Dr Arnold G. Fruchtenbaum
DEMONOLOGIJA: NAUKA O DEMONIMA
ARIEL RUNDFUNK-MISSION
"MESIJANSKA BIBLIJSKA PROUČAVANJA"
82
Copyright © 2005 ARIEL Ministri es (U.S.A.)
STREET ADDRESS: 1541 Parkway Loop, Suite D • Tustin, CA 92780 MAILING ADDRESS: P.O.Box 3723 • Tustin, CA 92781
ARIEL Radio-Manuskript Nr.73 "DEMONOLOGY: THE DOCTRINE OF DEMONS" Prevod s engleskog: Melita Vidović
Juni 2009
© 1983, 2005 Ariel Ministries. Sva prava zadržana.
Nijedan deo ovog rukopisa ne sme da se umnožava u bilo kojem obliku, izuzev u kratkom citatu, recenziji ili profesionalnom radu, bez dozvole u pisanom obliku od strane izdavača.
Ilustracija na korici: Olivije Melnik. E-mail: Homeoffice @ ariel.org · www.ariel.org
Sadržaj
UVOD...7
I. POSTOJANJE DEMONA...8
A. O njima piše svaki novozavetni pisac...8
B. O njima saznajemo iz Isusovog učenja i Njegovih dela...9
C. Njih prepoznaju Isusovi učenici...9
II. IMENA DEMONA...9
A. Starozavetna imena...9
B. Novozavetna imena...10
1. Imena koja imaju isti koren grčke reči...11
2. Imena koja sadrže reč "Duh"...11
3. Anđeli...11
4. Razaranje...11
III. LIČNOST DEMONA...11
A. Intelekt...11
B. Osećanja...12
C. Volja...12
D. Lične zamenice...12
IV. POREKLO DEMONA...12
A. Poreklo slobodnih demona...13
1. Demoni i pali anđeli su jedno isto...13
a. Isti odnos prema Satani...13
b. Ista suština...13
c. Iste aktivnosti...13
d. Isto prebivalište...13
e. Isti su u Biblijskom tekstu...13
2. Posledice Sataninog pada na anđele...14
B. Poreklo zatočenih demona...14
1. Privremeno zatočeni demoni...14
2. Trajno zatočeni demoni...14
a. Postanje 6:1-4...15
(1) Umnožavanje ljudskog roda: Postanje 6:1...15
(2) Opštenje između sinova Božijih i ljudskih kćeri: Postanje 6:2...15
(a) Sinovi Božiji...15
(b) Kćeri čovečje...16
(3) Posledica opštenja između sinova Božijih i kćeri čovečjih: Postanje 6:3...17
(a) Nefilim: Oni koji su pali...18
(b) Giborim: Snažni ljudi...18
b. 2. Petrova 2:4-5...19
c. Juda 6-7...19
d. Zaključak...20
V. BROJ DEMONA...21
VI. ORGANIZACIJA DEMONA...21
VII. KARAKTERISTIKE DEMONA...22
A. Njihova priroda...22
B. Njihova moć...22
C. Njihov moral...23
VIII. AKTIVNOSTI DEMONA...24
A. Istorijske aktivnosti...24
B. Opšte aktivnosti...25
C. Specifične aktivnosti...25
D. Okultne aktivnosti...26
1. Grčke reči...26
2. Aspekti okultnog sveta...27
a. Ponovljeni zakon 18:9-14...27
b. Dela apostolska 8:9...27
c. Dela apostolska 16:16...27
3. Obeležja okultizma...28
4. Zamke okultizma...28
a. Spiritizam...28
b. Proricanje...29
c. Magija ili čarobnjaštvo...30
5. Biblija i okultizam...30
6. Okultne pojave...30
IX. DEMONSKA KONTROLA...31
A. Definicija demonske kontrole...31
1. Ključna reč...31
2. Ključni izraz...31
3. Definicija...31
4. Razlike...32
a. Demonsko uznemiravanje...32
b. Demonski uticaj...32
5. Može li vernik da bude demoniziran?...32
B. Simptomi demonske kontrole...33
1. Fizička bolest...33
4. Omalovažavanje sebe samoga...34
5. Samoubistvo...34
6. Pasivnost...34
7. Nemoral...34
8. Gorčina...34
9. Upotreba droge...34
10. Psihološke moći...35
11. Životinjske sklonosti...35
