Gramatika engleskog jezika

MILAH D. STANJvOVlfe

ENGIESKOG

JEZIKA

1K SNEDKTCRE ŠKOZ&

MILAN D. STANKOVIĆ

lektor engleskog jezika na Veterinarskom fakultetu u Beogradu

GRAMATIKA

ENGLESKOG

IEZIKA

ZA S R E D N J E Š K O L E

NOLIT

P r e g l e d a l i :

referent RADOSLAV HORVATOVIĆ, lektor engleskog jezika na Medicinskom fakultetu u Beogradu

recenzent ANKA BOGIĈEVIĆ, profesor iz Beograda

Ovu Gramatiku odobrio je za upotrebu u školama Savet za školstvo Narodne Republike Srbije odlukom broj 1672od 1 avgusta 1956 godine,

P R E D G O V O R

Već duţe vremena osećala se u našim srednjim školama potreba za jednim udţbe- nikom koji će dati pregled engleske gramatike u najskromnijim okvirima. MeĊutim, u poslednje vreme kada se engleski jezik poĉeo da predaje na znatno široj osnovi i višem stepenu, sve više se osećala preka potreba za jednom iscrpnijom i detaljnijom gramatikom koja će obuhvatiti celo gramatiĉko gradivo predviĊeno nastavnim programom za više razrede srednjih škola.

Pristupajući izradi ovog udţbenika pisac je ne samo nastojao da zadovolji jednu trenutnu potrebu, već je takoĊe ţeleo da napiše takvu gramatiku engleskog jezika koja će svojim preglednim i iscrpnim sadrţajem znaĉiti koristan i trajan doprinos nastavi ovog jezika. U tom cilju pisac je u okviru nastavnog programa za više razrede srednjih škola obuhvatio, sistematizirao i klasirao celokupno gramatiĉko gradivo u iscrpne, pregledne i celovite gramatiĉke jedinice, a unutar tih jedinica izvršio raspored gradiva u izdvojene sastavne delove sa objašnjenjima o oblicima, podeli, vrsti, znaĉenju i upotrebi. Pisac je naroĉito insistirao da takvi sastavni delovi jedne gramatiĉke jcdinice sami po sebi opet sa- ĉinjavaju samostalno zaokruţeno znanje i da svojom sistematiĉnošću i iscrpnošću pruţe uĉeniku mogućnost da se bez mnogo lutanja lako snade i odmah dobije odgovor na svako gramatiĉko pitanje ili problem koji ga u jednom momentu moţe da interesjje. Da bi se gramatika svojom jednostavnošću izraza što više pribliţila uĉeniku, pisac je takoĊe nastojao, koliko je to bilo moguće, da gramatiĉko gradivo kroz deskriptivna objašnjcnja izrasta jcdno iz drugog, polazeći od poznatog ka manje poznatom, od lakšeg ka teţem, trudeći se da sistematiĉnost i opšta svrha udţbenika ne izgubi ništa od svoje korisnosti. Celo gramatiĉko gradivo potkrepljeno jc vrlo jednostavnim i jasnim primerima, onakvim kakve bi svaki uĉenik vrlo ĉesto u upotrebi mogao da kaţe, a da pri tom pravila koja oni objašnjavaju dobiju puno znaĉenje, smisao i preciznos t upotrebe. Pored toga, pisac je posebnu paţnju obratio onom gramatiĉkom gradivu koje usled specifiĉnosti engleske gramatike ili duha jezika pretstavlja naroĉite poteškoće kod uĉenika (kao naprimcr, sadašnje prošlo vreme i sl.) U takvim sluĉajevima pored iscipnih objašnjenja oblika, znaĉenja i upotrebe, istaknute su bitne razlike koje se pojavljuju izmeĊu engleske i naše gramatike, eventualnc pogrešne upotrebe koje proizlaze iz toga, kao i neke finese i osobenosti koje zadiru u specifiĉnosti duha engleskog jezika.

Fonetika je u ovom udţbeniku dobila posebno mesto. To je i razumljivo kad se uzme u obzir da engleski izgovor po broju i osobenostima glasova daleko prevazilazi okvire srpskog glasovnog sistema. Zato je pisac u ovom udţbeniku obratio posebnu paţnju ovom delu engleske gramatike i nastojao da u jednoj obuhvaćenoj celini pruţi uĉeniku najpotrebnija objašnjenja o jeziku uopšte, pojedinim samoglasnicima, dvoglasnicima, su - glasnicima, naglasku i intonaciji, dajući tako uĉenicima dovoljno fonetiĉkog gradiva pot- krepljenog najkarakteristiĉnijim primerima da bi sami mogli da se pozabave i samostalno ovladaju engleskim glasovima i na taj naĉin što bolje upotpune i usavrše svoj izgovor. S obzirom na specifiĉnosti engleskih glasova i nastojanja da se oni uĉcniku pribliţe na što jednostavnijoj osnovi, pisac je u obradi samoglasnika išao od glasa ka slovu, a kod su - glasnika od slova ka glasu. Praktiĉnu stranu takvog tretiranja nije teško primetiti, jer se u praksi pokazalo da na taj naĉin uĉenik lakše naĊe potrebne pojedinosti koje ga interesuju kod jednog

glasa.

5

P R V I D E O

F O N E T I K A I P R A V O P I S

U V O D O JEZIKU UOPŠTE

Jezik je niz Ijudskih navika, ĉija se svrha sastoji u iskazivanju misli i osećanja, i što je najvaţnije u njihovom saopštavanju drugim licima.

Nekad se prvi Ĉovek u opštenju sa drugim ljudima prvenstveno sluţio pokretima ruku, uzvicima, gundanjem, neartikulisanim glasovima i na kraju nekom vrstom govora, koji se svodio na vrlo mali broj reĉi. Posle je on pokušao da pojedine predmete i slike pretstavi crteţima, skra- ćenim znakovima i na kraju slovima.

Prema tome, kod svakog ţivog jezika treba razlikovati d v e vrste njegove upotrebe: g o v o r n i j e z i k i p i s a n i j e z i k . Govorni jezik je sastavljen od niza glasova koje stvaraju govorni organi. On je daleko sta - riji i datira iz prvih dana ĉovekovog svesnog artikulisanog saopštavanja ili izraţavanja. Pisani jezik, naprotiv, poĉinje mnogo kasnije, u vreme pro- nalaska i upotrebe prvih pisanih znakova, koji više ili manje, potpunije ili slabije, zamenjuju glasove.

Razlika izmedu pisanog i govornog jezika jaĉe je izraţena u savreme- nom engleskom jeziku nego u ma kom drugom svetskom jeziku. To dolazi otu da što je engleski jezik više etimološki nego fonetiĉki, i mnoga slova ĉesto se pojavljuju u pisanom jeziku, a u govoru se ili drukĉije izgo- varaju ili su već davno nestala. Tako se, naprimer, grleno "gh" razliĉito izgovara u egleskom jeziku (cough [kof]), (hongh [hsk]). hiccough ['hikAp]), ili se pak najĉešće uopšte ne izgovara (plough [plau]). To je dovelo do veoma teškog, komplikovanog i nepostojanog sistema pisanja, s jedne strane, i osobenosti izgovora, s druge strane, zahtevajući na taj naĉin veći br oj objašnjenja koja su obiĉno suviŠna u ostalim jezicima.

Poteškoće koje engleski jezik stvara onima koji ga uĉe, pojavljuju se, kao što smo videli, kako u pisanju tako i u izgovoru. Dok se u pisanju moţe koristiti neznatnim brojem nepotpunih pravila, u izgovoru, naprotiv, postoje taĉno izradena pravila kako se pojedini glasovi izgovaraju, ali ne i sigurna pravila gde se koji glas u nekoj reĉi ĉita. Prema tome, pisanje i izgovor glasova u jednoj engleskoj reĉi prvenstveno su predmet pojedi- naĉnog uĉenja reĉi, pošto one ne podleţu nekim pouzdanim pravilima, kao što je to sluĉaj u drugim jezicima.

PISANI ENGLESKI JEZIK

Azbuka u kojoj je svaki glas pretstavljen jednim znakom smatra se idealnom azbukom. To nije sluĉaj sa engleskim jezikom, jer je on daleko od toga da bude fonetiĉki. U engleskom postoji 26 slova i oko 40 glasova, i zbog toga se jedno slovo ĉesto upotrebljava za razne glasove. MeĊutim, ne postoje pravila kad jedno slovo moţe da pretstavlja više glasova, i to je stvar pojedinaĉnog uĉenja pisanja i izgovora reĉi.

Imena engleskih slova se razlikuju od naših. Naroĉito je velika razlika kod samoglasnika. Evo tabele engleskih slova (pisanih i štampanih) i njiho- vih imena:

N a p o m e n a : U engleskom ne postoje slova ,,ć, dj, Ij, nj".

Tri praktiĉna pravila mogu korisno da posiuţe da se lakše nauĉe imena engle- skih siova:

a) Kad se ime našeg slova završava na ,,e", onda se u engleskom jeziku završava na ,,i":

srpsko ,,de'\ englesko ,,di", itd.

b) Kad se ime našeg slova završava na ,,a", onda se ime engleskog slova završava na ,,ei":

srpsko ,,ka", englesko ,,kei", itd.

c) Imena nekih engleskih slova su ista kao u našem jeziku. To su ona imena koja u engleskom

poĉinju sa ,,e": srpsko ,,ef" engiesko ,,ef", itd.

GOVORNI ENGLESKI JEZIK

Uĉenje i primena govornog jezika — odnosno pojedinih glasova koji ga saĉinjavaju — je daleko sloţenija od pisanih znakova. Nauka koja se bavi izuĉavanjem glasova i tehnikom govora, naziva se f o n e t i k a.

