• No results found

Darvinova Crna Kutija

N/A
N/A
Info
Download
Protected

Academic year: 2021

Share "Darvinova Crna Kutija"

Copied!
164
0
0

Loading.... (view fulltext now)

Download now ( 164 Page )

Full text

(1)

(2) Naslov originala: DARWIN’S BLACK BOX - the biochemical challenge to evolution by Michael J. Behe copyright © za Srbiju: EDEN. DARVINOVA CRNA KUTIJA biohemijski izazov teoriji evolucije. dr Majkl Bihi.

(3) œ†ƒ˜ƒ«ǣ EDEN d.o.o. Sremska Kamenica ”‹’”‡ƒ‹–‡Š‹«ƒ‘„”ƒ†ƒǣ ”ƒ‰ƒ”æ‹© Prevod: ƒæƒ

(4) ˜ƒ‘˜‹© ”‡†‹‹•–”—«ƒ”‡†ƒ ‹Œƒǣ ƒŒƒ–ƒ‡‘˜ƒ†‘•ƒ˜ŽŒ‡˜‹© ‹”ƒāǣ 1000 ISBN 978-86-85197-16-1.

(5) Sadržaj Predgovor. 7. Prvi deo: Kutija je otvorena 1. Liliputanska biologija. 13. 2. Zavrtnji i navrtnji. 37. Drugi deo: ”‡‰Ž‡†•ƒ†”āƒŒƒ—–‹Œe 3. Veslaj, veslaj. 65. 4. Rubi Goldberg u krvi. 90. 5. Odavde do tamo. 117. 6. Opasni svet. 137. 7. Smrt na drumu. 162. ”‡©‹†‡‘ǣ e–ƒƒ—–‹Œƒ‰‘˜‘”‹? 8. Objavljuj ili nestani. 189. 9. Inteligentni dizajn. 214. 10. Pitanja o dizajnu. 238. 11. ƒ—ƒǡϐ‹Ž‘œ‘ϐ‹Œƒǡ”‡Ž‹‰‹Œƒ. ʹ͸2. Dodatak: ‡‹Œƒā‹˜‘–ƒ. ʹͺ4. Beleške. 309.

(6) ĂƌǀŝŶŽǀĂĐƌŶĂŬƵƟũĂ odlike (kao što je cirkulacija krvi) koje se ispoljavaju na višim ‹˜‘‹ƒǡ ƒŽ‹ •‹–‹ †‡–ƒŽŒ‹ ā‹˜‘–ƒ ‘„Žƒ•– •— „‹‘‘Ž‡—ŽƒǤ „‘‰ –‘‰ƒ „‹‘Š‡‹Œ•ƒƒ—ƒǡ‘Œƒ’”‘—«ƒ˜ƒ–‡‘Ž‡—Ž‡ǡ‹ƒœƒ•˜‘Œ—‹•‹Œ—‹•–”ƒā‹˜ƒŒ‡•ƒ‡‘•‘˜‡ā‹˜‘–ƒǤ. Predgovor. Dʽ›»ç½ƒÙÄ®¥›ÄÊÃ›Ä ‘„‹«ƒŒ‡‘Œ‡ǡ•‘”‘„ƒƒŽ‘ǡ”‡©‹†ƒŒ‡ƒ—ƒƒ«‹‹Žƒ”—’‡ ‘”ƒ‡—”ƒœ—‡˜ƒŒ—’”‹”‘†‡Ǥ ‹œ‹«‹œƒ‘‹•—†ƒƒ•–‘Ž‹‘†‘„”‘ ’‘œƒ–‹†ƒ•˜‡‹”•‡•‘†‡‡’‘‰”‡æ‹˜‘Ž‡–‡ƒ‘„‹ˆ‘–‘‰”ƒϐ‹•ƒŽ‡ svetove udaljene milijardama kilometara od Zemlje. Kompjuteri, –‡Ž‡ˆ‘‹ǡ‡Ž‡–”‹«ƒ•–”—Œƒ‹‡„”‘Œ‡‹†”—‰‹’”‹‡”‹•˜‡†‘«‡‘˜ŽƒǦ sti nauke i tehnologije nad prirodnim silama. Vakcine i usevi veŽ‹‘‰’”‹‘•ƒœƒ—•–ƒ˜‹Ž‹•—†”‡˜‡‡’”‹Œƒ–‡ŽŒ‡«‘˜‡«ƒ•–˜ƒǡ„‘Ž‡•– i glad – bar u nekim delovima sveta. Skoro svake nedelje vesti o ‘–”‹©‹ƒ — ‘Ž‡—Žƒ”‘Œ „‹‘Ž‘‰‹Œ‹ ‘Š”ƒ„”—Œ— ƒ†— — Ž‡‘˜‡ œƒ genske i druge bolesti. Pa ipak, razumeti kako nešto radi nije isto što i razumeti kako je nastaloǤƒ’”‹‡”ǡ”‡–ƒŒ‡’Žƒ‡–ƒ——«‡˜‘•‹•–‡—‘ā‡ •‡ ’”‡†˜‹†‡–‹ ‹œ˜ƒ”‡†‘ ’”‡ ‹œ‘Ǣ ‡¯—–‹ǡ ’‘”‡Ž‘ —«‡˜‘‰ sistema (pitanje kako su Sunce, planete i njihovi sateliti nastali) još uvek je sporno.1ƒ—ƒ©‡‘ā†ƒƒ”ƒŒ—”‡æ‹–‹‘˜—œƒ‰‘‡–—Ǥ

(7) ’ƒǡ‘•–ƒŒ‡«‹Œ‡‹ ƒ†ƒŒ‡”ƒœ—‡˜ƒŒ‡’‘”‡Žƒ‡«‡‰ƒ”ƒœŽ‹«‹–‘ ‘†”ƒœ—‡˜ƒŒƒƒ«‹ƒƒ‘Œ‹‡æ–‘•˜ƒ‘†‡˜‘ˆ— ‹‘‹æ‡Ǥ ƒ†‘© ƒ—‡ ƒ† ’”‹”‘†‘ ƒ˜‡Ž‘ Œ‡ ‘‰‡ ŽŒ—†‡ ƒ ’”‡–’‘•–ƒ˜—†ƒ‘ƒ‘ā‡Ȃ斃˜‹æ‡ǡ‘”ƒȂ†ƒ‘„Œƒ•‹‹’‘”‡Ž‘’”‹”‘†‡ ‹ ā‹˜‘–ƒǤ ƒ”˜‹‘˜ ’”‡†Ž‘‰ †ƒ •‡ ā‹˜‘– ‘„Œƒ•‹ ’”‹”‘†‹ ‘†ƒ„‹”ƒŒ‡ ‘Œ‡ †‡Ž—Œ‡ ƒ ’‘•–‘Œ‡©‡ ˜ƒ”‹Œƒ ‹Œ‡ 拔‘‘ Œ‡ ’”‹Š˜ƒ©‡ — ƒ—«‹”—‰‘˜‹ƒ˜‡©˜‹æ‡‘†Œ‡†‘‰˜‡ƒǡ‹ƒ‘•—‘•‘˜‹‡Šƒ‹œ‹ā‹˜‘–ƒ†‘’”‡‡‘Ž‹‘†‡ ‡‹Œƒ„‹Ž‹–ƒŒƒǤ ƒ˜”‡‡ƒ ƒ—ƒ Œ‡ —˜‹†‡Žƒ †ƒ Œ‡ǡ — ‘•‘˜‹ǡ ā‹˜‘– ‘Ž‡—Žƒ”‹ ˆ‡‘‡ǣ •˜‹ ‘Ž‡—Ž‹ †‡Ž—Œ— ƒ‘ ƒ˜”–Œ‹ ‹ œƒ˜”–Œ‹ǡ œ—’«ƒ‹ ‹ ‹ ‘–—”‘˜‹„‹‘Ž‘捑‰•‹•–‡ƒǤ˜ƒƒ‘†ƒ’‘•–‘Œ‡•Ž‘ā‡‡„‹‘Ž‘捇 7. Od polovine 20. veka biohemija je marljivo rasvetljavala funk ‹‘‹•ƒŒ‡ā‹˜‘–ƒƒ‘Ž‡—Žƒ”‘‹˜‘—Ǥƒ”˜‹‹Œ‡œƒ‘œƒæ–‘ postoje varijacije unutar vrste (jedan od zahteva njegove teorije), ali je biohemija utvrdila njihovu molekularnu osnovu. Nauka devetnaestog veka nije mogla ni da pretpostavi mehanizam procesa ˜‹¯‡Œƒǡ‹—‹–‡–ƒ‹Ž‹”‡–ƒŒƒǡƒŽ‹Œ‡•ƒ˜”‡‡ƒ„‹‘Š‡‹Œƒ‘–”‹Žƒ ‘Ž‡—Ž‡‘Œ‹‘‘‰—©ƒ˜ƒŒ—–‡‹†”—‰‡ˆ— ‹Œ‡Ǥ ‡ƒ†•‡‘«‡‹˜ƒŽ‘†ƒ©‡•‡—•–ƒ‘˜‹–‹†ƒŒ‡‘•‘˜ƒā‹˜‘–ƒ”ƒŒǦ Œ‡Œ‡†‘•–ƒ˜ƒǤ‘‘«‡‹˜ƒŒ‡Œ‡’ƒŽ‘—˜‘†—Ǥ‘ƒœƒŽ‘•‡†ƒ˜‹†ǡ ”‡–ƒŒ‡‹†”—‰‡„‹‘Ž‘捇ˆ— ‹Œ‡‹•—‹æ–ƒƒŒ‡•Ž‘ā‡‡‘†–‡Ž‡vizijskih kamera i automobila. Nauka je ostvarila ogroman napre†ƒ—–—ƒ«‡Œ—Š‡‹Œ‡ā‹˜‘–ƒǡƒŽ‹Œ‡•Ž‘ā‡‘•–„‹‘Ž‘捋Š•‹•–‡ƒ na molekularnom nivou paralisala pokušaj nauke da objasni njiŠ‘˜ƒ•–ƒƒǤ”ƒ–‹«‘‹Œ‡„‹Ž‘’‘—惌ƒ†ƒ•‡‘„Œƒ•‹ƒ•–ƒƒ •’‡ ‹ϐ‹«‹Šǡ•Ž‘ā‡‹Š„‹‘‘Ž‡—Žƒ”‹Š•‹•–‡ƒǡƒŒ‘揃Œ‡’”‘„‘Œƒ ƒ –‘ ’Žƒ—Ǥ ‘‰‹ ƒ—«‹ ‹ •— Š”ƒ„”‹Ž‹ †ƒ •— ‘„ŒƒæŒ‡Œƒ ˜‡©ƒ†‘ƒ”—‡ǡ‹Ž‹©‡•–‹©‹’”‡‹Ž‹ƒ•‹Œ‡ǡƒŽ‹‹ƒ˜ƒ’‘–’‘”ƒ œƒ–ƒ˜‘–˜”¯‡Œ‡‡‘ā‡•‡ƒ©‹—’”‘ˆ‡•‹‘ƒŽ‘Œƒ—«‘ŒŽ‹–‡Ǧ ”ƒ–—”‹Ǥe–‘Œ‡Œ‘朐ƒ«ƒŒ‹Œ‡ǡ’‘•–‘Œ‡—„‡†ŽŒ‹˜‹”ƒœŽ‘œ‹Ȃœƒ•‘˜ƒ‹ƒ strukturi samih sistema – da se jednom zauvek ospore Darvinova ‘„ŒƒæŒ‡Œƒƒ•–ƒƒā‹˜‘–‹Š‡Šƒ‹œƒƒǤ Evolucija Œ‡ ϐŽ‡•‹„‹Žƒ ”‡«Ǥ2 ‡†ƒ ‘•‘„ƒ Œ‡ ‘ā‡ ‘”‹•–‹–‹ œƒ ‘œƒ«ƒ˜ƒŒ‡ ‡«‡‰ƒ Œ‡†‘•–ƒ˜‘‰ ƒ‘ 斑 Œ‡ ’”‘‡ƒ –‘‘ ˜”‡‡ƒǡ ƒ †”—‰ƒ –ƒ‘ †ƒ œƒ«‹ ’‘•–ƒƒ •˜‹Š ā‹˜‘–‹Š ‘„Ž‹ƒ ‘† œƒŒ‡†‹«‘‰’”‡–ƒǡ‘•–ƒ˜ŽŒƒŒ—©‹‡Šƒ‹œƒ’”‘‡‡‡‘†”‡¯‡‹Ǥ ‡¯—–‹ǡ — •˜‘ 拔‘‘ǡ „‹‘Ž‘捑 •‹•Ž— evolucija ‘œƒ«ƒ˜ƒ ’”‘ ‡• ‘Œ‹ Œ‡ ā‹˜‘– ƒ•–ƒ‘ ‘† ‡ā‹˜‡ ƒ–‡”‹Œ‡ ‹ — ’‘–’—‘•–‹ •‡ ”ƒœ˜‹‘’”‹”‘†‹’—–‡Ǥ‘Œ‡•‹•ƒ‘‘Œ‹Œ‡ƒ”˜‹†ƒ‘–‘Œ”‡«‹ǡ‹ œƒ«‡Œ‡‘Œ‡‹ƒ—ƒ—«‘ŒœƒŒ‡†‹ ‹Ǥ‘Œ‡‹•‹•ƒ‘—‘‡‘”‹Ǧ •–‹”‡«evolucija u ovoj knjizi. 8.