12. Uznemirenost prilikom čitanja Biblije...35
13. Višestruka ličnost...35
C. Uzroci demonske kontrole...36
1. Nasleđe...36
2. Eksperimentisanje...37
3. Prenošenje...37
4. Nepriznati greh...38
D. Testovi demonske kontrole...38
1. Test utelovljenja...38
2. Test Mesijinog gospodstva...38
3. Test Mesijine krvi...38
E. Lekovi za demonsku kontrolu...39
1. Nevernik...39
2. Vernik...39
F. Isterivanje demona...39
1. Primeri egzorcizma...40
2. Sredstva isterivanja demona...40
3. Egzorcizam u odnosu na nevernike i vernike...40
a. Nevernici...41
b. Vernik...41
X. DEMONIZAM I VERNIK...41
A. Demoni se suprotstavljaju svetima...41
B. Bog koristi demone...42
C. Demoni su pobeđeni na krstu...42
D. Vernici imaju odgovornosti...42
XI. BUDUĆE AKTIVNOSTI DEMONA...42
A. Crkva...42
B. Velike nevolje...42
1. Invazija demona...43
2. Klanjanje demonima...43
3. Zatočeništvo demona...43
XII. PROPAST DEMONA...43
DEMONOLOGIJA: NAUKA O DEMONIMA
Obucite svu Božiju opremu da možete da odolite đavoljim lukavstvima. Jer, naša borba nije protiv krvi i mesa, već protiv poglavarstava, protiv vlasti, protiv vladara ovog mračnog sveta
i protiv zlih duhovnih sila na nebesima.
Efescima 6:11-12
UVOD
Srpska reč "demon" dolazi od grčke reči daimonia. Ova grčka reč je upotrebljena šezdeset puta u Novom zavetu; devetnaest puta u jednini i četrdeset i jednom u množini. Demonologija je, dakle, doktrina o demonima ili doktrina o palim anđelima.
Na samom početku treba pomenuti da postoji pet pogrešnih shvatanja vezanih za demone. Razlog zašto su ova shvatanja pogrešna, postaće jasan kako budemo proučavali šta Biblija kaže o demonima. Za sada je dovoljno samo da navedemo ovih pet pogrešnih shvatanja.
Prvo pogrešno shvatanje je da demoni jednostavno ne postoje. Takvo gledište zastupaju mnogi prirodoslovci i skeptici, kao i većina nevernika.
Drugo pogrešno shvatanje je da demoni nisu ličnosti, nego zle emanacije bez osobina ličnosti. Drugim rečima, oni su naprosto uticaj ili sile, a ne bića koja imaju svoju ličnost.
Treće pogrešno shvatanje je da su demoni odgovorni za svaki greh. Ovo pogrešno shvatanje ponekad zastupaju čak i vernici koji veruju da je za svaki greh koji učine, kriv demon ili Satana. Otuda i onaj poznati izraz, "Đavo me naterao da to uradim". Ponekad, naravno, đavo podstiče ljude da nešto učine, ali u većini slučajeva, odgovornost leži na čoveku, a ne na đavolu.
Četvrto pogrešno shvatanje kaže da su demoni odgovorni za svaki oblik fizičke slabosti i bolesti. Neke fizičke slabosti jesu uzrokovane delovanjem demona, ali ne sve.
Peto pogrešno shvatanje kaže da su demoni odgovorni za svaki oblik mentalne bolesti i slabosti. Kao i u prethodnom, tako i u ovom slučaju, ponekad to jeste slučaj, ali nisu sve mentalne bolesti nastale kao posledica demonskog delovanja.
Ovo su pet pogrešnih shvatanja vezanih za demone. Šta je zapravo istina, videćemo u nastavku ovog proučavanja.
I. POSTOJANJE DEMONA
Da li Biblija zaista uči da demoni postoje?" Odgovor je, "da". Biblija zaista uči da demoni postoje i to možemo da vidimo na tri načina.