U osnovi svi jezici imaju sliĉan sistem glasova i razlike koje se po- javljuju meĊu njima su vcće ili manje, i uglavnom pripisuju sc osobcnosti duha pojcdinog jezika. U engleskom jeziku te razlike su mnogo veće nego kod ostalih ţivih jezika, jer pored samoglasnika postoji ĉitav niz poluglasa, katkad samoglasniĉkog a katkad suglasniĉkog porekla, a zatim i neki upo- redni izgovori suglasnika, tako

Pisana slova cnglcske azbukc štampana slova cnglcskc azbukc Naš* imena Englcska imcna Pisana slova engleske azbuke Stampan a slova cngleskc azbuke Naša imcna Englcska imena A a a ei N n en en B b be bi _6«. O o 0 ou C c ce si Pp pe Pi D d de di Qq kve kju E e e i _{<2^ A f} - R r er a F f cf ef S s es es Gg ge dţi T t te ti H h 'ha eiĉ U u u ju I i i ai V v ve vi

7/ Jj jot dţei W w dubl ve dabl ju

K k ka kei X x iks eks

L 1 el el _f? Yy ipšilon uai

7

stvorio karakteristiĉan izgovor, koji je teško usvojiti u potpunosti bez podrobnog razlikovanja i ustanovljenja naĉina izgovora svakog pojedinog glasa.

Opšte je poznata ĉinjenica da ni dva lica iste nacionalnosti ne govore svoj jezik potpuno jednako. Razlike proizilaze iz više razloga i najvaţniji su: mesto, okolina, raniji uticaji i pojedinaĉne osobenosti Ijudi. Usled toga je u engleskom jeziku, kao i u svim ostalim jezicima, došlo do stvaranja nareĉja. Samo su razlike nareĉja, ne samo izvan Engleske (Amerika, Au- stralija, Novi Zeland i dr.), nego i u njoj samoj, toliko velike, da je jedna reĉ u jednom nareĉju jedva razumljiva u drugom. Zato je bila prirodna teţnja da se govor podesi tako da postane opšte prihvatljiv i razumljiv za sva nareĉja. Vrsta engleskog jezika koja zadovoljava taj uslov i koja je u opštoj upotrebi i širokoj primeni, naziva se s t a n d a r d n i e n g l e s k i j e z i k.

Za pretstavljanje standardnog cngleskog govora upotrebljava se po - sebna fonetiĉka azbuka. Ovde je prihvaćena kao najpodesnija i najdoslednija fonetiĉka azbuka koju je usvojilo MeĊunarodno fonetiĉko udruţenje u Parizu (International

Phonetic Association). Prepisivanje ili transkribovanje engleskih glasova ili reĉi

pomoću ove fonetiĉke azbuke, koja se većim delom sastoji od latinskih slova i nekih posebnih znakova, pruţa najdoslednije izgovaranje engleskih reĉi. Ono će, pod uslovom da je svaki glas uveţban do krajnjih mogućnosti, pruţiti skoro potpun izgovor koji se neće mnogo razlikovati od onog kod obrazovanog Engleza.

Znakovi fonetiĉke azbuke koja se upotrebljava za pretstavljanje reĉi standardnog engleskog izgovora su sledeći:

a) Samoglasnici: a a : A < e e e O O : i i : O O O : u u : b) Dvoglasnici: ai au ei eo io ou oi oo uo

c) Suglasnici: b tj d d3 f g h j k 1 m n i) p r s J t 5 0 v w z 3.

PODELA GLASOVA

Opšta podela glasova je na:

a) samoglasnike (Vowels), koji se stvaraju slobodnim prolazom vaz- duha

bilo kroz usta ili kroz usta i nos u isto vreme. Tu dolaze: a, a:, A, ae, e, e, o, o:, i,

b) dvoglasnici (Diphthongs) koji nastaju kada se u nizu glasova pro- izvedenih

dok jezik ide od jednog izgovornog poloţaja do drugog, upotrebi prvi i poslednji glas, izbegavajući ostale meĊuglasove. Tu dolaze: ai, au, ei, £9, ou, oi, is, us, os (vidi podelu i tabelu na str. 14 i 17).

c) suglasnike (Consonants) koji nastaju kada se dah iz pluća ili pot- puno

zaustavi u nekom delu usta, ili izlazi napolje i stvara slabu eksploziju, ili stalnim prolazom kroz uzani prostor stvara piskanje. Tu dolaze: b, c, tj, d, D3, f, g, h, j, k, 1,

m, n, IJ, p, r, s, J, t, 6, 0, v, w, z, 3 (vidi podelu i ta- belu na str. 17 i 24).

Prema uĉešću glasnica glasovi se mogu podeliti na: zvuĉne i bezvuĉne. Pošto su svi samoglasnici redovno zvuĉni glasovi, uobiĉajena je podela po zvuĉnosti samo za suglasnike. Pravilo za odreĊivanje zvuĉnih i bezvuĉnih glasova glasi: svaki glas ĉiji izgovor daje ĉist, artikulisan glas je zvuĉni, a svaki glas koji pri izgovoru proizvede piskanje ili nepotpun glas smatra se bezvuĉnim. (Vidi podelu suglasnika str. 17.)

Sledeća podela glasova je s obzirom na njihovu dnţinu. Tako imamo glasove koji se izgovaraju kratko — kratke glasove, i koji se izgovaraju dugo — duge

glasove. Znak duţine jednog glasa oznaĉava se sa dve taĉke (:), napr.: a:, u:, i:, itd.

Ova podela upotrebljava se prvenstveno za samoglasnike, iako se ponekad moţe primeniti i na suglasnike.

GOVORNI ORGANI (Organs of Speech)

U govorne organe ubrajamo (u zagra- dama su pomoćni organi):

1) Usne — Lips (zubi — Teeth) 2) Jezik — Tongue

(Donja vilica — Lower jaw)

3) Nepce — Palate (Resica — Uvula) 4) Glasnice — Vocal Cords (Dušnik —

Windpipe)

5) Pluća — Lungs

U s n e (Lips). Izgovor pojedinih gla- sova

zavisi od oblika usana. Gornja usna (Upper

Lip) i donja usna (Lower Lip) mogu da

zauzimaju razne poloţaje i oblike, i prema tome da li su zaokruţene, otvorene, polu- otvorene, zatvorene ili poluzatvorene, stvaraju odgovarajuće glasove — otvorene, polu- otvorene, poluzatvorene ili zatvorene glasove. Tako su usne potpuno zatvorene kad se

Slika 1. — Govorni organi: (presek glave): ND — nosna duplja, PN — prednje nepce. ZN — zadnje nepce, U

— usne, Z — zubi, D — desni, J— jezik, V—vrh jezika, P—prednji deo

jezika, Z — zadnji deo jezika, K — koren jezika, U — usta, R — resica, Ţ — ţdrelo, G — glasnice, D — dušnik.

9

izgovaraju glasovi "p, b, m". MeĊutim, kod izgovora nekih samoglasnika, usta su potpuno otvorena (a:, o:, itd.). Na prelazu izmeĊu potpuno otvo- renih i potpuno zatvorenih glasova nalaze se poluotvoreni i poluzatvoreni glasovi (e, o, o, itd.). Na otvor usana mnogo utiĉe poloţaj jezika, jer više podignut jezik u ustima s tvara manji otvor usana.

J e z i k (Tongue). Zbog pokretljivosti, lakoće prilagoĊavanja raznim oblicima i

neophodnosti prilikom izgovora glasova, jezik se s pravom smatra kao najvaţniji govorni organ. Promenom oblika, poloţaja i pokretljivošću on menja vrstu glasa u odnosu na mesto, kvalitet i trajanje. Pri tom jezik deluje kao celina ili svojim pojedinim delovima (vrhom jezika, prednjim i zadnjim delom jezika).

Postajanje suglasnika. Pomoću vrha jezika zaustavlja se vazduh koji dolazi iz

pluća i stvara bezvuĉne glasove kao ,,t", ili zvuĉne glasove kao ,,d", ili nosne glasove kao ,,n". Kad se jezik nalazi više izmeĊu zuba, onda se stvaraju takvi glasovi kao što su „6, 0", koji se u pisanom engleskom pretstavljaju kao ,,th".

Kada preko poleĊine vrha jezika prolazi vazduh u uskom strujanju, onda se stvaraju piskavi glasovi kao što su ,,s, z". MeĊutim, ako je otvor za vazduh malo širi, vrh jezika se malo povuĉe unazad, i tada se dobijaju glasovi kao što su 3".

Prednji deo jezika uĉestvuje zajedno sa nepcem u stvaranju nekih gla- sova. Tako kad vazduh prelazi izmeĊu prednjeg dela jezika koji je podignut malo niţe nego za izgovor glasa i nepca, onda se stvaraju glasovi ,,h, j". Prvi je bezvuĉan, drugi je zvuĉan.

Zadnji deo jezika moţe takoĊe da zaustavi vazduh koji dolazi iz pluća, stvarajući takve glasove kao što su zvuĉno ,,g", bezvuĉno ,,k" i nosno-nepĉani glas prolaskom vazduha kroz nos.

Pravljenje samoglasnika. Pravljenje samoglasnika zavisi od poloţaja jezika,

koji se kreće od svog normalnog poloţaja u ustima prema nepcu (granica samoglasnika), ali bez suţavanja ili zaustavljanja vazduha iz pluća. Vrh jezika uopšte ne uĉestvuje u pravljenju samoglasnika.

Vrsta samoglasnika zavisi od oblika i poloţaja jezika u ustima. Oni se smenjuju već prema tome kakav poloţaj zauzima prednji, srednji i zadnji deo jezika, zajedno sa spuštanjem i podizanjem donje vilice. Tako oni samo- glasnici koji nastaju podizanjem prednjeg dela jezika nazivaju se prednji (i, e, 8, ae, itd.); oni samoglasnici koji nastaju podizanjem srednjeg dela jezika, nazivaju se srednji (o, s:); i najzad, oni glasovi koji postaju podiza- njem zadnjeg dela jezika, nazivaju se zadnji samoglasnici (a:, 0:, u, itd.). (Vidi podelu samoglasnika.)

