Knjiga 2.2

-~-'"

"

"

ZBIRKA

JUGOSLOVENSKIH

PRAVILNIKA

I STANDARDA

ZA

GRAf):EVINSKE KONSTRUKCIJE

1. DEJSTVA NA KONSTRUKCIJE

2. BETONSKE KONSTRUKCI..JE

3. CELICNEKONSTRUKCIJE

4. DRVENE KONSTRUKCIJE

5. ZIDANE KONSTRUKCIJE

6. GEOTEHNIKA I FUNDIRAN..JE

C')/

~~2

BETONSK,E

KONSTR.,UKCIJE

BEOGRAD 1995

ZBIRKA

JUGOSLOVENSKIH PRAVILNIKA I STANDARDA

ZA GRADEVINSKE KONSTRUKCIJE

Knjiga 2 BETONSKE

KONSTRUKCIJE

Tom 1 i 2

Urednici

Prof. dr Aleksandar Pakvor

Prof. dr Mihailo Muravljov

lzdavac

Gradevinski

fakultet Univerziteta

u Beogradu

u saradn j i sa

Jugoslovenskim

druStvom gradevinskih

konstruktera

i

Saveznim zavodom za standardizaciju

Odgovorni urednik

Prof. dr Zivota Perisic

Glavni urednik

Prof. dr Aleksandar

Pakvor

Tehnicki urednik

Dragana Bogavac

KOIke

Olga Kalember

Slog

Biro za AOP, Jelena Dimic

~Iampa

Zavod za graficku tehniku

Tehnolosko-metalurikog

fakulteta Univerziteta

u Beogradu

Beograd, april1995.

godine

TirltZ

500 primeraka

TOMl

ISBN 86-80049-20-4

ISBN 86-80049-24-7

TOM 2

ISBN 86-80049-20-4

ISBN 86-80049-25-5

PREDGOVOR

U okviru Strateskog

projekta tehnoloskog

razvoja Uvodenje

Evrokodova

i osvajanje

novih metoda projektovanja

proizvoda

i tehnologija

u gradevinskom

konstrukterstvu

Srbije, koji zajednicki finansiraju Ministarstvo

za nauku i tehnologiju

i Ministarstvo

za

urbanizam, stambeno-komunalne

delatnosti i gradevinarstvo Republike Srbije, Gradevinski

fakultet Univerziteta

u Beogradu, u saradnji sa Jugoslovenskim

drustvom gradevinskih

konstruktera i Saveznim zavodom za standardizaciju, organizuje u Beogradu, od 14. do 16.

juna 1995. godine, Jugoslovensko

savetovanje

EVROKODOVI

I JUGOSLOVENSKO

GRADEVINSKO KONSTRUKTERSTVO.

Na Savetovanju,

konstrukterima

Jugoslavije

ce biti prikazani

program

i sadrzaj

svih

Evrokodova za konstrukcije za razlicite vrste konstrukcija i materijala, osnovna filozofija i

postavke Evrokodova

za pojedine oblasti gradevinskog

konstrukterstva,

novi evropski

standardi za materijale, kao i generalne uporedne analize Evrokodova

i nasih pravilnika.

Detaljnije ce biti razmatrani Evrokod EC2

-

Proracun betonskih konstrukcija

i Evrokod

EC3

-

Proracun celicnih konstrukcija,

koji su, zajedno sa Nacionalnim

dokumentima

za

njihovu primenu

najznacajnijih

zemalja

Evrope,

u izdanju

Gradevinskog

fakulteta

Univerziteta u Beogradu, vec objavljeni na nasem jeziku.

Ocekuje se da ce na Savetovanju

biti pozitivno

ocenjena

orijentacija

gradevinskog

konstrukterstva Jugoslavije da se u celini, ili najveCim delom, Evrokodovi prihvate kao nasi

buduCistandardi. U tom slucaju, ocekuje se i preporuka 0 daljim akcijama, posebno u

pogledu inovacije Jugoslovenskih

standarda i pripreme nasih Nacionalnih

dokumenata

za

primenuEvrokodova za konstrukcije.

Publikovanje ZBIRKE

JUGOSLOVENSKIH

PRA VILNIKA

I STANDARDA

ZA

GRADEVINSKE KONSTRUKCIJE,

u izdanju Gradevinskog

fakulteta Univerziteta

u

Beogradu, u saradnji sa Jugoslovenskim

drustvom gradevinskih konstruktera

i Saveznim

zavodom za standardizaciju,

po svom znacaju predstavlja

ne sarno prvo istovremeno

objavljivanje svih

Jugoslovenskih

pravilnika

i standarda

iz

oblasti

gradevinskog

konstrukterstva, nego i prvi znacajan korak za pripremu uvodenja Evrokodova

u nasoj

zemlji.

ZBIRKA JUGOSLOVENSKIH

PRA VILNIKA I STANDARDA

ZA GRADEVINSKE

KONSTRUKCIJE,

ukupnog obima od preko 5.600 stranica, sastoji se od sest knjiga,

odnosnodeset tomova:

1 Dejstva na konstrukcije

2 Betonske. konstrukcije

(2 toma)

3 Celicne konstrukcije

(3 toma)

4 Drvene konstrukcije

5 Zidane konstrukcije

2

Urednici

svih knjiga

Zbirke

duguju veliku zahvalnost

gospodi

Kseniji

Ivanovic,

iz

Saveznog zavoda za standardizaciju,

na ogromnoj pomoCi u kompletiranju

i pripremi

Zbirke.

Knjiga 2 Betonskc

konstrukcije

saddi

sva vazeca akta domace tehnicke regulative

iz

oblasti betona, armiranog

betona i prethodno

napregnutog

betona. U njoj su saddani

pravilnici koji se odnose na navedena podrucja, kao i JUS standardi na koje se pojedini

pravilnici pozivaju i koji su neophodni za njihovu primenu.

Standardi koji se daju uz pravilnike odnose se uglavnom na materijale:

beton i njegove

komponente, celike za armiranje i prethodno naprezanje, smesu za injektiranje kablova za

prethodno naprezanje i dr. Oni obuhvataju dva osnovna segmenta problematike

standarda

na podrucju

materijala

-

uslovc kvaliteta i metode ispitivanja.

Radi lakseg koriscenja

Knjige, prvo su dati svi aktuelni pravilnici za predmetnu oblast, a iza njih su stampani

prateCi standardi. Pri ovome su pojedini standardi razvrstani ne po granama i grupama

(oznakama) JUS-a, vec po materiji koju obraduju (cement, agregat, voda, dodaci betonu,

beton, celik za armiranje, celik za prethodno naprezanje, smeSe za injektiranje

kablova i

ostalo).

Verujemo da ce ova Knjiga tehnicke regulative, koncipirana na napred opisan nacin, biti od

koristi najsirem

krugu zainteresovanih,

a u prvom redu diplomiranim

gradevinskim

inzenjerima koji su u praksi suoceni sa potrebom permanentnog

konsultovanja

aktuelne

tehnicke regulative.

Urednici

SADRZAJ

TOM!

PRAVILNICI

Pravilnik 0 tehnickim nonnativima

za beton i annirani beton

(Sl.list SFRJ Iln

1)

3

Pravilnik 0 tehnickim merama i uslovima za prednapregnuti

beton

(SI. list SFRJ 51n 1)

99

Pravilnik 0 tehnickim nonnativima

za beton i annirani beton spravljen sa prirodnom

i vestackom

lakoagregatnom

ispunom

(SI. list SFRJ 15190)

.120

Pravilnik 0 tehnickim nonnativima

za projektovanje,

proizvodnju

i izvodenje konstrukcija

ad prefabrikovanih

elemenata

ad neanniranog

i anniranog

celijastog betona

(SI. list SFRJ 14/89)

.208

Pravilnik 0 tehnickim nonnativima

za beton i annirani beton u objektima

izlozenim

agresivnom

dejstvu sredine

(SI. list SFRJ 18192)

..256

Pravilnik 0 tehnickim

nomlativima

za celicne zice, sipke i uzad za prednaprezanje

konstrukcija

(Sl.list SFRJ 41/85 i 21/88)

269

STANDARDI

Agregat

JUS B.BO.OOI/1984.

Prirodni kamen. Uzimanje uzoraka kamena i kamenih agregata.

285

JUS B.B2.009/1986.

Prirodni agregat i kamen za proizvodnju

agregata za beton. Tehnicki uslovi.

292

JUS B.B2.010/1986.

Separisani agregat (granulat) za beton. Tehnicki uslovi

299

JUS B.B3.100/1983.

Kameni agregat. Frakcionisani

kameni agregat za beton i asfalt. Osnovni uslovi kvaliteta

305

JUS B.B8.001/1982.

lspitivanje prirodnog kamena. Otpomost

na dejstvo mraza.

309

JUS B.B8.002/1989.

Prirodni kamen. lspitivanje

postojanosti

na mrazu. lndirektna

metoda sa rastvorom

natrijum-sulfata.

311

JUS B.B8.003/1986.

Prirodni kamen. Ispitivanje

rnineraloSko-petrografskog

sastava

314

JUS B.B8.004/1986.

Kameni agregat. Ispitivanje

mineraloSko-petrografskog

sastava.

316

JUS B.B8.010/1980.

lspitivanje prirodnog

kamena. Odredivanje

upijanja vode.

320

JUS B.B8.01211987.

Prirodni kamen. Odreaivanje

pritisne cvrstoee

.322

JUS B.B8.013/1960.

Ispitivanje prirodnog

kamena. Ispitivanje postojanosti

pod uticajem atrnosferilija

324

JUS B.B8.0151l984.

VI

JUS B.B8.017/1987.

Prirodni kamen. Odredivanje

savojne cvrstoee.

332

JUS B.B8.029/1982.

Kameni agregat. Odredivanje

granulometrijskog

sastava metodom

suvog sejanja

335

JUS B.B8.030/1986.

Kameni agregat. Odredivanje

zapreminske

mase u rastresitom

i zbijenom stanju.

