2
SRPSKI PČELAR
ČASOPIS ZA PČELARSKU NAUKU I PRAKSUMAGAZINE “SERBIAN BEEKEEPER” IZDAVAČ-PUBLISHER
Društvo pčelara “Dubočica” Leskovac
Ul. Slavka Zlatanovića br. 35 16000 Leskovac GLAVNI I ODGOVORNI
UREDNIK – EDITOR Dragoslav Ilić Šeš Tel. 016 - 281 666 Mob.063 – 42 82 36 Email: [email protected] Sajt: www.beekeeping-dragoslav.com REDAKCIJA-EDITORIAL: prof. dr Kostadin Tričković
prof. dr Moma Denić mr Slađana Marković dr. vet. med. Mihajlo Ilić
dipl. ing. polj. Zoran Stamenković dipl. ing. polj. Dejan Pešić
profesor Vlada Đorđević LEKTOR
3
SADRŽAJ
Pčelarka Agnes Fesler iz Kusnahta kod Lucerna, Švajcarska...4
Modifikovana nasadna košnica...………...7
Duboka, antivarozna i polenska podnjača sa kosim ulazom...……10
Pčelarska 2015. godina u Makedoniji...………..13
HOBOS (Honey bee online studije)...……….16
Toma na Novom Zelandu...………...…21
Mijalčo Ivanov pčelar iz Vinice Republika Makedonija...25
Potočnjak....……...………...30
Analiza delova pojedinih tekstova autora Josipa Križa..………...33
4
PČELARKA AGNES FESLER
IZ KUSNAHTA KOD LUCERNA
ŠVAJCARSKA
Autor teksta Dragoslav Ilić ŠešAgnes Fesler U Švajcarskoj pčele čuva-ju na načine koje diktiračuva-ju prirodni uslovi. Postoji oko 19000 pčelara sa 170000 pčelinjih društava. To znači da svaki pčelar ima u proseku 9 društava. Većina (oko 80 %) koristi švajcarske košnica sa otvorom na zadnjoj strani u paviljonima, oko 15 % Dadant i 5 % su ostale. Retko ko seli
pčele. Dobijaju se različite vrste meda u zavisnosti od različitih geografskih regi-ona. Najvažnije medono-sne biljke su: maslačak, voće, kupina, pitomi ke-sten, kao i drveće, uglavnom četinari i listopadno drveće. Prose-čni prinos meda je oko 10 kg po društvu.
5 Izuzetno visokih prinosa meda bude jednom u 10 godina. Švajcarska ima 4,5 pčelinjih društava po kvadra-tnom kilometru. Kako se pčele čuvaju širom Švajcarske opra-šivanje svih gajenih i divljih biljaka je zagarantovano.
Med u švajcarskom marketu Agnes Fesler je jedna od tih 19000 švajcarskih pčelara koja je još od najranijeg detinjstva slušala zujanje pčela i jela med iz dedinih košnica. Med je za nju bio najveća poslastica, a dedine pčelarske priče lepše od priča o Snežani i sedam patuljaka. Još tada se, duboko u njoj, javila velika ljubav prema pčelama. Kako niko iz njene porodice nije hteo da preuzme pčele od ostarelog dede, ona je sa odu-ševljenjem odlučila da nastavi
pčelarsku tradiciju u porodici. U početku je to bila pomoć dedi i učenje, a kasnije je pre-raslo u samostalno pčelarenje. Od tada do danas su prošle 24 godine.
Agnes ima paviljon sa ko-šnicama. U njemu drži između 20 i 30 pčelinjih društava, u zavisnosti koliko joj društava ugine u toku zime i koliko rojeva uspe da izroji u toku aktivne sezone s obzirom da se isključivo bavi poljoprivre-dom. Paviljonsko pčelarenje joj odgovara, jer se košnice otvaraju otpozadi što joj omogućuje da pčelari ramom. Kao žena, ne bi mogla da pčelari košnicama nastavljača-ma i da diže teške nastavke. S ponosom ističe da ima voćnjak sa 300 stabala višanja, koje oprašuju njene pčele.
Najveći problem u pčela-rstvu Švajcarske, kao i u ostalom delu sveta, predstavlja varoa. Ona se protiv varoe bori mravljom kiselinom u toku jula meseca, posle vađe-nja meda. Tada vrši tretiranje preko dozatora. Posle tretira-nja, vrši prihranjivanje pčela šećernim sirupom.
6
Švajcarski pčelinjak U septembru primenjuje
drugo tretiranje mravljom kiselinom. Treće tretiranje je rezervisano za oksalnu kiselinu kada nestane legla i kada vremenske prilike to dozvole.
Prinos meda joj je u proseku desetak kilograma po društvu, a kada je godina dobra bude i do 25 kg. Med koji proizvede uglavnom proda na pijaci. Kilogram njenog meda košta 25 franaka, pola kilogram 13 franaka, a 250 gr košta 7,50 franaka. Agnes smo upoznali na boži-
Med Agnes Fesler u prodaji ćnom vašaru u Lucernu. Pored meda prodavala je i svoje božićne kolačiće. Na rastanku smo razmenili poklone. Mi smo njoj poklonili filmove sa predhodnih Apimondija, a ona nama božićne kolačiće.
7
M
M
O
O
D
D
I
I
F
F
I
I
K
K
O
O
V
V
A
A
N
N
A
A
N
N
A
A
S
S
A
A
D
D
N
N
A
A
K
K
O
O
Š
Š
N
N
I
I
C
C
A
A
maš. inž. Vlastimir Đurić, Beograd
N
Naassttaavvaakk
Pre svega treba poći od nastavka. Nastavak ove košni-ce je nasadni, odnosno sa donje strane je urađen falc koji sprečava promaju na spoju između nastavaka, a naseda na podnjaču tako da svaki nasta-vak može da se postavi na podnjaču i pokrije krovom. Na nastavku, u zoni oslonca, za satonošu je smanjena površina oslanjanja pa je samim tim smanjena i površina lepljenja satonoše za oslonac i nema potrebe za metalnim razmaci-ma za satonošu.
Nasadni nastavak
Prednja i zadnja stranica nastavka su tehnički rešene tako da je gornja ivica u zoni oslanjanja satonoše koja je bila debljine 10 mm na na 20 mm i ovim zadeblja-njima se sprečava vitoperenje nastavaka.
Za otvaranje nastavaka nožem, ovom konstrukcijom je obezbeđen ulaz pčelarskog noža u dubini od 12 mm, tako da se nastavci slepljeni propo-lisom mogu sa lakoćom rasta-viti.
Lepljenju nastavaka pčele su sklone najčešće kada izme-đu nastavaka postoji šupljina koja izaziva promaju, što smo ovom konstrukcijom potpuno izbegli. Na pčelinjaku smo vršili istraživanje po pitanju lepljenja nastavaka propoli-som. Košnicu koju je zajednic-a obično lepilzajednic-a, zzajednic-amenili smo novom falcovanom košnicom. Pčele više nisu lepile nastavke pa smo izvukli zaključak da je
8 problem u lošem oslanjanju između nastavaka i kada nema promaje između njih nema ni obilnog lepljenja.
Za seleće pčelarenje sam konstruisao zbeg koji ujedno može da se koristi i kao sušač polena, kada se pokretna rešetka preokrene.
V
Veennttiillaacciioonniikkrroov v
Krov je takođe nasadni i omogućava ventilaciju kroz kanale koji se nalaze između bočnih stranica. Krovna daska je napravljena u sendviču vodootporni šper i stiropor, sve lepljeno lepkom za stiropor.
T
Teehhnniikkaappččeellaarreennjjaa
Pčelarenje na modifikova-noj LR košnici sa dubokom podnjačom i polunasta-vkom.Većina košnica je zazi-mljena u jednom nastavku sa polunastavkom ispod u kom su bile rezerve hrane iz bagremove paše. Polunastavak su pčele ispraznile i prenele med formirajući obilnu mednu kapu ispod koje zimuju. Vrlo
se retko dešava da sav med nije prenesen, a ako nije, prili-kom prvog pregleda ramova, ramove sa medom iz poluna-stavka prenosim prema sredini i izgrebem. Taj med je prva stimulativna prehrana u ta-kvim košnicama. U košnicama gde to nije slučaj, prilikom prvog pregleda, bočne ramove sa medom takođe izgrebem za prvu stimulativnu prehranu.
Modifikovana nasadna LR košnica
9 Na nastavku stoji folija (paropropusna) na koju posta-vljam hranilicu na otvoreni prorez tako da pčele uzimaju topao sirup 0,2-0,3 litra dne-vno, što izaziva ubrzani razvoj zajednice. Kada zajednica pro-širi leglo na 8-9 ramova, ukla-njam polunastavak i dodajem nastavak ispod punog nastavka i ujedno spuštam zatvoreno leglo. Na mesto tih ramova stavljam ramove sa lepo izvučenim saćem (još uvek zimsko), a na kraju prazan ram za trutovsko leglo. Tako treti-rane zajednice već u voćnoj paši imaju po 10 ramova zatvorenog legla, rojevi nagon sprečavam intezivnim dodava-njem satnih osnova. Sedam do deset dana pre bagrema otvo-reno leglo podižem na vrh košnice, između nastavaka stavljam prazan polunastavak sa šest ramova saća i četiri satne osnove naizmenično po sredini, a na donji nastavak koji se nalazi ispod matične rešetke, zatvoreno leglo sa po jednom satnom osnovom sa strane druga ili treća i sečem zatvoreno trutovsko leglo.