N e p c e (Palate). Ovo je onaj deo usta koji ide od desni gornjih zuba do poĉetka grla. Razlikuju se tri dela nepca: prednje nepce (Hard Palate), koje je prednji deo neposredno iza desni prednjih gornjih zuba. Taj deo je nepomiĉan; zadnje nepce

(Soft Palate), koje je meki deo izmeĊu tvrdog nepca i resice. On je pomiĉ an i moţe

da se spusti tako da vazduh prolazi kroz nos i stvara nosne glasove kao što su ,,m, n,

usta od nosne šupljine i stvara ĉiste glasove; i, resica (Uvula), koja je krajnji deo mekog nepca koje visi.

G 1 a s n i c e (Vocal Cords). One se nalaze sa obe strane dušnika. Po svojoj

prirodi to su pokretni i savitljivi nabori sluznicc. Pomoću mišića mogu sc skupljati i širiti, i na taj naĉin regulišu vazduh koji izlazi iz pluća, stvarajući pojedine vrste glasova. Kad se giasnice lako dodiruju, tada vazduh iz pluća prclazcći preko njih i izaziva treperenje koje daje glas. To su zvuĉni glasovi. Mcdutim, kad su glasnice rastavljene ili jaĉe udaljene jedna od druge, i takve ostanu za vreme izgovora, vazduh koji dolazi iz pluća ne dodiruje ih, već prolazi bez treperenja i stvara nepotpune glasove. Ovo su bezvuĉni glasovi. (Vidi podelu suglasnika.)

A) SAMOGLASNICI (Vowels)

U engleskom jeziku ima 15 samoglasnika. Od toga je pet ĉistih, koji se u pravopisu pretstavljaju sa pet slova: ,,a, e, i, o, u". MeĊutim, manja razlika u poloţaju jezika prouzrokuje izvesnu promenu samoglasniĉkog glasa. Tako pored ĉistih glasova stvaraju se kratki ili dugi, potpuno ili nepotpuno artikulisani glasovi ili poluglasovi (s, s:, i, itd.). Manje ĉesta podela samo- glasnika, ali u isto vreme i nepotpunija, je podela prema osobini glasova. Tako imamo:

a) zatvorene samoglasnike (Closed Vowels), koji nastaju kad se jezik toliko podigne da ima malo prostora izmeĊu njega i nepca (u:, i, itd.),

b) poluzatvorene samoglasnike (Half-CIosed VoweIs), koji zauzimaju prelazni oblik izmedu zatvorenih i poluotvorenih glasova (e, 8, a:, itd.),

c) poluotvorene samoglasnike (Half-Open VoweIs), koji su na prelazu izmedu otvorenih i poluzatvorenih samoglasnika (as, A, itd.),

d) otvorene samoglasnike (Open Vowels), koji nastaju kad jezik leţi poloţen u donjoj vilici i ostavlja veliki prostor izmeĊu njega i nepca (a, o, itd.).

Ipak, najĉešća i najpotpunija podela samoglasnika je prema mestu pravljenja. Prema ovoj podeli samoglasnike delimo na:

a) prednje samoglasnike (Front Vowels), koji se stvaraju podizanjem prednjeg dela jezika. Tu dolaze: i, i:, e, c, ae, a.

b) srednje samoglasnike (Central Vowels), koji nastaju podizanjem sred- njeg dela jezika. Tu dolaze sledeći samo- glasnici: 9, 3:.

c) zadnje samoglasnike(Back Vowels), koji se prave podizanjem zadnjeg dela jezika. Tu dolaze ovi samoglasnici: u, u:, o, 0, 0:, A, a:.

Slika 2. - Engleski samoglasnici PoloţaJ samoglasnika (po osobini i

1 1

PREDNJI SAMOGLASNICI (Front Vowels)

1) Kratko poluzatvoreno „i". Ovako prepisan glas ,,i" je pribliţno sliĉan našem kratkom glasu ,,i" u rcĉi ,,sit". Razlika, koju mnogi ne mogu odmah da shvate, jc u lome što su usne kod engleskog glasa malo zalvo- renije. Ovaj engleski glas izgovara se lako da se jezik postavi nešto niţe nego za glas a izgovori se veoma kralko ,,i", tako da pri taĉnom izgovoru potseća ĉas na kratki glas ,,e", a ĉas na kratki glas ,,iv. Medutim, poĉctniku se preporuĉuje da ga u poĉetku izgovara kao vrlo kratko ,,i", a prizvuk glasa ,,e" pojavljuje se kasnije posle istrajnog veţbanja.

U pisanom engleskom glas ,,i" se pojavljuje kao: ,,i" ili ,,y" (city ['siti] grad), ,,es" u 3. 1. sadašnjeg vremena i mnoţini imenica (he teaches ['ti:tj/z] — on predaje),

a brush—brushes ['brAjVz] ĉetke, itd.; ,,ed" u prostom prošlom vremenu (id), ,,est" u

trećem stepenu poredenja (ist), u nenagla- šenim predmecima i domecima except [ik'sept] — izuzev, examine [ig'zćemin]

— ispitivati, i u raznim primerima: women ['wimin] — ţene, Sundav ['sAndi]

— nedelja, itd.

2) Dugo zatvoreno ,,i:". Ovo ,,i:" je otprilike sliĉno našem glasu u reĉi ,,lik". U engleskom je to dug glas (moţda ne toliko dug kao u našem jeziku), koji se izgovara sa toliko otvorenim usnama koliko ih otvaramo kad hoćemo da zviţdimo. Poredivanjem kratkog ,,i" i dugog ,,i:" izgleda kao da razlika postoji samo u duţini. Medutim, kada bi ,,i" u reĉi "hid" produţili ne bi dobili dugo englesko ,,i:", koje se izgovara u reĉi "head" [hi:d] — paţnja, ili obratno, pošto postoji kvalitetna i kvantitetna razlika izmeĊu glasova u ove dve reĉi.

Glas ,,i:" pojavljuje se u pisanom engleskom kao: ee, e, ea, ei, ie, i, (green [gri:n], be [bi:], mean [mi:n], receive [ri'si:v], field [fi:ld], niachine [mo'Jr-11]* itd.). Zatim u raznim primerima bez pravila: people [pi:pl], itd.

3) Kratko poluzatvoreno ,,e". U engleskim reĉima ovaj glas dolazi samostalno ili u kombinaciji sa ,,i" [ei]. Kada je u kombinaciji sa glasom ,,i", onda je istovetan sa našim glasom ,,e": table [teibl], race [reis], itd. Medutim, kada se u reĈima pojavljuje samostalno, onda se razlikuje od našeg glasa ,,e" samo utoliko što je malo zatvoreniji. Izgovara se sa malo više podignutim jezikom, usne su zaokruţene kao da se izgovara ,,o", a izgovori se kratko ,,e". Tu on mnogo potseća na francuski glas ,,e" (blć

— ţito).

U pisanom engleskom pojavljuje se ,,e" kao: e, ea, a, zatim u raznim primerima bez pravila: let [let], dead [ded], made [meid], many ['meni], says [sez], friend [frend], itd.

4) Kratko poluotvoreno ,,s". Ovaj se glas izgovara kada se jezik postavi malo niţe nego za glas ,,e", sa malo jaĉe otvorenim i zategnutim usnama, kao što se to radi kad se ţeli nasmejati. Ovaj glas nikad ne dolazi samo- stalno, već uvek u kombinaciji sa ,,3": there [683], where [w83], itd. Sliĉan je francuskom glasu ,,e" u reĉi „mere" — majka. (Vidi srednje kratko „3" i dvoglasnik ,,G9".)

5) Kratko otvoreno ,,ae". Ovaj glas nastaje kada se jaĉe otvore usta za glas ,,a" i izgovori se kratko ,,e", tako da ĉas liĉi na naš glas ,,a", a ĉas na glas ,,e". Donekle sliĉan glas postoji u vojvoĊanskom nareĉju prilikom izgovora glasa ,,e" u reĉi „mleko", samo je engleski glas mnogo kraći.

U pisanom jeziku ovaj glas se pojavljuje kao: a, zatim u primerima bez odredenog pravila: cat [kaet], raad [maed], plaid [plsed], itd.

6) Kratko otvoreno ,,a". Ovaj glas je veoma sliĉan našem glasu ,,a" u reĉi ,,pas". Izgovara se tako da se usta otvore kao za glas ,,ae", a jezik se nalazi u osrednjem poloţaju. Ovaj glas nikad ne dolazi samostalno, već uvek kao deo dvoglasnika ,,ai" ili ,,au": mile [mail], house [haus], itd.

Glas ,,a" pojavljuje se u pisanom jeziku kao: i, y, zatim u raznim primerima bez pravila: pile [pail], sky [skai], buy [bai], neither ['naiĉs], itd.

SREDNJI SAMOGLASNICI (Central VoweIs)

1) Kratko poluotvoreno ,,o". Ovo je glas koji ne postoji u našem jeziku, a veoma je svojstven izgovoru engleskog jezika. To je poluglas ili nearti - kulisani glas koji se ĉuje posle svakog glasno izgovorenog suglasnika. Tako,

naprimer, kada se izgovara suglasnik ,,b" i malo se otegne glas, (b --- ), onda se ĉuje prizvuk ili neartikulisani glas ( --- ). Taj prizvuk koji se ĉuje

posle svakog izgovorenog suglasnika, izdvojen i skraćen, jeste engleski glas ,,o". Ovaj glas moţe se nauĉiti i pomoću samoglasniĉkog ,,r". Kod samo- glasniĉkog ,,r" vrh jezika teţi da dodirne desni gornjih prednjih zuba. Medutim, kad tako postavljen jezik podignemo malo u sredini i povuĉemo unazad i izgovorimo ,,a", onda se dobija srednji kratki glas ,,o". Ovaj glas se takoĊe ĉuje prilikom zamuckivanja.

