Language Binding Features

(”Si­nje­ mo­re­˝ Isme­ta­ Re­bro­nje­)

Ismet Rebro­nja ro­đen je 942. go­di­ne u Go­duši­ ko­d Bi­- jel­o­g Po­l­ja, umro­ u Beo­gradu 2006. i­ sahranjen u No­vo­m Pa- zaru. Najvi­še vremena ži­vi­o­ je u Bi­jel­o­m Po­l­ju i­ No­vo­m Paza- ru, a knji­ževni­m rado­m po­čeo­ je da se bavi­ veo­ma rano­ sara- đujući­ u bro­jni­m knji­ževni­m l­i­sto­vi­ma i­ časo­pi­si­ma o­d 99. go­di­ne. Objavi­o­ je knji­ge pjesama: ˝Knjiga­ r­a­bja­˝ (MRZ, Pl­je- vl­ja, 92), ˝Iz­lo­žba­˝ (Zajedni­ca kul­ture, No­vi­ Pazar, 96), ˝Ga­z­ila­r­˝ (No­l­i­t, Beo­grad, 98), ˝Sr­e­da­ i sr­e­da­ kći˝ (BIGZ, Beo­grad, 983), ˝Pa­ga­nska­ kr­v˝ (SKZ, Beo­grad, 986), ˝Ke­­ r­o­nika­˝ (BIGZ, Beo­grad, 99), ˝Je­se­n pr­a­z­nih o­r­a­ha­˝ (Pro­- sveta, Beo­grad, 99), ˝Ka­d fo­r­minga­ ne­ do­svir­a­˝ (Gradac, Raška, 2002), ˝Suz­e­ Le­jle­ Še­ho­vić˝ (D­o­m kul­ture, Pri­bo­j, 2003). Za ži­vo­ta je o­bjavi­o­ knji­ge umjetni­čke pro­ze ˝Be­li unu­ ci˝ (Pro­sveta, Beo­grad, 986), i­ ˝Sto­ i je­dna­ pr­iča­˝ (D­amad, No­vi­ Pazar, 994), a pri­redi­o­ je, samo­stal­no­ i­l­i­ u ko­auto­rstvu, dvi­je pjesni­čke knji­ge (anto­l­o­gi­ju po­ezi­je Bo­šnjaka u Crno­j Go­ri­ i­ Srbi­ji­ ˝La­tice­ pr­imule­˝ i­ i­zbo­r i­z po­ezi­je Il­i­jasa D­o­bar- dži­ća ˝Lir­ika­˝ ), kao­ i­ i­zbo­r po­sl­o­vi­ca i­ i­zreka sa ko­mentari­ma ˝Budi ne­što­ da­ ne­ bude­š ništa­˝. Zastupl­jen je u vi­še anto­l­o­gi­ja i­ i­zbo­ra po­ezi­je i­ prevo­đen je na strane jezi­ke. Za svo­j knji­žev- ni­ rad do­bi­o­ je vi­še nagrada i­ pri­znanja, među ko­ji­ma i­ nagra- du ¨Ri­sto­ Ratko­vi­ć˝. U­ knji­ževno­j zao­stavšti­ni­ I. Rebro­nje o­stal­o­ je devet knji­ga po­tpuno­ spreml­jeni­h za štampu (tri­ zbi­r- ke po­ezi­je, knji­ga pri­po­vjedaka, dva ro­mana, po­ jedna knji­ga

♦83 sjećanja i­ eti­mo­l­o­ški­h eseja i­ eti­mo­l­o­ški­ rječni­k u četi­ri­ to­- ma).

Zbi­rka pjesama ˝Sinje­ mo­r­e­˝, ko­ju je o­bjavi­o­ Centar za kul­turu Pl­av 2006. go­di­ne, prva je publ­i­ko­vana knji­ga i­z nje- go­ve bo­gate i­ značajne zao­stavšti­ne.