338

JUS B.B8.031/1962.

Ispitivanje peska i sljunka. Odredivanje

volumenske

tefine i upijanja vode (sljunka).

340

JUS B.B8.032/1980.

Ispitivanje prirodnog kamena. Odredivanje

zapreminske

mase sa porama i

supljinama,

zapreminske

mase bez pora i supljina i koeficijenta

zapreminske

mase i poroznosti.

342

JUS B.B8.033/1993.

Kameni agregat. Odredivanje

drobljivosti u cilindru.

345

JUS B.B8.034/1986.

Kameni agregat. Odredivanje

lakih cestica...

.348

JUS B.B8.035/1984.

Kameni agregat. Odredivanje

vlaZnosti.

350

JUS B.B8.036/1982.

Kameni agregat. Odredivanje

koliCine sitnih cestica metodom mokrog sejanja

352

JUS B.B8.037/1986.

Kameni agregat. Odredivanje

slabih zma.

355

JUS B.B8.038/1982.

Prirodni i drobljeni kameni agregati. Odredivanje

sadIiaja grudvi gline.

356

JUS 8.B8.039/1982.

Kameni agregat. Priblizno odredivanje

zagadenosti

organskim

materijama.

Kolorinletrijska metoda

"""""

₃₅₈

JUS B.B8.040/1982.

Kameni agregat za beton i malter. Ispitivanje agregata zagadenog organ skim materijama

360

.

JUS B.B8.042/1984.

Kameni agregat. Hemijsko ispitivanje agregata za beton i maltere

362

JUS B.B8.043/1990.

Kameni agregat. Ispitivanje habanja kamenog

agregata pomoeu Devalove maSine.

367

JUS B.B8.044/1982.

Prirodni i drobljeni kameni agregati. Ispitivanje postojanosti

prema mrazu natrijum-sulfatom.

370

JUS B.B8.045/1978.

Ispitivanje prirodnog

kamena. Ispitivanje prirodnog i drobljenog

agregata masinom

"Los Angeles".

_""'"''''

₃₇₄

JUS 8.B8.047/1960.

Ispitivanje prirodnog kamena. Definicija oblika i izgleda pomine

zma agregata

378

JUS B.B8.048/1984.

Kameni agregat. Odredivanje

oblika zma metodom kljunastog

merila.

380

JUS B.B8.049/1984.

Kameni agregat. Odredivanje

oblika zma metodom

zapreminskog

koeficijenta.

382

JUS B.B8.056/1986.

Kamen i kameni agregat. Odre<1ivanje alkalno-silikatne

reaktivnosti.

Hemijska metoda.

385

JUS B.B8.057/1986.

Kameni agregat. Ispitivanje alkalno-silikatne

reaktivnosti

metodom sa malter-prizmicama

392

JUS U.M1.057/1984.

Beton. Granulometrijski

sastav mesavine agregata za beton

...

VII

Cement

JUSB.Cl.{x:n/1976.

Ispitivanjecementa. Standardni pesak.

..403

JUS B.C1.00911982.

Cement. Beli portland-cement.

Definicija, klasifikacija,

tehnicki uslovi i ispitivanje

beline cementa

...

...

.406

JUS B.C1.01111982.

Cement. Portland-cement.

Portland-cementi

sa dodacima. Metaluclki

cement.

Pucolanski cementi. Definicije, klasifIkacija

i tehnicki uslovi.

409

JUS B.Cl.012l1979.

Cement. NaCin isporuke, pakovanja,

smestaja i uzimanja uzoraka

415

JUS B.C1.01311980.

Cementi niske toplote hidratacije. Definicija, klasifikacija, tehnicki uslovi i primena.

418

JUSB.Cl.OI411982.

Cementi. Sulfatnootpomi cementi. Portland-cement. MetaiurSki cement. Definicije,

klasifikacijai uslovi kvaliteta.

.422

JUSB.Cl.OI5/1982.

Cement. Aluminatni cement. Definicija, klasifikacija i tehnicki uslovi

425

JUS B.C 1.01 811959.

Pucolani.Kvalitet i ispitivanje.

427

JUSB.C8.020/1975.

Cementi.Metode hemijskog ispitivanja cemenata proizvedenih na bazi portland klinkera.

435

JUS B.C8.02111980.

Aluminatni cement. Metode hemijskog ispitivanj a

.455

JUS B.C8.02211976.

Cement. Ispitivanje cvrstoce cementa.

.457

JUSB.C8.023/1982.

Cementi. Metode ispitivanja fizickih osobina cementa.

462

JUS B.C8.02411963.

Odredivanje specificne povrsine portland-cementa.

470

JUSB.C8.025/1979.

Cement. Autoklavno sirenje cementa

474

JUS B.C8.02611966.

Odredivanje specificne povrSine cemenata, pucolana, zgure i slicno.

477

JUSB.C8.027/1975.

Cementi. Odredivanje toplote hidratacije cementa metodom termos-boce

485

JUSB.C8.028/1975.

Cementi. Odredivanje toplote hidratacije portland-cementa i cementa sa dodacima

metodon1rastvaranja.

.491

JUS B.C8.02911979.

Cement. Skupljanjc ccmcntnog maltera usled sUSenja.

502

JUSB.C8.050/1981.

Odredivanje sadrfaja vazduha u cementnom malteru

504

Dodatak za agregat

JUSU.M4.020/1959.

Laki betonski agregati za prefabrikovane blokove. Uslovi kvaliteta i metode ispitivanja

509

JUS U.M4.02111959.

Laki agregati za laki beton za termicku izolaciju. Uslovi kvaliteta i metode ispitivanja.

513

JUS U.M4.02211959.

VIII

JUS U.M4.023/1980.

Agregati za lake betone i maltere. Temllcki obradeni prirodni materijali. Ekspandirana

glina. T ehnicki uslovi.

""""""""""""''''

_.521

JUS U.M4.024/1980.

Agregati za lake betone i maltere. Temllcki obradeni prirodni materijali. Ekspandirana

glina. Metode ispitivanj a.

"''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''

''''

525

JUS U.M9.010/1957.

Upotreba lozisne zgure kao agregata za nearmirani beton i nearmirane

prefabrikovane

OOtonske blokove.

_{""""""''''''''}

_.537

Voda

JUS U.M1.058/1985.

Beton. Voda za spravljanje betona. Tehnicki uslovi i metode ispitivanja

541

Dodaci betonu

JUS U.M1.034/1981.

Beton. Dodaci OOtonu. Definicija i kIasiflkacija.

₅₅₇

JUS U.M 1.035/1982.

Beton. Dodaci OOtonu. K valitet i proveravanje

kvaliteta.

559

JUS U.M 1.036/1981.

Beton. Dodaci OOtonu. Ispitivanja

uticaja dodataka na osobine betona.

564

JUS U.M1.037/1981.

Beton. Dodaci OOtonu. Prethodno

ispitivanje radi izbora dodataka OOtonu sa odredenim

agregatom

i cementom.

''''''''''''''''''''''''''''''

""''''''''''''''''''''''''''''''''''

.567

JUS U.M1.038/1981.

Beton. Dodaci OOtOllu.Ispitivanje uticaja dodataka OOtonu na cementnu pastu i malter.

569

JUS U.M 1.039/1982.

Beton. Dodaci OOtonu. Ispitivanja fizicko-hernijskih

svojstava

571

JUS U.M1.044/1982.

Beton. Dodaci OOtonu. Ispitivanje uticaja dodataka na koroziju armature

580

TOM 2

STANDARD

I

Beton i betonske

konstrukcije

JUS U.C5.050/1987.

Projektovanje i gradenje visokih industrijskih dimnjaka od armiranog betona.

589

JUS U.E3.010/1987.

Hidrotehnicki beton. Tehnicki uslovi za izradu i upotrebu.

₆₀₄

JUS U.E3.020/1987.

Projektovanje i gradenje puteva. Tehnicki uslovi za izradu cementnobetonskog kolovoza.

616

JUS U.E3.050/1981.

Prefabrikovani betonski elementi. Tehnicki uslovi za izradu i ugradnju.

635

JUS U.Ml.004/1992.

Beton. Betonska tela (epruvete). Oblik, mere i dozvoljena odstupanja.

655

JUS U.M1.005/1984.

Beton. Izrada i nega OOtonskihtela za ispitivanje cvrstoCe.

657

JUS U.Ml.009/1993.

"

IX

JUS U.M!.OlO/1957.

Ispitivanje cvrstoce betona na zatezanje pri savijanju prizmi. (Koncen!risano

optereeenje

u

sredini raspona).

663

JUS U.M1.01111957.

Ispitivanje cvrstoce betona na zatezanje pri savijanju prizme. (Optereeenje

u treeinama

raspona).

665

JUS U.M1.012/1957.

Ispitivanje cvrstoce betona na pritisak na delovima prizmi dobijenih prilikom sloma

savijan jem. Modiflkovana

metoda kocke.

667

JUS U.M1.014/1959.

Beton. Dejstvo materijala agresivnih prema betonu i zastita od njih.

668

JUS U.M!.015/1978.

Beton.lspitivanje

vodonepropustljivosti

betona.

673

JUS U.M1.016/1992.

Beton. Ispitivanje otpomosti

betona prema dejstvu mraza.

675

JUS U.M1.019/1981.

Beton. Odredivanje

vremena vezivanja betonskih mesavina merenjem

otpora pri

utiskivan ju igle.

681

JUS U.Ml.020/1992.

Beton. Odredivanje

cvrstoce pri pritisku betonskih tela izradenih od sVeZeg betona.

684

JUS U.M1.022/1992.

Beton. Ispitivanje zatezne cvrstoce betona cepanjem.

687

JUS U.M1.025/1982.

Beton. Odredivanje

statickog ll10dula elasticnosti pritiskoll1.

691

JUS U.M1.026/1992.

Beton. Odredivanje

dinamickiog

ll10dula elasticnosti

i Poasonovog

koeflcijenta.