A. O njima piše svaki novozavetni pisac
Kao prvo, o postojanju demona govori svaki novozavetni pisac, osim pisac Poslanice Jevrejima koji pominje Satanu, poglavicu demona.
Matej spominje demone u Mateju 4:24; 8:16, 28, 31, 33; 9:32, 34; 11:18; 12:22, 24; 15:22; 17:18.
Marko spominje demone u Marku 1:32, 34; 3:15, 22; 6:13; 7:26, 30; 9:38; 16:9.
Luka je napisao dve knjige u Novom zavetu i u obe pominje demone. U Evanđelju po Luki, demone nalazimo u Luki 4:33; 7:33; 8:2, 27, 35, 36, 38; 91, 49; 11:15. U svojoj drugoj knjizi, Delima apostolskim, Luka takođe pominje demone u Delima 5:16; 8:7; 16:16-18; 19:12-16.
Jovan je ukupno napisao pet knjiga u Novom zavetu. Demone pominje u tri: u Evanđelju po Jovanu 8:48-49, 52; 10:20-21; 1. Jovanovoj 4:1-3 i u Knjizi Otkrivenja 8:10-11; 9:1-21; 12:7, 9; 16:13-14; 18:2
Pavle, koji je napisao najveći deo novozavetnih knjiga, pominje demone u tri: u 1. Korinćanima 10:20-21; Efescima 6:12; 1. Timoteju 4:1.
Jakov pominje demone u Jakovu 2:19; 3:15. Petar pominje demone u 2. Petrovoj 2:4. I na kraju, Juda pominje demone u Judi 6.
Svaki novozavetni pisac pominje demone u nekom delu svojih spisa, s jednim izuzetkom, a to je nepoznati pisac Poslanice Jevrejima. Ovaj pisac, doduše, pominje Satanu; a ako je verovao u postojanje Satane, onda je verovao i u postojanje demona.
B. O njima saznajemo iz Isusovog učenja i Njegovih
dela
Drugi način na koji vidimo da Biblija uči o postojanju demona jeste činjenica da je Ješua (Isus) prepoznao demone na dva načina.
Prvo, On je učio da demoni zaista postoje (Mat. 7:22; 10:8; 12:27-28; 25:41; Mk. 7:29; 16:17; Lk. 10:20; 11:18-20; 13:32). Drugo, on je otvoreno pokazao da veruje u postojanje demona tako što ih je izgonio iz ljudi. Sama činjenica da je Ješua izgonio demone, govori da je On učio o njihovom postojanju (Mat. 12:22-29; Mk. 1:39; 5:1-20; Lk. 4:35, 41; 8:29.33; 9:42, 11:14). Prema tome, sasvim je jasno da je Ješua verovao u postojanje demona i to je pokazao i svojim učenjem i svojim delima.
C. Njih prepoznaju Isusovi učenici
Treći način na koji Biblija jasno uči o postojanju demona jeste činjenica da su učenici – uključujući tu apostole i one koji nisu bili apostoli – verovali u njihovo postojanje. Prema Mateju 10:1, apostoli su verovali u postojanje demona. Učenici koji nisu bili apostoli – njih sedamdesetorica – su verovali u postojanje demona (Lk. 10:17).
Prema tome, nema sumnje da Biblija jasno uči o postojanju demona.
II. IMENA DEMONA
Demonima su u Svetom pismu nadevena mnoga imena. Ovu temu ćemo da proučimo u dve kategorije: prvo, govorićemo o starozavetnim imenima i drugo, o novozavetnim imenima.
A. Starozavetna imena
U Starom zavetu postoji ukupno dvanaest imena za demone.
Prvo, oni su nazvani anđeli zla (Ps. 78:49), jer oni to zaista jesu. Reč "anđeo" znači "poslanik", a demoni su poslanici Satane, koji je nazvan i "Zli".
Drugo, demoni su nazvani i sinovi Božiji. Kad god se ovaj izraz koristi u Starom zavetu, on se uvek odnosi na anđele. Ponekad se odnosi na dobre anđele, ali može da se odnosi i na zle anđele, odnosno, demone (Post. 6:2, 4).