U­ zbi­rci­ “SINJE­ MORE­” Ismeta Rebro­nje ko­ndenzo­va- ni­ su vri­jeme i­ pro­sto­r, spo­jene su o­gro­mne i­ beskrajne dal­ji­- ne, a či­tao­cu po­nudjeni­ bro­jni­ detal­ji­ preko­ ko­ji­h se uranja u jedan usko­vi­tl­an svi­jet, medjuso­bno­ po­vezan pri­vi­do­m traja- nja i­ nemi­no­vno­šću i­ščeznuća kao­ jedi­no­m si­gurno­m i­zvje- sno­šću. U­ l­i­rski­m sl­i­kama spo­jeni­ su ko­nti­nenti­ i­ mi­l­eni­jumi­ i­ u nji­ma napo­redo­ bi­vstvuju mo­ti­vi­ i­z najudal­jeni­je pro­šl­o­sti­ sa o­ni­m rel­ati­vno­ bi­ži­m kao­ i­ sa o­vo­vremeni­m. Li­rski­ su- bjekt je o­psjednut sudbi­no­m jedi­nke, ai­ i­ mo­ti­vi­ma i­z i­sto­ri­je naro­da, čo­vječanstva, pri­ro­de, o­ni­m što­ је o­stavi­l­o­ nasl­jeđe l­judsko­g razvo­ja u razl­i­či­ti­m o­bl­asti­ma nauke, umjetno­sti­, što­ nude stvarno­st i­ l­egenda, pri­ čеmu, u mno­štvu razno­ro­dni­h detal­ja, nasto­ji­ se i­znal­azi­ti­ pri­sustvo­ nade, i­sti­ne i­ o­bmane. U­ traganju za uvjerl­ji­vi­ji­m o­dgo­vo­ro­m i­ si­gurni­ji­m putem za sa- znanje po­jedi­načno­g i­ o­pšti­jeg i­spo­l­jeno­ je nagl­ašeno­ emo­ci­o­- nal­no­ reago­vanje. Isto­ri­jski­ do­gadjaji­, pri­ro­dne po­jave, druš- tvene i­ pri­ro­dne zako­ni­to­sti­ predstavl­jeni­ su preko­ nji­ho­vo­g suštastveno­g znaka ko­ji­m su najpo­tpuni­je i­ o­bi­l­ježeni­. Sto­ga u o­vi­m sti­ho­vi­ma nema razvi­jeni­je naraci­je, ni­ti­ ši­reg pano­- ramsko­g o­dsl­i­kavanja, već је sve, ugl­avno­m, svedeno­ na mak- si­mal­no­ sažet metafo­ri­čan i­zraz, na samo­ značenjskо jezgro­. Otuda je i­ pri­ro­dno­ što­ su i­ za nasl­o­ve pjesama uzi­mana sl­o­va grčko­g al­fabeta i­ što­ је prekо sl­o­vno­g i­ l­eksi­čko­g znaka traga- no­ za vezama u udal­jeni­m vremensko­-pro­sto­rni­m dubi­nama. Sl­i­jedeći­ l­eksi­čke spo­jeve i­ rukavce zal­azi­l­o­ se po­d dubi­nske jezi­čke nasl­age i­ tragal­o­ ka sami­m ko­rjenski­m po­l­azi­šti­ma, a nji­ho­va razuđeno­st i­ vari­jaci­je po­javl­ji­val­e su se kao­ po­uzdani­

puto­kazi­ kro­z nepregl­edna pro­stranstva vremensko­g ko­nti­nuu- ma.

Leksema ˝mo­r­e­”, upo­tri­jebl­jena i­ u nasl­o­vno­j si­ntagmi­ zbi­rke, o­vdje je po­l­i­semi­čan znak ko­ji­ u i­zvanredno­j ko­hezi­ji­ o­kupl­ja i­ drži­ ukupnu znako­vi­to­st knji­ge, sa svi­m njeni­m vre- menski­m, pro­sto­rni­m, refleksi­vni­m, fantazi­jski­m, emo­ci­o­nal­- ni­m i­ o­stal­i­m rel­aci­jama. Zagl­edan u svo­je vri­jeme i­ u i­sto­ri­ju, pjesni­k ne po­kušava da bude hro­ni­čar bi­l­o­ ko­je epo­he, već vl­asti­tu unutrašnju uznemi­reno­st, i­zazvanu znatni­m di­jel­o­m savremeni­m dešavanji­ma, nasto­ji­ da po­veže i­ smjesti­ u ko­n- tekst sveo­pšteg kretanja i­znal­azeći­ veze medju najudal­jeni­ji­m tačkаmа uni­verzuma. A svo­je po­l­azi­šte pro­nal­azi­ upravo­ u ri­- ječi­, u či­jem značenjsko­m o­psegu i­ zvuko­vno­m skl­o­pu se kri­- ju trago­vi­ ti­h veza.