694

JUS U.M1.027/1983.

Beton. Odredivanje

puzanj a (teeenja).

699

JUS U.Ml.028/1982.

Beton. Ispitivanje hOll1ogenosti betpna pri mesanju betonskomll1esalicoll1

703

JUS U.M1.029/1983.

Beton. Odredivanje

zapreminskih

defonnacija.

705

JUS U.M1.030/1982.

Beton. Odredivanje

sastava svezeg betona ll1etodoll1ispiranja.

707

JUS U.M1.03111982.

Beton. Odredivanje sadIiaja vazduha u svezell1betonu.

711

JUS U.M 1.032/1981.

Beton. Merenje temperature svezeg betona.

713

JUS U.M 1.040/1993.

Beton. Odredivanje cvrstoce pri pritisku betonskih tela izvadenih iz oCvrslog betona

715

JUSU.M1.041/1986.

Beton. Odredivanje indeksa sklerometra i kalibracionekrive.

718

JUSU.M1.042/1987.

Beton. Odredivanje brzine ultrazvuka i izrada kalibracione krive.

722

JUSU.M1.045/1987.

Beton. Transportovani beton. Tehnicki uslovi

726

JUSU.M 1.048/1985.

Beton. Naknadno utvrdivanje pritisne cvrstoce ugradenog betona.

728

JUSU.M1.050/1987.

Beton. Kontrola proizvodne sposobnosti fabrika betona.

734

JUSU.M1.051/1987.

x

JUS U.M1.052J1987.

Beton.Minimalnaopremaza laboratorijepri fabrikamabetona.

744

JUS U.M1.055/1984.

Beton. Ispitivanje otpomosti

povrsine betona na dejstvo mraza i soli za odmrzavanje.

747

JUS U.M 1.056/1993.

Beton. Ispitivanje kolicine i faktora razmaka pora u aeriranom betonu: Metoda

linijske mikroskopske

analize.

751

JUS U.M1.0631l993.

Beton. Odredivanje

ravnomernosti

raspodele cementa i vade u svezoj betonskoj

meSavini.

Metoda sa radioakti vnim izotopima.

758

JUS U.M8.05011966.

Ispitivanje konzistencije

betona pomocu mere sleganja.

762

JUS U.M8.05211966.

Ispitivanje konzistencije

betona pomocu mere rasprostiranja.

764

JUS U.M8.0541l968.

Beton. Odredivanje

konzistencije

betona pomocu Vebe aparata.

766

JUS U.M8.056/1978.

Beton. Ispitivanje konzistencije

betona pomocu sleganja vibriranjem.

768

JUS U.NO.05011966.

Gradevinski

elementi. Meduspratna

noseea konstrukcija.

Opsti uslovi.

770

JUS U.N1.300/1991.

Celijasti beton. Proizvodnja.

primena i ispitivanje prefabrikovanih

elemenata

ad

gasbetona i penobetona.

Opste odredbe.

778

JUS U.N1.30211987.

Celijasti beton. Armirane krovne i meduspratne

ploce od autoklaviranog

gasbetona

i penobetona.

:

784

JUS U.N1.30411987.

Celijasti beton. Annirane

zidne plaCe od gasbetona

i penobetona.

793

JUS U.N1.305/1990.

Celijasti beton. Fasadne izolacione i pregradne

plaCe od autoklaviranog

gasbetona

i penobetona.

801

JUS U.N 1.30611991.

Celijasti beton. Izolacione plaCe od gasbetona

i penobetona.

807

JUS U.N1.31l11987.

Celijasti

beton.

Odredivanje statickog modula elasticnosti pritiskom.

812

JUS U.N1.31211987.

Celijasti beton. Odredivanje

puzanja (teeenja).

817

JUS U.N1.313/1988.

Celijasti beton. Odredivanje

propustljivosti

vodene pare prefabrikovanih

elemenata

ad autoklaviranog

celij astog betona.

"

.821

JUS U.N1.31511988.

Celijasti beton. Odredivanje

otpomosti

prema smrzavanju

prefabrikovanih

elemenata

ad autoklaviranog

celijastog betona.

831

JUS U.N2.060/1989.

Betonski prefabrikati.

Ivicnjaci. Tehnicki uslovi

836

Celik za armirani

beton

JUS C.A4.001/1986.

Mehanicka

ispitivanja metala. Statisticka ispitivanja. Ispitivanje zatezanjem.

Tennini

i definicije.

845

JUS C.A4.002J1985.

.~

XI

JUS C.A4.003/1985.

Mehanicka ispitivanja metala. Ispitivanje tvrdoce po Brinelu

898

JUS C.A4.004/1985.

Mehanicka ispitivanja metala. Ispitivanje udarom. Metoda po Sarpiju (epruveta sa u-zarezom)

903

JUS C.A4.005/1986.

MehaniCka ispitivanja metala. Staticka ispitivanja. Ispitivanje savijanjem.

907

JUS C.A4.013/1993.

Mehanicka ispitivanja metala. Konverzija

vrednosti tvrdoce celika u vrednosti zatezne cvrstoce

913

JUS C.A4.016/1986.

Mehanicka ispitivanja. metala. Ispitivanje nee jednostavnim

uvijanjem.

920

JUS C.A4.018/1986.

MehaniCka ispitivanja metala. Ispitivanje nee naizmenicnim

savijanjem.

923

JUS C.A4.019/1986.

Mehanicka ispitivanja metala. Ispitivanje nee namotavanjem.

927

JUS C.A4.025/1985.

Mehanicka ispitivanja metala. Ispitivanje

udarom metoda po Smpiju (epruveta sa v-zarezom).

929

JUS C.A4.032/1986.

Mehanicka ispitivanja metala. Izracunate

vrednosti tvrdoee po Brinelu.

934

JUS C.A4.034/1985.

Mehanicka ispitivanja metala. Referentne

ploCice koje se koriste u aparatima za ispitivanje

tvrdoee po Brinelu

943

JUS C.A4.035/1966.

Mehanicka ispitivanja metala. Dinarnicka

ispitivanja. Ispitivanje zamarilIljem.

Opsta naCela.

947

JUS C.BO.OO2/1986.

Sistemoznacavanja vrste celika i celicnog liva.

961

JUS C.B6.013/1986.

Celicnafica za zavarene armature. Tehnicki uslovi

968

JUSC.K6.020/1987.

Vrueevaljanicelid. Betonski celici. Tehnicki uslovi.

975

I JUSC.K6.021/1987.

i

. .

.'

Hladnooblikovani celici. Betonski celici - tor-<:elici.Tehnicki uslovi

983

!

JUs C.K6.120/1986.

Vrucevaljani celici. Betonski celici. Oblik i mere.

991

JUSC.K6.121/1987.

Hladnooblikovani

celici. Betonski celici - tor-<:elici. Oblik i mere

999

JUS C.T3.003/1984.

Zavarivanje i srodni postupci. Postupci zavarivanja i lernljenja. Termini i definicije.

1004

JUS C.T3.010/1984.

Zavarivanje i srodni postupci. Klase kvaliteta zavarenih spojeva izvedenih topljenjem na celiku

l009

JUSC.T3.051/1961.

Tehnika varenja metala. Ispitivanje kvaliteta zavarenih spojeva. Ispitivanje

razaranjem

eelicnihspojevazavarenihelektrolucnoiliplinski.

:

1019

JUSC.T3.054/1984.

Zavarivanje. Suceoni zavareni spojevi izvedeni topljenjem celika. Ispitivanje popreenim

boCnim savijanjem.

,

...

1029

JUSC.T3.055/1984.

Zavarivanje. Suceoni zavareni spojevi izvedeni topljenjem

celika. Ispitivanje

savijanjem

sa lica i korena sava

1033

JUSC.T3.056/1991.

Zavarivanje. Suceoni zavareni spojevi izvedeni topljenjem celika. Ispitivanje

xu

JUS U.M1.090/1982.

Beton. Odredivanje

adhezije izme<tu armature i betona.

1040

JUS U.Ml.091/1986.

Grac1evinske zavarene armature I11feZe.

""''''''''''''''

1046

JUS U.M1.092/1987.

Bi-annatura.

T ehni~ki uslovi

""""'"

1055

JUS U.N1.310/1981.

Celijasti beton. ZaStite armature protiv korozije.

""""

''''''''''''''

'"''''''''''''''''''''

1059

Celik za prethodno

napregnuti

beton

JUS C.K6.033/1982.

Celici za prednaprezanje. Proveravanje geornetrijskih karakteristika i pomine zice, sipki i uZadi. ...1063

JUS C.K6.034/1982.

Celici za prednaprezanje. Ispitivanje zatezanjem

'"''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''

1065

JUS C.K6.035/1982.

Celici za prednaprezanje. Ispitivanje izotermske relaksacije

1072

JUS C.K6.036/1982.

.

Celici za prednaprezanje. Ispitivanje osetljivosti na koroziju u amonijum-tiocijanatu

1075

JUS C.K6.037/1982.

Celici za prednaprezanje. Odredivanje duzine prenoSenja sile prednaprezanja.

1079

SmeSa za injektiranje

kablova

za prethodno

naprezanje

JUS U.E3.015/1986.

Injekcione smeSe za injektiranje kablova za prednaprezanje. Tehni~ki uslovi.

1093

JUS U.M8.022/1984.

Injektiranje. Ispitivanje pritisne ~vrstoce injekcione smeSe.

1098

JUS U.M8.023/1984.

.Injektiranje. Ispitivanje izdvajanja vade i promene zapremine injekcione smeSe

l099

JUS U.M8.024/1984.

Injektiranje. Ispitivanje protocnosti injekcione smeSe.

1102

JUS U.M8.025/1984.

Injektiranje. Ispitivanje otpomosti injekcione smeSe na mraz.

1104

Ostalo

JUS L.J9.01O/1989.