Treći starozavetni naziv je šedim. To je jevrejska reč koja znači "vladati" ili "biti gospodar". Ona je upotrebljena za demone u Ponovljenom zakonu (5. Mojsijeva) 32:17 i u Psalmu 106:37. Ovaj naziv ističe želju
demona da budu gospodari i da vladaju nad osobom, bilo iznutra tako što će da prebivaju u njoj, bilo tako što će njom da upravljaju izvana.
Četvrti starozavetni naziv je seirim, a odnosi se na demone koji imaju oblik jarca. Kao što ćemo da vidimo kasnije, demoni imaju životinjske oblike. Neki od njih imaju oblik jarca, a poznati su pod nazivom seirim. Nije slučajno da satanističke grupe često koriste glavu jarca kao simbol. Ovaj naziv se za demone koristi u jevrejskom tekstu Levitskog zakonika (3. Mojsijeva) 17:7; 2. Dnevnika 11:15; Isaiji 13:21; 34:14.
Peti starozavetni naziv je lilit, jevrejska reč koja se odnosi na noćnog demona ili "demone noći". Upotrebljena je za demone u jevrejskom tekstu Isaije 34:14.
Šesti starozavetni naziv je zao duh (1. Sam. 16:14-16, 23-24; 18:10; 19:9), a naglašava ono što je demon zapravo u svojoj prirodi. Demon je duhovno biće, ali je zlo duhovno biće; biće koje je palo.
Sedmi starozavetni naziv je duh laži (1. Car. 22:21-22), izraz koji opisuje šta su demoni: oni su lažovi; neistina je njihova suština.
Osmi starozavetni naziv je pogadžački duh (Pon. zak. 18:11; Is. 8:19; 19:3). Ovaj termin se koristi za demone koji rade u vešticama, spiritistima i njima sličnima. Demoni koji se otkrivaju posredstvom medijuma, čarobnjaka i veštica su pogadžački duhovi.
Deveti starozavetni naziv je gad, što znači "bogatstvo". To je demon bogatstva koji se pominje u Isaiji 65:11.
Deseti starozavetni naziv je meni, što znači "sudbina". I ovaj naziv nalazimo u Isaiji 65:11.
Jedanaesti starozavetni naziv je elilim (Ps. 96:5). Ovaj naziv se na naš jezik prevodi uglavnom sa "idoli", ali se zapravo odnosi na demone idolopoklonstva. Iza idolopoklonstva stoje demoni koji su na poseban način uključeni u rad idolopoklonstva, a nazivaju se elelim.
Dvanaesti starozavetni naziv je ketev (Ps. 91:6), jevrejska odrednica koja znači "uništenje". Ovaj naziv se odnosi na demone koji su uključeni u dela uništavanja.
B. Novozavetna imena
1. Imena koja imaju isti koren grčke reči
Prva kategorija su ona imena koja sadrže isti koren reči "demon" u grčkom jeziku. Značenje korena reči demon je "inteligencija". Demoni su inteligentna bića. Koren reči demon upotrebljen je sedamdeset i devet puta u Novom zavetu. Iz ovog korena reči izvedena su ukupno šest oblika. Prvi oblik je daimon (Mat. 8:31), što znači "zla sila". Drugi oblik je daimonion. Ovo je glavna reč za demona, a upotrebljen je šezdeset i tri puta. Jedan primer je Luka 4:33. Treći oblik izveden iz korena reči demon je
daimoniodes, što znači "demonski", a upotrebljen je samo jednom u Novom
zavetu (Jak. 3:15). Četvrti oblik je deisidaimonesteros, što znači "biti veoma revan prema demonima". Ova reč naglašava svet okulta i upotrebljena je samo jednom (Dela 17:22). Šesti oblik je deisdamonis, što znači "klanjanje demonima". I ovaj oblik je čvrsto vezan za svet okulta i upotrebljena je samo jednom (Dela 25:19).
2. Imena koja sadrže reč "Duh"
Druga kategorija imena demona su ona koja sadrže reč duh. Reč "duh" je upotrebljena ukupno četrdeset i šest puta u vezi sa demonima, a postoje pet takvih imena. Prvo je zao duh (Lk. 7:21; Dela 19:12-16). Drugo je
nečisti duh (Mat. 10:1; 12:43; Mk. 1:27; 3:11; 5:13; Dela 5:16; 8:7; Otkr.