Posle tri do četiri dana od početka bagremove paše, do-dajem sledeći nastavak u medištu ispod polunastavaka sa četiri rama satnih osnova i pet ramova izvučenog saća, naizmenično jedan ram uzi-mam iz gornjeg medišnog nastavka tako da u medištu imam po devet ramova u nastavku.
Po završetku bagremove paše i oduzimanja meda razro-jevam zajednice tako što u novoformirane sanduke (ko-šnice) otresem većinu pčela i maticu i postavljam na mesto za rojeve, a košnici dodajem oplođenu maticu u kavezu odmah tako da bi sprečio izgradnju matičnjaka. Rojeve stimulativno prehranjujem kroz podnjaču ako nema druge paše sedam do deset dana. Na suncokretovu pašu selim sve pčele, na rojeve postavljam polunastavak sa 9 ramova saća, a na pčelinje zajednice nastavak takođe sa 9 ramova saća. U suncokretovoj paši rojevi značajno ojačaju tako da su sposobni za zimovanje, po povratku na matični pčelinjak. Oduzimam
sunco-10 kretov med iz svih košnica,
tretiram protiv varoe, a zatim rojeve koji imaju posle oduzetog meda prazan poluna-stavak prehranjujem sirupom radi dopune zaliha hrane za zimu, obično kroz podnjaču. Po završenoj dopuni zaliha na svim košnicama, polunastavke dodam ispod medišta tako da
zajednice u narednom periodu same formiraju mednu kapu iz ovih zaliha. Ovako pripre-mljene košnice sa dovoljnom količinom hrane lako prezime i najsurovije uslove. Varoa je u ovim košnicama jako slaba i ima je malo, zato što je prolećni tretman sa trutovskim leglom eliminisao.
DUBOKA, ANTIVAROZNA I POLENSKA PODNJAČA SA KOSIM ULAZOM
Stručni ljudi iz oblasti pčelarstva, na svim manife-stacijama i predavanjima, preporučuju upotrebu duboke podnjače kao važan detalj
savremenog pčelarstva. Na osnovu tih preporuka konstrui-sao sam takvu podnjaču koju vam ovim tekstom prezenti-ram. Ovom dubokom
podnja-11 čom obuhvatio sam sve radnje
koje mogu da se obave kroz podnjaču sa zadnje strane, lakom, jednostavnom i brzom zamenom delova (fioka), a da se pri tim radnjama ne uzne-miravaju pčele. Podnjaču sam razvio uz veliku pomoć stola-rske radnje „Belcom 12” iz Beograda.
Nedostatak duboke podnja-če je složenost izrade sa dosta elemenata, a višestruke pre-dnosti u odnosu na obične po-dnjače su sledeće:
- napravljena je od hrastove daske što joj obezbeđuje dugo-trajnost i jačinu;
- omogućuje brzu i jedno-stavnu upotrebu i zamenu svih delova (antivarozna fioka, zimska pista, pod podnjače, sakupljač polena i polenska fioka se ubacuju sa zadnje strane podnjače i sve to zatva-ra zadnjim poklopcem); - brzo i jednostavno zatva-ranje podnjače za slučaj seli-dbe, prskanja voća ili sl.; - omogućuje brzo i lagano postavljanje hvatača polena i polenske fioke, a da je pri tome polen zaštićen od trunja i
spoljnih uslova (kiše, vetra i ostalo);
- omogućuje jednostavnu jesenju prehranu bez skidanja krova i uznemiravanja pčela; - povoljna je za dvomatično pčelarstvo, jer se prehrana i tretiranje vrši odozdo, pa se ne uznemirava gornje društvo; - omogućuje odličnu venti-laciju košnice i tretiranje pčela (mravlja kiselina i sl.) i ko-ntrolu uginule i otpale varoe; - omogućuje pčelama dobre uslove prezimljavanja.
Jesenja priprema (uzimljavanje)
U većini naših krajeva ovo je bespašni period, pa je po-dnjača zatvorena, a na pre-dnjem poklopcu je regulaciono leto podešeno na zimske uslo-ve. Za dopunu zaliha hrane za zimu pristupa se prehrani tako što se sa zadnje strane, na pod podnjače, ubacuje posuda sa sirupom koja je prekrivena izbušenim kuhinjskim papi-rom za pečenje, da se pčele ne bi utapale u sirup. Ovaj način prehrane se vrši kada treba stimulisati maticu za polaganje
12 jaja za razvoj zimskih pčela,
ako nema paše.
Rano proleće (izimljavanje) Prilikom prvog pregleda košnica, kada vremenski uslo-vi to dozvole, nema potrebe za pomeranjem nastavaka (pče-la). Sa zadnje strane izvlačimo zimsku pistu i pod podnjače (leksan) na kome se nalazi papir sa otpacima i mrtvim pčelama iz košnice. Sve to le-po istresemo, očistimo i vrati-mo nazad. Takođe otvorivrati-mo i prednji poklopac i očistimo leto od nečistoća. Ako su prolećni uslovi odgovarajući, zajednice možemo da stimuli-šemo na razvoj malim dozama sirupa i kroz podnjaču.
Sakupljanje polena U periodu sakupljanja polena pristupa se zameni elemenata tako što se u po-dnjaču sa zadnje stane ubacuje sakupljač polena i ispod njega na pod podnjače polenska fioka u koju se prikuplja polen.
Sakupljanje polena
Polenska rešetka je ko-nstruisana tako da štiti polen od nečistoća. Polenska fioka u vreme visokih temperatura može da služi i kao dupla rešetka koja sprečava tihu grabež (usta na usta).
Medobranje – paša U vreme paše podnjača se otvara sa prednje strane i poklopac se postavlja tako da služi kao poletaljka. U podnja-ču se postavlja antivarozna rešetka, izvlači se pod podnja-če – leksan i na taj način se omogućuje veliki dotok vazduha.
13
PČELARSKA 2015. GODINA U MAKEDONIJI
IZ KRAJNOSTI U KRAJNOST
Po čemu će biti zapame-ćena 2015. godina u pčelarstvu kod nas u Makedoniji. Biće zapamećena po tome što nije bilo livadskog meda i po tome što je u planinama bilo neza-pamećeno mnogo meda. To je najkraće rečeno, a sada ćemo detaljnije opisati kako se odvi-jala 2015 godina.
Godina je počela tako, ka-ko je završila predhodna, sa pljuskovima. Kiša je padala u martu i aprilu. Noćne tempera-ture su bile veoma niske i zbog toga biljke nisu medile. Razvoj pčelinjih društava je kasnio 20-30 dana. U vreme cvetanja bagrema, bilo je su-nčano vreme ali zbog niskih noćnih temperatura ni on nije medio. Zbog svega toga pčeli-nja društva nisu ulazila u rojevni nagon.
Maj mesec sam posvetio proizvodnji matične mleči. Sa-kupio sam 1,5 kilogram mleči od 10 društava. Plan mi je da sledeće godine mleč radim sa
30 društava.
Ilčo Kostadinovski Vinica, Makedonija
U tom mesecu sam proi-zveo 250 matica za svoje po-trebe. 50 matica sam iskoristio za formiranje nukleusa, a 200 za zamenu matica. Pošto se trudim i stalno kontrolišem pčele da se ne bi izrojile, imao sam nešto starije matice, 3-4 godine stare. Sad sam ih zamenio. Ove godine spoljni uslovi za oplodnju matica su bili idealni. I oplodnja je bila perfektna. Oplodnja je bila
14 uspešna preko 95%. To nije
bio slučaj prošle godine kada
Jedan od pčelinjaka Kostadinovskog
se oplodnja odvijala po kišovi-tom vremenu. Njihov kvalitet ću videti u proleće.
Došlo je vreme za selidbu. Košnice su bile prazne, bez meda. U vreme selidbe bila je suša. Obišli smo terene gde obično selimo, ali je tamo sli-ka bila mnogo loša. Nije bilo majčine dušice i deteline, sve je bilo izgorelo od suše. Pitali smo se šta da radimo i odlučili da napravimo još jedan trošak i da ih selimo. U toku jedne sedmice selili smo 5 kamiona po 40 košnica. I to smo uradili u pravom trenutku, jer je odmah počelo mnogo da medi. A šta je to mnogo zamedilo? Zamedio je hrast. Medenje je bilo jako, jer su pčele dnevno unosile i preko 4 kilograma
Hrast - značajna medonoša u Makedoniji
medljike. To je trajalo nekoli-ko dana. Posle se unos malo smanjio. Pčele su sakupile za njih, ali je imalo i za nas. Izvrcali smo nešto meda, a onda je pala kiša i medenje je prestalo. Posle kiše došlo je sunce, sa njim i visoke tempe-rature i opet je počeo hrast da medi. To je bilo krajem avgu-sta i početkom septembra. Skinuli smo medišta, izvrcali med, zazimili pčele i napravili popis. Od 200 košnica koje su bile u planini izvrcao sam 7 tona meda i zazimio 320 pčeli-njih društava. Zazimio sam ih na medu. Svaka košnica je imala 20-25 kilograma. To moram da potenciram, jer ja
15
Ilčo Kostadinovski
ne vršim jesenju prihranu šećernim sirupom, ne koristim pogače i već dve godine ne primenjujem prolećnu stimula-tivnu prihranu.