(8) Predgovor. /þò®Ä¹›Ä¹›þÊ¦—›ãƒ½¹ƒ ”‡ ‡‘Ž‹‘ ‰‘†‹ƒ ‡†ƒ ”ƒœ Œ‡ œƒ ‘ā‹© ‘ ƒŒ•–ƒ”‹Œ‡ •‹—’‘Ž‘‹‘–”‹ ‹ŽǤƒāƒŽ‘•–ǡ‘„œ‹”‘†ƒŒ‡˜‡‘ƒœƒ—œ‡–ǡ‡†ƒ Mraz nije imao vremena da ga izvadi iz kutije i sastavi pre nego što je krenuo dalje. Zadatak je ostao tati. Izvadio sam delove iz kutije, otvorio uputstvo za sastavljanje, i uzdahnuo. Sastojalo se od šest †‡–ƒŽŒ‹Š•–”ƒƒǣ”ƒœ˜”•–ƒŒ–‡‘•ƒ”ƒœŽ‹«‹–‹Š–‹’‘˜ƒœƒ˜”–ƒŒƒǡ—„ƒ ‹–‡†˜ƒ攃ˆƒ‘†Ͷ ‡–‹‡–”ƒ”‘œ”—«‹ ——‘•‘˜‹—ǡœƒƒ«‹–‡‘•‘˜‹—”‘œ«‡–˜”–ƒ•–‹‘–˜‘”œƒ–”—’„‹ ‹Žƒǡ‹–ƒ‘†ƒŽŒ‡Ǥ‹•ƒā‡Ž‡‘ †ƒ«‹–ƒ—’—–•–˜ƒǡŒ‡”•ƒœƒ‘†ƒ•‡‘ƒ‡‘‰—’”‡‰Ž‡†ƒ–‹ƒ brzinu kao dnevne novine – suština i jeste u detaljima. Ipak sam œƒ˜”—‘”—ƒ˜‡‹’‘«‡‘†ƒ”ƒ†‹Ǥƒ‘‡‘Ž‹‘«ƒ•‘˜ƒǡ–”‹ ‹Ž Œ‡„‹‘•ƒ•–ƒ˜ŽŒ‡Ǥ‘‘’”‘ ‡•ƒœƒ‹•–ƒ•ƒ’”‘«‹–ƒ‘•˜ƒ—‹•–”—Ǧ  ‹Œ——Œ‹ā‹ ‹‡‘Ž‹‘’—–ƒ‹‘„ƒ˜‹‘’”‡ ‹œ‡”ƒ†Œ‡‘Œ‡Œ‡—’—–stvo zahtevalo. Moja odbojnost prema uputstvima je, izgleda, raširena. Iako ˜‡©‹ƒ†‘ƒ©‹•–ƒ˜ƒ‹ƒ˜‹†‡‘Ǧ”‡‘”†‡”ǡ˜‡©‹ƒŽŒ—†‹‡—‡†ƒ ‹Š’”‘‰”ƒ‹”ƒǤ˜ƒ–‡Š‘Ž‘捃«—†ƒ†‘Žƒœ‡•ƒ‘’Ž‡–‹—’—–Ǧ •–˜‘ œƒ ”—‘˜ƒŒ‡ǡ ƒŽ‹ •ƒƒ ’‘‹•ƒ‘ ƒ †‘•ƒ†‘ ’”‘—«ƒ˜ƒŒ‡ •˜ƒ‡ ”‡«‡‹ ‡ Œ‹ā‹ ‡ ƒ˜‘†‹ ˜‡©‹— ŽŒ—†‹ †ƒ ’‘˜‡”‹ ’‘•ƒ‘ ƒŒ„Ž‹ā‡†‡•‡–‘‰‘†‹æŒƒ—Ǥ. ĂƌǀŝŶŽǀĂĐƌŶĂŬƵƟũĂ ‘‰‹ ŽŒ—†‹ •—ǡ ƒāƒŽ‘•–ǡ ˜‡‘ƒ •˜‡•‹ •‹–‹«ƒ˜‘•–‹ „‹‘Š‡‹Œ‡Ǥ Œ—†‹‘Œ‹’ƒ–‡‘†ƒ‡‹Œ‡•”’ƒ•–‹Š©‡Ž‹Œƒǡ–”’‡©‹˜‡Ž‹‹„‘Ž–‘‘ •˜‘‰•”ƒ©‡‘‰ā‹˜‘–ƒǡ•˜‡•‹•—œƒ«ƒŒƒ•‹–‹Š†‡–ƒŽŒƒ‘Œ‹•—’”‘menili jednu od 146 aminokiselina u jednoj od desetina hiljada „‡Žƒ«‡˜‹ƒ — Œ‹Š‘˜‘ –‡Ž—Ǥ ‘†‹–‡ŽŒ‹ †‡ ‡ ‘Œƒ —‹”— ‘† ƒŒǦ ƒæ‘˜‡„‘Ž‡•–‹ǡ‹Ž‹ ‹•–‹«‡ϐ‹„”‘œ‡ǡ‹Ž‹’ƒ–‡‘††‹Œƒ„‡–‡•ƒǡ‹Ž‹Š‡‘ϐ‹Ž‹Œ‡ǡœƒŒ—˜‹æ‡‡‰‘斑ā‡Ž‡‘œƒ«ƒŒ—„‹‘Š‡‹Œ•‹Š†‡–ƒŽŒƒǤ ”‡ƒ–‘‡ǡƒ‘’‹•ƒ ‘Œ‹ā‡Ž‹†ƒŽŒ—†‹’”‘«‹–ƒŒ—Œ‡‰‘˜‘†‡Ž‘ǡ —‡†‘—‹ ‹•ƒǦŽŒ—†‹”œ‡†ƒ«‹–ƒŒ—†‡–ƒŽŒ‡ǡƒ‹’ƒ•‡’”‹«ƒ‘ uticaju biohemije na teoriju evolucije u potpunosti oslanja na detalje. Prema tome, moram da napišem knjigu kakvu ljudi ne vole †ƒ«‹–ƒŒ—ƒ‘„‹Š’”‡‡‘‹†‡Œ‡Ǥ˜‡Œ‡†‘ǡ•Ž‘ā‡‘•–•‡‘”ƒ‹•—Ǧ •‹–‹†ƒ„‹•‡ ‡‹ŽƒǤ„‘‰–‘‰ƒǡ’ƒāŽŒ‹˜‹«‹–ƒ‘«‡ǡ‘Ž‹œƒ•–”’ŽŒ‡Œ‡ǣ —‘˜‘ŒŒ‹œ‹„‹©‡’—‘†‡–ƒŽŒƒǤ Œ‹‰ƒŒ‡’‘†‡ŽŒ‡ƒƒ–”‹†‡ŽƒǤ”˜‘†‡Ž—•‡ƒŽƒœ‡‘†”‡¯‡‡ osnove i prikazuje se zašto se o evoluciji sada mora raspravljati na molekularnom nivou – u domenu biohemije. Ovaj deo uglavnom ‡•ƒ†”ā‹–‡Š‹«‡†‡–ƒŽŒ‡ǡ‹ƒ‘•‡‡‹’”‘˜Žƒ«‡–‘‘”ƒ•’”ƒ˜‡‘ ‘—Ǥ”—‰‹†‡‘•ƒ†”ā‹’‘‰Žƒ˜ŽŒƒ•ƒ’”‹‡”‹ƒǡ斑Œ‡ƒŒ•Ž‘ā‡‹Œ‡Ǥ ”‡©‹ †‡‘ ’”‡†•–ƒ˜ŽŒƒ ”ƒ•’”ƒ˜— ‘ ‹’Ž‹ƒ ‹Œƒƒ „‹‘Š‡‹Œ•‹Š ‘–”‹©ƒǤ. ƒāƒŽ‘•–ǡ ˜‡Ž‹‹ †‡‘ „‹‘Š‡‹Œ‡ Œ‡ ƒ‘ Œ‹ā‹ ƒ —’—–•–ƒ˜ƒǡ — •‹•Ž—†ƒŒ‡œƒ«ƒŒ—†‡–ƒŽŒ‹ƒǤ–—†‡–„‹‘Š‡‹Œ‡‘Œ‹•ƒ‘’”‡Ž‡–‹ —†ā„‡‹ ’”‘˜‡æ©‡ •ƒ•˜‹ •‹‰—”‘ ˜‡Ž‹‹ †‡‘ •Ž‡†‡©‡‰ ‹•’‹–ƒ œ—”‡©‹—–ƒ˜ƒ‹ —†‘—‰”ƒæ‡œ‘ŒƒŽ‹œ‡‹œ«‡Ž‘Ǥ”‡‰Ž‡†ƒŒ‡ —†ā„‡‹ƒƒ„”œ‹—‡’”‹’”‡ƒ•–—†‡–ƒœƒ’‹–ƒŒƒƒ‘斑•— „Detaljno objasnite mehanizam hidrolize peptidne veze tripsinom, ‘„”ƒ©ƒŒ—©‹ ƒ”‘«‹–— ’ƒāŒ— ƒ —Ž‘‰— ’”‡Žƒœ‘‰ •–ƒŒƒ ‡‡”‰‹Œ‡ ˜‡œ‡dzǤ

(9) ƒ‘’‘•–‘Œ‡‘’æ–‹’”‹ ‹’‹„‹‘Š‡‹Œ‡‘Œ‹’‘ƒā—•”–‹—†ƒ”ƒœ—‡‘’æ–—•Ž‹—Š‡‹Œ‡ā‹˜‘–ƒǡ‘’æ–‹’”‹ ‹’‹˜ƒ•‘‰— —’—–‹–‹•ƒ‘†‘–Ž‡Ǥ

(10) ā‡Œ‡”•ƒ†‹’Ž‘ƒ‡œƒ‡Œ—Œ‡Œ‹ā‹ —•ƒ —’—–•–˜‘ œƒ •ƒ•–ƒ˜ŽŒƒŒ‡ –”‹ ‹Žƒǡ ‹–‹ ˜ƒ †‹”‡–‘ ’‘ƒā‡ †ƒ programirate video-rekorder.. ”‡ƒ –‘‡ǡ –‡æƒ ƒ–‡”‹Œƒ Œ‡ — ˜‡Ž‹‘Œ ‡”‹ ‘‰”ƒ‹«‡ƒ ƒ ”—‰‹†‡‘Ǥ‡¯—–‹ǡ—–‘†‡Ž—•Ž‘„‘†‘‘”‹•–‹’‘”‡¯‡Œƒ•ƒ poznatim, svakodnevnim predmetima kako bih preneo svoje ideje, ƒ «ƒ •— ‹ — –‘ †‡Ž— †‡–ƒŽŒ‹ ‘’‹•‹ „‹‘Š‡‹Œ•‹Š •‹•–‡ƒ •˜‡†‡‹ ƒ ƒŒƒŒ— ‘‰—©— ‡”—Ǥ †‡ŽŒ ‹ ‘Œ‹ •ƒ†”ā‡ ƒŒ˜‹æ‡ †‡–ƒŽŒƒ Ȃ „‘‰ƒ–‹•Ž‘ā‡‹–‡Š‹«‹ƒœ‹˜‹ƒȂ‘†˜‘Œ‡‹•—‘†‘„‹«‘‰–‡Ǧ ksta znakom ᆖǤ‡‹«‹–ƒ‘ ‹©‡‘ā†ƒ‘†ƒŠ’”‡©‹ƒ”—‰‹†‡‘Ǥ ‡¯—–‹ǡ†”—‰‹©‡‘ā†ƒā‡Ž‡–‹†ƒ•ƒ‘Ž‡–‹‹«‘’”‡Ž‡–‡–ƒŒ†‡‘ ‹Ž‹ «ƒ †ƒ ’”‡•‘«‡ ‡‡ ‘†‡ŽŒ‡ǡ ƒ †ƒ •‡ œƒ–‹ ˜”ƒ–‡ ƒ†ƒ „—†— •’”‡‹†ƒ—•˜‘Œ‡˜‹æ‡Ǥƒ‘‡‘Œ‹ā‡Ž‡†—„ŽŒ‡”ƒœ—‡˜ƒŒ‡„‹‘hemije, sastavio sam dodatak koji iznosi neke opšte biohemijske ’”‹ ‹’‡Ǥ Š”ƒ„”—Œ‡ ‘‡ ‘Œ‹ ā‡Ž‡ •˜‡ ’‘Œ‡†‹‘•–‹ǡ †ƒ ’”‘«‹–ƒŒ— uvodni tekst iz biohemije u nekoj biblioteci.. 9. 10.

(11) Prvi deo. Kutija je otvorena.

(12) ĂƌǀŝŶŽǀĂĐƌŶĂŬƵƟũĂ. . poglavlje. Liliputanska biologija K¦ÙƒÄ®”›Ä¹ƒ®—›¹› ˜‘ Œ‡ Œ‹‰ƒ ‘ †ƒ”˜‹‹•–‹«‘Œ ‡˜‘Ž— ‹Œ‹ǡ ‹†‡Œ‹ ‘Œƒ Œ‡ ƒ–‡‰—–ƒ†‘”ƒŒŒ‹Š‰”ƒ‹ ƒ‹œ†”āŽŒ‹˜‘•–‹‘–”‹©‹ƒ„‹‘Š‡‹Œ‡Ǥ‹‘Š‡‹Œƒ’”‘—«ƒ˜ƒ•ƒ—‘•‘˜—ā‹˜‘–ƒǣ‘Ž‡—Ž‡‘Œ‹•ƒ«‹Œƒ˜ƒŒ—©‡Ž‹Œ‡‹ tkiva, koji katalizuju hemijske reakcije varenja, fotosinteze, imuniteta, i još puno toga.1 ƒ’ƒŒ—Œ—©‹ ƒ’”‡†ƒ „‹‘Š‡‹Œ‡ ‘† •”‡Ǧ †‹‡ ’‡†‡•‡–‹Š ‰‘†‹ƒ ʹͲǤ ˜‡ƒ ’‘ƒœ—Œ‡ ‘‰”‘— ‘© ƒ—‡ †ƒ”ƒœ—‡•˜‡–Ǥ‘‰—©‹ŽƒŒ‡‘‰‡’”ƒ–‹«‡‘”‹•–‹—‡†‹ ‹‹‹’‘ŽŒ‘’”‹˜”‡†‹Ǥ

(13) ’ƒǡ‘ā†ƒ©‡‘‘”ƒ–‹†ƒ’Žƒ–‹‘ ‡—œƒǦ nja. Kada se udari na temelje, zgrade se zatresu; ponekad se sruše. ƒ†ƒ•—ƒ—‡ǡƒ‘斑Œ‡ϐ‹œ‹ƒǡ‘ƒ«‘‘–”‹Ž‡•˜‘Œ‡‘•‘˜‡ǡ•–ƒ”ƒ•Š˜ƒ–ƒŒƒ•˜‡–ƒ‘”ƒŽƒ•—„‹–‹‘†„ƒ«‡ƒǡ˜‡‘ƒ‹œ‡Œ‡ƒǡ‹Ž‹ ‘‰”ƒ‹«‡ƒ •ƒ‘ ƒ ‘†”‡¯‡‹ †‡‘ ’”‹”‘†‡Ǥ ƒ Ž‹ ©‡ •‡ –‘ †‡•‹–‹ teoriji evolucije putem prirodnog odabiranja?. ”–‡ǡƒ•–ƒ‘†‡Ž‘˜ƒŒ‡’”‹”‘†‘‰‘†ƒ„‹”ƒŒƒƒ•Ž—«ƒŒ‡˜ƒ”‹Œƒ ‹Œ‡Ǥƒ”˜‹‘˜ƒ‹†‡ŒƒŒ‡‘”‹æ©‡ƒœƒ‘„ŒƒæŒƒ˜ƒŒ‡ŽŒ—‘˜ƒœ‡„ƒ‹ ‘Œ•‹Š ‘’‹–ƒǡ „‘Œ‡ Ž‡’–‹”ƒ ‹ †”—‰‹Š ‹•‡ƒ–ƒǡ ‹ ”ƒ•’‘”‡†ƒ ā‹˜‘‰ •˜‡–ƒ 拔‘ ’Žƒ‡–‡ ‹ ”‘œ ˜‡‘˜‡Ǥ ‡‹ ƒ—«‹ ‹ •— «ƒ ”ƒ•–‡‰Ž‹ ‘˜— –‡‘”‹Œ— ƒ‘ „‹ –—ƒ«‹Ž‹ ŽŒ—†•‘ ’‘ƒæƒŒ‡ǣ œƒæ–‘ ‘«ƒŒ‹ ŽŒ—†‹˜”懕ƒ‘—„‹•–˜‘ǡœƒæ–‘–‹‡Œ†ā‡”‹‹ƒŒ—„‡„‡˜ƒ„”ƒƒǡœƒæ–‘ neke grupe prolaze bolje na testu inteligencije od drugih, i zašto •‡‡‹”‡Ž‹‰‹‘œ‹ŽŒ—†‹‘†”‹«—„”ƒƒ‹†‡ ‡Ǥ‡’‘•–‘Œ‹‹æ–ƒȂ‹‘”‰ƒ‹‹†‡Œƒǡ‹«—Ž‘‹‹•ƒ‘Ȃ斑‹Œ‡„‹Ž‘’”‡†‡–‡˜‘Ž— ‹‘‘‰ odabira. Skoro vek i po nakon što je Darvin izneo svoju teoriju, evoluciona biologija je, navodno, imala puno uspeha u objašnjavanju obraœƒ ƒā‹˜‘–ƒ‘Œ‡˜‹†‹‘‘‘•‡„‡ǤŽ‹’”ƒ˜‘ˆ— ‹‘‹•ƒŒ‡ā‹˜‘–ƒ ‡‘†‹‰”ƒ˜ƒ•‡ƒ‹˜‘— ‡Ž‡ā‹˜‘–‹Œ‡‹Ž‹‘”‰ƒƒǢƒŒœƒ«ƒŒ‹Œ‹†‡Ž‘˜‹ā‹˜‹Š‘”‰ƒ‹œƒƒ’”‡ƒŽ‹•—†ƒ„‹•‡˜‹†‡Ž‹Ǥ~‹˜‘–•‡‘†˜‹Œƒ— †‡–ƒŽŒ‹ƒǡƒ‘Ž‡—Ž‹•—–‹‘Œ‹‘•‡–‡ā‹˜‘–‡†‡–ƒŽŒ‡Ǥƒ”˜‹‘˜ƒ ‹†‡Œƒ„‹‘ā†ƒ‘‰Žƒ†ƒ‘„Œƒ•‹‘’‹–ƒ‘ŒƒǡƒŽ‹‘ā‡Ž‹†ƒ‘„ŒƒǦ •‹‘•‘˜ā‹˜‘–ƒǫ. ‡©‹ƒ ƒ—«‹ƒǡ †—ā‡ ‘† Œ‡†‘‰ ˜‡ƒǡ •ƒ–”ƒŽ‘ Œ‡ †ƒ Œ‡ ’”ƒ–‹«‘ ‡Ž‘—’ƒ ā‹˜‹ •˜‡–ǡ ‹Ž‹ „ƒ” •˜‡ Œ‡‰‘˜‡ ƒŒœƒ‹ŽŒ‹˜‹Œ‡. Ubrzo nakon 1950. godine nauka je napredovala do te mere da je mogla da utvrdi oblike i osobine nekolicinu molekula koji ‹œ‰”ƒ¯—Œ— ā‹˜‡ ‘”‰ƒ‹œ‡Ǥ ‘Žƒ‰ƒ‘ǡ ƒ”ŽŒ‹˜‘ǡ ”ƒ•˜‡–ŽŒƒ˜ƒ‡ •— •–”—–—”‡•˜‡˜‹æ‡„‹‘Ž‘捋Š‘Ž‡—Žƒǡƒ‘ƒ«‹—ƒ‘Œ‹•—ˆ— ‹‘‹•ƒŽ‹ œƒŽŒ—«‹˜ƒ‘ Œ‡ ƒ ‘•‘˜— „‡œ„”‘Œ‹Š ‡•’‡”‹‡ƒ–ƒǤ ƒ‰‘‹Žƒ‹”‡œ—Ž–ƒ–‹˜‡Ž‹‘Œƒ•‘©‘’‘ƒœ—Œ—†ƒŒ‡ā‹˜‘–œƒ•novan na mašinamaȂƒæ‹ƒƒ•ƒ«‹Œ‡‹‘†‘Ž‡—ŽƒǨ‘Ž‡—Žƒ”‡ ƒæ‹‡ ˜—— –‡”‡– •ƒ Œ‡†‘‰ ‡•–ƒ — ©‡Ž‹Œ‹ †‘ †”—‰‘‰ †—ā Ƿƒ—–‘’—–‡˜ƒdz •ƒ«‹Œ‡‹Š –ƒ‘¯‡ ‘† ‘Ž‡—Žƒǡ †‘ †”—‰‹ †‡Ž—Œ— ƒ‘ƒ„Ž‘˜‹ǡ—āƒ†‹‘–—”‘˜‹ƒ‘„‹‘†”āƒ˜ƒŽ‹‘„Ž‹©‡Ž‹Œ‡Ǥƒæ‹‡ —ŽŒ—«—Œ—‹‹•ŽŒ—«—Œ—©‡Ž‹Œ•‡’”‡‹†ƒ«‡ǡ’‘‡ƒ†—„‹ŒƒŒ—©‹©‡Ž‹Œ— ‹Ž‹’‘†•–‹«—©‹Œ‡”ƒ•–Ǥ‘Žƒ”‡ƒæ‹‡‡‡”‰‹Œ—ˆ‘–‘ƒ’”‡–˜ƒ”ƒŒ——Š‡‹Œ•—ǤŽ‡–”‹«‡ƒæ‹‡‘‘‰—©ƒ˜ƒŒ—’”‘–‘•–”—Œ‡”‘œ ‡”˜‡Ǥ ”‘‹œ˜‘†‡ ƒæ‹‡ ‹œ‰”ƒ¯—Œ— †”—‰‡ ‘Ž‡—Žƒ”‡ ƒæ‹‡ǡ ƒ‘‹•‡„‡•ƒ‡Ǥ*‡Ž‹Œ‡’Ž‹˜ƒŒ—‘”‹•–‡©‹ƒæ‹‡ǡ‘’‹”ƒŒ—•ƒ‡•‡„‡ —œ’‘‘©ƒæ‹‡”‹Œ‡ǡ—œ‹ƒŒ—Š”ƒ—’—–‡ƒæ‹‡”‹Œ‡Ǥ”ƒ–‘ǡ ˜‡‘ƒ ’”‡ϐ‹Œ‡‡ ‘Ž‡—Žƒ”‡ ƒæ‹‡ ‘–”‘Ž‹æ— •˜ƒ‹ ©‡Ž‹Œ•‹. 13. 14. Kao i mnoge velike ideje, Darvinova ideja je elegantno jednostavna. On je zapazio da unutar svih vrsta postoji variranje: neki «Žƒ‘˜‹ •— ”—’‹Œ‹ǡ ‡‹ ƒŒ‹ǡ ‡‹ „”ā‹ǡ ‡‹ •˜‡–Ž‹Œ‡ „‘Œ‡ǡ ‹ •ŽǤ  Œ‡ œƒŽŒ—«‹‘ †ƒǡ ’‘æ–‘ ‘‰”ƒ‹«‡ƒ ‘Ž‹«‹ƒ Š”ƒ‡ ‡ ‘ā‡ †ƒ ‘†”āƒ˜ƒ •˜‡ ‘”‰ƒ‹œ‡ ‘Œ‹ •‡ ”‘†‡ǡ ‘‹ ‘Œ‹ƒ Œ‹Š‘˜ƒ •Ž—«ƒŒƒ ˜ƒ”‹Œƒ ‹Œƒ ’”—āƒ ’”‡†‘•– — „‘”„‹ œƒ ‘’•–ƒƒ ‹ƒ©‡ ˜‡©‡ 惐•‡ †ƒ’”‡ā‹˜‡‹†ƒ•‡”ƒœ‘ā‡ǡƒ†˜Žƒ†ƒ˜ƒŒ—©‹ƒŒ‡ˆƒ˜‘”‹œ‘˜ƒ‡Ǥ ‘•‡˜ƒ”‹Œƒ ‹Œ‡ƒ•Ž‡¯—Œ—ǡ‘†ƒ„‹•‡‘†Ž‹‡˜”•–‡˜”‡‡‘‹œmenile; tokom velikih vremenskih perioda mogle bi se javiti velike promene..