Laboratorijska

sila. Tkana I11feza ad zice, izbuSena ploea i elektri~nim putem [ormirani

listovi. Nazivne mere otvora.

,

1109

IUS U.C9.400/1984.

Projektovanje

i izvodenje drvenih konstrukcija.

Drvene skele i opiate. Tehni~ki uslovi.

1112

JUS U.J9.cXH/1988.

Injektiranje

objekala osteeenih zemljotresom

Tehnicki uslovi

1122

JUS U.Ml.046/1984.

Ispitivanje

mostova probnim optereeenjima.

,

""'"''''''''''

...1134

JUS U.M1.047/1987.

Ispitivanje konstrukcija

visokogradnje

probnim optereCenjem i ispitivanje do loma

1138

JUS U.M8.300/1985.

Merenje kapilamog

upijanja vade i utvrdivanje

koeficijenla

kapilamog

upijanja vade

BETON

I BETONSKE KONSTRUKCIJE

I

H.mijskl optareeenost

.,

..--slabo (I) _"'Mnja(II) jlkl (III)

1 < 10 10 do 50 > 50 2

,<

50

50 liD500 > 500 ...-UDK 624.97.004.12

- 589

JUGOSLOVENSKI STANDARJ;> . SA OBA VEZNOM PRIMENOM

PROJEKTOVANJE I GRADENJE VISOKIH INOUSTRIJSKIH OIMNJAKA 00

ARMIRANOG BETON A

JUS

U.C5.0S0

-1987.

-ad 1987.1CJ.U Pravilnik br. 07-93/135 ad 1987-06.15;Slufbeni IIstSFRJ, br. 54/87.

Industrial high chimneys of reinforced concrete

Predmet standarda

1.1

Ovim standardom utvrduju sa tehnieki uslovi ZI projektovanje i gradenje visokih industrijskih dimniaka (u daljem tekstu: dimniaci) sa spoljnim planom od armiranog betona i zidanom oblogom. ili bez nie. iz-radenih na lieu mesta, visina preko 20 m, a ne odnosi se n. dimnjake sa oblogom od prefabrikovanih ele-menata.

1.2 Pod dimnjakom, u smislu ovog standarda, podrazumeva se inienjerski obj.kat z, odvoc!enja dimnih i ot-padnih gasova (u daljem tekstu: gasovi) u atmosferu priradnim, prisilnim ill kombinovanim uzgonom.

2 Veza sa drugim standardima

Spisak st.ndarda sa Kojima je ovaj st.ndard u vezi dat j. na kraju standarda.

3 OpSte odredbe

3.1 Izrada projektne dokumentacije za dimnjake mofe poe.ti poSto se pribave podaci 0 hemijskim i termi-ekim pogonskim uslovima rada dimnjaka i poSto sa na osnovu njih i vafecih propisa odreai:

1. grupa hemijske optereeenosti (tabel. 1),

2. osnovne velieine dimnjlk. (visin., unutra!nji precnik) i njegove zanite (obloga itd.). 3. siStem za!tite pllitl i iz.bora materijala Z8 zdtitu,

4. oprema, kao i potreb~i mom; uredaji. Zl kontrolu rad. dimnjaka, sa podecima potrebnim ZI njihovo ugradivanje, koriseenje i odnavanje.

5..:..velicina natpritiska i potDritiska u dimnoj cevi u stacionarnom pogonu i prelaznim rezimima. Prema sadrfaju SO, u gasovima i vremenskom trajaniu pogona dimnjaka sa temperaturom gasova ispod tacke oro!avanja na unutraSnjoi povrSini obloge (prvi red u tabeli 1). adnosno unutar obloge (drug; red

u tabeii 11, ;zraienom u casov;ma u toku jedne godine {h/al, dimnjaci sa razvmavaju premo agresivnosti sredine u tri gruoe hemiiske optereeenosti (slab., srednja i jakal a prema tabeli 1.

32

Tabell 1 Vrem.e, u cas/godin.

Vrednosti u ta:.li 1 vde ZJ sadrZ.j SO, od 15 ppm. Za dl\Jg8 sadri. SO, we Utab,;; manj. - obr-: nute proporcionaino sadr:;!;u 503,

f iidlnle ':.,

590

.;:~.., =-=

Uednosu na sadruj SO. u gasovima, dimnjaei sa zidanom oblogom se uvek razvrstayaju" Igrupu, bez

obzira na koncentraeiju SO.. Ovo 50 ne odnosi na hemijsku opterecenest noseoih metalnih elemenata dim. njaka. ukoliko ih i~a. a koju treba odredivati u sYa.~.omkonkretnom'slucaju i u odnosu na sadriaj SO,. Kada dimni gasovi sadrie visoku ::koncentracjju HCI i HF, Hi druge hemijske agresivnesastojke, mora sa u svakom konkretnom slucaju odrediti grupa prema tabeli 1, nezavisno od sadriaja SO,.

4

Materijali

4.1 Materijali za izradu spoljnjeg plaita

4.1.1 Za izradu spoljnjeg plaSu dimnjaka mogu sa upotrebiti svi materijali koji ispunjavaju usIove utvrdene propisima za primenu betona i armiranog betona, osim ako ovim standardom nije drugacije odredano. Odredbe iz prethodnog stava vate i za nee in spravljanja, ugradivanja i negoyanja betona, kao i za naein uzimanja i ispitivanja kontrolnih uzoraka u eilju dokaza propisanog kvaliteta proizvoda.

Pri proceni podobnosti upotrebljenih materijala pretposuvlja se da je spoljni plan dimnjaka dinamieki opterecana konstrukeija.

Za izradu spoljnjeg plaSta kisalootpomih dimnjaka III grupe prema tabeli 1, sa yazdulnim meduprosto-rom izmedu spoljnjeg plaSta i obloga, sme se upotrebiti armirani beton samo ako je om~ Stalni nad. zor unutraln;e pomin. spoljnjeg plaita i omogueeno odrfavanje zaStitnog premaza armiranobetonske

4.1.2

4.1.3

povrsine.

Za sprayljanje betona spoljnjeg plaita dozvoljena je upotreba dodataka koji sadrie sastojke hlora samo za dimnjake I grupe iz tabele 1 ovog standarda.

Kapa dimnjaka se izvodi od liyenog celika, armiranog betona zastieenog kiselootpomim ;:remazom, od kiselo01;l0rnih keramiekih blokova Hi drugog materijala, zavisno od sastaya otpadnih gascva. Kapa dim. njaka na sme spreeiti toplotno lirenja obloge.

4.2 Materijali za izradu sistema zlilite spoljnjeg plata i upotreba

-

Bez obzira na temperawru gasova dimnjaka i"grupu prema t. 3.2 ovog Standarda, armiranobetonski plan dimnjaka mora biti ZlStieen od direktnog kontakta sa gasovima.

U sistem eve zaStite spada:

-

obloga dimnjaka sa svojl", osJoncima,

-

izolacij.,

-

vazdusni meduprostor izmedu obloge i plaita,

-

kiselootpomi zaWmi premaz na planu Hi oblozL

U svim slueajevima mora se predvideti obloga (ill jednako yredna zaStita) plaSta. Obloga mote biti izra-dena od opeke, obiene, vatrostalne ili kiselootporne.

Ukoliko sa za izrlldu oslonca obloga ili drugih nosiyih dalova obloge upotrebi eeliena kons:rukeija, mora sa doklZlti efikasnost njane toplotne i antikoroziona zdtite za dimnjaka II i III grupe, kada sa u svakom sluClju za izrlldu obloge mOra upotrebiti opeka sa perom i tlebovirna na 4 strane.

Ilbor materija" ZI oblC91 i sistem zaStite i njagovo projektovanje vrli 58 na osnOYU podataka 0 re!imu rada dimnjaka, ko;i 58 naroeitD odnose na:

1. 8kstremne protoka gall U normalnim I abnormalnim ustovima rada;

2. tel)anu YUbI na uluu v-voda u dimnjak U normalnim i abnonnalnilll uslovima rlda;

3. graniene t8mpemu.. gasova u normalnim a posebno u abnonnalnim ustovima 8ksplOlt8Cije, sa nazna. kom njihovog .._atnag trajanja poCeY od u!aska do ispada~ Iz pogona;

4. granici'll t8mpemu.. vazduha okoline dimnjaka;

5.- pIOYa;

.

_6.

konc:entr8Ciju 'hemijski !tetnih sastojaka u gasovima, n..oeito sadr!lja _SO" NO ,HF, Hel; ~croC8ntrlCiju abl'8Zivne prai;';' u gasovima;

x 6. viii", maksimalnih temperatUra tlCaka oro!8vanja pod razlieitim pogonskim ustovima; 9. ..tim rllda dimnjaka u odnOlU na njegov kontinuitet odnosno periodienost;

591

4.2.4

42.5 422

10. ucestalost prekida rada radl tehnicke kontrole I odrtavania; 11. moguee izmene rezima rada u toku eksploatacije.

Za izradu obloge moze 50 upotrebiti puna opeka od .gJine ili radljalna opeka od gllne prema propisima 0 jugoslovenskim standardima Za pune i radijalne opeke od gline, ako su ispunjeni sledoe; us.lovi:

1. temperatura otpadnlh gasova t

"

300°C;

2. I grupa (prema t. 32 ovog standarda); 3. marka opeke M ;;. 150;

4. zapreminska _{mas a "Yo;"1,8 t/m3.} Samotna opeka se moze upotrebiti ako ie:

1. pritisna cvrstoea prema propisu 0 jugoslovenskom standardu JUS 8.08304;;' 20 N/mm', 2. zapremlnska masa prema standardu JUS 8.08302 _"Yo

_~

.1,9 t/m3.

Upotreba pune opeke od gline i samotne opeke za dimnjake III grupe nije dozvoljena. a za dimnjake II 9rupe dozvoljava se njihova upotreba ako je, pored gore navedenlh uslova kvallteta, i:

1. rastYorijivost u 70 %.tnoj wmpomoj kiselini "5 %, 2. upijanje vode prema standardu JUS 8.08302" 10 %.