Izvrcani med je bio izuze-tno kvalitetan. Hrastov med je veoma specifičan, kako po bo-ji tako i po ukusu. To je tamni med, crne boje sa ukusom na pregoreli šećer ili karamelu. Dosta je zdrav jer sadrži visoki procenat gvožđa. Kod nas, u
Makedoniji, je mnogo tražen zbog prisustva gvožđa.
Dakle, ova godina je išla iz krajnosti u krajnost. Od slabog razvoja u proleće do punih košnica u jesen. Ako moram da ocenjujem 2015. godinu rekao bih da je bila odlična samo zbog događanja u toku leta. Dobili smo košni-ce pune meda i pčela, a izbegli veliku katastrofu, koja se zamalo nije desila.
16
Pomozite pčelama da obezbede naš ran i naš b d ćno t
HOBOS (HONEY BEE ONLINE STUDIES)
Hadad Nizar, Jeurgen Tautz, Jordan
1- Pčelarski istraživački institut, Nacionalni centar za istraživanja i razvoj poljoprivrede, Jordan.
2- Pčelarska grupa, Biocentar Univerzitet u Vurzburgu, Nemačka.
Dr. Nizar Haddad Jordan
Pčele privuku pažnju deci još u školskom uzrastu. Ta-kođe fasciniraju naučnike i ostale ljude širom sveta kroz celu ljudsku istoriju. HOBOS projekat koristi sofisticirane tehnologije za praćenje ovih veličanstvenih socijalnih inse-kata i uticaj životne sredine na njih. Takoađe omogućuje da ovi podaci budu dostupni mladim generacijama koje će
razvijati kulturu naučnog istra-živanja, kao i da pomogne mladima iz drugih zemalja i drugih kultura da reše ista pitanja.
Naša inicijativa je na globalnom nivou, a realizuje-mo je na lokalnom. Povećava nacionalne i međunarodne svesti predškolke i školske dece, kao i studenata kroz njihovo upoznavanje sa me-donosnom pčelom i načinom na koji ona doprinosi bezbe-dnosti hrane i ekosistema. Da skrene pažnju na nove pre-dnosti koje pčelarstvo ima za održivu budućnost, kao i da se poveća svest o štetnom uticaju koji će doći ako pčele nestanu. Smanjenje populacije medo-nosne pcele kao glavnog opra-šivača divljih i gajenih biljaka ugrožava sigurnost hrane kako u Jordanu, tako i na svetskom nivou.
17
H.R.H. Princeza Basma Bint Ali iz Jordana, pokrovitelj međunaro-dnog projekta Hobos, stoji prof Jurgen Tautz (levo), osnivač i dire-ktor projekta Hobos, i dr Nizar Haddad (desno), Hobos supervizor u arapskom svetu .
Njeno Kraljevsko Visoča-nstvo Princeza Bint Ali iz Jordana igra aktivnu ulogu kao osnivač i predsednik u mno-gim neprofitnim projektima koji se odnose na održivi razvoj i životnu sredinu. Na ovaj način ona podiže svest javnosti za zaštitu životne sre-dine i odobren je veći broj nagrada za njen rad, kao što je Zlatna medalja Kralja useina za izuzetna dostignuća.
Sukob kultura je postao najčešći izraz upotrebljavan u
međunarodnim odnosima u poslednje dve decenije. Upo-treba ovih reči u političkoj terminologiji ima veoma nega-tivnu ulogu u međunarodnom odnosu između ljudi različitih kultura i postale su sredstvo za diskriminaciju političke, ve-rske i kulturne manjine širom sveta. Takođe imaju veliku ulogu u izgradnji barijera između ljudi različitih nacija. U cilju rešavanja ovog globa-lnog problema, tj. bombe koja bi mogla eksplodirati u
neoče-18 kivanom trenutku, svi naučnici
treba da rade zajedno na izgra-dnji mostova između naroda, posebno mladih generacija, tako da oni mogu da vide vrednost suprotnih kulturnih odnosa i veoma će obogatiti sebe upoznajući nove ljude i nacije.
U cilju stvaranja plodnog tla između različitih kultura, mi pčelarski naučnici iz Nemačke i Jordana razvili smo ideju Hobos za koju verujemo da će biti veoma poštovana ideja od strane svih nacija.
Pčele i med se pominju u jevrejskoj Tori. Novi zavet navodi da je Jovan Krstitelj sakupljao med i Isus Hrist je nahranio svoje učenike njime. Islamski Kuran je posvetio suru pčelama i medu, takođe budizam, konfučijanizam i druge azijske religije imaju veliko poštovanje za ova stvorenja. Pesnici, pisci i filo-zofi zajedno, svih generacija,
videli su u pčeli jedinstven primer za učenje od njih. Zato smo razvili Hobos, projekat koji koristeći pčelinja društva kao sredstvo za unakrsno kulturno obrazovanje i model superorganizma za uspešnu koegzistenciju. I na kraju, ali ne i najmanje važnu, pčele su neophodne za održivu proi-zvodnju hrane. Ovaj projekat je ostvario veoma važan uspeh u izgradnji mostova između mladih generacija iz mnogih zemalja, koje su proučavale pčele zajedno i to je indirektno rad protiv "kulturnog sukoba" što je postalo "kulturni dija-log" za učesnike koji su uključeni u ovaj projekat. Naš inovativni pristup naglašava napore da omogući mladima na svim nivoima učenja da postanu svesni dragocenog doprinosa koje pčele imaju u ekosistemu. Pčele kao opraši-vači su ključne za očuvanje i obezbeđenje egzistencije di-vlje flore. U nekim oblastima pčele obezbeđuju egzistenciju porodica sa malim primanji-ma. Kroz obos mladi različi-tih zemalja i kultura izgradili su međusobno razumevanje
19 koristeći onlajn studije o
me-du i prisustvujući izložbiama. Pružamo našim ciljnim grupa-ma i partnerigrupa-ma sa obrazo-vnom bazom koja uključuje: Hobos sajt, postere, brošure, knjige, novine, članke, Youtu-be video, i pružamo Youtu-besplatnu pomoć za postavljanje pčela-rskih izložbi. HOBOS sajt ima preko milion poseta godišnje. Sa preko milion poseta godi-šnje vebsajt OBOS nudi inovativni pristup. Mladi ljudi imaju priliku da nauče značaj pčela u ekosistemu i ljudske međuzavisnosti sa njima. U Jordanu, Palestini i Iraku, 42.000 dece u 1200 učionica su dobila prezentacije o
zna-čaju pčela u ekosistemu i korisnosti pčelinjih proizvoda na ljudsko zdravlje. Online studije i obos izložbe podržavaju mlade različitih zemalja i kultura da izgrade međusobno razumevanje, a u isto vreme oni upoznaju pčele. Naš materijal je preveden na nemački, arapski, engleski, ruski i španski. Korišćen je na izložbama u Luksemburgu, Nemačkoj, Jordanu i Rusiji. HOBOS ima tri komponente: 1.Online obrazovanje: HO-BOS je u realnom vremenu ulaz u realnom pčelinjaku i njegovom okruženju. Daje podatke iz košnice i njenog okruženja, kao što su klima,
20 zemljište, vegetacija. Čuvanje
svih podataka u periodu od nekoliko godina omogućava takođe praćenje dugoročnih trendova složenih odnosa (kli-matskih promena). 2. HOBOS kroz kulturni pristup: HOBOS tim olakšava svetske veze između nastavnika i školske dece pružajući im pitanja koje treba rešiti kroz saradnju koristeći obos-online-bazu podataka. Ova baza podataka dobija posete skoro iz 100 zemalja. 3. Pčelarske bašte i izložbe: Grupa OBOS je razvila izložbu koja se može
koristiti za interaktivna otkrića života pčela. Učenje o izuze-tnom doprinosu ekosistemu kroz polinaciju i održivog ra-zvoja rešavanja potreba siromašnih putem raznih pro-izvoda koje pružaju pčele. Njeno Kraljevsko Visoča-nstvo Princeza Basma Bint Ali sarađuje sa nama integrišući Kraljevski pčelijak unutar kraljevske botaničke bašte Jordana.
Izložbu u Luksemburgu je videlo skoro svako školsko dete, a u Nemačkoj više od 10000 dece.
21
TOMA NA NOVOM ZELANDU
Zovem se Tomislav Kalićiz Starčeva kod Pančeva i član sam pčelarskog društva Sta-rčevo. U Srbiji sam se bavio pčelarstvom od davne 1992. godine i došao do solidnih 200 košnica i istovremeno radio u firmi ATP Pančevo kao vozač autobusa. Bilo mi je naporno raditi dva posla, ali se sve sti-zalo odraditi na vreme. Sluča-jno sam našao oglas preko interneta da traže pčelara na Novom Zelandu i pokušao, kao što to deca kažu, iz zeza-nja i dobio poslovnu ponudu koju sam oberučke prihvatio i otisnuo se na kraj sveta da se oprobam u poslu pčelara. U Srbiji sam ostavio košnice sinu Ivanu da se brine o njima.
Novozelanđani su dobri i predusretljivi ljudi, jer je to običaj na Novom Zelandu, s obzirom da je većina odnekud dosla.