(14) ϭ͘>ŝůŝƉƵƚĂŶƐŬĂďŝŽůŽŐŝũĂ. ĂƌǀŝŶŽǀĂĐƌŶĂŬƵƟũĂ. ’”‘ ‡•Ǥ”‡ƒ–‘‡ǡ†‡–ƒŽŒ‹ā‹˜‘–ƒ•—’”‡ ‹œ‘‘†”‡¯‡‹ǡƒā‹˜‘–ƒ ƒæ‹‡”‹ŒƒŒ‡‡˜‡”‘˜ƒ–‘•Ž‘ā‡ƒǤ. †‘•‡‰ƒ‘”ƒŒǤƒ‘„‹•‘”ƒœ˜‹Ž‹‰Ž‡†‹æ–‡•ƒ‘‰ƒ‘ā‡‘†ƒ•ƒ‰Ž‡†ƒ‘ ‹†‡Œ— †ƒ”˜‹‹•–‹«‡ ‡˜‘Ž— ‹Œ‡ —”ƒ–‘ ©— ‹œ‡–‹ ‹•–‘”‹Œ— „‹‘Ž‘‰‹Œ‡Ǥƒ‘†”‡¯‡‹ƒ«‹ǡ–ƒ‹•–‘”‹ŒƒŒ‡„‹ŽƒŽƒƒ  ”‹Š—–‹ŒƒǢ kada se jedna otvori, otkrije se druga.. ƒ Ž‹ •‡ ‡Ž‘—’ƒ ā‹˜‘– ‘ā‡ ‡ƒ‘ —‰Žƒ˜‹–‹ — ƒ”˜‹‘˜— teoriju evolucije? Pošto javni mediji vole da objavljuju uzbudljive ˜‡•–‹ ǡ ‹ ’‘æ–‘ ‡‹ ƒ—«‹ ‹ —ā‹˜ƒŒ— †ƒ ƒ‰ƒ¯ƒŒ— ‘ –‘‡ ‘Ž‹‘ †ƒŽ‡‘Œ‹Š‘˜ƒ‘–”‹©ƒ‘‰—†ƒ‹†—ǡŒƒ˜‘•–‹Œ‡„‹Ž‘–‡æ‘†ƒ‘†˜‘Œ‹ «‹Œ‡‹ — ‘† ’”‡–’‘•–ƒ˜‡Ǥ ƒ „‹•–‡ ’”‘ƒæŽ‹ ’”ƒ˜‡ «‹Œ‡‹ ‡ ‘”ƒ–‡ ’”‡–”ƒā‹–‹ «ƒ•‘’‹•‡ ‹ Œ‹‰‡ ‘Œ‡ ‘„Œƒ˜ŽŒ—Œ‡ •ƒƒ ƒ—«ƒ œƒŒ‡†‹ ƒǤ ƒ—«ƒ Ž‹–‡”ƒ–—”ƒ ‹œ˜‡æ–ƒ˜ƒ ‘ ‡•’‡”‹‡–‹ƒ ‹œ ’”˜‡ ”—‡ǡ‹‹œ˜‡æ–ƒŒ‹•——‰Žƒ˜‘‘•Ž‘„‘¯‡‹‹•’ƒ†ƒƒæ–‡Ǥ‡¯—–‹ǡ ƒ‘斑©—ƒ•‹Œ‡ƒ’‘‡—–‹ǡƒ‘’”‡–”ƒā—Œ‡–‡ƒ—«—Ž‹–‡”ƒ–—”— ‘‡˜‘Ž— ‹Œ‹ǡ‹ƒ‘—•”‡†•”‡†‹–‡•˜‘Œ‡‹•–”ƒā‹˜ƒŒ‡ƒ’‹–ƒŒ‡‘–‘‡ ƒ‘•—•‡‘Ž‡—Žƒ”‡ƒæ‹‡Ȃ‘•‘˜ā‹˜‘–ƒȂ”ƒœ˜‹Ž‡ǡƒ‹Žƒœ‹–‡ ƒ–ƒŒƒ•–˜‡—‹’‘–’——–‹æ‹—ǤŽ‘ā‡‘•–‘•‘˜‡ā‹˜‘–ƒ’ƒ”ƒŽ‹œ‘Ǧ vala je pokušaj nauke da je objasni; molekularne mašine posta˜ŽŒƒŒ—Œ‘æ—˜‡‡’”‘„‘Œ—’”‡’”‡——‹˜‡”œƒŽ‘†ƒ”˜‹‹•–‹«‘ †‘ƒæƒŒ—Ǥƒ‘„‹•‘—–˜”†‹Ž‹”ƒœŽ‘‰ǡ—‘˜‘ŒŒ‹œ‹©‡‘’”‡‰Ž‡†ƒ–‹ ‡‘Ž‹‘ œƒ†‹˜ŽŒ—Œ—©‹Š ‘Ž‡—Žƒ”‹Š ƒæ‹ƒǡ ƒ œƒ–‹ —’‹–ƒ–‹ †ƒŽ‹•‡‘‡‹ƒ‘‘‰—‘„Œƒ•‹–‹ƒ•—‹«‘—–ƒ ‹Œ‘ǡ‘†‘Ǧ sno prirodnim odabiranjem. Iako Darvinov mehanizam – prirodna •‡Ž‡ ‹Œƒ‘Œƒ†‡Ž—Œ‡ƒ•Ž—«ƒŒ‡˜ƒ”‹Œƒ ‹Œ‡Ȃ‘ā‡†ƒ‘„Œƒ•‹‡‡ •–˜ƒ”‹ǡ‡˜‡”—Œ‡†ƒ‘ā‡‘„Œƒ•‹–‹‘Ž‡—Žƒ”‹ā‹˜‘–Ǥ‡„‹Š•‡ iznenadio kad bi nauka o vrlo malom donela promenu pogleda na svet još manjeg.. s›Êûك㻃®ÝãÊÙ®¹ƒ®Ê½Ê¦®¹› ƒ†ƒ•–˜ƒ”‹—ƒæ‹ā‹˜‘–‹ƒ–‡—‰Žƒ–‘ǡ˜‡©‹ƒƒ•‹•Ž‹†ƒŒ‡ †”—æ–˜‘—‘‡ā‹˜‹‘Ƿ’”‹”‘†‘dz‹†ƒ•—ƒæ‡‹†‡Œ‡‘•˜‡–—–ƒ«‡Ǥ Teško je zamisliti kako su drugi ljudi u druga vremena i na dru‰‹‡•–‹ƒā‹˜‡Ž‹‹Ž‹œƒæ–‘•—˜‡”‘˜ƒŽ‹—•–˜ƒ”‹—‘Œ‡•—˜‡”‘˜ƒŽ‹Ǥ ‡¯—–‹ǡ –‘‘ ’‡”‹‘†ƒ ’”‡‘”‡–ƒǡ ƒ†ƒ •‡ ƒ‹œ‰Ž‡† ‡•—Ǧ Œ‹˜‡‹•–‹‡†‘˜‘†‡—’‹–ƒŒ‡ǡ‘ā‡†ƒ‹œ‰Ž‡†ƒƒ‘†ƒ‹æ–ƒƒ•˜‡–— ‡ƒ•‹•ŽƒǤ‘‘–‹Š’‡”‹‘†ƒ‹•–‘”‹Œƒƒ•‘ā‡’‘†•‡–‹–‹†ƒŒ‡ potraga za pouzdanim znanjem dug, naporan proces koji još nije 15. Crna kutijaŒ‡‹œ”ƒœœƒ—”‡¯ƒŒ‘Œ‹‡æ–‘”ƒ†‹ǡƒŽ‹«‹Œ‹Œ‡——–”ƒæŒ‹ ‡Šƒ‹œƒ–ƒŒƒ•–˜‡Ȃ’‘‡ƒ†ƒœƒ–‘斑•‡‡Šƒ‹œƒ‡‘ā‡ videti, a ponekad zato što je jednostvano nerazumljiv. Kompjuteri •—†‘„ƒ”’”‹‡” ”‡—–‹Œ‡Ǥ‡©‹ƒƒ•‘”‹•–‹–‡«—†‡•‡ƒæ‹‡ „‡œœƒŒƒ‘–‘‡ƒ‘‘‡”ƒ†‡ǡ‘„”ƒ¯—Œ—©‹–‡•–‹’”ƒ˜‡©‹‰”ƒϐ‹‡ ‹Ž‹‹‰”ƒŒ—©‹‹‰”‹ ‡—„Žƒā‡‘‡œƒŒ—‘–‘‡斃•‡†‡æƒ˜ƒ‹•’‘† —©‹æ–ƒǤ,ƒ‹ƒ†ƒ„‹•‘•‹—Ž‹’‘Ž‘’ƒ ƒŽ‘ƒ•„‹‘‰Ž‘†ƒ ”ƒœŽ—«‹ œ„”— †‡Ž‘˜ƒ ‘Œƒ •‡ ——–”ƒ ƒŽƒœ‹Ǥ ‡ƒ Œ‡†‘•–ƒ˜‡ ‘’ƒāƒŒ‡˜‡œ‡‹œ‡¯—†‡Ž‘˜ƒ‹ˆ— ‹Œƒ‘’Œ—–‡”ƒǤ Zamislite da je kompjuter sa dugotrajnom baterijom prenesen hiljadu godina unazad kroz vreme do dvora kralja Artura. Kako bi ŽŒ—†‹–‘‰†‘„ƒ”‡ƒ‰‘˜ƒŽ‹ƒ—ŽŒ—«‡‘’Œ—–‡”ǫ‡©‹ƒ„‹„‹Žƒœƒ’ƒŒ‡ƒǡƒŽ‹„‹˜‡”‘˜ƒ–‘‡‘’‘ā‡Ž‡‘†ƒ”ƒœ—‡–—•–˜ƒ”Ǥ‡‘„‹ zapazio da se slova pojavljuju na ekranu kada se pritiska dugmad. Neke kombinacije slova – koja odgovaraju kompjuterskim komandama – mogle bi da promene sliku na ekranu; nakon nekog vremeƒ„‹‘„‹•Š˜ƒ©‡ƒŒ‹„”‘Œ‘ƒ†‹Ǥƒæ‹•”‡†Œ‡˜‡‘˜‹‰Ž‡œ‹ ‘‰Ž‹„‹†ƒ˜‡”—Œ—†ƒ•—‘–”‹Ž‹–ƒŒ‡‘’Œ—–‡”ƒǨŽ‹„‹˜‡”‘˜ƒ–‘ neko uklonio poklopac i video unutrašnji mehanizam kompjutera. Odjednom bi se teorija o tome „kako kompjuter radi” pokazala veoƒƒ‹˜ƒǤ”ƒ—–‹Œƒ‘ŒƒŒ‡’‘Žƒ‰ƒ‘„‹Žƒ†‡æ‹ˆ”‘˜ƒƒ‹œŽ‘ā‹Žƒ„‹ pogledu novu crnu kutiju. U drevnim vremenima celokupna biologija je bila crna kutija, œƒ–‘斑‹‘‹Œ‡”ƒœ—‡‘«ƒ‹ƒƒŒ‘’æ–‹Œ‡‹˜‘—ƒ‘ā‹˜ƒ „‹©ƒˆ— ‹‘‹æ—Ǥ”‡˜‹ŽŒ—†‹‘Œ‹•—œ—”‹Ž‹—„‹ŽŒ—‹Ž‹ā‹˜‘–‹Œ—‹‘Œ‹ •—•‡«—†‹Ž‹ƒ‘‘ƒˆ— ‹‘‹æ‡„‹Ž‹•——’”‹•—•–˜—‡†‘—«‹˜‡ tehnologije. Bili su zaista u mraku. ƒŒ”ƒ‹Œƒ „‹‘Ž‘捃 ‹•–”ƒā‹˜ƒŒƒ œƒ’‘«‡Žƒ •— ƒ Œ‡†‹‹ †‘•–—’ƒ ƒ«‹ Ȃ ‰‘Ž‹ ‘‘Ǥ2 Niz knjiga iz vremena oko 400 godina pre nove ere (pripisanih Hipokratu, „ocu medicine”) opisuju 16.