Kjseloo~oma. _{o~~~- ~<?!~._se upotrebiti za i~adu obloge bez obzira na grupu hemijske opt!r!~2~osti} dimnjaka ako je bez !upljina i ako ie:

1. pritisna cvrstoea prema standardu JUS 8.08.304 ~ 40 N/mm', 2. lOpreminska masa_"Yo

':'2tl m3,

3. rastvorljivost u 70 %.tnoj sumpomoj _{klselin; "2.s} %, 4. "pijanje vode p",ma standardu JUS 8.08.302';; 10 %,

. .

5. otpornost premo zagrevanju-hladenju, p",ma standardu JUS 8.08~6, all od sobne tempera1Ure do 450 °C: 10 zag",vanja/hle"'enja,

6. temperatura atp.dn ih gasova

< 1 000 . C.

4.2.3

Za izradu ozlda mogu se upotrebiti:

1. pr. temperoturorra _{ga$Ova n'!lm od 300 °c za dlmnjake I grupo moze se upotnbiti produz"i i ce.} m.ntni malter mark. 100 I OOlji, Izroden sa cementima prema standardlma JUS B.C1.01!. ':14 i 015 i sa peskom mineralnog porekla bez primesa karbonata, gllne, organsklh i slicnih Stetnih matari. jal!. ili drobljeni rr.~terii2l1 od pecenih l~rnljanih proizvoda od glioe i njenih me!ayina;

2. za dimnjake II grupe mora se up~trebiti kiselootporni malter;

3. bez obz;ra na temperatur" otpadnlh gasova I grupu opasnosti, za izradu oblo~ rl"logu sa upotr.bj~ ,iIi-katni malteri na bazi tecn-og kalijumo""g I natrijumovog silikata prema st<1ndardu JUS U.M2.014. 4. za ozid ad SafilotPe i k~~ji)otpome OP~I(I!i za delove dimnjaka oa odrtojanjt..~ ad 'trha jednakor" rr~.

njem od peto<tr~kog unutrasnjeg pn!cnik,. "Diogo pr; vmu, bez obTjr. na grwpu, mora se uPlHrebiti silikatni ",alter.

HenJljski otPorni ma!teri na bazi $;!,motnog giar1u!ata, bitumena ifj s:ntJtlcke smale pre upot.~~e ooncy:\'" no ugrad,'*~ mora;u se ispitivati w pcg:'Jdu hemlj!ikog dglovanj~ na osooine maitera, _{a ~a: ocito .) oori0su} na c\lr:;;:oCc, /3premil"'Sku ma$l:1, c','r!106.1 ;:;rianjanja, sta!nost lapramir:e i plz,stj(::';C")tecenja _{~"od de!o',(a.} njem prit:ska i terT1peratur~.

!

i

I

Materijal za'zoiaci,iq in~'klen:t, \iur~,~,~:'J;rle~!:~ '..1.J11iJ,c<;:-jdi sL}, za e;I'ITI~nte niefl,-f.zahitf;' 1.a prii:vf5ti.

Y~.'lie,r:'\nr1~":;1C1Var,Jritermickim, ~'-3tickim~ hp.rr,;j'ik:rn

l'sL'wima rf':Ern.a mda di~"T;i',pJK;.LI)~ "10ra bi1:i ntpcJf~:'; r~;:id: ',I~}je 1nsekata ! 1'ruid:j,j_{m<Hi'!Uti ~o:rtoja(\e. st""lJkture, na srnu}

"~'.meniat! u ~""9lecu $\'ojih .~nov";:'rl oS:JDc';c ,,"ri de.!Q...a;~iu '~(;;Jioter hlJdl1oCe. rtar,:mja i prola~ ,daif'nja 1 ,ne $Ii.\! bitt z.ap.;;j!jiv (,n:, !tet.~iI jJ;:' dru~ grJdevin~Ke mf.it~rifillp.uP:)!."'.:Ji;ene U i.:rradi (~imn1a:ka"

A~.:o se ilolaclja POS:'3\f!j')'/':3 'Spo:;:',~jpov~inu orida cb!o!J!- 0112 morP.lbid ki:t:.eloo'l:P'!'rna:i r-P.,ap.mr1:.H';!uc.a. jzcl.lc;0ni f,!,"'~e',ii:tr:~J oj,~h.J _{0'-1'.)~1f'::mNah. bit£ t:;.,ko postavrjeni da fit' sprec3'Jaju ;;c)boJoo 'a~;jaH:~} i ractijalnLJ pom~'inj! ct~ja;y~ r.!3~";J'~;r"niO::;' dj:ai3Cij~. c'dn(~":r) :~t~'.f!OOPOk"Hr:;11dlmnjh CCi'; ?i~<oih. :~m vise

O~.ionci CDI('~.~ dirn"'i,;'..::a tree'; 1;'-,JJ~: m,:'rajlJ ;,:U zasti<:eni ki~'P.:ioo1:PQ;r'~Y:":' ! \'~:if.);\:uror.>urtliivofn Z::,&.:;:!. J(Jm: mora PO~~D:. _{..'::'~7\Je':~.:;: S'~;Dliari:'J i c.x;woo&njJ kondf\.f11ara iz c:ffir.icka.}

Pogodnirrl ki(ieIC'.'o~. -- ::I <Jr;'- _{n mer'", ~~ ;;:?-,~tit;tj i.lnurl':~;.;nja ~,:rarr3 ;)!a$!a ;} ::;'1(:, ~~',':>~;:;-'

-.._~C' <c

nije p::rW~;o 1,,:<i)L

"

~;- ; ,;r:'...~;');:'-';:2 _"'01njifpE:. ,J-..rakva zaSt;t!:~ u s~ic.

-":,_sLy.'ima "r"':jr"?: -J...

592

rl.7.

',1'\

i5

vldetl i Z8 spoljnu povr!lnu plalli prl nlegovom vrhu a na delu duline jednake trostrukom pre~niku spolj. njeo pldta prl vrhu. Klselootpoml premazl moraju bltl hemilskl, terml~kll vremenskl postojenl, vodone. propu.tljivl I dlfuznootpoml. U zevionastl od predviaene !irlne pukotina, ani moraju biti I doveljno de. formabllnl,lnaCe se moralu obezbadltl posebnlm merama. Kiselootporni premazi debljinemanjeod 1 mm mogu .a upotmbltl keo ladlne mere zellite .emo ne mestlmo gde Ih Ie mogufe kontroll..tll po potrebl obnovltl.

'

Ako se obloge uvrbva u vlslnllPollnjeg pla!ta, od delovenle klsellne mora se za!tltltllizolacloni slol, e me(luprostor Izmedu pldta I Izolaclle od prodora spollne vlage. Ako Ie obloga zavdena, Iznad ple!ta, 1, '1.;. ' I', .

.

' ".,' I.,i'I',J' . '. I ,

,more se oslguratl odvod oborlnlklh voda.

Ukoliko postojl opasn~t ~ ltetnog delavanle spollne sred!ne ne spollnl ple!t, more se predvldetll od. gover8jute zeitlte kl"loo~mlm premazom spollne povlilne spolinJeg plalte.

,., !

Omove pronWun8

'

i&.1 ,_{"nlll op.~eenle}

, ,:,ollvost delave konstrUkclJe dlmnleke mora .. dokazatl proreC,!nc;>m II odnosu na Ilede6a delovanla:

. 1.stelne optereeenje, 2. delovanje vetre,

3.

temperatuml uticall,

4.

selzmlCko optereten)e,

5.

razlike prltlske u popreCnom preseku,

6.

korlsno optereeenle.

Stelna optereeenje koje oplllreeulu spolini pla!t dimn)aka su:

e) 10pstVenamese pla!ti, ' b) deo ma.. obloge koju nosi ple!t,

c} proetnjene mlSl n~lo!8ne prdlne Ilebdeteg papele, d)

me" wlh stelnlh uredele okeCenlh 0 plait.

Ze potrabe proreCune odreduje .. Inakslmalno I minlmelno gravltoclono opteretenle za wakl posmetrenl

,

popreCnl prasek spollnleg plelte.

,

Mekslmelno grIYltaclono optereeenle Ie zbir opteraten)a 8 + b + maks.C + d.

,

Mlnlmelno grIYltaclono opllll'8l!enleIe zblr optereeenia 8 + d. ' '

'iZe poIedine fue Izvodenle radove treba odredl,1 makslmalno i minimalno optereten)e prema stYarnom

.

I_stenlu.

"

;" I 1 1 '

Utlcall "elnag optereeenje ne Ipol)nl pldt uvode 18 u prora~un

~

pretpostlYkom da Ie OIovina Izve-:dep<>gIpollnleg pldte u neglbu od 1 : 500 prema vertlkall.

5.1,.1

'5.1.1.1

~7f;

&.1.1.2 Hortzontelno delovenle vetre u prevcu duvan]a na dlmnlak W(z) reCunue prema obrascu:

!:;.L..7

W (z) . c . q . A

:'."

gde 10:

c - ..rodlnemlCkl kOlflcl)ent (kOlflcl)ont obllke),

q . .qa+ O,003z,ukN/m','

,q.

-

osnomo deJltYO votre,

Z

-

viline Izned IIIren8, u m,

"

-

povrIlnelzlolone delltYUvetre, U m'

.

%e villne z> 300 muzlme.:

"

2,0 Vt VbO

r

1,5 1,1. 1,3 1,2 1.1 1.0 3600 600 300 60 ! !

--

i

i

--

f-'"

---1---

I

-

i --, f

I

i

I

1

t

i

5.1.12.1

593

Osnovno dejstVo vetra qo raeuna .e Iz obrasea:

qo

_{= !.(1.25-~'}

2 8000 V~; iJ Pa

gde ie:

h

-

nadmorska visina terena. u metrima,

Vb

-

osnovna brzina vetra odredena na osnovu podataka nadleme hidrometeOroloSke slufue kao brzi.

na osredn;ena u Intl!rvalu od 5 s na visini od 10 m iznad tl!rena, koja 50 na otVorenom 1I!renu bez prepreka javlja u proseku svakih 50 godina.