Kratko poluotvoreno „o" pojavljuje se u pisanom jeziku kao: e, er, a, ar, i, o,

or, oar, ough, u, re, ou: moment ['moumont], above [o'bAv], dollar ['dob], ability

[o'biloti], tomato [to'ma:tou], doctor ['dokto], cupboard ['kAbod], Scarborough [;ska:boro], autumn ['o:tom], picture ['piktjo], continuous [kon'tinjuos], itd.

2) Dugo poluzatvoreno ,,o:". Ovaj glas se pravi na isti naĉin kao kratko srednje ,,o", samo je duţe i malo zatvorenije (vidi objašnjenje za ,,o"). U pi - sanom engleskom on se pojavljuje kao: er, ir, ur, ear, or, zatim u raznim primerima bez pravila: were [wo:j, stir [sto:], spur [spo:], learn [lo:n], worker ['wo:ko], journalist ['djomolist], itd.

ZADNJI SAMOGLASNICI (Back VoweIs)

1) Kratko poluzatvoreno ,,u". Pogrešno je misliti da je ovaj glas isti kao u

našem jeziku. On se moţda samo pribliţno pojavljuje u nekim našim reĉima (udarac, napr.). Za izgovor ovog glasa usta su skoro sasvim zatvo- rena, jezik podignut tako da zatvara prolaz vazduha. U tako stešnjenim ustima stvara se usiljeni glas ,,u", koji je kratak i ne sasvim artikulisan. U pisanom jeziku pojavljuje se kao: u, oo: push [puj], look [luk] itd.

2) Dugo zatvoreno ,,u:". Ovaj glas se izgovara na isti naĉin kao kratko ,,u", samo se jezik nalazi nešto više napred. Duţi je i zatvoreniji od glasa ,,u". On otprilike odgovara našem dugom glasu ,,u" u reĉi ,,luk" (vrsta pri- mitivnog oruţja).

1 3

3) Kratko poluzatvoreno ,,o". U engleskom jeziku postoje tri vrste glasa ,,o". Prvi od njih prepisuje se fonetski znakom koji je isti kao naše slovo ,,o". To je zadnji kratki i poluotvoreni glas koji najĉešće dolazi kao sastavni deo dvoglasnika ,,ou". Po izgovoru je sliĉan našem glasu ,,o", samo je kraći. On se vrlo retko pojavljuje u izgovoru sam, i kada se pojavi onda se nalazi u nenaglašenim slogovima. Evo nekoliko primera gde se on izgovara u dvoglasniku ,,ou" i sam: hole [houl], on!y ['ounli], slow [slouj, so [sou], position [po'zijsn], condense [kon'dens],

compose [kom'pouz] itd.

4) Kratko otvoreno ,,D". Ovaj kratki otvoreni glas izgovara se u zad- njem

delu usta kada je jezik u niţem poloţaju nego za glas ,,o". Ustvari, usta se otvore kao da se izgovara ,,a", jezik leţi poloţen u donjoj vilici, a izgovori se kratko ,,o", tako da ovaj engleski glas ĉas potseća na glas ,,a", a ĉas na ,,o". Neki izgovaraju ovaj vrlo karakteristiĉan engleski glas više na ,,a", što je u svakom sluĉaju pogrešnije nego kad bi ga izgovarali kao ,,o". U našem jeziku pojavljuje se pribliţan glas u reĉi ,,bol", samo što je on duţi nego u engleskom jeziku. Kad bi našu reĉ ,,pod" izgovorili više otvorenim ustima i usiljenijim glasnicama, dobili bi pribliţno ovaj glas. U pisanom engleskom ovaj glas se pojavljuje kao: o, a, au, ou, ow: lot [lot], what [wot], cough [kof], know!edge ['nolid^] itd.

5) Dugo poluotvoreno „3:". Ovaj glas se razlikuje od kratkog glasa ,,o" samo u tome što je znatno duţi i usiljeniji, i usne prilikom izgovora nisu tak o široko otvorene. Pošto se ova dva glasa usled nemara ĉesto pogrešno zamenjuju, treba na njih obratiti naroĉitu paţnju, jer kratki glas upotrebljen umesto dugog ili obratno, menja smisao engleskih reĉi: pot [pot] — lonac, port [po:t] — luka, i sl. U pisanom engleskom ovaj glas se pojavljuje kao: a, au, aw, oo, or, oa, ou, ar: water ['wo:to],

pause [po:z], Iaw [lo:], door [do:], more [mo:], coarse [ko:s], thought [9o:t], war

[wo:], itd.

6) Dugo otvoreno ,,a:". Srpski glas ,,a" je prednji i jasniji. Englesko ,,a:" je, naprotiv, zadnje i muklo. Prema tome postoji malo sliĉnosti izmeĊu srpskog i engleskog glasa. U srpskoj reĉi ,,kas" samo pribliţno se pojavljuje englesko dugo ,,a:". Da bi taĉno izgovorili ovaj engleski glas, moramo srpski glas u reĉi ,,kas" da izgovorimo što dalje u pozadini usta, na taj naĉin što zadnji deo jezika povuĉemo što više unazad. Poĉetnici najlakše nauĉe ovaj glas veţbanjem naizmeniĉnog izgovora prednjeg glasa ,,a" i zadnjeg dugog ,,a:", nastojeći da prvi izgovarajti na vrhu usana i sa usnenim suglasnicima, a drugi, naprotiv, što dalje u pozadini usta, sa grlenim suglasnicima. Ovaj dugi glas koji se pojavljuje u drugom sluĉaju (a:) je engleski glas, veoma svojstven engleskom izgovoru, i zato se s njim treba ozbiljno pozabaviti da bude što pravilniji.

U pisanom engleskom pojavljuje se kao: a (kad posle njega slede dva suglasnika, u nekim stranim reĉima, i ispred „1" koje se ne ĉita), ar: part [pa:t], lark [la:k], vase [va:z], half [ha:f], i u raznim primerima bez pravila: heart [ha:t], clerk [kla:k] itd.

7) Kratko poluotvoreno ,,A". Za pravilan izgovor ovog glasa treba jezik poloţiti

u donjoj vilici, zatim ga povući unazad i podići zadnji deo, pa onda izgovoriti veoma kratko ,,a". Prilikom izgovora ovog glasa glasnice su priliĉno usiljene. On uvek dolazi u naglašenom delu reĉi, a u nenagla- šenim slogovima pretvara se u poluglas

Glas ,,A" pojavljuje se u pisanom engleskom jeziku kao: o, u: other ['AĈO], cut

B) DVOGLASNICI (Diphthongs)

Dvoglasnik je niz glasova proizvedenih dok jezik ide od jednog iz - govornog poloţaja do drugog. Kada se dvoglasnik ,,ai" u reĉi "mile" [mail], izgovori vrlo polako, moţe se ĉuti više glasova dok jezik prelazi od glasa ,,a" do ,,i". Naše uho naroĉito primećuje prvi i poslednji glas. Upotreblja- vajući ova dva i izbegavajući ostale glasove, dobijamo d v o g l a s n i k .

Engleski dvoglasnici izgovaraju se uglavnom uvek podizanjem jezika_ Prvi glas u dvoglasniku je duţi od onog koji mu sledi.

U engleskom jeziku ima devet dvoglasnika: ai, ei, ia, £3, ua, au, ou,

01, 09.

1) Dvoglasnik ,,ai". Ovaj dvoglasnik naziva se dugim zbog udaljenosti koju jezik prelazi prilikom izgovora od jednog samoglasnika do drugog. To je zatvoren dvoglasnik koji se pribliţno pojavljuje u našoj reĉi „gajtan", samo što se u engleskom više ĉuje kratko i nejasno ,,i" umesto našeg ,,j".

U nastavku "ice" ,,i" izgovara se ,,i" u nenaglašenom slogu, i ,,ai" u

naglašenom: practice ['praektis], advice [s'dvais]. Nastavci "-ide,-ile,-ine" sadrţe skoro uvek dvoglasnik ,,ai": oxide ['oksaid], fertile ['fs^tail], divine [di'vain], itd.

Ovaj dvoglasnik pojavljuje se u pisanom jeziku kao: i (kad mu sledi suglasnik ,,e" koje se ne izgovara): fine [fain], ie : lie [lai], igh : night [nait], y : sky [skai], itd. (Slika br. 3.)

Fonetiĉka tabela engleskih samoglasnika

Fonetiĉki znak P r i m e r a mile [ m a i l ] — milja a: part [ p a : t ] — deo A but [ b A t ] — a l i aj hat [ h < e t ] — šešir e let [ l e t ] — p u s t i t i e pear [p*:o] — k r u š k a p i c t u r e [ p i k t j o ] — s l i k a o: girl [ g o : 1 ] — devojka i lit [ l i t ] — upaljen i: read [ r i : d ] — ĉ i t a t i o comb [ k o u m ] — ĉešalj 0 box [ boks J — k u t i j a o: _{sort [sd : t] — vrsta} u put [ p u t ] — s t a v i t i u: rude [ r u : d ] — g r u b

1 5

2) Dvoglasnik ,,ei". Zbog male udaljenosti koju jezik prelazi prilikom izgovora od jednog samoglasnika do drugog, dvoglasnik ,,ei" je kratak. To je zatvoren dvoglasnik koji se pribliţno pojavljuje u našem prezimenu „Veinović", samo je nešto kraći, a samoglasnik ,,i" u engleskom dvoglasniku nije tako jasan i otvoren.