(15) ϭ͘>ŝůŝƉƵƚĂŶƐŬĂďŝŽůŽŐŝũĂ. ĂƌǀŝŶŽǀĂĐƌŶĂŬƵƟũĂ. simptome nekih opštih bolesti i pripisuju bolest ishrani i dru‰‹ϐ‹œ‹«‹—œ”‘ ‹ƒǡƒ‡†‡Ž—„‘‰‘˜ƒǤ

(16) ƒ‘•—•’‹•‹„‹Ž‹’‘«‡–ƒǡ †”‡˜‹ŽŒ—†‹Œ‘æ—˜‡‹•—œƒŽ‹‹æ–ƒ‘•–”—–—”‹ā‹˜‹Š‘”‰ƒ‹œƒƒǤ ‡”‘˜ƒŽ‹•—†ƒŒ‡ ‡Ž‘—’ƒƒ–‡”‹Œƒ•ƒ«‹Œ‡ƒ‘†«‡–‹”‹‡Ž‡‡–ƒǣ œ‡ŽŒ‡ǡ˜ƒœ†—Šƒǡ˜ƒ–”‡‹˜‘†‡Ǥƒ–”ƒŽ‘•‡†ƒ•—ā‹˜ƒ–‡Žƒ•ƒ«‹Œ‡ƒ ‘†«‡–‹”‹Ƿ–‡«‘•–‹dzȂ”˜‹ǡā—–‡ā—«‹ǡ ”‡ā—«‹‹•Ž—œ‹Ȃ‹•˜‡„‘Ž‡•–‹ Œƒ˜ŽŒƒŽ‡•—•‡ƒ˜‘†‘‘†˜‹æƒŒ‡†‡‘†–‹Š–‡«‘•–‹Ǥ. krvi po otkucaju, pri 72 otkucaja u minutu, za jedan sat ispum’ƒŽ‘ʹͶͷ‹Ž‘‰”ƒƒ”˜‹Ȃ–”‘•–”——–‡ā‹—«‘˜‡ƒǨ‘æ–‘Œ‡’”‘Ǧ ‹œ˜‘†Œƒ–‘Ž‹‡‘Ž‹«‹‡”˜‹—–ƒ‘”ƒ–‘˜”‡‡•‘’‡”‹‘†— ‘«‹‰Ž‡†‘‡‘‰—©ƒǡ•Ž‡†‹Ž‘Œ‡†ƒ•‡”˜’‘‘˜‘‘”‹•–‹Ǥ ƒ”˜‹Œ‡˜‘ Ž‘‰‹«‘”ƒœ‹æŽŒƒŒ‡ȋ’‘–’‘‘‰—–‘–ƒ†ƒŒ‘搑˜‹ƒ”ƒ’•‹„”‘Œ‡˜‹ƒǡ‘Œ‹•——«‹‹Ž‹”ƒ«—ƒŒ‡Žƒæ‹Ȍ†ƒ„‹•‡‘„Œƒ•‹Ž‡•–˜ƒ”‹ nedostupne posmatranju bilo je potpuno novo; postavilo je pozornicu za savremenu biološku misao.. ƒŒ˜‡©‹ „‹‘Ž‘‰ ”ƒ —Œ‡†‘ Œ‡ „‹‘ ‹ Œ‹Š‘˜ ƒŒ˜‡©‹ ϐ‹Ž‘œ‘ˆǡ ”‹Ǧ •–‘–‡ŽǤ‘¯‡œƒ ‹’‘”ƒ–‘˜‘‰ā‹˜‘–ƒǡ”‹•–‘–‡ŽŒ‡—˜‹†‡‘ȋœƒ”ƒœŽ‹ku od skoro svih pre njega) da znanje o prirodi zahteva sistemat•‘ ’‘•ƒ–”ƒŒ‡Ǥ ƒāŽŒ‹˜‹ ‹•’‹–‹˜ƒŒ‡ —–˜”†‹‘ Œ‡ œƒ’ƒŒ—Œ—©— —”‡¯‡‘•– ——–ƒ” ā‹˜‘‰ •˜‡–ƒǡ •—æ–‹•‹ ’”˜‹ ‘”ƒǤ ”‹•–‘–‡Ž Œ‡ ‰”—’‹•ƒ‘ ā‹˜‘–‹Œ‡ — †˜‡ ‘’æ–‡ ƒ–‡‰‘”‹Œ‡ Ȃ ‘‡ •ƒ ”˜ŽŒ—ǡ ‹ ‘‡ „‡œȂ‘Œ‡„Ž‹•‘‘†‰‘˜ƒ”ƒŒ—•ƒ˜”‡‡‘ŒŽƒ•‹ϐ‹ƒ ‹Œ‹‹«‡Œƒƒ ‹ „‡•‹«‡ŒƒƒǤ  ‘˜‹”— ‹«‡Œƒƒ Œ‡ —•’‘•–ƒ˜‹‘ ƒ–‡‰‘”‹Œ‡ •‹•ƒ”ƒǡ ’–‹ ƒ ‹ ”‹„ƒǤ ‡©‹— ˜‘†‘œ‡ƒ ƒ ‹ ‰‹œƒ˜ƒ ƒ Œ‡ •‡Ǧ stio u jedinstvenu grupu, a zmije u posebnu klasu. Iako njegova ‹•–”ƒā‹˜ƒŒƒ ‹•— „‹Žƒ ’‘‘‰—–ƒ ‹•–”—‡–‹ƒǡ ˜‡Ž‹‹ †‡‘ ”‹Ǧ •–‘–‡Ž‘˜‘‰ œƒŽŒ—«‹˜ƒŒƒ ‘•–ƒŒ‡ ”ƒœ—ƒǡ ’‘”‡† œƒŒƒ •–‡«‡‘‰ hiljadama godina od njegove smrti. ƒ‘‡‘Ž‹‘œƒ«ƒŒ‹Š„‹‘Ž‘捋Š‹•–”ƒā‹˜ƒ«ƒā‹˜‡Ž‘Œ‡—’‡”‹odu od hiljadu godina nakon Aristotela. Jedan od njih je bio Galen iz Rima, lekar iz drugog veka nove ere. Galenov rad pokazuŒ‡ †ƒ ’ƒāŽŒ‹˜‘ ’‘•ƒ–”ƒŒ‡ •’‘ŽŒƒæŒ‘•–‹ ‹ ——–”ƒæŒ‘•–‹ „‹ŽŒƒƒ ‹ ā‹˜‘–‹Œƒǡ‹ƒ‘‡‘’Š‘†‘ǡ‹Œ‡†‘˜‘ŽŒ‘œƒ”ƒœ—‡˜ƒŒ‡„‹‘Ž‘‰‹Œ‡Ǥƒ’”‹‡”ǡ ƒŽ‡Œ‡’‘—惑†ƒ”ƒœ—‡ˆ— ‹Œ—ā‹˜‘–‹Œ•‹Š‘”gana. Iako je znao da srce pumpa krv, prostim posmatranjem nije ‘‰ƒ‘†ƒ—–˜”†‹†ƒ”˜”—ā‹‹˜”ƒ©ƒ•‡†‘•” ƒǤ ƒŽ‡Œ‡’‘‰”‡æ‘ tvrdio da je krv ispumpavana iz srca da bi „navodnjavala” tkiva, a †ƒ•‡‘˜ƒ”˜‡’”‡•–ƒ‘’”‘‹œ˜‘†‹†ƒ„‹†‘’—Œƒ˜ƒŽƒ•”«ƒ‡œƒŽ‹Š‡ǤŒ‡‰‘˜‘—«‡Œ‡˜ƒā‹Ž‘Œ‡•‘”‘ͳͷͲͲ‰‘†‹ƒǤ.  ”‡†Œ‡ ˜‡— –‡’‘ ƒ—«‘‰ ‹•–”ƒā‹˜ƒŒƒ •‡ —„”œƒ‘Ǥ ”‹Ǧ •–‘–‡Ž‘˜’”‹‡”•Ž‡†‹‘Œ‡•˜‡˜‡©‹„”‘Œ’”‹”‘†ŒƒƒǤ”˜‹„‘–ƒ‹«ƒ”‹ǣ Brunfels, Bok (Bock), Fuš (Fuchs) i Valerius Kord (Cordus) opisaŽ‹ •— ‘‰‡ „‹ŽŒ‡Ǥ ƒ—«ƒ ‹Ž—•–”ƒ ‹Œƒ •‡ ”ƒœ˜‹Žƒ ƒ†ƒ Œ‡ ‘†‡Ž ȋ‘†‡Ž‡–Ȍ†‡–ƒŽŒ‘ ”–ƒ‘ā‹˜‘–‹Œ•‹•˜‡–Ǥ ‹Ž‘’‡†‹•–‹ǡƒ‘斑 je Konrad Gesner (Conrad Gesner), objavili su velike tomove celo—’‘‰„‹‘Ž‘捑‰œƒŒƒǤ‹‡ȋ‹ƒ‡—•ȌŒ‡œƒ«ƒŒ‘’”‘æ‹”‹‘”‹Ǧ •–‘–‡Ž‘˜”ƒ†ƒŽƒ•‹ϐ‹ƒ ‹Œ‹ǡ—•’‘•–ƒ˜ŽŒƒŒ—©‹ƒ–‡‰‘”‹Œ‡Žƒ•‡ǡ”‡†ƒǡ ”‘†ƒ‹˜”•–‡Ǥ”‘—«ƒ˜ƒŒƒ—’‘”‡†‡„‹‘Ž‘‰‹Œ‡’‘ƒœƒŽƒ•—‘‰‡ •Ž‹«‘•–‹‹œ‡¯—”ƒœ‹Š‰”ƒƒā‹˜‘–ƒǡ‹’‘«‡Ž‘Œ‡†ƒ•‡”ƒ•’”ƒ˜ŽŒƒ‘ ‹†‡Œ‹œƒŒ‡†‹«‘‰’‘”‡ŽƒǤ ‹‘Ž‘‰‹Œƒ Œ‡ — ͳ͹Ǥ ‹ ͳͺǤ ˜‡— „”œ‘ ƒ’”‡†‘˜ƒŽƒ ƒ†ƒ •— ƒ—«‹ ‹ ‘„‹‘˜ƒŽ‹”‹•–‘–‡Ž‘˜‡‹ ƒ”˜‹Œ‡˜‡‡–‘†‡’ƒāŽŒ‹˜‘‰’‘•ƒ–”ƒŒƒ‹ ’”ƒ˜‹Ž‘‰”ƒœ‹æŽŒƒŒƒǤ

(17) ’ƒǡ‹ƒŒ˜‡©ƒ’ƒāŒƒ‹ƒŒ—†”‹Œ‡”ƒœ‹æŽŒƒŒ‡ –—©‡•‡œƒ—•–ƒ˜‹–‹ƒ‘œƒ«ƒŒ‹†‡Ž‘˜‹•‹•–‡ƒ‹•—˜‹†ŽŒ‹˜‹Ǥ

(18) ƒ‘ŽŒ—Ǧ †•‘ ‘‘ ‘ā‡ †ƒ ”ƒœŽ—«‹ ‘„Œ‡–‡ ˜‡Ž‹«‹‡ †‡•‡–‘‰ †‡Žƒ ‹Ž‹‡–”ƒǡ ˜‡Ž‹‹†‡‘ā‹˜‘–‹Šƒ–‹˜‘•–‹‘†˜‹Œƒ•‡ƒ‹”‘‹˜‘—ǡƒǷŽ‹Ž‹’—–ƒǦ skoj” skali. Tako je biologija dostigla plato: jedna crna kutija, krupna struktura organizma, otvorena je samo da bi se otkrila crna kutiŒƒϐ‹‹Œ‹Š‹˜‘ƒā‹˜‘–ƒǤƒ‘„‹ƒ•–ƒ˜‹Žƒ†ƒŽŒ‡ǡ„‹‘Ž‘‰‹Œ‹Œ‡„‹‘’‘–”‡„ƒ ‹œ–‡Š‘Ž‘捋Š‘–”‹©ƒǤ”˜‹Œ‡„‹‘‹”‘•‘’Ǥ. Ùě»ç㮹›çÄçãƒÙ‘ÙÄ®«»ç㮹ƒ. Tek je u 17. veku Englez Vilijam Harvi (William Harvey), izneo –‡‘”‹Œ—†ƒ”˜‡’”‡•–ƒ‘–‡«‡—Œ‡†‘•‡”—ǡ”—ā‹‹˜”ƒ©ƒ•‡— •” ‡Ǥ ƒ”˜‹Œ‡’”‘”ƒ«—ƒ‘†ƒ„‹•” ‡ǡƒ‘’—’ƒ•ƒ‘ͷ͹‰”ƒƒ. ƒ •‘«‹˜ƒ •‡ œƒŽ‘ — †”‡˜ƒ ˜”‡‡ƒǡ ‹ †‘ ͳͷǤ ˜‡ƒ Œ‹Š‘˜ƒ —’‘–”‡„ƒ—ƒ‘«ƒ”‹ƒŒ‡„‹Žƒ—‘„‹«ƒŒ‡ƒǤ‡¯—–‹ǡ–‡—ͳ͹Ǥ˜‡—. 17. 18.

(19) ϭ͘>ŝůŝƉƵƚĂŶƐŬĂďŝŽůŽŐŝũĂ. ĂƌǀŝŶŽǀĂĐƌŶĂŬƵƟũĂ. •—‘˜‡•ƒ‹‘ƒ˜ƒ•‘«‹˜ƒœƒŒ‡†‘’‘•–ƒ˜ŽŒ‡ƒ— ‡˜ƒ‘„‹ formirala prvi grubi mikroskop. Galilej je koristio jedan od prvih ‹•–”—‡ƒ–ƒǡ‹„‹‘œƒ’ƒŒ‡‘–”‹©‡•Ž‘ā‡‹Š‘«‹Œ—‹•‡ƒ–ƒǤ–‡Ž—–‹ȋ–‡ŽŽ—–‹ȌŒ‡’‘•ƒ–”ƒ‘‘«‹ǡŒ‡œ‹ǡƒ–‡‡‹†”—‰‡†‡Ž‘˜‡’«‡Ž‡‹ ā‹æƒǤƒŽ’‹‰‹ȋƒŽ’‹‰Š‹ȌŒ‡’‘–˜”†‹‘ ‹”—Žƒ ‹Œ—”˜‹”‘œƒ’‹Žƒ”‡ i opisao rani razvoj srca embriona pileta. Nemija Gru (Nehemiah. ”‡™ȌŒ‡’”‘—«ƒ˜ƒ‘„‹ŽŒ‡Ǣ˜ƒ‡”†ƒȋ™ƒ‡”†ƒȌŒ‡•‡ ‹”ƒ‘ vodeni cvet; Levenhuk (Leeuwenhoek) je bio prva osoba koja je ‹ƒ†ƒ ˜‹†‡Žƒ „ƒ–‡”‹Œ•— ©‡Ž‹Œ—Ǣ ƒ ‘„‡”– — ȋ ‘‘‡Ȍ Œ‡ ‘’‹•ƒ‘ ©‡Ž‹Œ‡’Ž—–‡‹Ž‹•–‘˜ƒȋ‹ƒ‘‹Œ‡—˜‹†‡‘Œ‹Š‘˜œƒ«ƒŒȌǤ. ƒ‘‹œƒ•˜ƒ‘‰†”—‰‘‰ƒ—«‹ƒ–‘‰˜”‡‡ƒǡ©‡Ž‹Œƒ„‹Žƒ ”ƒ—–‹ŒƒǤ˜‡Œ‡†‘ǡ‘Œ‡’‘—惑†ƒƒ¯‡•‹•ƒ‘˜‡Ž‹‘‰†‡Žƒ„‹‘Ž‘‰‹Œ‡ ‹œƒ† ‹˜‘ƒ ©‡Ž‹Œ‡Ǥ

