Dr. Dubravko ulibrk
www.dubravkoculibrk.org
Siguran ra unarski sitem
“ The only truly secure system is one that is powered off, cast in a block of concrete and sealed in a lead-lined room with armed
guards - and even then I have my doubts. ”
Eugene H. Spafford,
director of the Purdue Center for Education and Research in
Internet i bezbednost – U emu je
problem?
• Osnovni cilj u razvoju Interneta i Web-a je omogu avanje razmene informacija me u
heterogenim ra unarskim sistemima, kako bi se iste u inile dostupnim širokom krugu korisnika.
• Potreba za razmenom informacija je pra ena
potrebom za ograni avanje pristupa informacijama na specifi ne grupe korisnika.
Internet i bezbednost – U emu je
problem?
• Jedan deo korisnika iz razli itih pobuda teži da
zloupotrebi infrastrukturu Web-a i Interneta!
Šta je Haker (Hacker)?
• Hakerisanje (hacking) predstavlja aktivnost kojom se pokušava prona i i iskoristiti slabost ra unarskog sistema zaštite.
• Haker je osoba koja se bavi ovakvom aktivnoš u.
• Hakerisanje kao pojava je nastalo pre Interneta i prati razvoj tehnologije.
Hakeri ne koriste samo ra unare!
• Vrlo esto hakeri dolaze do informacija tako
što pregledaju sme e, kradu nov anike i
prihvataju zaposlenje u kompanijama koje žele
da napadnu.
• Informacije se kasnije koriste za neovlaš en
pristup ra unarskom sistemu.
Motivi hakera
• Pobediti sistem – dokazati se.
• Osveta – esto od strane bivših zaposlenih.
• Grupe specijalnih interesovanja – politi kih, rasnih, religioznih, seksualnih itd. Naj eš e se sukobljavaju me usobno.
• Industrijska špijunaža • Ratne operacije
• Cenzura. • ...
Kolika je pretnja?
• Oko 75% preduze a u razvijenom svetu je navelo svoje zaposlene kao izvor hakerskih napada.
• 45% preduze a je imalo nedozvoljene upade u ra unarski sitem od strane svog osoblja.
• 45% izvršnih datoteka preuzetih putem P2P programa sadrže maligan kod.
• 88% profesionalih sistema je zaraženo špijunskim programima (spyware) u proteklih 12 meseci.
Kolika je pretnja?
• Iako 99% preduze a koristi antivirusne programe, 82% je bilo zaraženo virusom ili crvom (worm).
• Kombinovane pretnje (koje koriste više tehnika) su inile 60% malignog koda koji se pojavio tokom prve polovine 2005. 9% više nego u prethodnoj godini.
• U protekloj godini, broj napada programima koji omogu avaju nedozvoljen ulaz u sitem i kra u podataka je porastao za skoro 37%.
Tipovi napada i upada u sistem
• Denial of Service (DoS)
• Cross Site Scripting (XSS)
• Spam
• Email bomb
• Spoofing
• Phishing
• CGI
• Session Hijacking
Tipovi napada i upada u sistem
• Key logging
• Identity theft
• Stalking
• Trojan horse
• Social engineering
• Spyware/Adware/Popups
• Viruses
• Worms
Odbijanje usluge – Denial of Service
• Napadnuti sistem nije više u stanju da pruža uslugu legitimnim korisnicima.
• Tipi no se napadaju: rauteri, Web, e-mail i DNS serveri.
• Tehnike napada:
– Napadnutom sistemu se toliko zaokupe resursi (CPU, mrežni
kapacitet, prostor na disku) da legitimni korisnici nisu u stanju da pristupe uslugama.
– Fizi ka sabotaža komponenti.
– Sabotaža konfiguracionih informacija (routing tabela). – Onemogu avanje pravilnog funkcionisanja OS-a servera.
Skriptovanje na tu em sajtu (Cross Site
Scripting)
• Haker postavlja svoje skriptove na tu i sajt,
kako bi prevario korisnike i došao do
Spam
• Predstavlja slanje neželjenih (u svakom
slu aju nezatraženih) poruka elektronskom
poštom.
• Naj eš e se koristi za reklamu, ali esto i da bi
se pokušale izmamiti informacije.
E-mail bomba
• Napad se bazira na pokušaju da se prepuni
sandu e elektronske pošte žrtve.
• Ostvaruje se automatskim slanjem velikog
broja poruka.
Spoofing
• Svodi se na pretvaranje da je haker neko
drugi.
• IP spoofing je tehnika kojom se koristi tu a IP
adresa.