Ako su osmatranja brzine vetra v..sena u intervalu od 1 h (Hi u nekom drugom vremenskom intervalu raz. lieitom od 5 s), osnovna brzina Vb za interval od 5 s odreduje 50 pomoCu dijagnlrTla na sliei I, gde je V

be> osnovna brzina osrednje~~_u _vrem~u ad 1 h, a V

tosrednjena brzina u vremenu t..

Izgradena okol ina

Otvoren prostor

Obala velikih vodenih povrSina (jez.ro, more)

6

30s t j~

~ Slika 1 Izgrad.na okolina OtVoren prostor

Za brzine vetra _{VJ sa povratnim} period am razlicitim od 50 godina osnovna brz;:-.a

Vb korigu;e se 1=<:'.i\O~ cU dijagrama na slici

2.

1.5 V. --L Vb 1 /,0 0,5

a

5 10 50 100 500 7:;00

..

Vi u god{nama--Slika 2

594

:5.1.1.2.2 Ako ne

postojeizmerenipodaciza odre6ivanjeosnovnebrzineVb

premat. 4.2.1za osnovnoopter~je

vet~m 0/., uzimaju so sledete_~dnosti:

-

I zonaq.

-

450 Pa (N/m'j,

-

II zona q.

_-

750 Pa (N/m~),

-

III zona q.

_-

1300 Pa (N/m').

Zone intenziteta vetrova u SFRJ date su nakarnna sliei 3, pri ~emu u III zonu ulaze i sva izlolena meso ta iz I i II zone nadmorske visina iznad 800 m.

II

JMII-SliQ3

5.1.1.2.3

OVlovno delovanja vem q. se poveeava za q. - 0,15 kN/m' kada je dimnjak na uzvi~ic:iviSoj ad 30 m

iznad okolnog torena ~iji je uspon prama uzviSiei veti od 1 : 3, a smanjuje so

~

30 % u tazi izgradnje Iko ova ne trajl dule od 2 godina.

Aerodinami~ki koefieijent C odnKIujl so iz ob..lsca:

C

-

Co .}.,

gellje:

C. - kOOlkcioni faktDr.

Za eilindrietle konstrUkcij. krulnog proseka uziml"se da ie C.

-0,95 ,a za poIigonalne proseke uzimaju .. vradnosti praml tab81i 2.

),

"- ..rodinami~ki koefieijent koji"

rabJnl iz izraza: J -_°,65 !j),Q05J1,/dm, geleje:...

h

_,

- visina dimnjakl ilOad torena, ili dulinl dimnjaka ako jl postaVljln na neki objlkat,

"

d

-

pre~nik upisanog kruga u prosek na polovin; visine dimnjaka: kod

pravouglOOog "res8U

m

~Uglova Co poligona _.-. 16 1,00 14 1,05 12

I

1,10 10 1.25 8 1,40 6 1,55 5 1,65

595

I rabela 2

Za krulne pre<eke spoljnjeg precnika D uzima so da je na intervalu visine dimnjaka t:.h povrsina il!olena ?ejstvu vetTa jednaka A _{= t:.h" D.}

Who

~

_b

Slika 4

U slucaju pravougaonog preseka odreduje so horizontal no dejstvo vetra W (zl prema t. 5.1,1 ~ ovog

standarda i slid 4 iz obrasca:

Wx (z)

₌

Cox. q . A,

Wy Il)

=

COy' q

. A,

gde je:

Cox' COy - koeficijenti odredeni iz dijagrama na slici 5 zavisno od pravca duvanjavetra odredencq ug.

10m,

W - .j W: (z) + W~ (z), _.

Ar - rafunska povrSina dela dimnjaka visine tJ1 izlazena dejstVu vetra.

Uzima se da je A,

₌

_{tY>. b, gde je b > a.} Ako je 10°

" fJ

"

80°, za proracun efekata od torzionih momenata (na primer, u loni plaSta sa otvonma) racuna sa sa ekscentr;citetom e site W u odnosu na telisto preseka velitine e

=

0,1 a.

Za drugaeije oblike konstrukcije dimnjaka i u slucaju vise dimnjaka, kad je medusobni razmak manji od sestostr"kog 5POIjnjeg precnika plaSta, aerodinamicki koeficijent Co i racunske povrsine A izlotenede-lovanju vetra odreduju se posebno u sv.kom konkretnom slucaju.

'LII

I

I I

~.

~If-P

-I--L...--"-- -

- '--

---4--~.

--,--_-.J

I

!,S

-

~I

I

~'i<'~'~

-

c

-I

T

,-I-\. .,ox C . I

I

'

J

ov

-L-

~'

:-(J,!'-

I

~'\.'

.'

-',L"k

1

H-'

I

1

.

~-1'--

"

08

.L-0 1..L-0~-

i'-~--'--~

r

-

1/

I

-~I .:..j. 'I

L---1--/-,:'.

....-~~

-'il _J....

I'"

rr.

~I----}

--=-

- - .--=-46

-

---

-If

"

--=- -

-

-

-5 -

_{"!I -}

,ll ff,

-

- _l!:L

I

--

~/i-'

I

--..,

0

-I"

..

_-"

--,-1

I

~I

~~'--

-r- -.

!

"

~3- ~I~

iill/

."

"r

0.2

T

i

I

~<:v

--.

=

0

~T'-30.

-- I

60°

90.

--->

596

I 20 iC 1

a

0

~

_.

Slilul5

I

i

. f £ Slilul6

597

5.1.12.4 Dinamicko delovanje vetra u pravcu duvanja uzima se u obzir poveeanjem statickog delovanja vetra iz t..5.1.1.2 ovog standarda na:

'to" = op . C . q . A. u kN (</>> 1)

gde je: op

- OPo. 11.

i(Zapravougaona preseke uzima se duvanja u pravcu ivice i faktor opza nepovoljniju od dve glavne osovine_,

--,preseka.l.

Vrednosti OPoi 11odreduju se iz odnosa:

11

=

1 zah:>50m

11

- 1,05-h/1000zah<;;;50m

I{)o

₌

_{1 + (0,Q42 . T - 0,001 9}

. T') . 6 - 0,6:>

gde ie:

h - dutina plaita,

T - osnovna perioda slobodnih oscilacija plaita, u s,

6

-

logaritamski faktor priguSenja: ako ne postoji tacnija vrednost, mote se uzeti 6

- 0,1.

Osnovna perioda slobodnih oscilacija plaita odreduje se pod pretpostavkom da je pl8!t elastiCan !tap 110. mogenog preseka. Za dimnjake konstantnog preseka Hi sa visinom .Iinearno pro~nljiv09 pcavougaonog ili krutnog preseka velicina T odraauje sa iz obrasca:

T O,eS

1 + 2 (1

-

bolb)'

.

~.r;-

_E'

O/~.

_b

h'

,Ulr

m

gde ie:

E

-

modul elastiCnosti plaita, u MN/m',

-'" - zapreminska mesa armiranog betona plaita, u rim'. G - sopmena mesa plaita, obloge i delova konsuukcije dimnjaka.

G,

-

sopstvena mesa plaita,

bo

-

sirina gomjeg praseka (kod pravougaonog pre.ka dutine ivice u pravcu vetra, iii spoQni prec:nik krutnog praseka.!.u m,

b. - sirin. donjeg praseka, u m,

h

-

dulina plaSta od tamelja do vma. u m.

5.1.12.5 Sam dinamick->g delovanja velra prama t. 5.1.1.2.4 ovog standarda; kod dimnjaka Uobicaj- konstrUk. ciie i krutnog ~I.seka, _{keda je G/V < 2 rim'} (G ja ukupna mase dimnjake izned tamelje, e V zapremine unutar spoljna pov:iine dimnjakel. mera se proverili uticaj oecilacija dimnjaka upravnih na pr8Vac duva. nia vatra.

Uticaj dinamiekog delov.nje vetra ne dimnjake izrazito tankozidnih praNke, kod grupe dimnjaka iIi u spacijelnim slueejevima. more se proveriti pmel:nim ispitiv8njirna.

5.1.12.6 Ekstremne vradnom momenta u vertikelnom preseku plaita uslad .neravnomemog ruporeda horimn-talnogdelovanj8 vetra po obodu plaita reeunaju 18 iz obrazac:a:

M -:!: O.os2 q' D' zakIC:>10-3 M -:l:O,07Bq . D' zak/D<;;;10-4 gde ia:

0 - spoIini praenik pla!ta, u m, q

-

delovan;a vem.prama t. 5.1.1.2,

k - brojn8 vrednost hrapavosti omotafa p:aita.

598

.

5.1.1.3

'. Toplotni uticaji gasovaitemperatum; klimatski uti",ii spoline okoline na konstrukciju dimnjaka moraju

S8~re,d,iti u.najnepovoljnijoj kombinaciji sa ostalim ,.,'cajima, uz pridrfavanje sledetih U5lo~a.;,.~ 1. razlika temperatura spoljnje i unutrasnje povr.sine SP(;"\~jeg plaSta ne sme biti veca od 120. C, .2. u proracunu uticaja i dokazu upotrebljivosti materijal. "'zima.so da se spoljna temperatura T nala£1 u

intervalu -10.C';; T';; + 30 'c,

3. ukoliko ne postoje podaci procenjeni naosnovu meteorolc\lcih merenja za datu konstrukciju plaSta

(boja, debljina zida spoljnjeg plaSta), delovanje osuncavanja piaSta 50 racuna Za temperatumu razliku od 30. C izmedu suprotnih strana plaSta.