Na Novom Zelandu radim na jednoj velikoj pčelarskoj farmi. Problemi su im ugla-vnom slični kao naši, ali ono što je najbitnije, ovde na
Tomislav Kalić
samom severu, varoe u pče-linjim društvima nema. Ovde ne možeš da staviš košnice na mesto gde ti se sviđa, već sa vlasnikom sklapaš ugovor o zakupu zemljišta. Plaćanje zakupa je stvar dogovora. Pojedinci uzimaju med, a veći-na novac, koji uglavnom nije mali. Za dobra mesta se plaća i do 2000 $ godisnje.
Kosnice su im raspoređe-ne uglavnom po 20 na jednom mestu, tako da se u toku dana pređe i preko 200 km obilazeći pčelinjake. Pčele se sele kao i kod nas, ćim krenu da cvetaju
22
Pčelinjak na Novom Zelandu
biljke. Utovar se vrši ručno, dizalicom ili viljuškarom zavi-sno od tipa podnjače. Ovde se pčelari sa LR košnicama i sve su na paletama. Podnjaće su uglavnom pune, ili ako su na paletama gde staje 4 košnice sa žičanom podnjačom, a ima i plastičnih. Nemaju zbeg, već samo poklopnu dasku. Zato ima problema. Prilikom selje-nja pčela, dolazi do gušeselje-nja. Ukazao sam im na taj problem i pokazao fotografije mog zbe-ga u Srbiji. Prelaziće postepe-no na taj tip zbega. Na farmi gde ja radim plodište je iskljućivo na jednom nastavku
Plastična podnjača
na koji se stavlja matićna rešetka, a na nju medišni polunastavci. Ćim se polunastavak napuni medom dodaje se na njegovo mesto prazan, a on ide gore. Tako sve dok ima unosa. Kade se med zatvori nosi se na vađenje
23
u firmu koja svim pčelarima u region vrši uslugu vađenja meda.
Zatvoren med manuke
Od medonosnih biljaka uglavnom su zastupljene Ma-nuka, Kanuka i Bus, koje u proseku zavisno od godine daju po 20 kg meda po košni-ci. Manukin med ovde po ma-rketima dostiže cenu i preko 50 $ za kg meda. Ekaliptusa ovde gde sam ja ima malo i nebitan je za pčelarstvo.
Manuka med u marketu
Na mom području zime su tople, nema mraza. Noću se temperatura retko spusti do 0˚C. Dnevna je oko 10-12˚C u zavisnosti da li je kišni dan ili ne. Pčele su aktivne cele godi-ne tako da se u zimskom peri-odu jula i avgusta prihranjuju. Prihranjivanje se uglavnom vrši sirupom u plastičnim ram hranilicama u koje staje po 5 litara sirupa ili hranilicama u poklopnoj dasci veće zapremi-ne. Količina dodatog sirupa zavisi od toga koliko meda ima u košnici.
24
Leglo u plastičnom ramu sa plastičnom satnom osnovom
Košnice se prave od čamovog drveta, mada koliko vidim, počinju da rade i sa plastičnim nastavcima. Ovde se pčelari uglavnom sa plasti-čnim ramovima i satnom osnovom koja predhodno mora da se premaže vrelim voskom. Mnogo su bolji nego drveni ramovi i satne osnove od voska, jer nema pucanja ramova punih medom prili-kom transporta, nema kucka-nja ramova, utezanje žice, utapanja satnih osnova. Matica u njih polaže jaja isto kao da je satna osnova od voska.
I pored blagih zima ima mali broj gubitaka.
Rojevni nagon se ugla-vnom suzbija rusenjem mati-cnjaka. Pčele se stresu sa ra-mova i pokidaju matičnjaci. Taj posao je trajao svakodne-vno mesec i po dana.
U pogledu agresivnosti pčele su kao naše, potpuno iste, ima mirnih, a ima i dosta ljutih pčela. Mada mi ovde veoma brzo radimo oko pčela, svaka se uznemiri kada počneš da je tumbaš. Matice se pro-izvode presađivanjem i Jente-rovim aparatom.
25
MIJALČO IVANOV
Pčelar iz Vinice
Republika Makedonija
Mijalčo Ivanov je jedan od najiskusnijih pčelara iz Vinice - Republika Makedonija. On je pčelar koji ne potiče iz pčela-rske familije i pčelarstvom se počeo baviti u kasnim godina. Ali ljubav i disciplina koju je uveo u sam način pčelarenja je dokaz da bavljenje pčela-rsvom nema granice. On je jedan od najpedantnih kako u pčelinjaku tako i dvorištu, radionici i magacinu. Mijalčo Ivanov je rođen 26.09.1948. godine u Vinici, tadašnja SFRJ, gde je završio osnovnu i srednju školu. Zaposlio se 1969. godine u Elektro-distri-buciji i tamo ostao sve do penzionisanja. Po sposobnosti-ma bio je čovek koji je mogao sve da uradi, bez obzira da li je to od drveta ili metala. To znanje mu je mnogo pomoglo kada je počeo da se bavi pčelarstvom.
Mijalčo Ivanov
Pčelarstvom se počeo baviti 1994. godine u svojoj 46. godini, sa pet LR košnica. Iste godine počinje da izrađuje svoje košnice tako da u tom pogledu nije bio zavistan od nikog i imao je smanjene tro-škove oko nabavke košnica. Prve dve tri godine je postepe-no povećavao broj pčelinjih društava.
26
Pčelinjak Mijalča Ivanova Njegov učitelj je bio Simo
Petrov, kolega sa posla, malo mlađi od njega, ali iskusniji pčelar. Od njega je dobio osnovno znanje i pravac kako bi trebalo raditi sa pčelama. Zavoleo je pčele i uhvatio se žestoko za pčelarstvo. Odmah se učlanio u udruženje pčelara, čitao je knige, časopise, išao na predavanja itd. Da bi se razvijao kao pčelar, ozbiljnije bavio pčelarstvom i imao bolje rezultate, trebala mu je pomoć.
Za tu pomoć se pobrinuo njegov sin Stole koji je nakon odsluženja vojnog roka bio godinu dana na obuci kod jednog, u to vreme najboljeg i najiskusnijeg pčelara, Blaže Ilijeva od koga je naučio mnoge tajne i načine rada sa pčelama. Nakon dve, tri godi-ne rezultati su počeli da budu vidljivi zahvaljujući tande-mskom radu oca i sina. Počeli su da vrcaju med, pčelinje društva su se širila i za 10
27 godina su imali 100 pčelinjih
društava koje su gajili na loka-ciji Beli Kamen.
Stole Ivanov
Sada imaju 200 društava na dva pčelinjaka i to 100 na lo-kaciji Beli Kamen i 100 na lokaciji Peklanski Most. Sa ove dve lokacije sele 150 dru-štava takođe na dve lokacije na planine Obozna i Brbušni-ca. Sele ih kolima i prikoli-com, po 12 odjednom.
Prikolica za seobu pčela
Iz vlastitog iskustva kažu da kada sele pčele imaju jedan problem, koji su verujem mno-gi primetili, ali mu ne daju neki značaj. Evo o čemu se radi. Zato što sele kolima po 12 društava i to u nekoliko dana, kada košnice ostavljaju jedne pored druge, prve pčele koji su doneli su najslabije, a zadnje su najjače i daju najviše meda. Njihovo mišljenje je da pčele sledećeg dana kada se vrate sa paše ulaze u krajnje košnice. Zato su ove godine postavljali po 12 košnica u grupi sa većim rastojanjem između grupa. Zapažanja su da nije bilo problema, da su sva društva bila ujednačene snage i tako će nastaviti i ubuduće.
Matice gaje samo za nji-hovu potrebu i to rade siste-mom presađivanja. Način na koji rade smatraju da je dobar i da imaju rezultate. U pogledu prinosa 2015. godine su imali 3 tone meda. Uvek su spremni da probaju nešto novo. Reci-mo ove godine neće stavljati pogače, jer su iz razgovora sa jednim kolegom došli do zaključak da im to ne treba, i da su im pčele u proleće
28
Pčelinjak Mijalča Ivanova slabije jer cele zime pčele
invertiraju pogaču i iscrpljuju se. Tako u proleće zamena zimskih pčela sa prolećnim je mnogo osetnije i to slabo razvija pčelinje društvo.
Zašto je Mijalčo uspešan pčelar? Zato što je odmah počeo sa izradom košnica i celokupne pčelarske opreme od drveta. Sve što smatra da mu je potrebno on u toku zime napravi i u preleće kreće spre-man. Mali je broj takvih pčela-re. On nije imao problema sa proširivanjem jer je stalno
imao košnice na lageru. Kasnije je počeo i da izrađuje košnice za prodaju. Kad sam spomenuo disciplinovan on to zaista jesta. Nakon vrcanja meda svi ramovi su pregledani i ožičani, stopljen vosak, dezi-nfekcija ramova i košnica, sve na vreme urađeno.