Web sajt phishing
• Haker napravi repliku legitimnog sajta.
• Korisnik misli da je na sajtu kome veruje i
unosi svoje podatke.
CGI napadi
• Common Gateway Interface (CGI) se koristio za interakciju sa korisnicima pre razvoja jezika za skriptovanje.
• CGI podrazumeva izvršavanje programa na serveru. • Haker izaziva grešku u izvršavanju programa i može je
Otmica sesije - Session Hijacking
• Web sajtovi esto koriste sesiju kako bi omogu ili prezentaciju adekvatnih informacija korisniku.
• Sesija traje od kada se korisnik prijavi na sistem dok se ne odjavi.
• Haker preuzima informacije sa korisnikovog sistema i može da pristupi podacima tokom trajanja sesije.
Logovanje klju a
• Svodi se na instalaciju programa nevidljivog
korisiku koji osluškuje ulaz sa tastature.
• Informacije se šalju hakeru, koji pokušava da
ih iskoristi kako bi dobio pristup lokalnom
ra unaru ili serveru na kome korisnik ima
pristup.
Kra a identiteta i pra enje
• Kra a identiteta se svodi na otkrivanje li nih
podataka o korisniku i koriš enje tih podataka
za kupovinu na Internetu.
• Pra enje – li ni podaci se prikupljaju, ali u
svrhu nadzora a ne da bi se haker predstavio
kao neko drugi.
Opasnost od kra e identiteta
• U razvijenim zemljama haker koji poseduje
li ni broj i informacije o mestu života neke
osobe može iskoristiti te informacije za veliki
broj melverzacija.
Trojanski konj
• Trojanski konj predstavlja program koji izgleda
kao legitiman program, ali je u stvari maligan.
• Naj eš e se distribuiraju putem elektronske
pošte.
• Trojanac zahteva da korisnik pokrene
izvršavanje!
Socijalni inženjering
• Meta napada nije sam kompjuterski sitem ve ovek korisnik.
• Haker koristi razne tehnike da izmami informacije o pristupu ra unarskom sistemu od legitimnog korisnika sistema.
• Haker se naj eš e predstavlja kao tehni ko osoblje koje je tu da reši problem u funkcionisanju
Spyware/Adware
• Neovlaš eni programi koji se koriste za potrebe marketinga. Naj eš e se instaliraju uz besplatne programe preužete sa Interneta.
• Spyware – “špijunski programi” koji prikupljaju
informacije o kretanju korisnika dok pregleda sadržaj na Web-u.
• Adware – programi koji se koriste za neovlaš enu i naj eš e neželjenu prezentaciju reklamnog sadržaja
Virusi i crvi
• Maligni programi koji imaju mogu nost replikacije.
• Virusi se moraju izvršiti i naj eš e se vezuju za izvršne datoteke.
• Crvi koriste slabosti samog sistema za komunikaciju i ne vezuju se za izvršne datoteke.
Mere bezbednosti
• Optimalan nivo sigurnosti sistema zavisi od
vrednosti informacija koje se uvaju.
• Da bi se obezbedio visok nivo sigurnosti
ra unarskog sistema potrebno je formirati i
primeniti
politiku bezbednosti
, pod nadzorom
Firewall
• Firewall predstavlja programsko rešenje koje
ograni ava mrežnim pristup na odre ene portove. • Pristup se može ograni iti lokalnim i udaljenim
aplikacijama.
• Sve portove koji se ne koriste za legitimne aktivnosti korisnika treba zatvoriti!
Antivirus programi
• Antivirus programi automatski nadgledaju aktivnost aplikacija i korisnika.
• Sumnjiva aktivnost se spre ava i korisnik se upozorava na opasnost.
• Nadgledanje je naj eš e zanovano na bazi podataka koja sadrži karakteristike virusa prijavljenih od strane korisnika širom sveta.
Lozinke
• Lozinka je esto najslabija ta ka i prva linija
odbrane sistema!
• Pažljivo sa lozinkama:
– Lozinka treba da bude duga ka i da se ne sastoji od
logi nih podataka.
– Lozinke se uvek moraju prenositi u kodovanom obliku. – Lozinke treba povremeno menjati.
Generalne preporuke
• Pažljivo konfigurišite firewall.
• Instalirajte antivirus i stalno obnavljajte baze.
• Izaberite odgovaraju i operativni sistem i instalirajte nove bezbedosne dodatke kako izlaze.
• Ako koristite bezži ne veze, vodite ra una da su zašti ene.
• Ograni ite pristup informacijama o sistemu.
• Ako ste u mogu nosti, pratite ponašanje korisnika na svom sajtu.