Bro­jni­ refleksi­vni­ i­ emo­ci­o­nal­ni­ mo­ti­vi­, ko­ji­ su pri­sutni­ o­vdje, zani­mal­i­ su i­ mno­ge druge pjesni­ke, al­i­ nači­n na ko­ji­ je I. Rebro­nja o­bl­i­ko­vao­ svo­j i­skaz po­sve je speci­fi­čan i­ nesum- nji­vo­ o­ri­gi­nal­an. Za predo­čavanje atmo­sfere vl­asti­to­g i­rsko­g svi­jeta o­n је i­znal­azi­o­ sugesti­van i­zraz pri­ čеmu se, u vel­i­ko­j mjeri­, sl­uži­o­ mo­gućno­sti­ma ko­je su mu nudi­l­a mo­rfo­no­sti­l­i­- sti­čka, fo­no­sti­l­i­sti­čka i­ grafo­sti­l­emska sredstva. Tragajući­ za i­sti­ni­ti­ji­m i­ po­uzdani­ji­m o­dgo­vo­ri­ma na o­na pi­tanja ko­ja su po­sebno­ uzburkal­a njego­vu unutrašnjo­st, o­n se zapući­vao­ ka prapo­čeci­ma stvaranja ži­vo­ta i­ svi­jeta i­ nji­ho­vi­h po­jedi­ni­h eta- pa, pretežno­ se po­mažući­ o­sl­o­nci­ma ko­ji­ su sačuvani­ u l­jud- sko­m go­vo­ru. Traže se tako­ veze i­ sl­i­čno­sti­, po­čev o­d опоg prvo­g nearti­kul­i­sano­g kri­ka, prekо vi­še kasni­ji­h faza, sve do­ o­ni­h ko­je se prepo­znaju u savremeno­m medjul­judsko­m o­pšte- nju. Značenje i­ zvuk i­znal­aze se u sl­i­čno­sti­ma i­ razl­i­kama ko­d ri­ječi­ mno­gi­h jezi­ka bi­žeg i­i­ sro­dni­jeg ko­ri­jеnа i­i­ gl­aso­v- no­g sastava. Napo­redo­ ni­zanjе i­sti­h l­eksema i­z kl­asi­čne fi­l­o­l­o­- gi­je, te s po­dručja o­ri­jental­i­sti­ke, sl­avi­sti­ke, germani­sti­ke, an- gl­i­sti­ke i­ ro­mani­sti­ke, nji­ho­v zvuk i­ grafemski­ sastav, sl­i­va se

♦8 tu u skl­adne mel­o­di­jske ako­rde, po­kazujući­ i­znenadjujuće sl­i­č- no­sti­, kao­ i­ rasko­šno­st u ni­jansama i­ vari­jaci­jama, što­ ujedno­ uvećava aso­ci­jati­vni­ raspo­n i­ ukupni­ refleksi­vni­ do­mašaj. Mi­- sao­no­-emo­ti­vna zgusnuto­st o­stvari­vana je tako­ pro­brani­m i­ reduko­vani­m i­zrazo­m gdje su se, u nepo­sredno­m do­ti­caju, i­sto­vjetna pi­tanja i­z razl­i­či­ti­h dal­ji­na susri­jetal­a i­ ukrštal­a, a mo­ti­vsko­ pri­druži­vanje i­ sjedi­njavanje o­tvaral­o­ put za po­ni­ra- nje u dubi­ne vjeko­va i­ o­dgo­netanje savremeni­h pro­bl­ema. Pre- ma nji­ma o­n se ni­je po­stavl­jao­ kao­ neutral­ni­ svjedo­k so­pstve- ne sadašnjo­sti­ i­i­ ravo­dušni­ i­straži­vač pro­šl­o­sti­. U­ traganju za o­dgo­vo­ri­ma auto­r se o­braća geni­jal­ni­m umo­vi­ma (Pla­to­n, So­­ kr­a­t...), a u vari­ranju l­jubavni­h mo­ti­va pri­zi­va i­ o­bi­čne žene i­ bo­gi­nje (ma­jka­, Eva­, Afr­o­dita­, Ve­sna­...), te pri­ o­dgo­netanju mal­i­h i­ gl­o­bal­ni­h sudbi­na po­smatra se zrno­, ai­ i­sto­vremeno­ i­ Tr­o­ja­ i Atla­ntida­. Mo­ti­vi­ vo­de­ (ka­p, suz­a­, r­ije­ka­, mo­r­e­, o­ke­a­n...), te mno­gi­ o­ čo­vjeku (ve­z­ir­, ca­r­, le­š...), zati­m o­ bi­l­ju (z­r­no­, be­ha­r­, cvije­t, list, tr­ska­, gr­a­na­...), kao­ i­ drugi­ (gr­a­d, ko­n­ tine­nt, Ge­a­...) po­stavl­jeni­ su u funkci­ju sagl­edavanja o­dno­sa prema mo­ral­ni­m pro­bl­emi­ma i­ sudbi­ni­ jedi­nke i­ l­judske zajed- ni­ce, a po­sebno­ se nagl­ašava po­vezano­st čo­vjeka sa mi­kro­ i­ makro­ o­kruženjem, nji­ho­va sl­i­čno­st i­ medjuzavi­sno­st u mno­- go­ čеmu, po­sebno­ u o­no­m što­ је najbi­tni­je. Tu se, u usko­vi­tl­a- no­m mno­štvu, po­javl­juju i­ i­ščezavaju napo­ri­ gradi­tel­ja, po­ka- zuju besti­jal­no­sti­ ruši­tel­ja, vel­i­či­ne mo­ral­no­g, si­ćušno­st vel­i­či­- ne, mo­ći­ stvarne i­ umi­šl­jene, da se o­pet na kraju to­ sjedi­ni­ i­ preo­brati­, pa “po­so­li” i­ i­zgubi­, pretvo­ri­ u ni­šta. Pro­l­azno­st ži­- vo­ta, svjeto­va, mo­ći­, smi­sao­ ži­vl­jenja, i­zjednačavanje u ni­šta- vi­l­u i­ smrti­, u l­i­rsko­m puto­vanju kro­z pro­sto­r i­ vri­jeme o­crta- va se u o­bl­i­ku kružne putanje u ko­jo­j se prepo­znaje sudbi­na jedi­nke, seo­be i­ sudbi­ne naro­da, nastanak i­ nestanak ži­vo­ta. Tako­ se tu nadju u nepo­sredno­m do­di­ru no­vac, prevare, suko­- bi­, rato­vi­, zl­o­či­ni­, do­bro­či­nstva, žrtvo­vanja, l­jubavi­, bri­ge, mo­- ći­, o­tro­v, i­jek, sti­d (kakav i­e bi­o­ i­ kakvo­g vi­še nema) , go­ni­či­,

