t i k a m a na nogama, m a d a je bio kišni zimski dan u Njujorku. K a d a je skinula p a t i k e video s a m da su joj noge m o d r e od hladnoće. K a d a s a m je pitao da li joj je h l a d n o ona je rekla ne. Nije osećala da joj je hladno po nogama, ona prosto nije osećala noge.

Pokazujući n e k e od bioenergetskih t e h n i k a profesio­ nalcima, pošto im objasnim pojam uzemljavanja, dajem im da u r a d e nekoliko prostih vežbi da bi razvili vibra­ cije u svojim nogama. Vibratorni fenomen povećava senzacije i osećanje u nogama i stopalima. Vrlo često k a d a ' se to desi oni k a ž u : „ S t v a r n o osećam svoje noge i stopala. Nikada ih ranije nisam tako osećao". To isku­ stvo daje n e k u p r e d s t a v u o t o m e šta je to uzemljavanje i k a k o je moguće osećati sebe potpunije u k o n t a k t u sa bazom oslonca.

Pa ipak, nekoliko vežbi ne uzemljuje čoveka. Treba ih raditi redovno da bi se postiglo i održalo osećanje sigur­ nosti i osećanje da se ima koren, što obezbeđuje dobro uzemljen položaj. U snu koji sam izložio u trećoj glavi opisao sam k a k o s a m bio vezan l a b a v o m žicom oko članka, koju s a m mogao lako ukloniti. Sve što je trebalo u r a d i t i u snu bilo je da se s a g n e m i uklonim je. AJH šta je to značilo u s t v a r n o s t i ? Radeći n e d a v n o na svo­ jim nogama, osetio sam koliko su mi članci bili v e z a n i Istina, oni nisu onoliko n a p e t i koliko su napeti mnogi članci koje v i đ a m , ali nisu bili ni labavi koliko bi tre­ balo da budu. T a k o đ e s a m svestan napetosti u stopa­ lima. Na primer, meni teško pada da sedim na petama sa opruženim stopalima. Članci me bole, a luk na sto­

palima mi h v a t a grč. J e d n o g a d a n a , tokom časova bio­

energetskih vežbi koje vodi moja supruga, noge su mi se tresle t a k o snažno da s a m osećao da me ne mogu držati. N a r a v n o , držale su m e , ali to je bilo za m e n e novo iskustvo. Taj problem mogu pripisati svojim godi­ nama, n a p u n i o s a m šezdeset tri, ali ja radije mislim da još u v e k i m a m potencijal za razvoj, koji mogu ostva­ riti ukoliko p o s t a n e m dublje ukorenjen i potpunije uzemljen. I, tako s a m nastavio da radim na sebi.

Bioenergetski govoreno, uzemljavanje služi energet­ skom sistemu o r g a n i z m a na isti način kao što služi vi­ sokom n a p o n u električne struje. Ono predstavlja sigur­ nosni ventil za oslobađanje suvišnog uzbuđenja. U elek­ tričnom sistemu iznenadno pražnjenje može učiniti da sagori neki deo, ili da se izazove požar. Kod čoveka iznenadno pražnjenje t a k o đ e može biti opasno, ukoliko osoba nije uzemljena. Covek može postati rastrojen, h i ­ steričan, doživeti anksioznost ili kolabirati. Opasnost je naročito velika kod ljudi koji su slabo uzemljeni, kao Sto su granične shizofrenije. Moje kolege i ja p r a k t i k u -

jemo da sa t a k v i m ljudima r a d i m o vežbe koje izgrađuju energiju (disanje) sa a k t i v n o s t i m a koje oslobađaju uzbu­ đenje (izražavanje osećanja) i vežbe koje uzemljuju čoveka. K a d a čovek n a p u s t i individualnu ili g r u p n u seansu lebdeći, velika je verovatnoća da će uskoro do­ živeti slom. To nije opasno ukoliko osoba to može da predvidi i da se nosi sa tim. M e đ u t i m , kada osoba ode osećajući se dobro i solidno, svi su izgledi da će se to osećanje održati.