U pisanom jeziku ovaj dvoglasnik se pojavljuje kao: a (kad posle njega dode

suglasnik ,,e" koje se ne izgovara): tale [teil], ai : gain [gein], ay: day [dei], i u raznim primerima bez pravila: eight [eit], halfpenny ['heipni], steak [steik], itd.

3) Dvoglasnik ,,ia". Ovaj dvoglasnik dolazi najĉešće na kraju jedno- sloţnih reĉi. U našem jeziku pojavljuje se samo donekle u reĉima sa nastav- kom ,,i(j)a", i to kad je naglašen ili na kraju reĉi (deĉurli(j)a). U engleskom ovaj dvoglasnik ĉesto prati „r". On se ne izgovara osim u sluĉajevima pove- zivanja sa reĉima koje poĉinju samoglasnikom: here zs ['hisr^ iz) i sl.

U pisanom jeziku ovaj dvoglasnik pojavljuje se kao: ere : interfere [inta'fis], eer : deer [dia], ear : hear [his], i u raznim primerima: fierce ['fias], idea [ai'dia], itd.

4) Dvoglasnik „es". Ovo je srednji dvoglasnik koji se ni pribliţno ne pojavljuje u našem jeziku. On takoĊe dolazi na kraju jednosloţnih reĉi, i glas ,,r" koji ga ĉesto prati, izgovara se samo u onim sluĉajevima kad je potreban za povezivanje sa sledećom reĉi koja poĉinje samoglasnikom: where /s ['we9r iz], i sl.

5) Dvoglasnik „ua". Ovo je takoĊe srednji dvoglasnik. U srpskom jeziku se pojavljuje pribliţno u uzviku ,,ua!", koji masa uzvikuje prilikom negodovanja. On takoĊe dolazi na kraju jednosloţnih reĉi, i glas ,,r" koji ga ĉesto prati, izgovara se samo u onim sluĉajevima kad je potreban za povezivanje sa sledećom reĉi koja poĉinje sa samoglasnikom: tour is ['tuar^ iz].

(prednji): ei, ai.

U pisanom jeziku pojavljuje se kao: ere : there [6ea], ear : pear [pes], air : air [es],

are : dare [des], i u raznim primerima: their [6e3], aeroplane

Ovaj dvoglasnik pojavljuje se u pisanom jeziku kao: oor : poor [pus], ur :

during [djudrig], itd.

6) Dvoglasnik „au". Ovo je zadnji zatvoren dvoglasnik, koji se samo pribliţno pojavljuje u našoj reĉi „bauk". U engleskom ovaj dvoglasnik poĉinje sa ,,a:" (kao u reĉi father ['fa:dd], i završava se slabim i neusilje- nim ,,u".

Dvoglasnik ,,au" pojavljuje se u pisanom jeziku kao: ou : about [a'baut], ow

: down [daun], ough : plough [plau], itd. (Slika br. 5.)

o

Slika 5. — Engleski dvoglasnici (zadnji): oi, ou, au.

7) Dvoglasnik „ou". Ovo je zadnji zatvoren dvoglasnik koji se samo pribliţno izgovara u srpskoj reĉi „samouk". U engleskom ovaj dvoglasnik poĉinje sa srednjim ,,o" a završava se slabim i neusiljenim ,,u".

U pisanom engleskom on se pojavljuje kao: o : go [gou], oa : loaf [louf], oe :

foe [fou], ow : slow [slou], ough : though [6ou], ou : soul [soul], eau : bureau

['bjuarou], itd.

o

Y

\

8) Dvoglasnik ,,Di". Ovo je zadnji zatvoren dvoglasnik koji se ne pojavljuje u srpskom jeziku. U pisanom jeziku pojavljuje se kao: oi : boil [boil], oy : boy [boi], itd.

9) Dvoglasnik ,,DO". On se nekad i ne smatra ĉistim dvoglasnikom, jer se uvek

moţe zameniti glasom ,,o:": door [doo ili do:], boar [boo ili bo:], itd.

C) SUGLASNICI (Consonants)

Engleski suglasnici nisu u toku razvitka engleskog jezika pretrpeli tako velike promene kao što je to bio sluĉaj sa samoglasnicima. Oni su se pokazali postojaniji i opšte uzevši zadrţali su većinu svojih ranijih osobina. Ovo je naroĉito vaţno za strance, jer su engleski suglasnici na taj naĉin deo izgovora, koji ima najviše dodirnih taĉaka sa njihovim maternjim jezikom.

Opšta podela suglasnika je na zvuĉne i bezvuĉne, prema tome da li se glas stvara treperenjem glasnica ili ne:

Zvuĉni su: b, d, d3, g, j, m, n, 1, r), r, z, 3, 6, v, w.

Bezvuĉni su: f, h, k, p, s, J, t, 0, tj.

Suglasnici se mogu takoĊe podeliti: a) prema osobini, i b) prema mestu

pravljenja.

a) Prema osobini suglasnici se dele na:

1) Nosne: m, n, 13.

2) plozivne: b, d, g, k, p, t.

3) frikativne: zvuĉne i bezvuĉne (vidi gore). 4) boĉne: 1.

2 Gramatika engleskog jezika

Fonetiĉka tabela engleskih dvoglasnika

Fonetiĉki znak P r i m e r

ai mile [mail] milja

ei plate [pleit] tanjir

io dear [dio] drag

80 pear [peo] kruška

uo poor [puo] siromašan

au down [daun] dole

ou hole [houl] rupa

oi boy [boi] deĉak

00 door [doo] vrata

N a p o m e n a : Ovde treba takoĊe pomenuti engleske troglasnike (Thriphthongs) kojih ima pet: aio, auo, eio, ouo, oio,. Evo nekoliko primera: fire [faio], hour [auo], layer [leio], lower [louo],

lawyer ['loio], itd.

b) Prema mestu pravljenja suglasnici se dele na:

1) Usne: b, m, p, w. 2) Zubne: f, v, 0, 6.

3) Alveolarne (koji se prave na desnima): d, 1, n, r, s, z, j", 3.

4) Nepĉane: d3, g, j, k, 13, t, tj. 5) Grlene: h.

Ovde će biti govora o svim engleskim suglasnicima u pogledu pravila

0 izgovoru i pisanju, kao i o razlikama izmeĊu engleskih i srpskih glasova. Za one glasove koji nemaju odgovarajuće slovo latinice, uzeti su takode znakovi iz fonetiĉke azbuke1.

1) Suglasnik ,,b". Ovo je usni plozivni suglasnik koji se ne razlikuje mnogo

od našeg. Pravi se zaustavljanjem vazduha na usnama. U pisanom jeziku kao i u prepisivanju on se pojavljuje kao ,,b": beg [beg], bread [bred], bull [bul], itd.

,,B" se ne izgovara posle ,,m", na kraju reĉi: comb [koum], i ispred ,,t": doubt

[daut], itd.

2) Suglasnik ,,c". U govornom engleskom ne postoji glas ,,c", već samo

pisano, koje se izgovara kao: k, s, J, a ponekad ,,z".

,,C" se izgovara kao ,,k" kad se naĊe ispred ,,a, o, u" ili nekog sugla- snika:

call [ko:l], cup [kAp], corn [ko:n], ili picture ['piktjo]. On se takoĊe ĉita ,,k" kad je

na kraju sloga, a iza njega ne dolazi ,,i" ili „e": academy [o'kćedomi], civic ['sivik], itd.

,,C" se izgovara kao ,,s" kad se nade ispred ,,e, i, y": civil ['sivil], glance

[gla:ns], vice [vais], itd.

,,C" se izgovara ,,J" kada se u istom slogu posle ,,ce" ili ,,ci" nalazi još jedan

samoglasnik, ili kad se ,,sc" naĊe ispred ,,i": ocean ['oujon], conscience ['konjons], itd.

,,C" u kombinaciji sa ,,s" (sc) moţe, ali ne mora da se izgovori ,,z": discern

[di'zo:n ili di'so:n], itd.

3) Suglasnik ,,ch". Njegov fonetiĉki znak za prepisivanje je ,,tj"; izgovara se

malo mekše nego naš glas ,,ĉ".

,,Ch" se izgovara kao ,,tj" kad je u pisanom jeziku pretstavljen sa: tch : fetch

[fetj], tu (u nenaglašenom slogu, obiĉno u kombinaciji „ture") : nature ['neitjo], ti (u nenaglašenom slogu, obiĉno u kombinaciji „stion") : question ['kwestJon], itd.

„Ch" se izgovara ,,J" u reĉima koje su pozajmljene iz francuskog jezika

1 koje su zadrţale ovaj glas: machine [mo'Ji:n], moustache [mos'ta:J], itd.

„Ch" se izgovara kao „k" u reĉima uzetim iz latinskog ili grĉkog: echo

['ekou], character ['kaerokto], itd. Izuzeci su: church [tJo:tJ], archbishop [a:tJ'biJop], itd.

,,Ch" se ne ĉita u reĉima kao što su: yacht [jot] i sl. Grupa „sch" se uvek ĉita „sk": school ['sku:!], itd.

2* 1 9

4) Suglasnik ,,d". Ovaj se glas izgovara na prelazu izmeĊu desni i prednjeg nepca. Pogrešno je smatrati ga istim glasom kao što je naše ,,d", pošto se naše ,,d" izgovara na gornjim prednjim zubima.

U pisanom jeziku i u prepisivanju pretstavljen je sa ,,d": day [dei], cleaned ['kliind], needed ['niidid], itd.

,,D" se nc izgovara u prvom slogu nekih reĉi: handsome ['haenssm], Wednesday ['wenzdi], handkerchief ['hćegkatfif], itd.

,,D" se u nekim sluĉajevima ĉita kao ,,d3". To se dogaĊa kad posle njega

dolazi ,,i, e, u": soldier ['sould^o], itd.