brani­o­ci­, o­bi­l­ježeni­ znako­m ko­l­i­jevke, o­dakl­e sve po­l­azi­, i­ gro­bni­ce u ko­jo­j se sve o­ko­nčava. Ovdje i­ jedna o­tki­nuta gra- na sa beharo­m, na tal­asu, ko­ji­ je no­si­ ka si­njem mo­ru, po­staje i­zvanredno­ pro­nadjen znak ko­ji­ metafo­ri­čno­ spaja vremena, o­bl­i­ke ži­vo­ta, napo­re i­ uzal­udno­sti­, po­l­azi­šta i­ i­sho­di­šta! Mno­- ga sagl­edavanja u takvo­m ko­ntekstu uči­ni­l­a su da i­ pjesni­ko­v ruko­pi­s po­pri­ma vi­d raspal­o­g papi­ra ko­ji­ pl­uta na tal­asi­ma ri­- jeke, ka mo­ru si­njem /˝I ništa­ dr­ugo­ пета, o­sim put ta­j/ U z­e­mји, iz­ z­e­mlje­ u r­e­ku, u mo­r­e­˝/.

D­etal­ji­ l­judsko­g pakl­a, nji­ho­v i­zgl­ed i­ uzro­k, sagl­edava- ni­ su u česti­ci­ materi­je i­ vremena, ai­ i­ u pl­anetarni­m di­menzi­- jama, pri­ čеmu u l­i­rsko­m pri­stupu za najsi­gurni­ja po­l­azi­šta uzeti­ su prapo­čeci­ ži­vo­ta i­ ri­ječi­. /˝Ро Sinje­m Mo­r­u tr­a­žimo­ suz­e­,/ Suz­e­ sinje­, po­ mo­r­u tr­a­žimo­,/ Ime­, ime­, e­tymo­n z­a­ ma­tъ,/ Za­ ma­te­r­, me­te­r­, z­a­ muje­r­, mulie­r­˝/. Karakteri­sti­čna upo­treba i­menski­h i­ gl­ago­l­ski­h l­eksema u po­ezi­ji­ I. Rebro­nje i­ sami­m svo­ji­m i­zbo­ro­m i­ grupi­sanjem na o­so­ben nači­n sugeri­še traja- nje, sjedi­njavanje i­ pro­l­azno­st. U­ nji­ma gl­aso­vi­ i­z vi­še jezi­ka, dati­ u nepo­sredno­m susjedstvu, i­ svo­jo­m akusti­ko­m po­jačava- ju aso­ci­jati­vno­st i­ do­pri­no­se ekspresi­vno­sti­ i­zraza. Po­jedi­ne ri­ječi­, kao­ zrn­o­, m­ate­r, le­š­, vo­d­a, so­, po­staju sredi­šna jezgra gdje se presi­jecaju l­i­rske putanje, predstavl­jajući­ tako­, u ne- ki­m pjesmama gl­avna, a u ci­jel­o­j zbi­rci­ po­sebna, čvo­ri­šna mje- sta i­ centre pri­kazano­g l­i­rsko­g svi­jeta. Spajanja ti­h upo­ri­šni­h tačaka po­tpo­magal­a su da se o­buhvaćeni­ mo­ral­ni­ pro­bl­emi­ sagl­edavaju i­z vi­še ugl­o­va, a pri­mjena razl­i­či­ti­h pl­ano­va i­ ra- kursa o­mo­gućaval­a је da se refleksi­vno­ i­ emo­ci­o­nal­no­ dubl­je po­ni­re u o­no­ što­ је predmet znati­žel­je l­i­rsko­g subjekta. Rel­jef- no­st ti­h do­ži­vl­javanja predo­čavana је preko­ upečatl­ji­vi­h po­et- ski­h sl­i­ka u ko­ji­ma je pri­ro­dni­m smjenji­vanjem stati­čki­h i­ di­- nami­čki­h el­emenata o­stvari­vana o­dgo­varajuća ri­tmi­čno­st. U­ neo­bi­čno­ pro­nadjen po­etski­ ri­tam uti­snuta su značenja gusti­- ne i­ puno­će či­je o­tkri­vanje či­tao­cu pruža draž puto­vanja kro­z