Pri utvrdivanju ekstremnih vrednesti temperature obloge, izolacionih materijala i spoljasnjeg pima uzima

50u obzir sledete: "

1. ako je odnos unutra!njeg precnika prema debljini zida veci od 10, mote 50 proracun temperatur,e spro, vest! kao za raYne zidove,

2. ako je meduprostor izmedu spoljasnjeg plaha i obloga ventiliran, uzima 50 u obzir dejstVo ventilaciie, 3. u slueaju posebnih uslova rada dimnjaka (razlieita temperatura ulaznih gasova) mora se proveriti

dej-stYo temperatumih razlika]Jsled neravnomemog strujanja gasova,

4. ako ne postoie tacne vrednosti za koeficijente prelaza toplote, mogu 50, kad je to opravdano, uzeti sIedete vrednosti:

Za unutrasnju stranu obloge:

au

=

8+v(W/m'KI

gde ie v srednja brzina gO$ova,u m/s. Za spoljnju stranu spoljnjeg plaSta:

a

.

=

24W/m'K

Za unutra!nju stranu spoljnjeg plasta i spoljnu stranu obloge, ako ie ventiliran meduprostor: a

-

8W/m'K

m

U slucaju neventiliranag prostora iZ'T1edu plasta i obloge, ukl;ucujuci toplotne provodljiv"st; ..,azduS' nog sloja, za temperature spoljne povrSine obloge:

dc.80.C:

"n

=

t2W/m'K iznad 80 DC: "

=

20 W/m' K -- n

Kada se proverava pogodnost materijara na tamperaturi, a narocito kada se radi 0 :!.aStit'lim premazima. mura sa uzeti da je:

a, ₌6, W/m11<

U slutGju rada dimnjaka;ia brzim promenama ~mper"T!Uie gasa mors ~ r):ovent; naponsko stanje Qbloge

"

slueaj nestabilnag prelaza roplot'! (poce",o stanle zagri!VJnja od~""no hladenjai

Koeficijenti prelaza toplote. uSted radijacije _mo"" 50 zanemariti za temperature do 200 0 C Z"

re,"permu-ru jznad 500°C mOle se u~ti da je koeiicij~ntorelaz3 loplote usled racFjadje beskonacnc vt!;ik;. U

in-te~aiu ad 200 °c do 000 °C, umesto tacna t;rednosti. mul.e sa sprovesti kcntrola z.a oba eks:tre~lna

slu-6aja.

~

Za koeficijente toplotne provodliivosti i tempera!ume d:LiHdCi~~at, aka 0'11 nisu u~vrdeni ispi"tivaniem, uzimaju se vrednosti iz tabele 3.

Tabela 3

Vrste ~:terija!a

i~~-~~,:---+

n_-I

a '~~"

uK"

:1 "

t

,...: : Armiranl boton

;

:c

I

1

(]

I

Zia od b':li';:neopeke I I 0,8' " I

{}

'

\

" I

Zid od kiseiootporne opek. i $il;k..~nog

. . maltera

I

1A

I

6

!

"

OzidadSamo~_"

L-~~__L~

J

599

'5.2

5.1.1.4

Prl odreaivanju seizmi~kih uticaja, ako se ne ndi direktna dinami~ka analiza dimnjaka, monju se umti u obzir i vi!e oblika oscil~vanja koj; p~ pravilu ugrolavaju visoke deonice dimnjaka. .

Razlika pritisaka kod dimnjaka sa ventilacijom_. izmeau plaJta i obiogemola

_.

bitl izostavljena Iz prora~u'

na.

KOOdimnjaka bez ventilacije naprezanja usled nzlike pritlsaka moraju biti re~unski kontrolisana i uzeta u obzir.

5.1.1.5

5.1.1.5

Za prora~un platformi oslonjenih na spoljni plat uzima 18 korisno opteratenje 00 2 kN/m' ,ukoliko u posebnom slu~aju ono nije veCe.U prore~unu spoljnjeg plaJta avo Op!8rec!anjemola bltl zanemareno. Op.retanje obIogt

U prore~un oblogt uvade . opteretenje prema t. 5.1 .1 ovog standarda, s tim Ito . moreju uzetl u obzir, ako to zah,."a konstrukcija obloge, I interakcijska delovanja Izmeau plalta i oblogt usled:

-

stalnlh Op!8reeenja,

-

.izmltklh utlcaja,

-

deformacija lzazvanlh delovanjem vetra i _mperatUre.

6

Pronlcun spoljnje9 plUta

5.1

Prontun spolJnjeg pIaJta viii. prema odredbama proplsa za beton I armiranl beton, pri temu 18 pouzda' nost konstrukClje mora dokazati proratunom prema gnnltnim stanlirila u OOnosu na:

-

nOlivost, - upotrebllivOlt.

Proretun prema grani~nlm stanlima sile u horizontalnlm presecima ooretSuju. pod pretpostaYkom do Ie spoljni pldt elasti~an !tap i zanemarujuei uticaj otVora u plaJtu. Sile u vertikalnlm presec:ima mogu . ratunatl u ravnim sistamima (krulnl pmenovi, ramovil.

NOIlvost konstrukcije spoljnjeg pldta dokazuje 18 za najnepovoljnije kombinacije delovanja Iz t. 5.1.1

-

ovog standarda. Pri tome:

. 1. delovll'lje vetra I .Izmi~kih uticaje ne uvOOe 18 istovnll1W1O U proratun; .

2. Iile u preseclma spollnjeg plaita ooreauju . uzlmajuei u obzir defonnacije osovine plaita 00 utlcaja . stalnih op!8retenja,.cIelovanja v8tra I 18mperatUre;

3. deformacije od 18lzml~kih ilia u dokazu nosivostl spoljnjeg plaita .. uzimalu 18 U obzir; 4. o~ekivanl kos pofolaj dlmnjaka usled nerwmomemog sleganja .mella more 18 UZIstiu obzir; 5. proretun vertlkalnlh preseka spoljnjeg platta viii 18 za Ullcaj deiovanla vetre I temperatUre, all 18 ova

delovII'IJa ne uvade istovremeno u proretun.

U prore~nu konstrukcije dlmnlaka uticajl 18mpemure IspoIjainje i 18hnololkel tntireju 18 kao pro-menljlva Op18retenja.

Momentl drugog redo oorea",u . Iz sratunatlh krivina spoIjnjeg platta i OOgovarajutih dIform8ciia I

njihovim mno-jam neuvetani", stalnim wrtikalnlm QP18reC\IIljeml'rue

.

11 vocICi rabIna 0 potat. nom negibu OIOYIMpIaJta prema t. 5.1.1 CMJgstandardL Pri - . uzima u obzir sedejltvo DtlgnUIDg betona Izm84u prllina. Priblilno Il1018. sedejstvo bltDn8 u DtIgnUtOj zoni sa prsIi- _I Ii obzir I smanjenjem D 15" momeneta dRltlOQrede. nbma1ih bez sadejstva -gnUIDg b8tDn8.

Moment! drugog redo ne moraju .. uzatl u obzirpo je spoIjnji pI8II:konstamncig III. vIiinom IIn8mo promenliivov pmeka I ako Ie ispunjen uslov:

5.2

It

.

h v'NlEi

< 0,1

pje:

h

-

dutina spoljnjeg pla!ta 00 18melja do vma.

N

-

vertlkalno OptIr8tenj. najnlteg pre18ka spoljnjeg pldta.

E

-

modul elasti~osti betona,

.

Dopustenl napon u MPa

_I

Vrsta opeke Mark. opeke Vma maltera

na zatezanje pri

_sa-I

na prltisak pri savio

janju obioge vijanju obloge

Puna opeka od gli. 150 Produfnl, cernenfn; malteri mar- 1,0 0,5

ne

ke 100iIivoCe

'

~tnlopeka 200 KiseloolPoml kit premo stander. 2,5 1.0

Kiselootpoml _{> 350} du JUS U.M2.014 3.5

opekl

600.

6.3 Upotrebljlvost konstrukcije spoljnjeg plaha prema t. 5.1.1.6 ovog standarda mora 51 lNek dokazati pro. r.~unom granl~nog "stanja deformaclje I lokalnlh ohleenja (prslina) spoljnjeg plana usled onih utlcaja kojl . ,javljaju utoKu eksploatacije dimnjak.. Ukollko se ovl utlcaj;" razlikuju od prora~unsklh delovanja preme t. S .1.1 ovog standarda, ovo se mora posebno obrazloflti u prora~unu spoljnjeg plaSta. Deformecije 1P0ljnjeg plaita i lokoln. oheeenja na njemu ne smeju bltl veel od nlfe navedenih vrednOsti:

-

proratunsko naginjanj. spoljnjeg plana dimnjaka usled neravnomernog slegania temelja izazvanog ver-tlkalnim stalnlm optereeenjem ne sme blti veee od H/600;

-

horizontolno pomeranje vrhe spoljnjeg plaita dimnjaka od delovanja vetra I nojednakog zagrevania konstrukclje spoljnjeg pluta od osun~avanja, ratunato $8 pukotinama u zategnutoj zoni, no sma blti

voCeod H/300; ,

-

napon zatezanja u armatUri, procenat armiranja odnosno pro~nlk armature I deblji"" zida spoljnjeg plaita moraju biti tako lzabrani da maksimalna granlroa flrina prslina (au) rie bude veCa od vr:mnOsti odredenih proplsima,za armlranobetonske konstrukcije, bez obzira na velic!lnu zaStitnog sloja betona. Uslov; sredine procenjuju'se u odnosu na agreslvno delovanie atmosferskih utlcaja i hemljsko optereeenje gasova, posobno prema polofaju o~eklvanog lokatnog osteeenja spoljnjeg plana.

7 Proracun oblogil

7.1 Dokaz noslvosti oblO9\! vril

"~prora~unom prema dopuStenim naponlma za najnepovoljniju kombinlCllu optereeenja prema t. 5.1.1 i 52 ovog standarda I odnosi so na obloge krutnog proseka.

Jednovremeno 51 ne uzimaju uticajl od vetra i selzmi~kih delovanja.