(20) †‡Œƒ †ƒ ā‹˜‘– ‡˜‘Ž—‹”ƒ ‹Œ‡ ‘”‹‰‹ƒŽ‘ ƒ”˜‹‘˜ƒǡƒŽ‹Œ—Œ‡‘œƒ•–—’ƒ‘†ƒŽ‡‘ƒŒ•‹•–‡ƒ–‹«‹Œ‡ǡƒ–‡‘”‹Œƒ†ƒ se evolucija odvija prirodnim odabiranjem koje deluje na varijacije – bila je njegova.. –”‹˜ƒŒ‡‡‘«‡‹˜ƒ‘‰•‹©—搑‰•˜‡–ƒŒ‡‘–’‘«‡Ž‘‘†„ƒ ‹˜ƒǦ Œ‡—–˜”¯‡‹Š‹æŽŒ‡Œƒ‘–‘‡斃•—ā‹˜‹‘”‰ƒ‹œ‹Ǥ,ƒ”Ž•‹Ǧ ‰‡”ǡ‹•–‘”‹«ƒ”ƒ—‡ǡƒ’‘‹Œ‡†ƒŒ‡Ƿ„‡•‘ƒ«ƒ•Ž‘ā‡‘•–ā‹˜‹Š ‘”‰ƒ‹œƒƒǡ ‘–”‹˜‡ƒ ƒ –ƒŒ ƒ«‹ǡ ’‘‰‘†‹Žƒ ϐ‹Ž‘œ‘ϐ‹Œ— ‘Ž‹‘ ‹ ˜‡Ž‹«ƒ•–˜‡‹ ”‡† ƒ•–”‘‘•‘‰ •˜‡–ƒ ‘Œ‹ Œ‡ ƒŽ‹Ž‡Œ ‘–”‹‘ ’”‡thodnoj generaciji, iako je trebalo daleko više vremena da bi se Œ‡‡‹’Ž‹ƒ ‹Œ‡—–‹•—Ž‡——‘˜‡ŽŒ—†‹dzǤ”—‰‹”‡«‹ƒǡ’‘‡ƒ† nove „kutije” zahtevaju da preispitamo sve naše teorije. U takvim •Ž—«ƒŒ‡˜‹ƒ‘ā‡†ƒ•‡Œƒ˜‹˜‡Ž‹‹‘–’‘”‘˜‘Ǥ *‡Ž‹Œ•— –‡‘”‹Œ— ā‹˜‘–ƒ ’‘«‡–‘ ͳͻǤ ˜‡ƒ ‘ƒ«‘ •— ‹œ‡li Matijas Šlajden (Matthias Schleiden) i Teodor Švan (Theodor Schwann). Šlajden je radio prvenstveno na biljnim tkivima; zastu’ƒ‘Œ‡ ‡–”ƒŽ‹œƒ«ƒŒ–ƒ‡”ŽŒ‡ȂŒ‡†”ƒȂ——–ƒ”©‡Ž‹Œ‡Ǥe˜ƒ•‡ •‘ ‡–”‹•ƒ‘ƒā‹˜‘–‹Œ•‘–‹˜‘ǡ—‘‡Œ‡–‡ā‡˜‹†‡–‹©‡Ž‹Œ‡Ǥ˜‡Œ‡†‘Œ‡’”‹‡–‹‘†ƒ•—ā‹˜‘–‹Œ‡•Ž‹«‡„‹ŽŒƒƒ’‘•˜‘Œ‘Œ©‡Ž‹Œ•‘Œ •–”—–—”‹Ǥe˜ƒŒ‡œƒŽŒ—«‹‘†ƒ©‡Ž‹Œ‡‹Ž‹•‡”‡–‹©‡Ž‹Œƒ•ƒ«‹Œƒ˜ƒŒ— ‡Ž‘—’ƒ–‡Žƒā‹˜‘–‹Œƒ‹„‹ŽŒƒƒǡ‹†ƒ•—ƒ‡‹ƒ«‹©‡Ž‹Œ‡‹†‹˜‹†—ƒŽ‡Œ‡†‹‹ ‡•ƒ•‘’•–˜‡‹ā‹˜‘–‘ǤŒ‡ƒ’‹•ƒ‘†ƒ•‡Ƿ‘†‰‘˜‘”‹ ƒ’‹–ƒŒƒˆ—†ƒ‡–ƒŽ‡‘©‹‘”‰ƒ‹œ‘˜ƒ‹Š–‡ŽƒƒŽƒœ‹—‘„”ƒœŽƒ‰ƒŒ—’‹–ƒŒƒ‘’‘Œ‡†‹ƒ«‹©‡Ž‹ŒƒƒdzǤƒ‘斑Œ‡eŽƒŒ†‡†‘Ǧ dao: „Prema tome, prvenstveno pitanje je: kakvo je poreklo ovog ‡‘„‹«‘‰ǡƒŽ‘‰‘”‰ƒ‹œƒǡ©‡Ž‹Œ‡ǫdz.  ‡¯—˜”‡‡—ǡ ©‡Ž‹Œ•ƒ ”ƒ —–‹Œƒ ’‘•–‡’‡‘ Œ‡ ‘–˜ƒ”ƒƒǤ

(21) •–”ƒā‹˜ƒ«‹©‡Ž‹Œ‡‹•‘”‹•–‹Ž‹•—‹”‘•‘’†‘Œ‡‰‘˜‹Š‰”ƒ‹ ƒǡ‘Œ‡ •—’‘•–ƒ˜ŽŒ‡‡–ƒŽƒ•‘†—ā‹‘•˜‡–Ž‘•–‹Ǥ

(22) œϐ‹œ‹«‹Š”ƒœŽ‘‰ƒ‹”‘•‘’‡”ƒœƒœƒŒ‡†˜‡–ƒ«‡‡¯—•‘„‘—†ƒŽŒ‡‡‘–’”‹Ž‹‡’‘Ž‘˜‹—–ƒŽƒ•‡†—ā‹‡•˜‡–Ž‘•–‹‘Œƒ‹Š‘•˜‡–ŽŒƒ˜ƒǤ‘æ–‘Œ‡–ƒŽƒ•ƒ †—ā‹ƒ˜‹†ŽŒ‹˜‡•˜‡–Ž‘•–‹’”‹„Ž‹ā‘†‡•‡–‹†‡‘’”‡«‹ƒ„ƒ–‡”‹Œ•‡ ©‡Ž‹Œ‡ǡ‘‰‹ƒŽ‹ǡœƒ«ƒŒ‹†‡–ƒŽŒ‹©‡Ž‹Œ•‡•–”—–—”‡Œ‡†‘•–ƒ˜‘ •‡‡‘‰—˜‹†‡–‹•˜‡–Ž‘•‹‹”‘•‘’‘Ǥ”ƒ—–‹Œƒ©‡Ž‹Œ‡‹Œ‡ se mogla otvoriti bez daljih tehnoloških poboljšanja. ”ƒŒ‡†‡˜‡–ƒ‡•–‘‰˜‡ƒǡ’”‹„”œ‘ƒ’”‡–—ϐ‹œ‹‡ǡ‘•‘ ȋ Ǥ ǤŠ‘•‘ȌŒ‡‘–”‹‘‡Ž‡–”‘Ǣ‘–”‹©‡‡Ž‡–”‘•‘‰‹”‘•‘’ƒ —•Ž‡†‹Ž‘ Œ‡ ‡‘Ž‹‘ †‡ ‡‹Œƒ ƒ•‹Œ‡Ǥ ‘æ–‘ Œ‡ –ƒŽƒ•ƒ †—ā‹ƒ ‡Ž‡–”‘ƒ ƒŒƒ ‘† –ƒŽƒ•‡ †—ā‹‡ ˜‹†ŽŒ‹˜‡ •˜‡–Ž‘•–‹ǡ †ƒŽ‡‘ ƒǦ Œ‹ †‡–ƒŽŒ‹ •‡ ‘‰— ”ƒœŽ—«‹–‹ ƒ‘ •‡ Ƿ‘•˜‡–Ž‡dz ‡Ž‡–”‘‹ƒǤ Ž‡–”‘•ƒ‹”‘•‘’‹Œƒ•ƒ†”ā‹‹œ’”ƒ–‹«‹Š’‘–‡æ‘©ƒǡ‘†‘Œ‹ŠŒ‡ Œ‡†ƒ Ǧ •Ž‘‘•– ‡Ž‡–”‘•‘‰ •‘’ƒ †ƒ •’”ā‹ —œ‘”ƒǤ ‡¯—–‹ǡ ’”‘ƒ¯‡‹•—ƒ«‹‹†ƒ•‡‘˜‹’”‘„Ž‡‹œƒ‘„‹¯—ǡ‹ƒ‘”—‰‘‰ svetskog rata elektronski mikroskop je dobio veliku ulogu. Ot”‹˜‡‡•—‘˜‡•—„©‡Ž‹Œ•‡ •–”—–—”‡ǣ—Œ‡†”—•—˜‹¯‡‹‘–˜‘”‹ǡƒ ‘‘‹–‘Š‘†”‹Œƒȋ©‡Ž‹Œ•‹Š‡Ž‡–”ƒƒȌ”‡‰‹•–”‘˜ƒ‡•—†˜‘•–”—‡ ‡„”ƒ‡Ǥ

(23) •–ƒ©‡Ž‹Œƒ‘ŒƒŒ‡‹œ‰Ž‡†ƒŽƒ–ƒ‘Œ‡†‘•–ƒ˜‘’‘†•˜‡Ǧ –Ž‘•‹‹”‘•‘’‘ǡ•ƒ†ƒŒ‡‹œ‰Ž‡†ƒŽƒ˜‡‘ƒ†”—‰ƒ«‹Œ‡Ǥ

(24) •–‘†‹˜ŽŒ‡Œ‡ ’”˜‹Š ‹•–”ƒā‹˜ƒ«ƒ •˜‡–Ž‘•‹ ‹”‘•‘’‘ǡ ’‘•ƒ–”ƒŒ—©‹ †‡–ƒŽŒ‡‰”ƒ¯‡‹•‡ƒ–ƒǡ’‘‘˜‘•—‘•‡–‹Ž‹ƒ—«‹ ‹ʹͲǤ˜‡ƒƒ†ƒ•— ˜‹†‡Ž‹•Ž‘ā‡‘•–©‡Ž‹Œ‡Ǥ. eŽƒŒ†‡‹e˜ƒ”ƒ†‹Ž‹•—‘†’‘«‡–ƒ†‘•”‡†‹‡ͳͻǤ˜‡ƒȂ—˜”‡‡ Darvinovih putovanja i njegovog Postanka vrsta. Za Darvina je,. ƒ‘˜‘‹˜‘—‘–”‹©ƒ„‹‘Ž‘œ‹•—’”‹•–—’‹Ž‹ ”‘Œ—–‹Œ‹ƒŒ˜‡©‘Œ od svih. Pitanje ƒ‘ ā‹˜‘– ˆ— ‹‘‹æ‡ nije bilo ono na koje su Darvin ili njegovi savremenici mogli da odgovore. Znali su da su. 19. 20.

(25) ϭ͘>ŝůŝƉƵƚĂŶƐŬĂďŝŽůŽŐŝũĂ. ĂƌǀŝŶŽǀĂĐƌŶĂŬƵƟũĂ. ‘«‹œƒ‰Ž‡†ƒŒ‡ȂƒŽ‹ƒ‘ǡ–ƒ«‘ǡ˜‹†‡ǫƒ‘•‡”˜œ‰”—惘ƒǫƒ‘ •‡–‡Ž‘„‘”‹’”‘–‹˜„‘Ž‡•–‹ǫŽ‘ā‡‡•–”—–—”‡‘–”‹˜‡‡‡Ž‡–”‘•kim mikroskopom sastoje se i same od manjih komponenata. Koje su to komponente? Kako izgledaju? Kako funkcionišu? Odgovori na ta pitanja vode nas van domena biologije, u oblast hemije. ƒ‘¯‡ƒ•˜‘†‡ƒœƒ†—ͳͻǤ˜‡Ǥ. •–”—–—”‡Ǥ„‘‰–‘‰ƒŒ‡„‹Žƒ‡‘’Š‘†ƒ‘˜ƒ–‡Š‹ƒœƒ’”‘—«ƒ˜ƒŒ‡ •–”—–—”‡„‡Žƒ«‡˜‹ƒǤ. ,›Ã®¹ƒĀ®òÊムƒ‘斑Œ‡ƒ’”˜‹’‘‰Ž‡†—‘«ŽŒ‹˜‘ǡā‹˜‹‘”‰ƒ‹œ‹•‡”ƒœŽ‹—Œ— ‘†‡ā‹˜‹Š•–˜ƒ”‹Ǥ‘ƒæƒŒ—•‡†”—‰ƒ«‹Œ‡ǤƒœŽ‹—Œ—•‡‹’”‹†‘†‹”—ǣ ‘āƒ‹†Žƒƒ•‡Žƒ‘‘‰—”ƒœŽ‹‘˜ƒ–‹‘†•–‡‡‹’‡•ƒǤ‡©‹ƒŽŒ—†‹ Œ‡ †‘ ͳͻǤ ˜‡ƒ •ƒ•˜‹ ’”‹”‘†‘ ‹•Ž‹Žƒ †ƒ •— ā‹˜‹ ‘”‰ƒ‹œ‹ ƒ«‹Œ‡‹ ‘† ’‘•‡„‡ ˜”•–‡ ƒ–‡”‹ŒƒŽƒǡ ”ƒœŽ‹«‹–‘‰ ‘† ƒ–‡”‹ŒƒŽƒ ‘Œ‹‹œ‰”ƒ¯—Œ‡‡ā‹˜‡’”‡†‡–‡Ǥ‡¯—–‹ǡ ”‹†”‹Š‡Ž‡”ȋ ”‹‡†”‹ Š Wöhler) je 1828. godine zagrejao amonijum-cijanat i bio zapanjen kad se formirala urea, biološki otpadni proizvod. Sinteza uree ‘†‡ā‹˜‘‰ƒ–‡”‹ŒƒŽƒ”ƒœ‘”‹ŽƒŒ‡Žƒ‘”ƒœŽ‹‘˜ƒŒ‡ā‹˜‘‰‹‡ā‹˜‘‰ǡ ‹‡‘”‰ƒ•‹Š‡‹«ƒ” —•–—•ˆ‘‹„‹‰ȋ —•–—•˜‘‹‡„‹‰Ȍ–ƒ†ƒŒ‡ ’‘«‡‘†ƒ’”‘—«ƒ˜ƒŠ‡‹Œ—ā‹˜‘–ƒȋ‹Ž‹„‹‘Š‡‹Œ—ȌǤ‹„‹‰Œ‡’‘ƒœƒ‘ †ƒ•‡–‡Ž‡•ƒ–‘’Ž‘–ƒā‹˜‘–‹Œƒ’”‘‹œ˜‘†‹•ƒ‰‘”‡˜ƒŒ‡Š”ƒ‡Ǣ‡ ’”‡†•–ƒ˜ŽŒƒŒ‡†‘•–ƒ˜‘•˜‘Œ•–˜‡—‘†Ž‹—ā‹˜‘–ƒǤƒ‘•‘˜—‘˜‘‰ •˜‘‰—•’‡Šƒˆ‘”—Ž‹•ƒ‘Œ‡‹†‡Œ—‡–ƒ„‘Ž‹œƒǡ‘Œ‹–‡Ž‘‹œ‰”ƒ¯—Œ‡ ‹ ”ƒœŽƒā‡ •—’•–ƒ ‡ ”‘œ Š‡‹Œ•‡ ’”‘ ‡•‡Ǥ ”‡•– ‘’Ǧ‡ŒŽ‡” (Ernst Hoppe-Seyler) kristalizovao je crveni materijal iz krvi (hemoglobin) i pokazao da se vezuje za kiseonik kako bi ga pronosio telom. Emil Fišer (Fischer) prikazao je veliku klasu supsta ‹Ǧ’”‘–‡‹‡ȋ„‡Žƒ«‡˜‹‡Ȍǡ•ƒ•–ƒ˜ŽŒ‡‡‘†•ƒ‘†˜ƒ†‡•‡––‹’‘˜ƒ gradivnih blokova (zvanih aminokiseline) spojenih u lance. Kako proteini izgledaju? Iako je Fišer pokazao da su sastavljene od aminokiselina, detalji njihovog izgleda bili su nepoznati. NjiŠ‘˜ƒ˜‡Ž‹«‹ƒ‹ŠŒ‡’‘•–ƒ˜‹Žƒ‹•’‘††‘•‡‰ƒ«ƒ‹‡Ž‡–”‘•‘‰‹kroskopa, ali je ipak postajalo jasno da su proteini bili osnovne ƒæ‹‡ā‹˜‘–ƒǡƒ–ƒŽ‹œ‹”ƒŒ—©‹Š‡‹Œ•‡’”‘ ‡•‡‹‹œ‰”ƒ¯—Œ—©‹©‡Ž‹Œ•‡ 21. ’”˜‘Œ’‘Ž‘˜‹‹ʹͲǤ˜‡ƒ‘”‹æ©‡ƒŒ‡”‹•–ƒŽ‘‰”ƒϐ‹Œƒ—œ’‘‘© Ǧœ”ƒƒ œƒ ‘†”‡¯‹˜ƒŒ‡ •–”—–—”‡ ƒŽ‹Š ‘Ž‡—ŽƒǤ ”‹•–ƒŽ‘‰”ƒǦ ϐ‹Œƒ—ŽŒ—«—Œ‡—•‡”ƒ˜ƒŒ‡•‘’ƒǦœ”ƒƒƒ”‹•–ƒŽ‹Ž‹Š‡‹ƒŽ‹Œ—Ǣ zraci se rasipaju procesom zvanim difrakcija. Ako se fotografski ϐ‹Ž ’‘•–ƒ˜‹ ‹œƒ ”‹•–ƒŽƒǡ ‘†ƒ •‡ ’”‡Ž‘ŽŒ‡‹ Ǧœ”ƒ ‹ ‘‰— ”‡‰‹Ǧ •–”‘˜ƒ–‹ ’”‡‰Ž‡†ƒŒ‡ ‹œŽ‘ā‡‘‰ ϐ‹ŽƒǤ „”ƒœƒ  †‹ˆ”ƒ ‹Œ‡ ‘ā‡ǡ ƒ‘ ’”‹‡‡ ƒ’‘”‡ ƒ–‡ƒ–‹‡ǡ —ƒœƒ–‹ ƒ ’‘Ž‘āƒŒ svakog atoma u molekulu. Usmeravanje snopova X-zraka na protein, pri ”‹•–ƒŽ‘‰”ƒϐ‹Œ‹„‹’‘ƒœƒŽ‘Œ‡‰‘˜—•–”—–—”—ǡƒŽ‹Œ‡’‘•–‘Œƒ‘˜‡Ž‹‹ ’”‘„Ž‡ǣ 斑 Œ‡ ˜‹æ‡ ƒ–‘ƒ — ‘Ž‡—Ž—ǡ –‘ Œ‡ –‡āƒ ƒ–‡ƒ–‹ƒǡ ‹ —‘’æ–‡–‡ā‹œƒ†ƒ–ƒ ”‹•–ƒŽ‹œƒ ‹Œ‡ Š‡‹ƒŽ‹Œ‡Ǥ ‘æ–‘ ’”‘–‡‹‹ ‹ƒŒ—ƒ†‡•‡–‹‡’—–ƒ˜‹æ‡ƒ–‘ƒ‘†‘Ž‡—Žƒ‘Œ‹•‡‘„‹«‘‹•’‹–—Œ— ”‹•–ƒŽ‘‰”ƒϐ‹Œ‘ǡ–‘«‹‹’”‘„Ž‡ƒ†‡•‡–‹‡’—–ƒ–‡ā‹ǤŽ‹ǡ‡‹ ljudi imaju na desetine puta više istrajnosti od nas ostalih. ƒ‘†‡ ‡‹Œƒ”ƒ†ƒǡāǤǤ‡†”—ȋ ǤǤ‡†”‡™ȌŒ‡ͳͻͷͺǤ‰‘†‹‡‘†”‡†‹‘•–”—–—”—’”‘–‡‹ƒ‹‘‰Ž‘„‹ƒ‘”‹•–‡©‹”‹•–ƒŽ‘‰”ƒǦ ϐ‹Œ—Ǣ‘ƒ«‘ǡ–‡Š‹ƒŒ‡’‘ƒœƒŽƒ†‡–ƒŽŒ—•–”—–—”—Œ‡†‡‘†‘•‘˜‹Š‘’‘‡ƒ–ƒā‹˜‘–ƒǤ