16:13). Treće je pokvareni duh (Lk. 11:26). Četvrto je varljivi duh (1. Tim 4:1). Peto ime je kombinacija "duha" i "demona", a glasi duhovi demona (Otkr. 16:14).
3. Anđeli
Treća kategorija imena demona su anđeli. Reč anđeo znači "poslanik", a za demone se kaže da su anđeli zato što su takođe i poslanici, Satanini anđeli (Mat. 25:41; Otkr. 12:7-9).
4. Razaranje
Četvrta kategorija je naziv razaranje. Prema Otkrivenju 9:11, ovo je ime demona iz bezdana. Njegovo jevrejsko ime je Abaddon, a u grčkom jeziku ono glasi Apolion. Bilo da koristimo jevrejski, bilo grčki, značenje imena je isto: razaranje.
III. LIČNOST DEMONA
"Da li su demoni samo emanacija, uticaj ili sila? Ili Biblija uči da demoni jesu ličnosti?" Postoje tri karakteristike ličnosti. Ako može da se dokaže da nešto poseduje sve tri karakteristike, onda govorimo o ličnosti. Ove tri karakteristike su: intelekt, osećanja i volja.
A. Intelekt
"Da li demoni imaju intelekt?" Odgovor je, "da". To može da se vidi na osnovu šest stvari: prvo, demoni znaju ko je Isus (Mk. 1:24); drugo, demoni
znaju da ih na kraju čeka večna propast (Mat. 8:28-29); treće, demoni su znali ko je Isus i ko je Pavle (Dela 16:16-17; 19:15); četvrto, demoni znaju da je Bog jedan (Jak. 2:19); peto, demoni imaju krivotvoreni doktrinarni sistem (1. Tim. 4:1 3); i šesto, demoni imaju sposobnost komuniciranja putem govora (Lk. 4:34-35, 41; 8:28-31). Sasvim je jasno da demoni poseduju intelekt, prvu karakteristiku ličnosti.
B. Osećanja
"Da li demoni imaju osećanja?" Odgovor je, "da". To može da se vidi na dva načina: prvo, oni imaju osećaj besa i ljutnje (Mat. 8:28); drugo, imaju osećaj straha (Mat. 8:29; Jak. 2:19). Prema tome, demoni imaju drugu karakteristiku ličnosti, imaju emocije.
C. Volja
"Da li demoni imaju volju?" Ponovo je odgovor "da". To možemo da vidimo na tri načina: prvo, oni imaju volju da postavljaju zahteve (Mat. 8:31, Lk. 8:32); drugo, oni imaju volju da poslušaju naredbe i zapovesti (Mk. 1:27; Lk. 4:35-36) i treće, oni imaju volju da napuste osobu, da traže novo mesto gde će da žive ili da se vrate na mesto gde su ranije boravili (Mat. 12:43-45). Sve to dokazuje da demoni imaju volju.
Demoni imaju sve tri karakteristike ličnosti: intelekt, osećanja i volju, što dokazuje da demoni imaju ličnost.
D. Lične zamenice
Postoji još jedan način kojim se dokazuje da demoni poseduju ličnost. Kad Novi zavet govori o demonima, koristi ličnu zamenicu. Nikada o demonima ne govori kao o "to", u srednjem rodu, što bi bilo normalno u slučaju da su demoni emanacije. Umesto toga, starozavetni tekst koristi zamenice me, nas, oni, vaši, ja i mene kada govori o demonima (Mk. 5:6-13; Lk. 8:28-30).
IV. POREKLO DEMONA
Kad govorimo o poreklu demona, biće potrebno da ih stavimo u dve kategorije: slobodni demoni i ograničeni demoni. U krajnjoj liniji, svi demoni, i slobodni i ograničeni, istog su porekla, oni su anđeli koji su pali zajedno sa Satanom u trenutku Sataninog pada. U početku su svi demoni bili slobodni demoni, ali su neki od tada dobili određene restrikcije. Važno je da napravimo tu razliku.