GranlC!ne vrednostl napana u horizontalnlm preseclma oblOgll odreduju 58 na sledeel nacin: Za kombinaclju optereeenja:

-

stalno optereeenje i selzml~kl uticaji, ili

-

nalno optareeenje I slle interakcije Izmedu spoljnjeg pl~ta i obloge usled delovanja vetra I temperatU-re

7.2

~reduje 58:

- najveei ivi~ni napon prltiska horizontalnog krumog preseka ciia je zatezna evmoea zanemarena, a naj-manie pola obima se naJazl pod stalnim pritiskom,

-

najveCi ivi~nl napon Zltezanja za homogen horizontalni krumi presek oblogll.

Ovako sraC!unatlm Ivicnim naponlma pritiska i zatezania horizontalnog krutnog preseka dodaju sa napo' ni usled temperatumlh uticaja a ukupni naponi ne srneju biti veei od vrednosti dopuStenlh napona Iz tabele 4.

Tabela 4

73 Gr..iC!ne vrlClnosti n.pona u vertikllnim presaciml obloge od uticejl t8mp8l'8t11r.i razlik. pritiska iz-mtdu unutrd~ie I spoljn. sredine zidl obloge ne smtju biti voCeod dopuiltnitl preme 1IbtIi 4. U proreC!unu neponl mole $I, u ntdOlUtku tatnih vrednosti, uzeti dl it ,1 tIttIIinaati ome u cemll1tnorn mllteru E~

-

5 000 MPa, odn~o ozida II kiselooqlOnlinl kl- R..

- 2\ lOCIM\'I.

601

7.4

7.5

U proral!unu utica/a negat!vne ,.zlike p,itlska (potpritisak} pretpostavlja 58 d. posto/I U /ednom pravcu odstupan/e od knifnog oblika preseko obloge za 2 %.

StabllnOlt zidnl obloge more M dokazotl Iko Ie ono vila od 20 m.

Baz obz;ro ne srei!unata nopone u zldu obloge prema t. 7.2 17.3 ovog standarda, deblJlna zida obloge ne sml bltl "",nJI od, 10 em.

Ze klselootP~ml _{oZ,'d ,:"or'lu 58 upotreb,ltl}

opeke sa perom, I fl~tjom po I!ltavom obl'1'u. SpoJnlce moreJu bltl debl/lne od 2d~,

""mm.

B

_{Otvori '}

8.1

Neponl IZllvlnl otvorlme u apol/n/em pilltu morelu 58 uzatl U obzlr. Ako postoll vila Otvorl u pldtu, ondl58 onl mogu ..nltrltl nazlvlsnlm ako su prama sllel 6 zadovollenl sledl61 ullovl:

1)

.v :> 1,5 maks"b T_,;:> r :'j 21.v :> maks. iiT.~ ~ 0,6 mikS:F" ,,'

gell/l r unutr8lnjl rldlJus apol/n/ag platte. ,Kod pravougaonog presekl r 58mofa zamenltl sa Ut6, gda la

U oblmprasekaspolJn/egplatta.

1 .

U bllzinl otvore mote 58 raCi,",,! da horlzontalnl presek spolJnJeg piette ostaJI ravan ako JI Cista Ilrloa otvora manJa od r I vlslna m.nll od l,5r..

Podvlakl Izn~ Iispod otvora u apollnJlm plaltu raCunolu se %aoptarleen)a p

_-

_{a . d,}

gdaJe:

.

a

-' najVlel napon u h~rlzontalnom neoslebljenom preseku spolJnleg plaho u vislnl podvloke,

d

-

debljlna zldo spollnJlg plolto. '

,

Ako Ja Ilrlna otvo~a b manJa od unutr.!nJeg poluprel!nlk. spoljn/eg platte na tom mestu, podvl.ka sa

mofe re(!unetl za raspon ,- 1,1 II b I keo povrllnskl nosal!'.

8.2

8.3 Ako prema proraCunu nlll potrebna veea armatura, vartlkalna armatura spolfnJeg plaha na meslu .olvoro, kod krufnih pr_ka uveeana za 20 %, rasporeduje se podjednako na boenim stranama otvora na lirinl od 2.5 . d. Ankarovonje irmoture podvlake mora bltl osigur.no.;a duflni od najmanje 60 % od odgovara/u.

. .

6s dul108 Ivlce otvora, a armatura mora bitl povezana uzenglJama na vlslni od 0,7 b.

Podvlake Iznad otvora u oblozl traba ral!unatl keo' s.lobodno oslonjene greda na 2 oslonee sa rasponom od i';' 1. t5 b, ravnamamo optere6snje Jednako podel/enlm taratom p

_-

a.

d kojl 58 odrecSuje na odgo.

v~r~u~1 nal!ln pram a t. 8.2 ovog Itendarda. tlllell,lne otvora na mob bl'tl veea od poluprel!nJka prale' ko obloge na tom mntu. Vlslno podvlake mora bltl vaea od 0,7

_{. b. gdeJeb lirlne otvora.Posebnlmkon.}

stiukelonlm marama mora. oslguratl priJem vartlkalnih optarteenJa ne boCnim vertikalnlm stranama otvore.

:8.4

8.5 Ako oslgurenja otvore prama prethodnol tal!kl nlla mogu6s. u ovu svrhu sa moraju upotrebltl zatvoranl ermiranobetonskl rarnovl.

telll!nl nosel!l mogu . korlstltl za otvore do 2 m IlrlO8, ell morelu bitl zattl6snl od uticala toplote I ko,

rozlla.

Svodovl sa mogu predvldetl za otvorl Ilrlne od 1 m, sa uglom od nejvlla 30° 1 moraju bltl zaltltenl od uticaJa toplote.

9 Temet) dimn)aka,

Prorai!un I konstrukdla temalJa dlmnJaka morase Izvliltl za naJnapovolJnl/e kombinaclJ. utlc:aJa,poeebno 'IOdaa re(!una 0 moguam promenema dajstva ad uzgena I n...tog matariJala na tlmetJnoJ, konstrUkcIJl. "Moreju

"

preduzatl m.re da . n. prakore(!a dozvoljenl deformaclJ~ uslad tra/nlh VWtikalnih IItic8la proplsanlh ovlm stendardom.

Posebno It mora vodltl ral!una 0 zehltl konstrukelje temel/a ad tarmll!klh I hemijsklh Utk:aja:. po potrl' bl obazbedltll prlstupa(!an I ventiliran prOltor izmedu dlmna CIVil tameija.

6

_..

Oebtjlna zida

0,1 d, odnosno40 mm

-

SP: (d)

Vertlkalnost 20 em za H.. 100 mm

o_ine SP

'.

0.002a

.

H

zaH>100mm

Prec'!nik

20 em

zaO..10m

sp.,

0.020. 0

za 0> 10m

.

SI'

-

.poljdnji plait.

-602

j

.- ~.' ..-'"

-10

KonstrUkeioni padlei

10.1 Prolekto.va~- deblji~a zidl spolinjegpldta no sme bi.timan.,a od 20 em ako se upotrebliava klizajuta oplata. Prl upoirebl drugll18hnologlie gradonia ova debljina mote se smanjiti. ali no ispod 15 em. Projektovlna dabljlna c'!istog zaltitnog sloja batona do armature he sme biti mlnia od 30 mm. Oo~oIjeno odstUpanle iZY~enih od proje.~tovanih dimenzija mora biti manie od vrednosti iz tabole 5.

Tabela 5

102 KoIic'!lna armlture ugracJene u spoljnl plait. morana procentom Irmiranja. _{ne sma biti manja od 0,3 "}

Zl vlrtikalnu annaturu. . .

Me4usobno rastOjanil vertikalnih lipid no sme bit! va od dabljlne zida. odnosno od 25 em. a hori~-talnlh nl VIele od 20 em.

U lednom preseku "!II . nastavit! najvila 25_" potrebne Irmature.

U konstrukeijl spoIjnjeg pldta moraju . predvicleti na poc'!etku reviziona vratl dovol/nm dimenzija, a ak' postoii pristupac'!an meduprostor izmedu ;::.aSta i obloge. i mogutnost izlaza na spollnle supenilte pri vrhu.

(('onstrukciia obloge mora bit! takve da omogueava njeno horizontal no I Vlrtlkalno lirenje biz ltetnog uticaja naspoljnll plait..

NaltlVCl obIoge.~raju bit! tako zaptivenl da nikakve ltetne materije ne mogu prodreti u prostor izmedu

obloge I spoIinjeg eldta. .

103

10.4

10.5 Oovodna

- za otpadne gaSOVl ne sme blti osIonjena na oblogu niti opteretlna temperaturnim dilate-cij- I mora poItojati mogutnost nl- zamane.

11

Opreml

Svlld dimnjak mora imatl opremu za panjanje. Ukoliko je vazdulni meduprostor izme4u pldta I oblogo prlIN'pac'!en.ovakva oprema mora postojati i u ovom mecSUprOltOru. U unutralnjost obloge nlil dozvo-Ijlno postaVijanje opreme za panjenil.

Oproma za panjanje mora bit! takodl usklacSena i potpUna u odnosu na meme uredljl i opremu Z8 korif-.6enje. tahnic'!ku konttOlu i odrtlvanje dlmnjlka iz t. 32 ovog standarda.

Zavlsno od hemijlka optare<!enooti I uslova oitaline. $VI delovi opreme. posebno meulnl. moraju bit! za1t16en1 od korozljl.

U sllIc'!aju jekl hemiiske optel86enooti dlmnjaka prama tabeli 1 ovog standerda mora . ~I agrasilt-r..:iIt nastalag kondenzeta i obezbedlti odgovarajuc'!a oprema za to I u sluc'!aju nastajanja vodanag kond..-zata.

12 Izvodenje redOV8

'~.1 :=-/odenje i ndPr8dov~n:e radov. r.3 ;.:onitr..:~<c St~",m.

~: :);!nj~', pla:;:a r'or3 biti uskladeno g ~~ignutom