(26) 斃•‡˜‹†‡Ž‘ǫ‘‘˜‘ǡŒ‘æ•Ž‘ā‡‘•–‹Ǥ ”‡—–˜”¯‹˜ƒŒƒ•–”—–—”‡‹‘‰Ž‘„‹ƒǡ‘«‡‹˜ƒŽ‘•‡†ƒ•—’”‘–‡‹‹ Œ‡†‘•–ƒ˜‡‹’”ƒ˜‹Ž‡•–”—–—”‡ǡƒ‘”‹•–ƒŽ‹•‘Ž‹Ǥ‡¯—–‹ǡ—‘«‹˜æ‹ ‹œ—˜‹Œƒ—ǡ•Ž‘ā‡—•–”—–—”—‹‘‰Ž‘„‹ƒƒŽ‹ƒ ”‡˜‘ǡƒ•‡”—  ȋƒš‡”—–œȌŒ‡—œ†ƒŠ—‘ǣǷƒŽ‹Œ‡’‘–”ƒ‰ƒœƒ‘ƒ«‘‹•–‹‘ œƒ‹•–ƒ‘–”‹Žƒ–ƒ‘‰”‘œƒ‘„Œ‡ƒ–ƒŽ‹ƒ—–”‘„—ǫdz‹‘Š‡‹«ƒ”‹ •—‘†–ƒ†ƒ—œƒ’”‡†‘˜ƒŽ‹——˜ƒāƒ˜ƒŒ—•Ž‘ā‡‘•–‹•–”—–—”‡’”‘–‡‹ƒǤ•ƒ˜”惘ƒŒƒ‘’Œ—–‡”ƒ‹†”—‰‹Š‹•–”—‡ƒ–ƒ†ƒƒ•«‹‡ ”‹•–ƒŽ‘‰”ƒϐ‹Œ— †ƒŽ‡‘ Žƒæ‘ ‡‰‘ 斑 Œ‡ „‹Žƒ œƒ ‡†”—ƒǡ ‹ƒ‘ ‹ †ƒŽŒ‡œƒŠ–‡˜ƒœƒ«ƒŒƒƒ’‘”Ǥ ƒŠ˜ƒŽŒ—Œ—©‹‡†”—‘˜‘”ƒ†—ƒ’”‘–‡‹‹ƒ‹ȋƒŒ«—˜‡‹Œ‡Ȍ ”ƒ†—‘–•‘ƒ‹”‹ƒƒǡ„‹‘Š‡‹«ƒ”‹•—’”˜‹’—–œƒ‹•–ƒ—’‘Ǧ œƒŽ‹‘„Ž‹‡‘Ž‡—Žƒƒ‘Œ‹ƒ•—”ƒ†‹Ž‹Ǥ‘ā‡•‡”‡©‹†ƒŒ‡‘˜‘ „‹‘ ’‘«‡–ƒ •ƒ˜”‡‡‡ „‹‘Š‡‹Œ‡ǡ ‘Œƒ Œ‡ ‘† –ƒ†ƒ ˜”–‘‰Žƒ˜‘ 22.

(27) ϭ͘>ŝůŝƉƵƚĂŶƐŬĂďŝŽůŽŐŝũĂ. ĂƌǀŝŶŽǀĂĐƌŶĂŬƵƟũĂ. ”‡—Žƒƒ’”‡†Ǥƒ’”‡†ƒ—ϐ‹œ‹ ‹‹Š‡‹Œ‹•‡–ƒ‘¯‡’”‡Ž‹‘‹•ƒā‘ ’‘†•–ƒƒ‘‹•–”ƒā‹˜ƒŒ‡ā‹˜‘–ƒǤ. ‹†”—‰‹Š‘Ž‡—Žƒ†‘˜‘ŽŒ‘‘„ŒƒæŒƒ˜ƒ‘•‘˜—ā‹˜‘–ƒǤ†”‹•–‘–‡la do savremene biohemije, jedan po jedan sloj uklanjan je dok se ©‡Ž‹ŒƒȂƒ”˜‹‘˜ƒ ”ƒ—–‹ŒƒȂ‹Œ‡‘–˜‘”‹ŽƒǤ.

(28) ƒ‘ǡ–‡‘”‹Œ•‹ǡ”‹•–ƒŽ‘‰”ƒϐ‹Œƒ—œ’‘‘©Ǧœ”ƒƒ‘ā‡†ƒ‘†”‡†‹ •–”—–—”— •˜‹Š ‘Ž‡—Žƒ ā‹˜‹Š ‘”‰ƒ‹œƒƒǡ ’”ƒ–‹«‹ ’”‘Ǧ „Ž‡‹ ‘‰”ƒ‹«ƒ˜ƒŒ— Œ‡— —’‘–”‡„— ƒ ”‡Žƒ–‹˜‘ ƒŒ‹ „”‘Œ „‡Žƒ«‡˜‹ƒ ‹ —Ž‡‹•‹Š ‹•‡Ž‹ƒǤ

(29) ’ƒǡ ˜”–‘‰Žƒ˜‘ „”œ‹‘ •‡ —˜‘†‡ ‘˜‡ –‡Š‹‡ ƒ‘ „‹ †‘’—‹Ž‡ ‹ —’‘–’—‹Ž‡ ”‹•–ƒŽ‘‰”ƒϐ‹Œ—Ǥ ‡†ƒœƒ«ƒŒƒ–‡Š‹ƒœƒ—–˜”¯‹˜ƒŒ‡•–”—–—”‡ƒœ‹˜ƒ•‡nuklearna magnetna rezonanca ȋȌǤ œ  ‘Ž‡—Ž ‘ā‡ †ƒ •‡’”‘—«ƒ˜ƒ†‘Œ‡—”ƒ•–˜‘”—Ȃ‡‘”ƒ†ƒ•‡’”‡–Š‘†‘”‹•–ƒǦ Ž‹œ—Œ‡ǡ斑Œ‡ƒ’‘”ƒ’”‘ ‡•Ǥƒ‘‹”‹•–ƒŽ‘‰”ƒϐ‹Œƒǡ‘ā‡†ƒ ‘†”‡†‹’”‡ ‹œ—•–”—–—”— „‡Žƒ«‡˜‹ƒ‹—Ž‡‹•‹Š ‹•‡Ž‹ƒǡƒŽ‹ ƒ‘ ‹ ”‹•–ƒŽ‘‰”ƒϐ‹Œƒǡ  Œ‡ ‘‰”ƒ‹«‡ƒ •ƒ‘ ƒ †‡‘ ’‘œƒ–‹Š „‡Žƒ«‡˜‹ƒǤ ‡¯—–‹ǡ  ‹ ”‹•–ƒŽ‘‰”ƒϐ‹Œƒ œƒŒ‡†‘ •— „‹Ž‡ — •–ƒŒ—†ƒ—–˜”†‡•–”—–—”‡„”‘Œƒ„‡Žƒ«‡˜‹ƒ†‘˜‘ŽŒ‘‰†ƒ’”—ā‹ ƒ—«‹ ‹ƒ†‡–ƒŽŒ‘”ƒœ—‡˜ƒŒ‡Œ‹Š‘˜‘‰‹œ‰Ž‡†ƒǤ ƒ†ƒŒ‡‡˜‡Š—‹”‘•‘’‘˜‹†‡‘•‹©—搗‰”‹Œ—ƒƒŽ‘Œ „—˜‹ǡ–‘Œ‡ƒ†ƒŠ—Ž‘ā‘ƒ–ƒƒ˜‹ˆ–ƒȋ ‘ƒ–Šƒ™‹ˆ–Ȍ†ƒƒ’‹æ‡ 惎Œ‹˜—’‡•‹ —ǡ’”‡†˜‹¯ƒŒ—©‹„‡•”ƒŒƒ•Ž‡†•˜‡ƒŒ‹Š‹ƒŒ‹Š „buva”: WƌŝƌŽĚŶũĂĐŝǀŝĚĞͲũĞĚŶĂŵĂůĂďƵǀĂ͘ ůũŽƓŵĂŶũĞďƵǀĞŶĂďƵǀŝƐĞŚƌĂŶĞ͖ ŽǀĞŐƌŝnjƵŶĞŬĞŽĚŶũŝŚŵĂŶũĞďƵǀĞ͕ i tako u beskraj. Svift je pogrešio; sled se ne nastavlja zauvek. Krajem 20. veka ‡˜‡”‘˜ƒ–‘ •— —œƒ’”‡†‘˜ƒŽƒ ‹•–”ƒā‹˜ƒŒƒ ā‹˜‘–ƒǡ ‹ ”ƒŒ Œ‡ ˜‡”‘˜ƒ–‘ƒ˜‹†‹—Ǥ‘•Ž‡†Œƒ’”‡‘•–ƒŽƒ ”ƒ—–‹Œƒ„‹ŽƒŒ‡©‡Ž‹Œƒǡ‘–˜‘Ǧ ”‡ƒ †ƒ „‹ ‘–”‹Žƒ ‘Ž‡—Ž‡ǡ –‡‡ŽŒ ’”‹”‘†‡Ǥ —„ŽŒ‡ ‡ ‘ā‡‘Ǥ e–ƒ˜‹æ‡ǡ ”ƒ† ˜‡© ‹œ˜”懐 ƒ ‡œ‹‹ƒǡ †”—‰‹ ’”‘–‡‹‹ƒǡ ‹ —Ǧ kleinskim kiselinama rasvetlio je principe koji deluju na os‘˜‘ ‹˜‘— ā‹˜‘–ƒǤ ‘‰‹ †‡–ƒŽŒ‹ ‘•–ƒŒ— †ƒ •‡ ’‘’—‡ǡ ‹ ‡ƒ ‹œ‡ƒ¯‡Œƒ‡•—Œ‹˜‘«‡ƒŒ—ǤŽ‹ǡœƒ”ƒœŽ‹—‘†”ƒ‹Œ‹Šƒ—«‹ƒǡ ‘Œ‹•—‰Ž‡†ƒŽ‹ƒ”‹„—‹Ž‹•” ‡‹Ž‹©‡Ž‹Œ—ǡ‹’‹–ƒŽ‹•‡斃Œ‡–‘‹斃‹Š ’‘”‡©‡ǡ•ƒ˜”‡‡‹ƒ—«‹ ‹•—œƒ†‘˜‘ŽŒ‹斑†‡Ž‘˜ƒŒ‡’”‘–‡‹ƒ 23. Dƒ½®ݻʻÊò®͕ò›½®»®ݻʻÊò® Zamislite u svom dvorištu jedan metar širok jarak, koji se ’”‘–‡ā‡†‘Š‘”‹œ‘–ƒ—‘„ƒ•‡”ƒ‹”ƒœ†˜ƒŒƒ˜ƒæ’‘•‡†‘†’‘•‡†ƒ vašeg komšije. Ako jednog dana sretnete komšiju u svom dvorištu i upitate kako se tu našao, nemate razloga da sumnjate u odgovor: Ƿ”‡•‘«‹‘•ƒŒƒ”ƒǤdz‘„‹Œƒ”ƒ„‹‘拔‘ʹ‡–”ƒǡƒ‘†ƒ‘‹•–‹ odgovor, bili biste zadivljeni njegovim atletskim sposobnostima. ƒŒ‡Œƒ”ƒ拔‘ͷ‡–ƒ”ƒǡ‘ā†ƒ„‹•–‡’‘•–ƒŽ‹•—Œ‹«ƒ˜‹‹œƒ‘Ž‹Ž‹‰ƒ†ƒ’‘‘˜‘•‘«‹†‘‰Ž‡†ƒ–‡Ǣƒ‘„‹‘†„‹‘ǡāƒŽ‡©‹•‡ƒ‹•–‡‰—–œ‰Ž‘„ǡœƒ†”āƒŽ‹„‹•–‡•—Œ‡ǡƒŽ‹‡„‹•–‡„‹Ž‹•‹‰—”‹†ƒŽ‹Žƒā‡Ǥ ‡¯—–‹ǡ ƒ‘ „‹ ǷŒƒ”ƒdz — •–˜ƒ”‹ „‹‘ ƒŒ‘ 拔‘ ͵Ͳ ‡–ƒ”ƒǡ ‡ „‹•–‡‹œƒ–”‡—–ƒ”ƒœ‹æŽŒƒŽ‹‘•‡Ž‘Œ–˜”†Œ‹†ƒ‰ƒŒ‡’”‡•‘«‹‘Ǥ Ž‹ǡ’”‡–’‘•–ƒ˜‹–‡†ƒ˜ƒæ‘æƒȂ—†ƒ”«‘˜‡Ȃ’”‡ ‹œ‹Œ‡‘’‹æ‡ •˜‘Œ—–˜”†Œ—Ǥ‹Œ‡’”‡æƒ‘—Œ‡†‘•‘—Ǥ‡•–‘–‘‰ƒǡƒ‘ƒā‡ǡ —ƒŒ‘—•‡ƒŽƒœ‹Ž‘‹œ•–”‹Š„”†ƒǡ«‹Œ‹˜”Š‘˜‹‹•—˜‹æ‡‘†͵‡tra udaljeni jedni od drugih; on je skakao sa jednog uzanog brda ƒ†”—‰‘ƒ‘„‹•–‹‰ƒ‘†‘˜ƒæ‡•–”ƒ‡Ǥ Ž‡†ƒŒ—©‹—ƒŒ‘ǡƒā‡–‡ mu da ne vidite nikakva brda, samo širok ponor koji razdvaja vaša †˜‘”‹æ–ƒǤ•‡•Žƒā‡ǡƒŽ‹‘„ŒƒæŒƒ˜ƒ†ƒ•——„‹Ž‡’‘–”‡„‡‰‘†‹‡ i godine kako bi stigao. Tokom tog vremena brda su se povremeno izdizala u ponoru, i on je napredovao kako su ona izbijala. Nakon 斑„‹ƒ’—•–‹‘„”†‘‘‘„‹‘„‹«‘’”‹Ž‹«‘„”œ‘‡”‘†‹”ƒŽ‘‹”ƒ•’ƒŽ‘ •‡’”‘’ƒ˜æ‹—ƒŒ‘Ǥ‡‘ƒ•—Œ‹˜‘ǡƒŽ‹„‡œŽƒ‘‰ƒ«‹ƒ†ƒ‰ƒ pobijete, temu razgovora menjate na fudbal. ˜ƒ ”ƒ–ƒ ’”‹«ƒ •ƒ†”ā‹ ‡‘Ž‹‘ Ž‡ ‹ŒƒǤ ”˜‘ǡ ”‡« skok se ‘ā‡’‘—†‹–‹ƒ‘‘„ŒƒæŒ‡Œ‡ƒ‘Œ‡‡‘’”‡æƒ‘’”‡’”‡—ǡƒŽ‹ ‘„ŒƒæŒ‡Œ‡ ‘ā‡ †ƒ ˜ƒ”‹”ƒ ‘† ’‘–’—‘ —„‡†ŽŒ‹˜‘‰ †‘ ’‘–’—‘ ‡‘†‰‘˜ƒ”ƒŒ—©‡‰—œƒ˜‹•‘•–‹‘††‡–ƒŽŒƒȋƒ‘ƒ’”‹‡”‘Ž‹‘Œ‡ ’”‡’”‡ƒ 拔‘ƒȌǤ ”—‰‘ǡ †—‰ƒ ’—–‘˜ƒŒƒ •‡ ‘‰— —«‹‹–‹ †ƒŽ‡‘ 24.