5) Suglasnik ,,d3". Ovaj nepĉani glas ne razlikuje se mnogo od našeg. U pisanom jeziku pojavljuje se kao: j, g, d, : jam [d3aem], George [^30^3], soldier ['souk^o], itd.

6) Suglasnik ,,f". Ovaj se glas potpuno podudara sa našim suglasni- kom ,,f". U pisanom engleskom pojavljuje se kao: f : loaf [loufl, ff : off [of], ph : photograph [Toutogra:f], gh : laugh [la:f]. U reĉi "of" i njenim sloţenicama ,,f" se izgovara ,,v":

of [ov, ov], hereof ['hiorov], itd.

7) Suglasnik ,,g". Ovo je zadnjencpĉani glas koji uglavnom odgovara našem. U pisanom engleskom pojavljuje se kao: g : get [get], gh : ghost [goust], ex (ispred naglašenog samoglasnika ili muklog ,,h") : exact [ig'zaekt], exhibit [ig'zibit], itd.

,,G" se izgovara kao ,,g" kad stoji ispred ,,a, o, u" ili „1, r, s". Tada je fonetski znak takode ,,g": go [gou], gay [gei], gun [gAn], glad [glaed], grow [grou], itd. Izuzeci

su ponekad kad se ,,g" nade ispred ,,e, i, y": get [get] i sl.

,,G" se izgovara kao ,,d3" kad stoji ispred ,,e, i, y": rage [reid3], engine ['end^in],

itd.

,,G" se izgovara kao „3" u nekim reĉima uzetim iz francuskog koje su zadrţale svoj izgovor: garage ['gaera^] i sl.

,,G" se uopšte ne izgovara na poĉetku reĉi ispred ,,n" u istom slogu, i na kraju

reĉi u istom slogu ispred ,,m, n": gnat [naet], sign [sain], itd.

8) Suglasnik ,,gh". Ovaj suglasnik moţe da se izgovara kao ,,g": ghostly ['goustli], f (na kraju sloga) : cough [kof], k (na kraju sjoga) : hough [hok], itd.

,,Gh" se ne izgovara posle samoglasnika ,,i": high [hai], posle samo- glasnika ,,i" i ispred ,,t": right [rait], posle ,,u" u istom slogu: though [6ou], posle ,,ou" a

ispred ,,t" u istom slogu: brought [bro:t], posle ,,au" i ispred ,,t" u istom slogu:

taught [to :t], posle ,,au" i ispred ,,t" iza kog dolazi jedan slog: daughter ['do:to],

itd.

9) Suglasnik ,,h". Ovaj grleni glas se mnogo razlikuje od našeg. On je mnogo blaţi i ne izgovara se s jakim pritiskom vazduha iz pluća. U pisanom engleskom pojavljuje se kao: h : here [hio], wh:whose [hu:z], itd. On

10) Suglasnik Ovaj nepĉani glas uglavnom se podudara sa našim. U pisanom jeziku pretstavljen je slovima ,,u" u kombinacijama ,,ue, ui", ,,e" u kombinacijama sa ,,\v" (kao ,,ew") i najzad slovom ,,y": usual ['ju:- 3U3l], netv [nju:], hideous ['hidjss], itd.

Inaĉe, suglasnik ,,j5

' u pisanom jeziku iskljuĉivo se izgovara kao ,,d3": jam

['d3acm], just ['d^ASt], itd.

11) Suglasnik ,,k". Ovaj nepĉani glas vrlo se malo ili skoro ništa ne razlikuje od našeg. Ĉita se i prepisuje iskljuĉivo kao ,,k". U pisanom jeziku pojavljuje se kao:

k : \valk [wo:k], c (ispred ,,o, a, u, 1, r, m") : cold [kould], ch : chemist ['kemist], cu : biscuit ['biskit], que (na kraju reĉi) : picturesque ['piktjs'resk], itd. On se ne izgovara

ispred ,,n" u istom slogu: knee [ni:], i sl.

12) LSuglasnik ,,1". ,,L" moţe u engleskom da bude suglasnik i samo- glasnik. Kao suglasnik on je istovetan sa našim glasom i pojavljuje se na poĉetku reĉi ili sloga ispred samoglasnika ili izuzetno ispred suglasniĉkog

glasa ,,j": laid [leid], Icft [left], million ['miljsn], itd.

MeĊutim, kad suglasnik „1" doĊe u nenaglašenom slogu ispred kog dolazi naglašen slog, onda on vrši ulogu samoglasnika. To se najĉešće dogada kad „1" doĊe na kraju reĉi ili ispred suglasnika. Samoglasniĉko „1" izgovara sc tako da se jezik postavi za izgovor glasa ,,u", zatim da se tako poloţen jezik povuĉe unazad, i onda izgovori „1". 111 obratno da se postavi jezik za naše ,,I" i onda izgovori usiljeno ,,u": battle [baetl], bridle [braidl], couple [kApl], \vcll [vvel], itd. (Slike

br. 7 i 8.)

Suglasnik ,,l" se ne izgovara: kad se naĊe posle ,,ou" i ispred ,,d": could [kud], ispred ,,m, f, v, k": palm [pa:m],

half [ha:f], salve [sa:v], clialk [tJo:k], itd. U svim

sluĉajevima lcada ispada „1", samogla- snici postaju dugi. 13) Suglasnik "m". Ovaj nosni suglasnik pot- puno se podudara sa našim glasom. U pisanom jeziku pojavljuje se kao: "m" (takodje u prepisivanju): dim [dim], name [neim], i sl. Ne izgovara se na poĉetku reĉi ispred 'n":

mnemonics [ni:'moniks] itd.

14) Suglasnik *'n". Ovaj nosni suglasnik se takodje podudara s našim glasom. U pisanom jeziku uvek se

pojavljuje kao "n" (takodje u prepisivanju). Ne izgovara se na kraju reĉi posle "m":

autumn ['o: tom], ali: autumnal [o:'tAmn3l].

/ - Slika 7. — Suglasniĉko "1". SI. 9- Suglasnik "n" Slika 8. — Samoglasniĉko "l4'.

2 1

15) Suglasnik ,,ng" ili „g". Ovaj suglasnik se skoro uvek pretstavlja fonetiĉkim znakom „g", a samo retko kao „i]g". Ovaj glas ne postoji u našem jeziku, ali nešto sliĉno postoji u nekim našim reĉima (banka, dan- guba). On se izgovara tako da se jezik podigne za izgovor glasa „g", a vazduh

kojim treba da se izgovori glas „n", pusti kroz nos. Pogrešno je i rogobatno izgovarati „g", kao što je takode nedopustivo izgovarati samo „n".

„G" se moţe izuzetno izgovoriti posle „g", i to: u drugom i trećem stepenu poreĊenja prideva: long-

longer-longest [lorj, 'loggo, 'loggist], strong-stronger-stron- gest'

[strog, 'stroijgo, stroggist], itd., u sredini reĉi ispred samoglasnika ili ispred „1" ili „r": finger ['figgo], angry ['aeogri], itd.

Glas ,,i]" u kombinaciji sa „k" (qk) pojavljuje se na kraju naglašenog sloga koji se završava sa „c, ch, k, qu": ink

[iqk], anchor ['aerjko], uncle ['Arjkl], itd.

16) Suglasnik ,,p". Ovaj se glas uglavnom ne razlikuje od našeg. Pravi se zaustavljanjem vazduha na usnama. U

pisanom engleskom pojavljuje se kao: p : lip [lip]. Ne izgovara se na poĉetku reĉi ispred „n, s" i u sredini ili kraju reĉi ispred „b, s, sh, t": psalm [sa:m], receipt [ri'si:t], i sl.

17) Suglasnik ,,ph". Ovaj suglasnik moţe se izgovarati kao „f, v, p":

philosophy [fi'losofi], Stephen ['stiivn], diphthong ['dipOoij], itd.

18) Suglasnik „q". On dolazi uvek u kombinaciji sa „u" [qu] i prepisuje se sa

„kw": queen [kwi:n], itd.

19) Suglasnik ,,r". Kako u srpskom tako i u engleskom jeziku postoji samoglasniĉko i suglasniĉko „r". Suglasniĉko „r" u engleskom jeziku samo donekle potseća na naš glas. Ono se izgovara tako

da se vrh jezika podigne na gore, ali tako da ne dodiruje nepce, i onda se izgovori „r". Trcba paziti da je jezik ukoĉen i da ne treperi, tako da vazduh koji prelazi preko njcga teĉe bcz prekidanja. Ostali deo jezika leţi poloţen u donjoj vilici, sliĉno kao kad izgovaramo samoglasniĉko

„l". Ovakvo ,,r" najĉešće se pojavljuje na poĉetku rcĉi ili

sloga ispred sa- moglasnika, i prepisuje se takode sa ,,r":

read [ri:d]. U pisanom englcskom pojavljuje se kao: r:ring [riq], wr:write [rait], rh:rhyme [raim], itd. (Slika

br. 11.)

Samoglasniĉko „r" se izgovara prema ranijim pravilima za suglasniĉko ,,r", samo je jezik povuĉen

više unazad. Tako izgovorcn glas „r" je vcoma sliĉan srednjem kratkom ,,o", pa se taj isti znak upotreb- ljava za fonetsko prepisivanje ovog glasa. On se

pojavljuje u pisanom jeziku kao: er, ar, or, re (na kraju

reĉi ili nenaglašenog sloga): miner ['maino], coliar ['kolo], theatre ['Gioto], terror ['tero], itd. Ne izgovara se katkad na kraju reĉi ili ispred suglasnika. Samoglasnik koji dolazi isprcd ispuštenog „r" postaje dug: far [fa:], arm [a:m], form [fo:m], itd.

Sl. 10. — Suglasnik

" i f .

Slika 1 1 . — Suglasniĉko (isprekidana crno- bcla

crta pokazuje sanioglasniĉko "r").