Počeo sam priču o Mijalču Ivanovu, ali nakon nekoliko rečenica počeo sam da pišem u množini jer zajedno sa sinom su zaista tandem. Svaki put idu zajedno i zajedno rade. Ali da bi jedan pčelar bio pčelar treba nekog da nauči
pčela-29
Mihajlo Ivanov sa sestrom rstvu, da produži ono što je on
počeo iz ljubavi da radi, da ga neko i nasledi. Sa njima sada ide, pomaže, uči i radi i njegov unuk Mihajlo koji ima 16 go-dina. Mijalčo kaže da je za svog unuka spremio 50 košni-ca koje će mu dati na poklon nakon završetka više škole ili fakulteta. Video je da u njemu ima ljubavi prema pčelama i sve njegovo znanje zajedno sa njegovim sinom će preneti na Mihajla. Od njega će napraviti jednog uspešnog pčelara.
Mijalčo Ivanov, da budete živi i zdravi, penzionerski dani nek vam prolaze lako, da uži-vate u pčelarstvu, da pomažete koliko možete i da doživite da vam se sve ovo ostvari.
Autor teksta Ilčo Kostadinovski
30
POTOČNJAK
VRBIĆICA, DRENAK
LYTHRUM SALICARIA L
fam. Lithraceae
Doktor bioloških nauka Vlastimir Stamenković
Leskovac
Višegodišnja zeljasta bi-ljka. Stablo uspravno, do 200 cm visoko, jednostavno, u go-rnjem delu razgranato. Listovi sedeći, naspramni, izduženo eliptični do srcastojajasti. Cve-tovi grupisani u vršne metlice, aktinomorfni, dvopolni.
Krunični listići plavkasto-purpurnocrveni ili ružičasti, ređe beli. Plod čaura. Cveta od juna do oktobra.
Raste na vlažnim mestima, kraj potoka, stajaćih voda, na vlažnim livadama, tresavama, sve do planinskih predela. Česta.
Potočnjak (vrbičica) je medonosna biljka. Pčele je masovno posećuju u toku ce-log dana, sakupljajući nektar i polen. Prema bugarskim auto-rima jedan cvet sadrži 1,4-1,7 mg nektara, sa 21,5-39,3% še-ćera. Sa 1 ha pčele prikupe do 500 kg svetložutog meda. Kako u metlicama pojedinačne biljke obrazuju veliki broj cvetova biljka pripada vrlo dobrim medonošama, i iz sle-dećih razloga: redovno cveta i u uslovima suse, jer raste pored vodotoka, na vlažnim staništima; cveta od jula do
31
Potočnjak
oktobra kada pčele mogu prikupiti polen i nektar tako potrebni za jesenji razvoj i zimske rezerve; pojedinačne biljke dugo cvetaju, jer se cvetovi postepeno otvaraju; biljka je rasprostranjena sve do planinskih predela pa pri seobi pčela na livadsku pasu na većim nadmorskim visinama prikupe polen i nektar i sa potočnjaka. Pri lociranju pčelinjaka ili seobi treba uzeti i podatke o prisu-
stvu potočnjaka, pored ostalih medonoša.
Za lečenje se koristi na-dzemni deo biljke u cvetu (Salicariae herba). Prikuplja se odsecanjem cvetnih vrhova dužine 20-30 cm na početku cvetanja, suši u tankom sloju na promaji u hladu, da ne promeni boju. Odnos sveže i suve droge je 5:1. Droga nema karakterističan miris, ukusa je stežućeg.
32 Potočnjak je taninska
bi-ljka. Droga sadrži do 13 % tanina, flavonoide (viteksin, homoviteksin, orientin), anto-cijane, organske kiseline, vita-min C, pektin i dr. Sadrži i hemijski nedovoljno izučen glikozid salikarin.
Potočnjak je uglavnom na-rodni lek. Zbog sinergističkog delovanja tanina, salikarina i pektina, ima izrazita antidija-roična delovanja. Služi i kao hemostiptik, naročito kod krvarenja u želudačno-cre-vnom traktu, na koži i sluzo-koži. Zato se upotrebljava kod gastroenteritisa, dizenterije i tifusa.
Kod krvavog proliva kori-sti se jak dekokt: 10-20 g osu-šene i sasitnjene droge preliti sa 150 ml hladne vode, zagre-vati do ključanja, kratko kuva-ti, ostaviti da odstoji 1 sat i procediti. U toku dana uzimati 2-3 šolje svežeg čaja na pola sata pre obroka. Kod težih oblika proliva koji se opisanim načinom ne saniraju za 3-4 dana, treba tražiti mišljenje lekara. Potočnjak je posebno pogodan u dečjoj terapiji, s tim što se primenjuje doza u
skladu sa uzrastom, a kod dojenčadi 10-20 kapi ujutru i uveče.
Kod težih oblika proliva tečni ekstrakt potočnjaka se daje ujutru i uveče po 0,25 mg.
Kod upale grla, za grklja-nje pripremiti jači čaj: 6 g osušene i sasitnjene droge preliti sa 100 ml proključale vode. Čajem više puta ispirati grlo.
U navedenim dozama ne-ma neželjenih delovanja. Za smirivanje stomačnih bolova, rastrojstva crevnog sistema može se upotrebiti tinktura koja se priprema od 50 g osušenih i sasitnjenih cvetnih vrhova i 500 ml alko-hola jačine 60˚. Sadržaj držati na toplom mestu, uz povre-meno mućkanje 5 dana, a za-tim ga procediti. U toku dana uzimati 2-3 kašičice tinkture sa vodom ili čajem.
33
ANALIZA DELOVA POJEDINIH TEKSTOVA AUTORA
JOSIPA KRIŽA
Objavljeni tekstovi su do-kumenti u pisanoj formi za sva vremena, koji se nikad ne mogu izbrisati niti promeniti. Oni su kompletna slika o auto-ru. Govore o njegovoj pisme-nosti ili nepismepisme-nosti, stručno-sti ili nestručnostručno-sti, poštenju ili nepoštenju, ljudskosti ili nelju-dskosti i svim ostalim osobi-nama. Mnogi autori tekstova gledaju na ovo veoma jedno-strano, želja za slavom ih zaslepljuje, i vide samo ono što žele da vide, gubeći realnu sliku o sebi i svojim sposobno-stima, pa objavljujući svoje tekstove upadaju u jamu koju su sami sebi iskopali. Njihove tvrdnje spadaju u fatamorganu žednih ljudi koji vide jezero usred pustinje. Stalno u svojoj glavi motaju isprekidane fi-lmove, koje ne uspevaju nika-ko da povežu. Često tekstovi pojedinih stručnjaka predsta-vljaju jezički, stilski i misaono uprošćenu varijantu tekstova iz pojedinih, već objavljenih pisanih dela, koje oni plasiraju
Josip Križ Zagreb, Hrvatska kao svoje. Danas u vreme ele-ktronskih medija štetni teksto-vi nose sa sobom potencijalnu opasnost širih razmera.
U daljem tekstu analizira-će se delovi pojedinih tekstova autora Josipa Križa objavlje-nih u pisanim i elektronskim medijima pretežno u zadnjoj dekadi ovog veka, sa ciljem upozorenja na mogućnost na-stanka štete od istih, kao i da
34 se ukaže Križu na njegove
greške u pčelarstvu. Bitno je da se čitaocima pruži mogu-ćnost da sami procene o čemu se tu radi.
U Križovom pčelarstvu ima svega i svačega pa i protivprirodnih tvrdnji koje iznosi u tekstu pod naslovom Pčelinja zajednica i lažna matica", gde stoji: Već davno je dokazano da lažnu maticu predstavlja oko 50 % pčela u jednoj pčelinjoj zajednici koje polažu jaja. To su neoplođena jaja iz kojih se legu trutovi iz radiličkih ćelija. Postoji mogu-ćnost izvlačenja matičnjaka, ali sasvim rijetko se ona i izleže, a rijetkost je da se ona i oplodi."
Komentar - Normalno je da u leglu lažnih matica dru-štvo izvlači lažne matičnjake. Iz lažnog matičnjaka se ni pod kojim uslovima ne može izleći matica, biološki je nemoguće iz neoplođene jajne ćelije do-biti članove pčelinjeg društva, koji se dobijaju samo iz oplo-đene jajne ćelije. Niko nikada nije dobio truta iz oplođenog jajeta, niti pčelu radilicu iz neoplođenog jajeta, još manje
maticu iz neoplođenog jajeta, a ni u snu maticu iz jaja lažnih matica. To je prirodno nemo-guće. Cilj prirode je očuvati vrstu, a ne jedinku.
Leglo lažnih matica
sa lažnim matičnjacima U istom tekstu Križ kaže: Kada stavimo oplođenu mati-cu na okvir među pčele, stječe se utisak da je sve u najboljem redu i da neće biti problema. Sutradan, ako pažljivo pregle-damo saće možemo vidjeti da je dodana matica počela sa polaganjem jaja, na osnovu viđenog zaključujemo da je matica primljena i da je pro-blem riješen. Nakon 2-3 dana ponovno napravimo kontrolu i neugodno se iznenadimo, ma-tica je ubijena. Nekoliko dana kasnije pčele izvuku matičnjak i to iz oplođenih jaja. Čekamo
35 i 12-ti dan se je izlegla
norma-lna matica. Očekujemo oplo-dnju jer se matica sasvim no-rmalno ponaša i kreće po saću. Umjesto oplodnje i ovu maticu nađemo na podnici, mrtvu. O čemu se tu radi? Pčele ne uklupčaju maticu kao da bi ju ugušile, kako to čine u norma-lnoj pčelinjoj zajednici. U ovom slučaju maticu ubija sa-mo jedna pčela (trutovka) i to jednim ubodom žalca, što se gotovo nikada ne dogodi u no-rmalnoj zajednici."