A. Poreklo slobodnih demona
1. Demoni i pali anđeli su jedno istoDa bismo razumeli poreklo slobodnih demona, važno je prepoznati da su demoni i pali anđeli jedno isto, a ne dve različite kategorije bića. Da su jedno isto, možemo da vidimo na pet načina.
a. Isti odnos prema Satani
Prvi dokaz da je da i demoni i pali anđeli imaju sličan odnos prema Satani. O ovom odnosu se govori na četiri načina. Prvo, Satana, koji je anđeo, naziva se vladar demona (Mat. 12:24). To ukazuje na to da su i oni koji ga slede, anđeli. Drugo, Satana ima dobro organizovanu hijerarhiju, odnosno poredak svojih anđela (Ef 6:11-12), pa je razumljivo pretpostaviti da su demoni taj poredak palih anđela. Treće, o njima se govori kao o đavoljim anđelima (Mat. 25:41) i po svemu sudeći su demoni. Četvrto, takođe su nazvani i Sataninim anđelima (Otkr. 12:7-9), a i to ukazuje da su oni isto što i demoni. Ova četiri teksta pokazuju da pali anđeli i demoni imaju sličan odnos prema Satani, što znači da su oni jedno isto.
b. Ista suština
Drugi dokaz da su pali anđeli i demoni jedno isto jeste njihova jednaka suština; i jedni i drugi su duhovna bića.
c. Iste aktivnosti
Treći dokaz jeste da i pali anđeli i demoni imaju slične aktivnosti. I jedni i drugi žele da uđu u čoveka i jedni i drugi ratuju protiv čoveka i Boga. To čine pali anđeli (Otkr. 9:1-2, 11, 13-15), kao i demoni (Otkr. 9:3-10, 16-21). To ukazuje da su pali anđeli i demoni jedno isto.
d. Isto prebivalište
Četvrti dokaz da su pali anđeli i demoni jedno isto jeste to što imaju isto prebivalište, vazdušni prostor. Oni prebivaju na nebesima (Ef. 2:2; 6:12; Otkr. 12:7-12).
e. Isti su u Biblijskom tekstu
Peti dokaz da su demoni i pali anđeli jedno isto jeste to što u biblijskom tekstu nalazimo ili samo pale anđele ili samo demone, ali nikada i jedne i druge zajedno. Ni jedan jedini stih ne pominje pale anđele i demone istovremeno u bilo kom tekstu koji govori bilo o jednima, bilo o drugima.
Da bismo razumeli poreklo slobodnih demona, treba da imamo na umu da su pali anđeli i demoni jedno isto. Jednom kad to usvojimo, moći ćemo da razumemo i poreklo slobodnih demona. Slobodni demoni, što je isto što i pali anđeli, vuku poreklo od vremena Sataninog pada, kada su odlučili da pođu za njim.
2. Posledice Sataninog pada na anđele
Jezekilj 28:11-19 opisuje Satanin pad, koji je pao zbog veličine njegove
trgovine (st. 16). Ono što jevrejska terminologija ovde želi da kaže jeste to
da je Satana išao od anđela do anđela i klevetao Boga, kako bi njihovu odanost prisvojio za sebe. Neke od tih anđela je prevarila Satanina laž: da će on da ostvari onih pet ja ću, uključujući i želju da postanu kao Bog (Is. 14:12-14).
Neki anđeli su naseli na Sataninu priču, ali većina nije. Oni koji su naseli na njegovu priču, pali su zajedno s njim. Oni su sada demoni koji su slobodni i izvršavaju Satanine naredbe.
Tri su posledice pada ovih anđela: prvo, izgubili su svoju iskonsku svetost; drugo, njihova priroda je postala pokvarena, kao što to pokazuju njihova starozavetna i novozavetna imena; i treće, ovi anđeli su postali Satanini demoni.
B. Poreklo zatočenih demona
Kad govorimo o poreklu zatočenih demona, moramo da napravimo još jednu razliku, jer postoje dve različite kategorije zatočenih demona: privremeno zatočenih demoni i trajno zatočenih demona.
1. Privremeno zatočeni demoni
Neki demoni su nakon njihovog izgona iz čoveka privremeno zatočeni. Demon Legion, iz Luke 8:31, nije želeo da bude poslan u Bezdan. Umesto toga je tražio da bude poslan među svinje. Neki su privremeno ograničeni nakon izgona, a onda kasnije bivaju pušteni.