20) Suglasnik ,,s". Ovaj se glas uglavnom podudara sa našim glasom. U pisanom jeziku pojavljuje se kao: s : least [li:st], c (ispred ,,e, i, y"): piece [pi:s], u raznim skupinama ,,se, si, sci, isc, x, chs, sch": sick [sik], supper ['sApo], itd.

,,S" se izgovara kao ,,z" kao završni glas kod nekih glagola i imenica: use

[ju:z], house-houses [haus-hauziz], itd.

,,S" se izgovara kao ,,J" u kombinaciji sa ,,i, u", ili ,,ssi, ssu", kao: version

['vaijan], sure [Jua], passion ['paejon], issue ['ijju:], itd.

,,S" se izgovara „3" u kombinacijama ,,si, su" u sredini ili na kraju reĉi, ili

samo u kombinaciji ,,ssi": vision ['vi33n], pleasure ['ple33], scission ['si33n], itd. 21) Suglasnik ,,sh". Ovaj glas se uglavnom podudara sa našim gla- som ,,š". Fonetiĉki znak za prepisivanje je ,,J": fish [fij], dish [dij], itd. (Vidi ,,s".)

22) Suglasnik ,,t". U engleskom jeziku ovaj glas je nepĉani, a ne zubni kao u našem jeziku. Izgovara se tako da se vrh jezika pritisne o nepce, a boĉne strane uz zube gornje vilice, tako da vazduh teško prolazi, i onda se sa malo jaĉim udarom vazduha izgo- vori ,,t". (Slika br. 12.) On se takoĊc moţe nauĉiti izgovarati pomoću nepĉanog glasa ,,ĉ". Postavi se jezik onako kako on stoji kad

se izgovara ,,ĉ", i onda umesto ,,ĉ" izgovori se ,,t". Englesko

,,t" je mnogo oštrije nego naše, moţda zbog sliĉnosti koja u

engleskom jeziku postoji kod glasova „0" i „5" (th).

23) Suglasnik ,,th" ili „5". ,,Th" u govornom jeziku pretstavlja dva posebna glasa, veoma karakteristiĉna i isto tako vaţna za engleski izgovor. Prvi se pretstavlja

fonctiĉkim znakom „5", i zove se zvuĉno ,,th", a drugi „0" i zove se be- zvuĉno ,,th".

Zvuĉni suglasnik „5" nc postoji u našemjeziku i svako zamenjivanje sa ,,d" ili ,,t" je potpuno po- grešno. On se izgovara tako da se vrh jezika postavi izmeĊu zuba i da vrlo malo viri napolje, zatim se pritisne blago zubima tako da vazduh kojim izgo- varamo ovaj glas teško prolazi. Pri tako postavljenom jeziku, izgovara se kratko ,,d". Pogrešno je kad se prilikom izgovora ĉuje bilo koji od sledećih glasova ,,c, z, ts, dz, dh". (Slika br. 13.)

ZvuĈni glas „5" se pojavljuje na poĉetku reĉi, na kraju glagola koji se završavaju na muklo ,,e",

i u sredini kad se on nade izmedu samoglasnika: then

[6en], bathe [beiĉ], father [Ta:53], itd. _{Slika 13. — Zvuĉni}

suglasnik "5". Slika 12. Suglasnik <4t"

2 3

24) Suglasnik ,,th" ili „6". Ovaj bezvuĉni glas ne postoji takoĊe u našem jeziku. Izgovara se sa istim poloţajem jezika kao kod zvuĉnog ,,ĉ", samo što jezik nije pritisnut zubima i vazduh slobodno prolazi izmedu

jezika i zuba. Pri tako postavljenom jeziku, izgovara se kratki glas ,,t". Ovako izgovoren glas je piskav i pomalo neĉujan. Pogrešno je umesto njega izgovarati ,,t" ili bilo koji od sledećih glasova ,,s, z, dz" itd.: bath [ba:Q], three [Gri:], both [bouO], hearth [ha:0], itd. Ovaj se glas najĉešće pojavljuje na poĉetku ili kraju reĉi. (Slika br. 14.)

25) Suglasnik ,,v". Ovaj se glas razlikuje od

našeg utoliko što gornji zubi ne dodiruju samo donju usnu, nego je ĉak pritiskuju. U pisanom jeziku pojav- ljuje se kao: v : very ['veri], various ['veariss], veal

[vi:l], f:(vidi suglasnik „f"), ph (vidi suglasnik ,,ph"). (Slika br. 15.)

26) Suglasnik ,,w". Ovaj usni glas ne postoji u

srpskom jeziku. U engleskom on moţe da bude sa- moglasnik i suglasnik, ili da se uopšte ne izgovara. Kao samoglasnik se obiĉno pojavljuje na kraju reĉi i sliĉan je samoglasniku ,,u": blow [blou], few [fju:], threw [Oru:], itd. Ovo samoglasniĉko ,,w" (u) moţe da posluţi kao osnova za izgovaranje suglasniĉkog ,,w", koje se skoro uvek nalazi na poĉetku reĉi ili sloga. Izgovara se tako da se usta postave kao za izgovor to jest za ,,u". Tada usta poprimaju oblik koji se stvara kad hoćemo da zviţdimo.

Tako postavljenih usta, ne izgovara se ,,u", već samo ono što sledi iza ,,w", naime, ostatak reĉi. Ustvari, moţe se reći da tu postoji pri- premni i izgovorni deo. Pripremni deo je postavljanje usta za ,,u" ili zviţdanje, a izgovorni se sastoji u izgovaranju ostatka reĉi. Pojedinaĉan glas je skoro nemoguće izgovoriti. Ovako rastavljanje na pripremni i izgovorni deo treba raditi sve dotle dok se ovaj glas potpuno ne uveţba: well [w | el], water [w | o:ts], wing [w | iq], itd.

U pisanom jeziku ovaj glas se pojavljuje kao: w (na poĉetku reĉi i ispred suglasnika): wall [wo:l]. twin [twin], itd., u (u kombinaciji s ,,q, g", tojest ,,qu, gu"):

quite [kwait], language ['liei]gwid3], itd., o : once [wAns], itd.

,,W" se ne ĉita ispred ,,r" u istom slogu, u reĉima gde je ono blizu poĉetku reĉi

i ponekad ispred ,,h": wrote [rout], sword [so:d], whole [houl], itd. 27) Suglasnik ,,x". Ovaj suglasnik izgovara se kao: ,,ks, k, gz, z". Kao ,,ks" izgovara se u jednosloţnim reĉima na kraju ili višesloţnim

reĉima u poĉetnom naglašenom slogu ili u slogu koji prethodi drugom na- glašenom slogu: box [boks], exit ['eksit], exclaim [iks'kleim], itd.

Kao ,,k" se izgovara kad se posle ,,x" nalazi ,,i" ili ,,u": anxious ['aegkjos],

luxury ['UkJori], itd.

Slika 14. Bezvuĉni suglasnik "o"-

Slika 15. Suglasnik "v".

,,X" se izgovara kao ,,gz" (izuzev nekoliko izuzetaka) kada iza njega doĊe

naglašen slog koji poĉinje samoglasnikom, ili sa ,,h" koje se ne izgo- vara i samoglasnikom koji je naglašen: exist [ig'zist], exalt [ig'zo:lt], example [ig'za:mpl],

exhibit [ig'zibit], itd.

,,X" se izgovara kao ,,z" na poĉetku reĉi: xanthic ['zsenBik], xebec ['ziibek],

itd.

28) Suglasnik ,,y". Ovaj suglasnik moţe biti takode i samoglasnik. Kao samoglasnik je ili kratko prednje ,,i", ili deo dvoglasnika ,,ai, ei": system ['sistom],

sky [skai], they [6ei], itd. ,,Y" se pojavljuje kao suglasnik samo na poĉetku sloga, a

kao samoglasnik na kraju ili sredini reĉi: yet [jet], hurry ['hAri], itd.

29) Suglasnik ,,z". Ovaj engleski suglasnik se uglavnom podudara sa našim. U pisanom jeziku pojavljuje se kao: z : size [saiz], s (u sredini ili na kraju reĉi): his [hiz], houses ['hauziz], itd.

30) Suglasnik „3". Ovaj suglasnik se skoro potpuno podudara sa na- šim ,,ţ". U pisanom jeziku pojavljuje se kao: su, si, ssi, g: pleasure ['ple3o], vision ['vi^on],

scission ['si^on], garage ['gaera^], itd.

Fonetiĉka tabela engleskih suglasnika

Fonetiĉki znak P r i m e r

b beg [beg] moliti

d dark [ d a : k ] taman

dg jail [dgeil] zatvo:

f foot [ f u t ] stopalo

g girl [ g a : l ] devojka

h housc [hous] kuća

j yet [jet] još

k ' w a l k [ w o : k ] šetati 1 light [ l a i t ] svctlo m mile [ m a i l ] milja n now [ n a u ] sada wing [ w i r j ] krilo P put [ p u t ] s t a v i t i r read [ r i : d] ĉ i t a t i s sit [ s i t ] sedeti .r ship [ J i p ] laĊa t town [ t a u n ] grad 9 this [ 6 i s ] ovaj e three [ o r i : ] t r i ▼ _{very [ ' v c r i ] vrlo}

Vf >vell [wel] dobro

t X chin [ t . f i n ] brada

z zeal [ z i : J ] ţar

2 5

u slogu, a ne dizanjem i spuštanjem glasa. Zato moţemo da kaţemo da je onaj slog u izgovorenoj reĉi ili izrazu koji se istiĉe jaĉinom i snagom izgovora od ostalih slogova naglašen, dok je glas ili slog koji je izgovoren sa srazmerno manjom snagom

nenaglašen. U reĉima pre- pisanim fonetiĉkom azbukom, naglasak se oznaĉava

podignutom zapetom ('), i naglašenim se slogom smatra onaj koji se nalazi s des'ne strane naglaska, tj. podignute zapete: dependent [di/^tfdont], usual [7w:3usl], itd. Reĉi ne moraju da imaju samo jedan naglasak. Tako u nekim višesloţnim reĉima postoji i drugi naglasak, koji se oznaĉava obiĉnom zapetom. To je polu- naglasak (,):

examination [ig,zaemi'neiJon], itd.