Komentar - Sve opisano pokazuje da je dodata oplođe-na matica prihvaćeoplođe-na i počela da polaže jaja. Tokom kontro-lnog pregleda Križ je nehotice ubio ovu maticu, pčele su izvukle matičnjak i 12-tog dana se izlegla mlada norma-lna matica. I gle čuda, Križ je i mladu maticu nehotice ubio. Verovatno je saće na ramovi-ma bilo krivo i nepravilno izgrađeno ili je Križ radio ne-pažljivo, pa su tokom rada obe matice prignječene. Ova ne-planirana događanja su dovela Križa u potpunu zabludu.
U tekstu Pčelarski radovi u travnju "on tvrdi: "Ako
dotok nektara i peludi nije redovit, pčelar mora interveni-rati poticajnom prihranom, najbolje pogačom, kako zajednica ne bi zaostajala u razvoju."
Komentar - Veštačko čvrsto stanje prihranjivanja pogačom ne može biti bolje od tečnog prihranjivanja sirupom, koje je najsličnije prirodnom unosu nektara iz prirode, po-gotovu u mesecu aprilu na koji se odnosi Križov savet. Da je tako kao što Križ tvrdi, onda bi pčele brale šljive i nosile ih u košnicu, a ne nektar iz cveta šljive.
Na pčelarskom forumu rvatskog pčelarskog saveza jedan od članova sa korisni-čkim imenom Medonja je komentarisao košnicu Drago-slavku. Da bi smo videli ko je Medonja i nešto više saznali o njemu ući ćemo na ovaj fo-rum u temu šta je sa medo-njom" i propratiti nekoliko komentara.
Postao/la lusky 12. pro 2011, 22:37 h
alo da li neko zna šta je sa medonjom toliko slasnih tema za njegove komentare a njega
36 nigdje ili ne može na dvije
strane
Postao/la saperica 13. pro 2011, 17:11 h
ja se moram pohvaliti da sam bio na predavanju Medo-nje (Josipa Križa) i da sam bio na kućnom stacionaru. ugla-vnom predavanje je bilo o FA košnicama a pogotovo o FA8 me je ugodno iznenadilo.
Postao/la ivan007 13. pro 2011, 22:13 h
Obilazi i donira med kako bi sprao svoje grijehe poči-njene prema svojim kolegama na forumu.
Postao/la ciko pcelar 13. pro 2011, 22:41 h
Ima toga ima.
Ti se grijesi ne peru tako lako sa kilu-dvije donacija, mora malo dublje zagrabiti u kacu.
Postao/la mzdjelar 16. pro 2011, 17:33 h
ma medonja je generalno ok lik, samo mu sa godinama neke stvari teško padaju pa je s vremena na vrjeme nenorma-lan, i brka strane, ne zna s kim je...a i vidim da pati na karijeru pa bi volio da ostavi nekakav trag ko veliki čovjek
al ga ta narav malo je...nije mu za zamjeriti, bolje mi je s njim se svađat bar mi kaže kaj mi ide...neg sa nekim ko ti glumi frenda pa ti ga zabije.
Postao/la franevrs 21. pro 2011, 21:10 h
Mene zaista čudi da kole-ga cirab10 ne zna ko je medo-nja, s obzirom na količinu postova u svim sferama i koli-činama napisanih u zadnjih mjesec dana od prijave na fo-rum. Čoviče, kako kažu strah me otvorit paštetu... Zaista sam smatrao da za njega nema tajne u muzici i da je u stanju riješit problem pomora stoke u Peruu, naravno na tečnom prigorskom da ga cili svit razumi.
Veoma niska ljudska oso-bina Josipa Križa, požuda za omalovažavanjem, zamagljuje njegovu realnu sliku o vlasti-tim pčelarskim sposobnosvlasti-tima. Komentarišući košnicu Drago-slavku na forumu Pčelarskog saveza Hrvatske pokazuje svoj nivo znanja u pogledu tipiza-cije košnica gde kaže: "...nema tu nikakve razlike mjere su Lr možda samo nešto viša ili niža.
37 Komentar - Jedina sličnost
između ova dva tipa košnica je kapacitet nastavka od 10 rama i ništa više. Uostalom to je sličnost svih 10-to ramnih košnica. Prema njegovoj logici desetoramna DB, LR, DRAG, desetoramna Fararka i druge desetoramne košnice su jedno te isto, samo nešto više ili niže. Slika ramova košnica LR i DRAG jasno pokazuje da je razlika drastična. I slepac mo-že da vidi da ove dve košnice nemaju apsolutno ništa zaje-dničko, ali Križ to ne vidi.
Ram košnice DRAG i LR Na samom početku svog teksta pod naslovom "Agresi-vnost pčela na svoju maticu
Križ ističe: "Agresivan odnos pčela prema svojoj matici možemo gledati u prirodnim i oglednim uvjetima. U priro-dnim uvjetima agresivni odnos prema matici javlja se kao redovna pojava nekoliko dana prije rojenja. U tim danima ne tako rijetko možemo vidjeti kako pčele skaču na maticu, love je za krila i noge, a u nekim slučajevima je pčele uklupčaju i uguše."
Komentar - Ovde se jasno vidi da Križ ne razlikuje priro-dne i veštačke uslove niti razu-me ponašanje pčela. To što Križ tvrdi da je prirodno, pri-rodno je samo za njega. Križ ne može da vidi da li pčele u košnici hvataju maticu za noge i krila u vreme rojevnog nago-na. Ako to primeti dok drži u rukama ram sa leglom na ko-me je i matica onda to nije prirodni čin već veštački, jer niko u prirodi, iz stabla drveta, ne vadi saće na kome je mati-ca u vreme rojevnog nagona. Ovde je sam Križ izazvao agresivno ponašanje pčela pre-ma svojoj pre-matici, ali to nije shvatio. Pčele su tada agresi-vne, ali ne da bi ubile svoju
38 maticu, već da bi je sačuvale i
sprečile njeno poletanje sa rama. Matica u tim trenucima može da napravi pogrešan korak zato što je i sama zbu-njena, vreme je rojenja, a ona se odjednom našla napolju. Tada matica samu sebe pita, da li treba da poleti? Pčele primećuju njenu zbunjenost i nervozu hvataju je za nogu ili krilo s namerom da je zadrže.
Samo dve rečenice posle ovog Križ nastavlja: "Kod jednog broja pčelinjih zajedni-ca tijekom kolovoza kada na-gon za rojenjem više ne posto-ji, primjećuje se agresivno ponašanje pčela prema svojoj matici. Dok jedan broj pčela hrani maticu, druge ju napada-ju i stvaranapada-ju oko nje krug u obliku veće matične svite. Po-jedinačno se pčele penju na maticu i nastoje da je što prije ubodu žalcem. To se naročito događa onda, kada se otvori košnica sa namjerom da se pronađe matica na okviru. U tom trenutku jedan manji broj pčela pokušava uklupčati ma-ticu koja vještim manevrima izađe iz klupka. Poslije toga matica položi manji broj jaja,
a pčele ju ponovo napadnu. Istovremeno možemo vidjeti na okvirima nekoliko manjih klupka koja se ponašaju kao da su u njima matica. Kada klupko razbijemo u njemu na-đemo ugušenu pčelu. I u je-dnom, i u drugom slučaju radi se o pčelama trutovkama koje ne samo što napadaju maticu koju želimo dodati i njihovu maticu, nego i pčele koje su se na neki način dotakle vlastite matice".
Komentar - O čemu se za-pravo ovde radi? Ponekad se matica u košnici nađe veoma brzo, a ponekad to zna da po-traje dugo. Ako traženje potra-je duže pčele se uznemire i po-činju da se ponašaju haotično, brzo se kreću po ramu, hodaju preko matice, grupišu se i pra-ve grozdopra-ve na ramu. Dakle ovde je u pitanju uznemirenost pčela, a ne agresivnost pčela na svoju maticu kako Križ tvrdi. Za sve vreme traženja matice košnica je otvorena i iz nje izlazi, za pčele, opojni mi-ris meda. To razdražuje pčele sa pčelinjaka naročito u bespa-šnom periodu kakav je mesec avgust i one dolaze po med.
39 Najlakše im je da uzmu med
sa rama koji pčelar drži u ruci i one sleću na njega. Međutim pčele sa rama brane svoj med od tuđica, uklupčavaju ih i ubijaju. Prema tome, Križ te pčele nalazi mrtve u klupku i doživljava ih kao pčele truto-vke", a u pitanju su grabežne pčele.
U istom tekstu Križ dalje tvrdi: "Do agresivnog ponaša-nja pčela prema matici u kolo-vozu dolazi zbog smanjenog broja ličinki što umanjuje akti-vnost matice koju pčele ocje-njuju, uglavnom, po količini feromona, a smanjeno djelova-nje feromona matice utječe na povećanje želje za polaganjem jaja kod pčela trutovki. To bi mogao biti jedini razlog agre-sivnosti prema matici. U pra-ktičnom pčelarstvu ne tako rijetko, ja rezime ove teoretske postavke vidim u tihoj izmjeni većeg broja matica i to ugla-vnom u kolovozu ili početkom rujna. Pošto je taj proces ugla-vnom vezan za spolnu akti-vnost pčela trutovki, pčelinje zajednice koje su ušle u tihu zamjenu matice kasno u jesen treba dobro pratiti da pčelinja
zajednica i dobije maticu i ti-me spriječi da pčele trutovke ne započnu polagati neoplođe-na jaja".