(30) ϭ͘>ŝůŝƉƵƚĂŶƐŬĂďŝŽůŽŐŝũĂ. ĂƌǀŝŶŽǀĂĐƌŶĂŬƵƟũĂ. verovatnijim ako se objasne kao niz manjih skokova, a ne kao je†ƒ˜‡Ž‹‹•‘Ǥ

(31) –”‡©‡ǡ—‘†•—•–˜—†‘ƒœƒ–ƒ˜‹ŠƒŒ‹Š•‘‘˜ƒǡ veoma je teško dokazati da li je neko u pravu ili greši ako tvrdi da su potpore za prelazak postojale u prošlosti, ali su nestale.. o brdima koja nestaju, mogu li da postoje neuhvatljivi i slabo †‡ϐ‹‹•ƒ‹ƒŽ‹‘”ƒ ‹„‹Ž‘Œ‡–‡æ‘’”‘ ‡‹–‹ǤǤǤ„ƒ”†‘•ƒ†ƒǤ. Naravno, alegorija skokova preko uskih jaraka nasuprot kanjoƒ‘ā‡•‡’”‹‡‹–‹ƒ‡˜‘Ž— ‹Œ—Ǥ‡«evolucija je prizvana da objasni sitne promene u organizmima kao i one ogromne. Njima se «‡•–‘†ƒŒ—”ƒœŽ‹«‹–ƒ‹‡ƒǣ‰”—„‘‰‘˜‘”‡©‹ǡmikroevolucija opisuje promene koje se mogu izvršiti u jednom ili nekoliko malih koraka, dok makroevolucija opisuje promene koje, izgleda, zahtevaju velike skokove. ƒ”˜‹‘˜’”‡†Ž‘‰†ƒ•‡«ƒ‹”‡Žƒ–‹˜‘ƒŽ‡’”‘‡‡‘‰—Œƒ˜‹–‹—’”‹”‘†‹„‹‘Œ‡˜‡Ž‹‹‹†‡Œ‹ƒ’”‡†ƒǢ‘’ƒāƒŒ‡–ƒ˜‹Š’”‘‡ƒ ’”‡†•–ƒ˜ŽŒƒŽ‘ Œ‡ ˜‡‘ƒ œƒ†‘˜‘ŽŒƒ˜ƒŒ—©— ’‘–˜”†— Œ‡‰‘˜‡ ‹–—‹ ‹Œ‡Ǥ ƒ”˜‹Œ‡˜‹†‡‘•Ž‹«‡ǡƒŽ‹‡‹†‡–‹«‡˜”•–‡œ‡„ƒƒ”ƒœŽ‹«‹–‹‰ƒŽƒ’ƒ‰‘•‹ ‘•–”˜‹ƒ ‹ –‡‘”‡–‹•ƒ‘ †ƒ •— ‘‡ ’‘–‡Ž‡ ‘† œƒŒ‡†‹«‘‰ ’”‡–ƒǤ‡†ƒ˜‘•—‡‹ƒ—«‹ ‹•ƒ”‹•–‘ƒ—‘«‹Ž‹†ƒ•‡’”‘•‡«ƒ ˜‡Ž‹«‹ƒŽŒ—ƒ’‘’—Žƒ ‹Œƒœ‡„ƒ‡ŒƒŽƒ–‘‘’”ƒ©‡Œƒ‘†‡‘Ž‹‘ godina.3 Ranije je pokazano da se broj tamnih nasuprot svetlim le’–‹”‘˜‹ƒ—’‘’—Žƒ ‹Œ‹‡Œƒ‘ƒ‘•‡•”‡†‹ƒ‡ŒƒŽƒ‘†«ƒ¯ƒ˜‡ †‘«‹•–‡ǤŽ‹«‘–‘‡ǡ’–‹ ‡‘Œ‡•—‡˜”‘’•‹†‘•‡ŽŒ‡‹ ‹—‡Ž‹—‡˜‡Ǧ rnu Ameriku razdvojile su se u nekoliko posebnih grupa. Poslednjih †‡ ‡‹Œƒ„‹Ž‘Œ‡‘‰—©‡†‘„‹–‹†‘ƒœ‡œƒ‹”‘‡˜‘Ž— ‹Œ—ƒ‘Ž‡—Žƒ”‘ ‹˜‘—Ǥ ƒ ’”‹‡”ǡ ˜‹”—•‹ ƒ‘ 斑 Œ‡ ‹œƒœ‹˜ƒ« •‹†‡ǡ —–‹”ƒŒ— •˜‘Œ‡‘‘–ƒ«‡ƒ‘„‹ƒ’ƒŽ‹ŽŒ—†•‹‹—‹•‹•–‡Ǥƒ–‘‰‡‡„ƒterije vratile su se kao sojevi otporni na antibiotike. Mogu se navesti i mnogi drugi primeri.. Sa napretkom savremene biohemije sada smo u stanju da sa‰Ž‡†ƒ‘‘•‘˜‹‹˜‘ā‹˜‘–ƒǤƒ†ƒ‘ā‡‘†ƒ’”‘ ‡‹‘‘‰— li navodni mali koraci, neophodni za nastanak velikih evolucionih ’”‘‡ƒǡ‹ƒ†ƒ†ƒ•‡•˜‡†—ƒ†‘˜‘ŽŒ‘ƒŽ‡Ǥ‘˜‘ŒŒ‹œ‹©‡–‡˜‹†‡–‹†ƒ—ƒŒ‘‹ƒ‘Œ‹”ƒœ†˜ƒŒƒŒ—’‘•–‘Œ‡©‡ā‹˜‘–‡ˆ‘”‡‹ƒ ‘†‰‘˜ƒ”ƒŒ—©‹Š ƒŒ‘ƒ ‘Œ‹ ”ƒœ†˜ƒŒƒŒ— „‹‘Ž‘捇 •‹•–‡‡ ƒ ‹Ǧ kroskopskom nivou. Kao i fraktalni obrazac u matematici, gde se motiv ponavlja u sve manjoj i manjoj razmeri, nepremostivi pono”‹•‡Œƒ˜ŽŒƒŒ—«ƒ‹ƒƒŒ•‹–‹Œ‡‹˜‘—ā‹˜‘–ƒǤ. E®þʔ®¹ç Biohemija je rastegla Darvinovu teoriju do krajnjih granica. To Œ‡—«‹Œ‡‘‘–˜ƒ”ƒŒ‡’‘•Ž‡†Œ‡ ”‡—–‹Œ‡ǡ©‡Ž‹Œ‡ǡ‹œ‘Œ‡•‘”ƒœ—‡Ž‹ƒ‘ā‹˜‘–ˆ— ‹‘‹æ‡Ǥƒ’ƒŒ—Œ—©ƒ•Ž‘ā‡‘•–•—„©‡Ž‹Œ•‹Š organskih struktura je ta koja je navela na pitanje: kako je sve –‘ ‘‰Ž‘ †ƒ ‡˜‘Ž—‹”ƒǫ ƒ „‹•‘ ‘•‡–‹Ž‹ –‡ā‹— ’‹–ƒŒƒ Ȃ ‹ †ƒ „‹Ǧ •‘ ‘—•‹Ž‹ 斃 ƒ• «‡ƒ Ȃ ”ƒœ‘–”‹‘ Œ‡†ƒ ’”‹‡” „‹‘Š‡‹ŒǦ skog sistema. Objašnjenje porekla funkcije mora da prati tempo •ƒ˜”‡‡‡ƒ—‡Ǥ‘‰Ž‡†ƒŒ‘ƒ‘Œ‡ƒ—«‘‘„ŒƒæŒ‡Œ‡Œ‡†‡ funkcije, vida, napredovalo od 19. veka, a zatim razmotrimo kako –‘—–‹«‡ƒƒæœƒ†ƒ–ƒ‘„ŒƒæŒ‡ŒƒŒ‡‰‘˜‘‰’‘”‡ŽƒǤ. U malim razmerama, Darvinova teorija je trijumfovala; sada Œ‡‡•’‘”ƒ‘Ž‹‘‹–˜”†Œƒ•’‘”–‹•–‡†ƒ‘ā‡†ƒ’”‡•‘«‹Œƒ”ƒ 拔‘ͳ‡–ƒ”Ǥ‡¯—–‹ǡƒ‹˜‘—ƒ”‘‡˜‘Ž— ‹Œ‡Ȃ˜‡Ž‹‹Š•‘‘va – teorija izaziva sumnju. Mnogi ljudi su sledili Darvina u tvr†Œ‹ †ƒ •‡ ˜‡Ž‹‡ ’”‘‡‡ ‘‰— ”ƒœŽ‘ā‹–‹ ƒ ˜‡”‘˜ƒ–‡ ƒŽ‡ ‘Ǧ ”ƒ‡–‘‘†—‰‹Š˜”‡‡•‹Š’‡”‹‘†ƒǤ‡¯—–‹ǡ—„‡†ŽŒ‹˜‹†‘ƒœ‹—’”‹Ž‘‰–‘•–ƒ˜—‹•—•‡’‘Œƒ˜‹Ž‹Ǥ’‡–ǡƒ‘‹‘æ‹Œ‹—’”‹«—. ͳͻǤ˜‡—ǡƒƒ–‘‹Œƒ‘ƒŒ‡„‹Žƒ’‘œƒ–ƒ†‘†‡–ƒŽŒƒǤƒ—«‹ ‹ •— œƒŽ‹ †ƒ œ‡‹ ƒ ‘ƒ †‡Ž—Œ‡ ƒ‘ œƒ–˜ƒ”ƒ« ƒ‘ „‹ ’”‘’—æ–ƒŽƒ ƒ†‡˜ƒ–— ‘Ž‹«‹— •˜‡–Ž‘•–‹ǡ †ƒ •‡ ‘ā‡ ˜‹†‡–‹ ‹ •ŒƒŒ‘ •— ‡ ‹ ‘©ƒ–ƒƒǤ‘«‹˜‘‘ƒ•—’ŽŒƒ•˜‡–Ž‘•–‹ˆ‘—•‹”ƒŒ‡ƒ”‡āŒƒ«— ƒ‘ „‹ ˆ‘”‹”ƒŽƒ ‘æ–”— •Ž‹—Ǥ ‹æ‹©‹ ‘ƒ — ‘‘‰—©ƒ˜ƒŒ— †ƒ •‡ „”œ‘ ’‘”‡©‡Ǥ ƒœŽ‹«‹–‡ „‘Œ‡ •˜‡–Ž‘•–‹ǡ ”ƒœŽ‹«‹–‹Š –ƒŽƒ•‹Š †—ā‹ƒǡ ’”‘‹œ˜‡Ž‡„‹—–—•Ž‹—ǡƒŽ‹‘«‘•‘«‹˜‘‡Œƒ‰—•–‹—†—ā•˜‘Œ‡ površine kako bi ispravilo hromatsku aberaciju (odstupanje). Ove ’”‡ϐ‹Œ‡‡‡–‘†‡•—œƒ’ƒŒ‹Ž‡•˜ƒ‘‰‘Œ‡„‹‘—’‘œƒ–•ƒŒ‹ƒǤ ƒ—«‹ ‹ͳͻǤ˜‡ƒ•—œƒŽ‹†ƒǡƒ‘„‹‘•‘„‹‡†‘•–ƒŒƒŽƒ„‹Ž‘‘Œƒ‘†. 25. 26.

(32) ĂƌǀŝŶŽǀĂĐƌŶĂŬƵƟũĂ. ϭ͘>ŝůŝƉƵƚĂŶƐŬĂďŝŽůŽŐŝũĂ mnogih sastavnih delova oka, rezultat bi bio ozbiljan gubitak vida ‹Ž‹’‘–’—‘•Ž‡’‹Ž‘Ǥ‹•—œƒŽŒ—«‹Ž‹†ƒ„‹‘‘‘‰Ž‘†ƒˆ— ‹‘‹æ‡ •ƒ‘ƒ‘Œ‡’”ƒ–‹«‘‡–ƒ—–‘Ǥ ,ƒ”Ž• ƒ”˜‹ Œ‡ –ƒ‘¯‡ œƒ‘ œƒ ‘‘Ǥ  Postanku vrsta Darvin se bavio mnogim zamerkama njegovoj teoriji evolucije prirodnim odabiranjem. Raspravljao je o problemu oka u odeljku knjige ‘†‰‘˜ƒ”ƒŒ—©‡ ƒœ˜ƒ‘ Ƿ”‰ƒ‹ ˜‡Ž‹‡ •ƒ˜”懐‘•–‹ ‹ •Ž‘ā‡‘•–‹dzǤ ‘ ƒ”˜‹‘˜‘ ‹æŽŒ‡Œ—ǡ ‡˜‘Ž— ‹Œƒ ‹Œ‡ ‘‰Žƒ †ƒ ‹œ‰”ƒ†‹ •Ž‘ā‡ ‘”‰ƒ—Œ‡†‘‘”ƒ—‹Ž‹—‡‘Ž‹‘‘”ƒƒǢœƒ«ƒŒ‡‘˜‹‡ƒ‘ što je oko zahtevale bi generacije organizama koje bi postepeno i sporo nagomilavale korisne promene. On je shvatio da, ako bi se — Œ‡†‘Œ ‰‡‡”ƒ ‹Œ‹ ‹œ‡ƒ†ƒ ’‘Œƒ˜‹‘ ‘”‰ƒ •Ž‘ā‡ ƒ‘ ‘‘ǡ –‘ „‹ „‹Ž‘”ƒ˜‘«—†—ǤƒŒ‡‰‘˜—āƒŽ‘•–ǡ˜‹†‡Ž‘•‡†ƒŒ‡’‘•–‡’‡”ƒœ˜‘ŒŽŒ—†•‘‰‘ƒ‡‘‰—©ǡŒ‡”•—Œ‡‰‘˜‡‘‰‘„”‘Œ‡’”‡ϐ‹Œ‡‡ ‘†Ž‹‡‡¯—•‘„‘œƒ˜‹•‡Ǥƒ”˜‹Œ‡ǡ†ƒ„‹‡˜‘Ž— ‹Œƒ„‹Žƒ—˜‡”ŽŒ‹˜ƒǡ ‡ƒ‘‘”ƒ‘†ƒ—„‡†‹Œƒ˜‘•–†ƒ•‡•Ž‘ā‡‹‘”‰ƒ‹‘‰—ˆ‘”‹rati procesom korak po korak. Izuzetno je uspeo. Mudro, Darvin nije pokušao da otkrije pravi put koji je evolucija mogla da koristi kako bi proizvela oko. Umesto –‘‰ƒǡ—ƒœƒ‘Œ‡ƒ•ƒ˜”‡‡‡ā‹˜‘–‹Œ‡•ƒ”ƒœŽ‹«‹–‹˜”•–ƒƒ‘«‹Œ— ȋ‘Œ‡˜ƒ”‹”ƒŒ—‘†’”‘•–‹Š†‘•Ž‘ā‡‹ŠȌ‹’”‡†Ž‘ā‹‘†ƒŒ‡‡˜‘Ž— ‹Œƒ ŽŒ—†•‘‰‘ƒ‘‰Žƒ†ƒ—ŽŒ—«—Œ‡•Ž‹«‡‘”‰ƒ‡ƒ‘’”‡Žƒœ‡‘„Ž‹‡ (slika 1-1). ˜‘’ƒ”ƒˆ”ƒœ‡ƒ”˜‹‘˜‘‰ƒ”‰—‡–ƒǣ