Mnogi drugi su upravo sada privremeno zatočeni, ali će biti pušteni prilikom određenih kazni tokom Velikih nevolja. Otkrivenje 9:13-21 govori o oslobađanju dve stotine miliona demona kako bi pobili trećinu stanovništva Zemlje.
Mesto njihovog privremenog zatočeništva je Bezdan. Neki su sada tamo zatočeni i biće pušteni tokom Velikih nevolja. Drugi, pak su tamo privremeno zatočeni nakon što su izgnani iz ljudi i kasnije će da budu pušteni kako bi ponovo izvršavali Satanine naloge.
2. Trajno zatočeni demoni
Druga kategorija zatočenih demona su demoni koji su trajno zatočeni i biće pušteni, ali će otići direktno u Ognjeno jezero. Tri su ključna teksta koji govore o ovim trajno zatočenim demonima.
a. Postanje 6:1-4
Glavna rasprava među hrišćanima o ovom tekstu svodi se na pitanje da li ovaj tekst govori o anđelima ili ne. Svrha ovog segmenta je da pokaže da ovaj tekst govori o anđelima i to o anđelima koji su trajno zatočeni. Da bismo ovo dokazali, biće neophodno da ove stihove detaljno proučimo.
(1) Umnožavanje ljudskog roda: Postanje 6:1
Kad se ljudi počeše množiti na zemlji i kćeri im se narodiše,...
Stih 1 naglašava umnožavanje ljudskog roda pre Velikog potopa. Jevrejska reč za ljude koja je ovde upotrebljena je opšte prirode i odnosi se na celo čovečanstvo, uključujući muškarce i žene. Ova reč, kao takva, ne može da se ograniči na Kainove sinove. Ona uključuje i Setove i Kainove potomke. I jedni i drugi su pomrli u Velikom potopu.
Još jedna ključna reč nalazi se u stihu 1, a to je kćeri, jevrejska reč koja znači "žene". Naglasak drugog dela prvog stiha: kćeri im se narodiše, stavljen je na ženski deo ljudskog roda. I ovde ovaj izraz ne možemo da ograničimo, kako neki uče, na Kainove kćeri. To je jednostavno reč koja znači "ženski deo ljudske populacije". Stih 1 mogao bi da glasi i ovako: "Ljudski rod je počeo da se množi i rađale su im se kćeri". Razlika u stihu 1 ne nalazi se između Setovih muških potomaka i Kainovih ženskih potomaka, nego se naglasak stavlja na ženski deo ljudske populacije u opštem smislu, što uključuje i Setove i Kainove potomke.
(2) Opštenje između sinova Božijih i ljudskih kćeri: Postanje 6:2
... videći sinovi Božji kćeri čovečje kako su lepe, uzimahu za žene sve one koje izabrahu.
Stih 2 opisuje brak između sinova Božijih i ljudskih kćeri.
(a) Sinovi Božiji
Prvi ključni izraz u stihu 2 je: sinovi Božiji. Izraz sinovi Božiji je opšti termin koji znači, "doći u postojanje na osnovu Božijeg kreativnog dela". Budući da ovaj izraz sadrži ovo značenje, vrlo se selektivno koristi. U celom Starom zavetu, termin sinovi Božiji se uvek koristi za anđele. Ovo se sasvim jasno vidi kada se ista upotreba poredi sa upotrebom u Starom zavetu. Ovaj termin se koristi još u Jovu 1:6; 2:1 i 38:7. Niko još nije rekao da se izraz
sinovi Božiji na drugim mestima u Starom zavetu ne odnosi na anđele.
Međutim, neki žele da u Postanju 6:1-4 naprave izuzetak, iako za to nema opravdanog razloga.
U Novom zavetu, izraz sinovi Božiji ima šire značenje. Adam je nazvan
sinom Božijim u Luki 3:38, jer je njegovo postojanje vezano za stvaranje.