Komentar - Očigledno je da Križ ne pravi razliku izme-đu feromona legla i feromona matice, manje legla znači ma-nje feromona legla, a ne fero-mona matice. Pčele neće dati lošu ocenu matici zbog sma-njenog broja larvi u avgustu i septembru, jer su one same odlučile da se taj broj smanji zbog približavanja zime, a ne matica. Sem toga, da li će pče-la trutovka početi sa popče-laga- polaga-njem jaja ne zavisi od njene želje, već od potrebe njenog društva. Ako je pčele radilice ne izaberu i ne hrane mlečom, ona nikad neće postati lažna matica, bez obzira koliko ona to želi , ako uopšte može da želi. Križ u ovom pasusu tako-đe povezuje tihu smenu matice sa polnom aktivnošću pčela trutovki , pre svega što je umislio da su pčele trutovke stalno prisutne u pčelinjem društvu, što nije tačno, jer po-stoje samo potencijalne pčele radilice od kojih mogu nastati lažne matice samo pod
odre-40 đenim uslovima. Njegovo
upozorenje da se kod tihe smene mogu pojaviti lažne matice je pogrešno i praktično nemoguće. Od nastanka pčela-rstva pa do danas, nisu nađene lažne matice u društvu koje je imalo tihu smenu matice. Pče-linje društvo koje ima tihu smenu matice je najbezbednije u pogledu lažnih matica, zato što ima dve matice, staru oplo-đenu i mladu neoplooplo-đenu. Ako se mlada matica oplodi ona ostaje u društvu, ako se ne oplodi društvu, ostaje stara matica. Čak i kad stara matica polaže isključivo neoplođena jaja, u društvu se neće pojaviti lažne matice, jer društvo ima svoju staru maticu trutušu. To društvo će uginuti zbog potpu-nog nestanka pčela radilica.
Leglo ispušta feromon legla
U tekstu pod naslovom: "Dodavanje i zamjena matice" Križ piše: " Matica ima iglu koju, kada ubode, vadi pa ugi-ba samo ona koja je ubodena. Drugo, bilo je potrebno osigu-rati da u borbi pogine starija. Starija matica teško savija za-dak, a uz to i otrovna tekućina je jako gusta i teško izlazi kroz kapilarnu cijev žalca. Upravo radi toga mlada matica je u prednosti i redovito iz takve borbe izlazi kao pobjednik. Međutim, ima slučajeva da dvije i više matica paralelno žive i rade u jednoj pčelinjoj zajednici...U tihoj izmjeni često se događa da dvije matice jedno vrijeme i rade usporedo. To je moguće samo iz jednog razloga što stara matica izbjegava susret i ne upušta se u borbu sa mladom maticom.
Komentar - Kada dođe do borbe između stare oplođene i mlade oplođene matice, mlada matica ne samo da nije u pre-dnosti, već ima mnogo manje šanse. Ako se bore rojevna matica stara dve godine i mlada oplođena matica starosti od jednog meseca, u velikoj
41 prednosti je stara matica, zato
što je iskusnija, jača i hrabrija. Iskusnija je zato što je posle izleganja vodila borbe sa svo-jim sestrama, pobedila i opsta-la. Jača je jer je krupnija i sna-žnija, sa očvrslim organi-zmom. Uostalom, stare pčele izletnice su mnogo jače i opa-snije od mladih kućnih pčela. U pogledu hrabrosti, sva stari-ja živa bića su hrabristari-ja od mladih plašljivih.
Križ dalje tvrdi, da kod tihe smene, stara i mlada mati-ca istovremeno egzistiraju u košnici samo zato što stara matica ne sme da se upusti u borbu sa mladom. Međutim Križ je time kontradiktoran sam sebi i ima veoma kratko pamćenje. On samo dve reče-nice ispred tvrdi da je mlada matica u prednosti i redovito izlazi kao pobednik. Ako je tako, zašto onda kod tihe sme-ne mlada matica odmah sme-ne ubije staru? Odgovor je suviše komplikovan za Križa. Kod tihe smene pčele radilice u potpunosti kontrolišu situaciju, zato što to za društvo znači biti ili ne biti. One nikako ne dozvoljavaju da dođe do
bo-rbe. Kada se uvere da mlada matica u potpunosti moža zameniti staru, pčele same ubi-jaju staru maticu, da u borbi stara matica ne bi povredila mladu, što bi ugrozilo opsta-nak društva.
Križ u istom tekstu nasta-vlja da gubi memoriju pa kaže: "U koliko se dvije matice su-sretnu u bilo kojem prostoru, istog trenutke počinje međuso-bna borba u kojoj uvijek jedna bude ubijena žalcem one druge, a pčele se ne miješaju u taj obračun.
Komentar - Samo četiri rečenice ispred je govorio o tihoj smeni i zajedničkom egzistiranju dve matice. On je video borbu matica kod dru-štva koje se prirodno roji, pa je to bukvalizovao i umislio da se to dešava uvek, da je to zakon. Međutim, u prirodi se to dešava samo prilikom priro-dnog rojenja i nikad više, a u praktičnom pčelarstvu tokom prirodnog rojenje i kada se čovek umeša i vrši spajanje dva društva metodom izjedna-čavanja mirisa bez predho-dnog odstranjivanja jedne matice. U drugim slučajevima,
42 kada pčelar doda mladu
mati-cu, pustajući je na leto, stavljajući je na satonoše ili zajedno sa ramom u košnicu, gde već postoji stara matica, ne dolazi do borbe. Pčele radi-lice sprečavaju borbu i uvek ubijaju dodatu maticu zbog toga što ona nosi feromon stranog društva i za njih pre-dstavlja uljeza. Zato zamenu matica pčelar mora da kontro-liše u potpunosti, uvek da odu-zme neželjenu maticu pre do-davanja nove matice uz prime-nu adekvatne metode, ništa ne prepuštajući slučaju.
U tekstu pod naslovom "Zamjena oplođene matice matičnjakom Križ piše: "...matičnjak se ne smije sta-vljati u nikakav žičani kavez već ga ugraditi u saće gdje su povučeni prisilni matičnjaci ili jednostavno između dva okvi-ra. Ako se matičnjak stavi u nekakav kavez bilo kakvog oblika neće biti dovoljno gri-jan jer pčele matičnjak griju samo onda kada na njemu sjede."
Komentar - Josip Križ ovo piše najverovatnije iz razloga što misli, da pčele leže na
ma-tičnjake i greju ih isto kao kokoška na jaja. Sem toga, izgleda da nije čuo da postoje inkubatori za izvođenje mati-ca. U tom inkubatoru nema ni-kakvih pčela da leže na mati-čnjacima, pa se ipak iz njih izležu matice zahvaljujući ele-ktričnim grejačima koji stvara-ju određenu temperaturu potr-ebnu za izleganje matica. Tako je i u pčelinjem gnezdu, pčele stvaraju potrebnu mikroklimu za izleganje matica i ona će se izleći bez obzira da li se mati-čnjak nalazi u kavezu ili ne. Mnogi svetski proizvođači pčelarske opreme proizvode kaveze za matičnjake koji su neophodni u savremenoj proi-zvodnji matica da bi ona bila u potpunosti sigurna i kontroli-sana.
43 U ovom tekstu Križ u stvari
opisuje kako iznad osnovnog društva formira roj sa zatvorenim matičnjakom od pčela iz tog društva, pregrađe-ni poklopnom ili Snelgrovom daskom. Posle oplodnje mati-ce u roju on osnovnom društvu oduzima staru maticu, uklanja pregradnu dasku i spaja dru-štvo i roj sa ciljem zamene sta-re matice. Mnogo je godina prošlo od kako je Križ napisao ovaj tekst, a još uvek nije uvi-deo jednu osnovnu i prostu stvar, da on ovde nije izvršio zamenu oplođene matice mati-čnjakom kako tvrdi u naslovu, već se ovde radi o zameni sta-re oplođene matice mladom oplođenom maticom. Zamena oplođene matice matičnjakom se vrši tako što se društvu oduzima matica, a dodaje matičnjak.
U nastavku biće dati te-kstovi Josipa Križa koji su ja-ko slični tekstovima iz knjige Gospodar pčela i daju potpu-no ista saznanja.
Križov tekst pod naslo-vom Život i aktivnosti pčela i pčelinje zajednice glasi: "Ka-da potrebe zajednice
zahtijeva-ju, starije pčele, čak i one stare 30 do 40 dana, mogu djelomi-čno aktivirati svoje žlijezde i proizvoditi mliječ i vosak, ma-kar i u manjim količinama, ka-ko bi gradile saće i hranile leglo. To se može primijetiti, na primjer, kada se formira zajednica samo od starih pčela i matice."
Ovaj tekst je paralelan tekstu iz knjige "Gospodar pčela pod naslovom Podela uloga prema potrebi društva koji glasi: "Trenutna situacija u kojoj se društvo našlo i spoljašnji uticaji primoravaju pčelinje društvo da se prilago-đava novonastalom stanju ka-da se vrši nova podela uloga pčela radilica. Najkarakteristi-čniji primer za podelu uloga prema potrebi društva je fo-rmiranje roja od pčela izletnica."