Na sadašnjem s t u p n j u našeg znanja mi ne r a z u m e m o potpuno energetsku vezu između stopala i zemlje. Iz- vesno je da ta veza postoji. S i g u r a n sam da ukoliko se više oseća k o n t a k t sa podlogom, utoliko se više p r o - niena može podneti i bolje se može izlaziti n a k r a j sa osećanjima. To čini uzemljenje p r i m a r n i m ciljem bio- energetskog r a d a . To znači da je glavni p r a v a c r a d a prema dole — to jest, postaviti osobu na njene noge i stopala.

Neko se može čuditi zašto je to t a k o teško. J a s n o , kretanje p r e m a dole je u v e k strasnije nego k r e t a n j e Prema gore. Na p r i m e r , sletanje aviona je u v e k strasnije

ne g o poletanje. K r e t a n j e naniže uzrokuje kod mnogih

ijudi s t r a h od p a d a n j a , koji je obično prigušen. U sle- dećoj glavi ću diskutovati o anksioznosti vezanoj za ideju padanja, koja je, k a k o sam našao, j e d n a od n a j ­ dubljih anksioznosti u čoveku. S a d a bih voleo da opi-

šem n e k e od problema koji se sreću k a d a čovek dozvoli svojoj energiji i osećanjima da se k r e ć u p r e m a donjem delu t e l a .

Najčešće, prvo osećanje koje ljudi izražavaju kada „dođu dole" jeste tuga. Ako se može p r i h v a t i t i i pre­ pustiti t o m osećanju, počeće da plače. Kažemo za ne­ koga da se „provalio" od plača. I m a u svakoj osobi d u b o k e tuge koja je zakačena, i mnogi bi radije ostali da vise nego da se suoče sa svojom tugom, jer se kod mnogih ljudi lo graniči sa beznađem. Covek se može suočiti sa svojim b e z n a đ e m i ići kroz svoju t u g u ako ima pomoć t e r a p e u t a koji to r a z u m e , ali hoću da kažem da nije nimalo lako preduzeti tako nešto. Tuga i pla­ kanje se drže u s t o m a k u , koji je t a k o đ e k o m o r a gde se a k u m u l i r a energija za proboj do seksualnog osloba­ đanja i zadovoljstva. P u t do radosti neizbežno vodi kroz b e z n a đ e3 7.

Duboko karlično seksualno uzbuđenje je t a k o đ e za­ strašujuće za mnoge ljude. Oni mogu tolerisati ograni­ čeno uzbuđenje genitalnog naboja, koje je površinsko i lako se otpušta ne postavljajući zahtev za potpunim p r e d a v a n j e m orgastičkim konvulzijama. Slasno ose­ ćanje r a s t a p a n j a karlične seksualnosti vodi do preda­ vanja i izaziva s t r a h od gubljenja kontrole, što je je­ d a n a s p e k t anksioznosti padanja. P r o b l e m koji srećemo u terapiji nije genitalnost, već seksualnost — s t r a h od r a s t a p a n j a ili p r e p u š t a n j a vatri strasti koja sagoreva u s t o m a k u i karlici.

Najzad, postoji anksioznost od stajanja na sopstvenim nogama, što znači stajati sam. K a o odrasli svi stojimo samostalno, to je realnost našeg bitisanja. Ali našao s a m da se mnogi ljudi kolebaju da p r i h v a t e tu real­ nost, jer za njih to znači biti sam. Iza fasade nezavis­ nosti oni se h v a t a j u za odnose sa ljudima i postaju za­ kačeni. Kačeći se za odnos sa nekom osobom, oni poni­ štavaju vrednost odnosa, m a d a se plaše da se prepuste i stanu na sopstvene noge. K a d a jednom stanu na svoje noge iznenađeni su otkrićem da nisu sami, pošto se njihov odnos poboljšava i postaje izvor zadovoljstva z& obe s t r a n e . Teškoća je u prelaznom periodu, j e r u hi" tervalu između p r e p u š t a n j a i osećanja svojih nogu čvrsto na podlozi doživljavaju se senzacije padanja 1

anksioznosti koje one izazivaju.

172