(33) ƒ‘ŽŒ—†‹‹ƒŒ—•Ž‘ā‡‡ ‘«‹ –‹’ƒ ƒ‡”‡ǡ ‘‰‡ ā‹˜‘–‹Œ‡ ā‹˜‡ •ƒ ƒŒ‡ •Ž‘ā‡‹ ‘«‹ƒǤ Neki mali organizmi imaju samo jednostavne grupe pigmentnih ©‡Ž‹ŒƒȂ‡˜‹æ‡‘†ƒŽ‡”ŽŒ‡‘•‡–ŽŒ‹˜‡ƒ•˜‡–Ž‘•–Ǥ‡æ‘•‡–ƒŒŒ‡†‘•–ƒ˜ƒ‘”‰ƒ‘ā‡ƒœ˜ƒ–‹«—Ž‘˜‹†ƒǡƒŽ‹”ƒœŽ‹—Œ‡•˜‡–Ž‘•–‘† –ƒ‡ǡ‹–‹‡œƒ†‘˜‘ŽŒƒ˜ƒ’‘–”‡„‡‘˜‹Š„‹©ƒǤ‡ ‡’–‘”•˜‡–Ž‘•–‹‘† ‡‹Š‘”•‹Šœ˜‡œ†ƒ†‘‡Ž‡Œ‡•Ž‘ā‡‹Œ‹ǤŒ‹Š‘˜‘‘‘•‡ƒŽƒœ‹— —Ž‡‰—–‘”‡‰‹‘—Ǥ‘æ–‘œƒ”‹˜ŽŒ‡‘•–—Ž‡‰—©ƒ„Ž‘‹”ƒ•˜‡–Ž‘•– ‹œ‡‹Š’”ƒ˜ƒ ƒǡā‹˜‘–‹Œƒ‘ā‡†ƒ‘•‡–‹‹œ‘‰’”ƒ˜ ƒ†‘Žƒœ‹•˜‡–Ž‘•–Ǥ’‘•‘„‘•–‘ƒ†ƒ‘†”‡¯—Œ‡’”ƒ˜ƒ ’‘„‘ŽŒæƒ˜ƒ•‡ƒ‘œƒ”‹Ǧ ˜ŽŒ‡‘•–’‘•–ƒ‡‹œ”ƒā‡‹ŒƒǡƒŽ‹˜‡©ƒœƒ”‹˜ŽŒ‡‘•––ƒ‘¯‡•ƒŒ—Œ‡ 27. ^½®»ƒϭͲϭ EŝnjŽēŝũƵ͘;>ĞǀŽͿ:ĞĚŶŽƐƚĂǀŶĂŐƌƵƉĂĨŽƚŽƌĞĐĞƉƚŽƌĂ͕ŬĂŬǀĂƐĞŵŽǎĞ ŶĂđŝ ŬŽĚ ŵĞĚƵnjĞ͘ ;ĞƐŶŽͿ <ƵƉĂƐƚŽ ŽŬŽ ŬĂŬǀŽ ƐĞ ŵŽǎĞ ŶĂđŝ ŬŽĚ ŵŽƌƐŬŝŚƉƌŝůĞƉĂŬĂ͘;ŽůĞͿKŬŽƐĂƐŽēŝǀŽŵ͕ŬŽĚŵŽƌƐŬŽŐƉƵǎĂ͘. Preuzeto iz: McGraw-Hill Encyclopedia of Science & Technology͕ϲƚŚĞĚ͕͘ DĐ'ƌĂǁͲ,ŝůů͕EĞǁzŽƌŬ͕ϭϵϴϳ͘. ‘Ž‹«‹—•˜‡–Ž‘•–‹‘Œƒ—Žƒœ‹—‘‘ǡ•ƒŒ—Œ—©‹Œ‡‰‘˜—‘•‡–ŽŒ‹˜‘•–Ǥ •‡–ŽŒ‹˜‘•– •‡ ‘ā‡ ’‘Œƒ«ƒ–‹ ā‡Žƒ–‹‘œ‘ ƒ–‡”‹Œ‘ — 旒ŽŒ‹‹ǡ 斑„‹†‡Ž‘˜ƒŽ‘ƒ‘•‘«‹˜‘Ǣ‡‡•ƒ˜”‡‡‡ā‹˜‘–‹Œ‡‹ƒŒ—‘«‹•ƒ –ƒ˜‹‰”—„‹•‘«‹˜‹ƒǤ‘•–‡’‡ƒ’‘„‘ŽŒæƒŒƒ—•‘«‹˜‹ƒ‘‰Žƒ bi zatim da obezbede sve oštrije slike kako bi zadovoljila zahteve •”‡†‹‡—‘Œ‘Œā‹˜‘–‹Œƒā‹˜‹Ǥ Takvim razmišljanjem Darvin je ubedio veliki broj svojih «‹–ƒŽƒ ƒ†ƒ‡˜‘Ž— ‹‘‹’—–˜‘†‹‘†ƒŒŒ‡†‘•–ƒ˜‹Œ‡”ŽŒ‡‘•‡–ŽŒ‹˜‡ ƒ•˜‡–Ž‘•–†‘’”‡ϐ‹Œ‡‘‰‘ƒǦƒ‡”‡«‘˜‡ƒǤ‡¯—–‹ǡƒ’‹–ƒǦ nje kako se vid javio, nije dat odgovor. Darvin je ubedio veliki deo 28.

(34) ϭ͘>ŝůŝƉƵƚĂŶƐŬĂďŝŽůŽŐŝũĂ. ĂƌǀŝŶŽǀĂĐƌŶĂŬƵƟũĂ. sveta da je savremeno oko postepeno evoluiralo od jednostavnije •–”—–—”‡ǡƒŽ‹‹Œ‡‹’‘—惑†ƒ‘„Œƒ•‹•˜‘Œ—’‘Žƒœ—–ƒ«—Ǧ‹Œ‡ odgovorio na pitanje kako je nastala ta relativno jednostavna mrlja osetljiva na svetlost. Naprotiv, Darvin je odbacio pitanje prvobi–‘‰’‘”‡Žƒ‘ƒǣǷ‡æ‘†ƒƒ••‡–‹«‡ƒ‘‡”˜’‘•–ƒŒ‡‘•‡–ŽŒ‹˜ ƒ•˜‡–Ž‘•–ǡ‹æ–ƒ˜‹æ‡‡‰‘ƒ‘•‡•ƒā‹˜‘–Œƒ˜‹‘Ǥdz4. menja njegovo ponašanje. Sada se, pod imenom metarodopsin II, ’”‘–‡‹ƒ«‹œƒ†”—‰‹’”‘–‡‹œ˜ƒ‹–”ƒ•†— ‹Ǥ”‡‡‰‘斑ƒŽ‡–‹ƒ‡–ƒ”‘†‘’•‹

(35)

(36) ǡ–”ƒ•†— ‹Œ‡«˜”•–‘˜‡œƒœƒƒŽ‹‘Ž‡—Ž zvani GDP. Ali kada transducin reaguje sa metarodopsinom II, GDP se odvaja, a molekul zvan GTP vezuje se za transducin. (GTP je bli•‘•”‘†ƒǡƒŽ‹”‹–‹«‘”ƒœŽ‹«‹–‘† ǦƒǤȌ.

(37) ƒ‘Œ‡‘†Ž‹«ƒ”ƒœŽ‘‰œƒ‘†„ƒ ‹˜ƒŒ‡‘˜‘‰’‹–ƒŒƒǣ‘‘Œ‡„‹Ž‘— potpunosti van domena nauke 19. veka. Na pitanje kako oko radi – –‘Œ‡•–ǡ斃•‡†‡æƒ˜ƒƒ†ƒ•˜‡–Ž‘•‹ˆ‘–‘’‘‰‘†‹”‡āŒƒ«—ȂŒ‡†nostavno se nije moglo odgovoriti u to vreme. U stvari, ni na je†‘’‹–ƒŒ‡‘‡Šƒ‹œ‹ƒ‘Œ‹Ž‡ā‡—‘•‘˜‹ā‹˜‘–ƒ‹Œ‡•‡‘‰Ž‘ ‘†‰‘˜‘”‹–‹Ǥƒ‘‹æ‹©‹ā‹˜‘–‹Œƒ’”‘‹œ˜‘†‡”‡–ƒŒ‡ǫƒ‘•‡˜”æ‹ ˆ‘–‘•‹–‡œƒǫƒ‘•‡‡‡”‰‹Œƒ‹œ˜Žƒ«‹‹œŠ”ƒ‡ǫƒ‘•‡–‡Ž‘„‘”‹•ƒ infekcijama? Niko nije znao.. ^½®»ƒϭͲϮ WƌǀŝŬŽƌĂŬƵƉƌŽĐĞƐƵǀŝĚĂ͘&ŽƚŽŶƐǀĞƚůŽƐƟŝnjĂnjŝǀĂƉƌŽŵĞŶƵŽďůŝŬĂ ŵĂůŽŐ ŽƌŐĂŶƐŬŽŐ ŵŽůĞŬƵůĂ͕ ƌĞƟŶĂůĂ͘ dŽ ŝnjĂnjŝǀĂ ƉƌŽŵĞŶƵ ŽďůŝŬĂ ĚĂůĞŬŽǀĞđĞŐƉƌŽƚĞŝŶĂ͕ƌŽĚŽƉƐŝŶĂ͕njĂŬŽũŝũĞǀĞnjĂŶ͘;ƌƚĞǎƉƌŽƚĞŝͲ ŶĂŶŝũĞƵƌĂnjŵĞƌŝͿ͘. s®—®Ê«›Ã®¹› Za Darvina je vid bio crna kutija, ali nakon nakupljenog napo”‘‰ ”ƒ†ƒ ‘‰‹Š „‹‘Š‡‹«ƒ”ƒǡ •ƒ†ƒ •‡ ’”‹„Ž‹āƒ˜ƒ‘ ‘†‰‘˜‘”‹ƒ ƒ ’‹–ƒŒ‡ ‡Šƒ‹œƒ ˜‹†ƒǤͷ ƒ”‡†‹Š ’‡– ‘†‡ŽŒƒƒ ’”—āƒŒ— „‹‘Š‡‹Œ•— •‹ — ˆ— ‹‘‹•ƒŒƒ ‘ƒǤ ȋƒ’‘‡ƒǣ ˜‹ –‡Š‹«‹ ‘†‡ŽŒ ‹•—‘œƒ«‡‹•ƒᆖƒ’‘«‡–—‹ƒ”ƒŒ—ǤȌ‡‘Œ–‡•‡’Žƒæ‹–‹ ‡‘„‹«‹Š ‹‡ƒ ‘’‘‡ƒ–ƒǤ ‘ •— •ƒ‘ ‘œƒ‡ǡ ‹æ–ƒ ‡ŒƒǦ •‹Œ‡‡‰‘ƒ”„—”ƒ–‘”‹Ž‹†‹ˆ‡”‡ ‹ŒƒŽ‡‘‡‘’‘’”˜‹’—–«‹–ƒ ’”‹”—«‹œƒ‘ŽƒǤ,‹–ƒ‘ ‹‘Œ‹˜‘Ž‡†‡–ƒŽŒ‡‘‰—†ƒ’”‘ƒ¯—˜‹æ‡ ‹ˆ‘”ƒ ‹Œƒ—‘‰‹„‹‘Š‡‹Œ•‹—†ā„‡‹ ‹ƒǢ†”—‰‹„‹‘ā†ƒ ā‡Ž‡Ž‹†ƒ”‡—’‘Žƒ‰ƒ‘ǡ‹Ȁ‹Ž‹‘”‹•–‡•Ž‹‡ͳǦʹ‹ͳǦ͵œƒ‘„ŒƒæŒ‡Œ‡ suštine. ᆖ ƒ†ƒ •˜‡–Ž‘•– ’‘‰‘†‹ ”‡āŒƒ«—ǡ ˆ‘–‘ ‘•–˜ƒ”—Œ‡ ”‡ƒ ‹Œ— •ƒ molekulom zvanim 11-cis-retinal, koji se za nekoliko pikoseku†‹ ’”‡‘„”ƒāƒ˜ƒ — –”ƒ•Ǧ”‡–‹ƒŽǤ ȋ‹‘•‡—†ƒ Œ‡ ˜”‡‡ ‘–’”‹Ž‹‡ ’‘–”‡„‘•˜‡–Ž‘•–‹†ƒ’”‡¯‡’—–Œ‡†ƒ拔‹‹Œ‡†‡ŽŒ—†•‡†Žƒ‡ǤȌ Promena oblika molekula retinala izaziva promenu u obliku proteiƒ”‘†‘’•‹ƒœƒ‘Œ‹Œ‡”‡–‹ƒŽ«˜”•–‘˜‡œƒǤ‡–ƒ‘”ˆ‘œƒ’”‘–‡‹ƒ 29. 30.

(38) ϭ͘>ŝůŝƉƵƚĂŶƐŬĂďŝŽůŽŐŝũĂ. ĂƌǀŝŶŽǀĂĐƌŶĂŬƵƟũĂ. Kompleks GTP-transducin-metarodopsin II vezuje se sada za protein zvani fosfodiesteraza, koji se nalazi na unutrašnjoj mem„”ƒ‹©‡Ž‹Œ‡Ǥƒ†ƒ•‡•’‘Œ‹•ƒ‡–ƒ”‘†‘’•‹‘

(39)

References

Download now ( PDF - 164 Page - 1.33 MB )

Related documents

DeepFool: a simple and accurate method to fool deep neural networks

State-of-the-art deep neural networks have achieved im- pressive results on many image classification tasks. How- ever, these same architectures have been shown to be un- stable

Induction of Immunological tolerance via T regulatory cells

 Furthermore,  superior  efficacy  of  Treg-­‐cell–based  immunotherapy   over  conventional  therapy  should  be  clearly  demonstrated... monocytes  via

Transition to Teaching Ontario College of Teachers Ordre des enseignantes et des enseignants de l'ontario

Those teaching outside Ontario experience much less daily occasional, part-time and multiple school teaching assignments and they report an overall piecework employment rate of

Rhetoric_OpEd- Student

Before you write your own letter in response to Rifkin, look at the two sample letters to the editor written in response to “A Change of Heart about Animals.” Then discuss

UDI. Guide to Label and Marking Compliance. Unique Device Identification. For Medical Device Manufacturers

Complying with the UDI standard means manufacturers (“Labelers”) must assign a UDI- compliant code developed using globally accepted standards to their product, label the products

Toward a Reliable Prediction of Seasonal Forecast Uncertainty: Addressing Model and Initial Condition Uncertainty with Ensemble Data Assimilation and Sequential Bayesian Combination

Toward a Reliable Prediction of Seasonal Forecast Uncertainty: Addressing Model and Initial Condition Uncertainty with Ensemble Data Assimilation and Sequential Bayesian

PRELIMINARY DRAFT OPINION

This opinion will expand on the existing knowledge of migrant entrepreneurship and make recommendations to foster and recognise the success of migrant enterprises

GDP-Linked Loans for Greece

For all these reasons, the instrument of GDP-linked loans is a better option—from both a European and a German perspective—than that favored by the Greek government, i.e.,