Tekst Josipa Križa pod naslovom "Zablude u prihrani-pogačama u kasnu jesen koji glasi: "...na taj način krenuli u pripitomljavanje pčela nadaju-ći se da će, kao što se je dogodilo drugim vrstama, od divokoze stvoriti domaću ko-zu. Na veliku sreću, i pored
44 toga što živi u domu kojeg im
je stvorio čovjek po svojoj mjeri, pčele su ostale divlje životinje koje nikada nitko nije i neće uspjeti pripitomi-ti...a pčele su ipak samo kukci i k tomu još plemeniti i nikad pripitomljeni već vječno divlji".
Adekvatan tekst iz knjige Gospodar pčela glasi: Čovek je iskoristio ove mogućnosti pa je od divljih životinja stvo-rio domaće, među njima mno-ge rase i hibride. To je bilo lako i moguće zato što čovek čuva domaće životinje u pro-storijama gde im obezbeđuje sve potrebne životne uslove, mikroklimu i hranu u kvalitetu i količini koja im je potrebna. Kad su pčele u pitanju, među-tim, čovek nije uspeo da ih pripitomi. One su ostale divlje, jer je njihov zadatak takav da iz prirode sakupljaju nedirnute prirodne sokove."
Križov tekst pod naslo-vom Što je to kvaliteta matice?" glasi: "Potrebno je naglasiti da postoji agresivnost pčela kao genetička osobina i agresivnost pčela prouzročena neadekvatnim uzgojem.
Odgovarajući tekst iz knji-ge Gospodar pčela pod naslo-vom "Agresivnost i ubodi" glasi: Prema napadačima na pčelinje društvo i košnicu pče-le ispoljavaju agresivnost koja može da bude urođena i steče-na. Urođena agresivnost se prenosi genima, sa roditelja na potomstvo. Stečena agresivno-st naagresivno-staje kao posledica agresivno- sta-lnog uznemiravanja društva .
U tekstu Što je to grabež i kako ju spriječiti Križ savetuje: "Zaustavljanje grabe-ži u košnici se može napraviti na više načina. Jedan od njih je da se napadnuta košnica makne sa svog mjesta, odnese sa pčelinjaka i privremeno stavi u tamnu prostoriju, a na njeno mjesto treba postaviti praznu košnicu. Takvu zaje-dnicu najbolje je rasformirati, odnosno ukloniti maticu i spo-jiti sa jakom zajednicom. Uko-liko je zajednica dobra, košni-cu nakon 2 - 3 dana vraćamo na pčelinjak i postavljamo je na drugo mjesto. Pretpostavlja se da je grabežljivost nekih zajednica genetski poremećaj." Komentar - Na Apimondi-ji u Ljubljani 2003.
prezento-45 van je rad br. 468 Grabež
korisna osobina pčelinjeg društva . Iako je Ljubljana udaljena od Zagreba svega 142 km ta saznanja ni posle 13 godina nisu stigla do Josipa Križa. Napadnuto društvo ni-kad ne može da bude dobro, kao što Križ misli, jer grabe-žna društva napadaju samo biološki neispravna društva. Ako se postupi po Križovom savetu da se napadnuto dru-štvo posle 2-3 dana vrati na pčelinjak samo na drugo me-sto, nikakve koristi od toga, zato što ga grabežne pčele pre-poznaju po mirisu i opet napadaju. Ako bi Križ celog dana premeštao napadnuto društvo po pčelinjaku, ni to ga ne bi spasilo, grabežne pčele bi ga svuda pronalazile i napadale sve dok ima hrane u njemu. Grabež nije, kao što Križ tvrdi, genetski poremećaj, već korisna osobina pčelinjeg društva koja je pomogla pčeli-njoj vrsti da opstane, jer biolo-ški ispravna društva koja nemaju hrane uzimaju je od društva u stradanju i nastavlja-ju da žive.
Kod Križa sve sama čuda neviđena. Takvo jedno je u te-kstu pod naslovom "Formira-nje novih pčelinjih zajednica , a ono glasi: "Za ovaj način razrojavanja moramo planirati i uzgoj matičnjaka, tako da podesimo vrijeme razrojavanja da bude najkasnije 13-og dana starosti matičnjaka."
Matičnjak
Komentar - Kada se pčeli-njem društvu oduzme matica njegova mlada matica se izle-že 12-tog dana. U savremenoj proizvodnji matica prilikom presađivanja larvi, matice se izležu takođe 12-og dana od trenutka dodavanja larvi
sta-46 rteru. Kako da neko posluša
Križa kad matičnjaci starosti od 13 dana u praktičnom pče-larstvu ne postoje. Možda je on ipak svojom selekcijom uspeo da dobije sporostasajuće matice.
Križ ima savet i za "Mjere protiv ulaska zajednice u rojevno stanje", koje saopštava kroz tekst: "Polaganje jaja bude ograničeno samo onda ako u gnijezdu bude nepravi-lno izgrađeno saće ili ako je saće tamno, jer u proljeće matica ne polaže jaja u takve ćelije saća.
Komentar - Iznesena mi-sao u tekstu nema nikakve veze sa merama protiv ulaska pčelinjeg društva u rojevni na-gon niti sa stvarnim ponaša-njem pčela. U proleće matica radije polaže jaja u tamnije saće nego u svetlije i pčelinje društvo se brže razvija, zato što je tamnije-staro saće topli-je i pčele lakše održavaju po-trebnu temperaturu u gnezdu sa takvim saćem.
Križ ima specijalni recept za "Kako prekinuti rojevno stanje prije glavne paše , a recept daje kroz tekst:
"Preki-danje rojevnog stanja prije glavne paše možemo postići na način da zamijenimo mje-sto košnice pčelinje zajednice u rojevnom stanju sa košni-com druge zajednice koja nije u rojevnom stanju."
Komentar - Ovako nešto pravi pčelar ne bi savetovao ni najvećem neprijatelju. Šta se dešava posle zamene mesta košnicama? Pčele izletnice iz obe košnice vraćajući se sa paše zatiču tuđu košnicu i u njoj strano društvo. To one preko svojih mirisnih organa jasno saznaju. Kolebaju se, ali nemajući izbora ulaze u tuđu košnicu. Pčele u košnici ih prihvataju bez problema jer donose hranu. U periodu pre glavne paše uzmimo da pčeli-nje društvo ima 20000 izletni-ca. Svih tih 20000 izletnica, starih i okorelih pčela se nala-ze u vanrednom stanju i stresu. Posle ostavljanja donete hrane nailaze na maticu za koju pre-ko feromona matice momenta-lno znaju da nije njihova. Do-življavaju je kao neprijatelja koji predstavlja veliku opasno-st za njihovu maticu i bez ko-lebanja je ubijaju. Ponekad se
47 desi da ova metoda uspe.
Često se desi da bude ubijena jedna matica, a najčešće budu ubijene obe matice. Postoje sasvim bezbedne metode za suzbijanje rojevnog nagona kod pčelinjeg društva, zato za primenu metode koju Križ sa-vetuje ne postoji ni jedan opra-vdan razlog.
U svojim tekstovima Josip Križ iznosi samo tvrdnje bez dokaza i argumenata. Zablude su mu mnogobrojne i to u svim oblastima pčelarstva. Sigurno je da njegovo pčela-rstvo proizilazi iz prevelike želje da bude inovator, pame-tniji od drugih, da vidi ono što drugi ne vide, a da nije uteme-ljeno na prirodnom načinu života pčela, na praktičnom pčelarstvu, niti na pčelarskoj nauci.
48
OSVRT NA KNJIGU PČELARSTVO
JABLANIČKOG OKRUGA (1904-2004)
Pre samog čitanja knjige, kada čitalac uzme knjigu u ruke, vidi se da je knjiga na-jprostije izrade. S obzirom da knjiga predstavlja čitav jedan region, da je štampana novcem opštine Leskovac, da je bilo prihoda i od reklama, neopra-vdano je da je knjiga ovako lošeg kvaliteta.
Knjiga je vremenski veza-na za period 1904 – 2004., a autori su već u samom startu odlutali u 5400. godinu pre
nove ere, u mitologiju i vra-čarenje. Nije ni začuđujuće s obzirom da autori, pčelar Stojan Stojanović i njegova ćerka Miroslava Dojčinović nisu imali nikakva pisana dela do tada. Zato izdavač nije ni trebao da njima dodeli pisanje ovako značajnog dela za ovaj region.
Prvo pada u oči naslovna strana knjige sa greškama, ko-je mogu negativno da utiču na pčelarstvo Jablaničkog okruga. Na naslovnoj strani je karta Srbije, na kojoj nije naznačen Jablanički okrug, tako da ne odgovara samom naslovu knji-ge. Na njoj je i slika pčele, koja ne pripada autohtonoj rasi pčela, što je u suprotnosti sa zakonom Republike Srbije, koji nalaže da se u našoj zemlji može čuvati samo autohtona rasa pčela. Ovo je naročito opasno za pčelare početnike koji dođu u dodir sa ovom knjigom i vide fotogra-fiju ove pčele, automatski će smatrati da takve pčele treba