Treba razlikovati dve vrste glavnog naglaska:

a) naglasak reĉi (Word Stress), i

b) naglasak reĉenice (Sentence Stress).

a) NAGLASAK REĈI (Word Stress)

Većina engleskih reĉi sa dva ili više slogova ima jedan naglašen slog; ostali su nenaglašeni. Ne postoje pravila po kojima se moţe odrediti koji je slog u jednoj reĉi naglašen, a koji nije. Zato je potrcbno u svakoj poje- dinoj reĉi nauĉiti naglasak, jer pravila o odreĊivanju naglaska imaju više izuzetaka nego što je dopustivo da jedno pravilo to i ostane.

Sve jednosloţne reĉi izgovorene pojedinaĉno su naglašenc, pa se obiĉno naglasak i ne stavlja: but [bAt], class [kla:s], black [blaek], itd.

Dvosloţne reĉi mogu da imaju naglasak:

a) na prvom slogu: second ['sekond], mother ['mAĈo], itd.

b) na prvom i drugom slogu: seventeen ['sevn'ti :n], itd. c) na drugom slogu: suppose [so'pouz], beside (bi'said), itd. Trosloţne reĉi mogu da imaju naglasak:

a) na prvom slogu: demonstrate ['demonstreit], itd. b) na drugom slogu: adherent [od'hioront], itd. c) na trećem slogu: employee ['emploi'i:], itd.

d) na prvom ili drugom slogu: doctrinal ['doktrinol,dok'trinol], itd. e) na prvom ili trećem slogu: opportune ['opotju:n, opo'tju:n], itd.

Reĉi sa više od tri sloga imaju naglasak na prvom, drugom slogu ili trećem slogu, ali uvek sa poluglasom ispred glavnog naglaska: capitalist ['kaepitolist],

demonstrative [di'monstrotiv], apparatus [,cCpo'reitos], itd.

Sloţenice imaju ili samo glavni naglasak ili glavni i polunaglasak. MeĊutim,

sloţenice sa jednim naglaskom su mnogo ĉešće: bookbinding ['buk- baindig],

dining-room ['dainigrum], fireplace ['faiopleis], itd.

Dvostruki naglasak pojavljuje se kod onih sloţenica koje imaju za prvi deo neki pridev ili je druga reĉ od naroĉite vaţnosti: good-looking ['gud'lukig],

second-hand ['sekand'hţend], gas stove ['gres 'stouv], itd.

One mogu imati takoĊe naglasak na drugom slogu: ourselves [aus'- selvz], itd.

b) REĈENIĈNI NAGLASAK (Sentence Stress)

Reĉeniĉni naglasak zavisi od vaţnosti pojedinih reĉi u reĉenici. Ukoliko je jedna reĉ u reĉenici vaţnija za njen smisao, utoliko je ona naglašenija. U reĉenici su najvaţnije reĉi imenice, pridevi, pokazne i upitne zamenice, pomoćni glagoli (izuzev

,,to have", koji je ĉesto nenaglašen iako se pojav- ljuje u jakom obliku hsev), i

najzad prilozi:

What do you think of the weather?

['wot dju: '0ir)k ov 6o 'we6o?]

Medutim, kada iz bilo kog razloga ţelimo da naglasimo jednu reĉ u reĉenici, onda se naglasak te reĉi pojaĉava, a kod ostalih slabi:

I never gave you that book (sve reĉi su naglašene pod- ai 'nevo 'geiv 'ju:

'ĉaet 'buk jednako)

meĊutim I never gave you that book ai 'nevo geiv 'ju: ĉaet 'buk

(reĉi "never", "you" i "book" je trebalo istaći i zato su one zadrţale svoje naglaske).

RITAM I INTONACIJA (Rhythm and Intonation)

Ritam je smenjivanje naglašenih i nenaglašenih slogova u govornom jeziku. Tako u reĉenici:

I should be glad if you would come in and see me next Saturday

naglasci su rasporedeni na sledeći naĉin:

ai Jud bi: 'glaed if ju: kom ond 'si: mi: nekst 'saetadi

Iz te kombinacije naglašenih i nenaglašenih reĉi proizilazi ritam u ovoj re- ĉenici. Naglašavanje reĉi u prozi je potpuno nepravilno, pa je zbog toga i ritam nepravilan, tj. potpuno naglašeni slogovi ne pojavljuju se u redovnim razmacima. U poeziji raspored naglašenih i nenaglašenih slogova je u osnovi pravilan, iako ponekad postoje razlike koje se pojavljuju da bi se razbila monotonija stiha.

Intonacija obuhvata varijacije koje se pojavljuju u dizanju i spuštanju gla sa u povezanom razgovoru. Prema tome, intonacija se razlikuje od na - glaska i ritma, ali je njihov uzajamni odnos veoma vaţan.

U delu reĉenice u kojem se pojavljuju bezvuĉni glasovi, ne moţe biti ni reĉi o intonaciji, jer ona oznaĉava muziĉku stranu u engleskom govor- nom jeziku. Broj bezvuĉnih glasova koji se pojavljuje u vezanom razgovoru je daleko manji u poreĊenju sa zvuĉnim glasovima. Zato se intonacija po- javljuje samo u zvuĉnim glasovima.

U obiĉnom govoru stalno se smenjuje visina glasova, i prema tome razlikujemo dva glavna dela u intonaciji: dizanje i spuštanje glasa. Kada se u reĉenici ne pojavljuje ni jedno ni drugo, onda je tok reĈenice ujednaĉen.

Razlika u upotrebi intonacije zavisi od okolnosti pod kojima je neka reĉenica izgovorena. Uporedimo samo recitovanje, govor uzbuĊenog lica i zatim normalan govor, pa lako moţemo da uoĉimo jasne razlike u vrstama intonacije.

U oznaĉavanju intonacije upotrebljavaju se sledeći znaci:/za podi- zanje glasa,\za spuštanje glasa. Evo dva primera engleske intonacije re- ĉenice:

2 7

Can you come with me?

/

• /

--- (podizanje glasa)

JAKI I SLABI OBLICI (Strong and Weak Forms)

Izvestan broj engleskih reĉi koje se ĉesto upotrebljavaju u svakodnev- nom govoru imaju dva ili više izgovora. Uglavnom, razlikuju se d v a glavna oblika: jedan j a k i oblik, koji se obiĉno pojavljuje u naglašenom delu reĉi ili reĉenice i u sebi sadrţi potpun glas; zatim jedan ili više s 1 a b i h oblika, koji se, naprotiv, pojavljuju u nenaglašenom delu reĉi ili reĉenice i u sebi sadrţe poluglasove. Evo liste najĉešćih jakih i slabih glasova:

Jaki oblik Slabi oblik

a ei 0

am aem om, m

an aen on, n

and aend ond

as aez oz

at aet ot

but bAt bot

can kaen kon, kn

could kud kod

for fo: fo:, fo

from from from

INTERPUNKCIJA (Punctuation)

Znaci interpunkcije upotrebljavaju se radi lakšeg ĉitanja tekstova. Zato je njihova uloga dvojaka: da na prvi pogled pokaţu odnos raznih delova u reĉenici i da na veštaĉki naĉin iskaţu intonaciju reĉenice (napr. uzviki- vanje, pitanje i sl.) i ubacivanje sporednih momenata u osnovu priĉanja (napr. zagrade, navodi i sl.). Znaci interpunkcije su:

1) Taĉka (.) (Full stop, Full Point, Period), koja se upotrebljava da pokaţe

završetak reĉenice i za skraćivanje reĉi:

He never eats cakes. Yard (yd.) On nikad ne jede kclaĉe. (Jard/jd.).

2) Zapeta (,) (Comma), koja se upotrebljava u odvajanju i nabrajanju reĉi ili

reĉenica:

In any case, however, the bottle should U svakom sluĉaju, meĊutim, bocu

be filled. treba napuniti.

My brother David, whom you saw yes- Moj brat David, koga ste juĉe vi-

terday, is coming to tea. deli, dolazi na ĉaj.

Why don't you take your breakfast, din- Zašto ne doruĉkuješ, ruĉaš, veĉeraš

ner, supper at a restaurant? u nekom restoranu?

N a p o m e n a : Kada se u nabrajanju pred poslednjom reĉi stavi "and" onda se ispred nje moţe a l i ne mora staviti zapeta; isto t a k o zapeta moţc da zameni dve taĉke u direktnom govoru.

Jaki oblik Slabi oblik

has haez hoz, oz, z

have haev hov, ov, v

of ov ov, V

shall Jael Jol, 1

should Jud J3d, d

some SAm _{som, sm}

than 6aen 5on

that 5aet 5ot

them 5em 5om, om, m

to tu: to, t

us AS _{os, s}

was woz woz

itd. itd.

N a p o m e n a : Nekc druge reĉi kojc nisu u tako ĉestoj upotrebi mogu takoĊe imati jake i slabe oblike.

Ovo se naroĉito dogada kod drugog dela sloţenica. Tako reĉi "work" i "man" imaju svoj naglasak kad stoje

samostalno ('wD:k, 'maen). Medutim, kad se od njih napravi sloţenica "workman", onda se naglasak druge reĉi gubi i ceo glas prelazi u poluglas (,,ae" = dok prvi deo sloţenice zadrţava naglasak i ceo glas: 'wa: k-}- 'macn = 'w3:kmon. Ustvari reĉ "man" pojavila se tu u