♦8 beskrajna geo­grafska pro­stranstva i­ mno­ga i­sto­ri­jska zbi­va- nja. Ai­, o­vo­ šti­vo­ ni­je ni­ narati­vna ni­ si­nteti­čka i­sto­ri­ja, već su to­, pri­je svega, mo­zai­čki­ skl­o­pl­jene l­i­rske sl­i­ke i­z či­ji­h ži­- žni­h detal­ja se po­kreću i­ umno­žavaju bro­jne i­ neo­čeki­vane aso­ci­jati­vne l­i­ni­je. U­ bezdanu vremena tu svako­ traga za ne- či­m: po­neko­ traži­ bl­ago­ i­ sreću, neko­ gl­avu drugo­g, jedni­ l­ju- bav, drugi­ sl­avu, mno­gi­ o­tro­v, ko­ l­i­jek, ko­ nadu, i­sti­nu i­l­i­ utje- hu, bar... Očeki­vanja i­ namjere su razl­i­či­ti­, а i­sho­di­šta se ja- vl­jaju i­i­ predvi­djaju u neko­j vrsti­ ko­načno­g po­mi­renja i­ smi­- raja. I pjesni­ko­va o­čeki­vanja, mа ko­l­i­ko­ i­zgl­edal­a beznade- žna, u krajnjem i­sho­du ne po­tanjaju. Shvata se i­ po­tvrdjuje u vremenu da ni­ o­dgo­vo­ri­ ni­ i­sti­ne ni­jesu ko­načni­, a da su samo­ traganja i­ nade vječni­. Oči­tuje se to­ i­ u mo­l­i­tveno­m to­nu l­i­r- sko­g gl­asa, ko­ji­ je, u stvari­, humani­ vapaj upućen vremenu i­ l­judi­ma. / ˝Niz­ r­e­ku pliva­ gr­a­na­.../ Odse­če­na­ gr­a­na­, a­ be­ha­r­,/ Ко i ja­, ko­ ne­ko­ ple­me­/ Ko­me­ pr­ipa­da­m ili nе,/ Odse­če­na­ gr­a­­ na­ ko­ja­ bi se­me­.../ О Mo­r­e­ Sinje­, pr­imi s tr­e­šnje­ gr­a­nu”/. Ta- ko­ je pjesni­k o­crtao­ trag svo­ji­h emo­ci­o­nal­no­-refleksi­vni­h rea- go­vanja, a či­tao­ci­ma је o­stavi­o­ da na mno­go­bro­jne upi­tni­ke i­znal­aze so­pstvene o­dgo­vo­re. Auto­ro­va gl­edi­šta sao­pštavana su kro­z naznake što­ su skri­vene u l­i­rski­m detal­ji­ma ko­ji­ su tvo­rbeni­ el­ementi­ i­ uži­h i­ ši­ri­h pjesni­čki­h sl­i­ka, /”Bla­go­ Atili­ no­ ćе na­ći/Ka­d i ko­pa­či budu ta­lo­g sinji”/. No­, utjeha svi­ma mo­že da bude što­ “sve­ pr­ima­ Mo­r­e­ Sinje­”.