Vernici su nazvani "sinovi Božiji" u Jovanu 1:12, jer se smatra da su vernici, prema Galatima 6:15, novo stvorenje. Međutim, u Postanju, tekst govori o
specifičnom jevrejskom izrazu, benei elohim, a s obzirom na to da se koristi u jevrejskom Starom zavetu, to je termin koji se uvek koristi za anđele. Razlika se, prema tome, ne nalazi između Setovih i Kainovih potomaka, već između ljudi i anđela. Reč čovečije ovde stavlja naglasak na ljudski rod, dok izraz sinovi Božiji stavlja naglasak na anđele.
(b) Kćeri čovečje
Drugi ključni izraz u stihu 2 je kćeri čovečje. Ovo je opšti izraz za žene, koji uključuje ženski deo i Setovih i Kainovih potomaka. Stih zapravo kaže:
da su sinovi Božiji videli kćeri čovečje. Nema osnove da se ovom stihu
pripiše sledeće značenje: "pobožni muškarci su se ženili bezbožnim ženama". Da li bi se uistinu pobožni muškarci ženili bezbožnim ženama?
Kćeri čovečje jednostavno znači "ženski rod", a sinovi Božiji se odnosi na
anđele. Ako značenje ovog stiha držimo dosledno u skladu sa drugim mestima u Starom zavetu gde se ovaj izraz koristi, jasno ćemo videti da ovaj tekst govori o palim anđelima koji su za sebe uzimali žene koje su pripadale ljudskom rodu. To se jasno vidi na dva načina.
Prvo, to je uvek jednosmerno opštenje; uvek je to: sinovi Božiji uzimali su sebi za žene kćeri čovečje. Nije zabeleženo da su "kćeri Božije" uzimali za muževe "sinove čovečje". Da se govori o razlici između Setovih i Kainovih potomaka, jednostavno se to uopšte ne bi tako odvijalo. Stupanje u brak se kod ljudi odvija obostrano. Danas se ponekad dešava da spaseni muškarac oženi nespasenu ženu i ponekad nespasene žene stupaju u brak sa nespasenim muškarcima. Da su druge tvrdnje tačne, to bi značilo da su muškarci, Setovi potomci, uzimale žene Kainove potomke, ali da se muškarci, Kainovi potomci, nisu ženili ženama, Setovim potomcima, što je vrlo neverovatno. Na taj način bi stupanje u ovakav brak bilo ograničeno samo na brak između pobožnih muškaraca i bezbožnih žena, ali ne i na brak između pobožnih žena i bezbožnih muškaraca. Ali, u Postanju 6 vidimo da se opštenje odvijalo samo u jednom smeru; sinovi Božiji su uzimali za žene
kćeri čovečje.
Drugo, kontekst jasno govori o jednoj neobičnoj i neprirodnoj zajednici i opštenju koje je prouzrokovalo Opšti potop. Postanje 1-4 govori o tome kako su anđeli uticali na Opšti potop, dok Postanje 5-6 govori o ljudskom uticaju na potop. Takva vrsta zajednice i opštenja između Setovih i Kainovih potomaka ne bi bila neobična i neprirodna, dok zajednica između anđela i ljudi bi.
Oni kojima se ovo učenje ne sviđa, svoj prigovor potkrepljuju citatom iz Mateja 22:30, tvrdeći da ovaj stih jasno uči da su anđeli bespolni: O
Ono što je Ješua rekao jeste da se ljudi o vaskrsenju i u nebu neće
ženiti, ni udavati. Anđeli o kojima Ješua govori su anđeli na nebu. Poređenje
se ne odnosi na anđele u opštem smislu, već na anđele na nebu. Matej 22:30 govori isto, ali u odnosu na ljude. Ljudi na nebu se ne žene, niti udaju. Međutim, šta sa ljudima na zemlji? Ljudi na zemlji se zasigurno žene i udaju. Ovim se ističe suprotnost onoga što se događa u nebu i onog što se događa na zemlji. Međutim, Postanje 6, s druge strane, govori o anđelima na zemlji.
Anđeli na nebu se ne žene, niti se udaju; kao što se i ljudi na nebu neće ženiti, niti udavati. Za anđele se nigde ne kaže da su bespolni; zapravo, za njih je uvek upotrebljen muški rod. Matej 22:30 govori da se anđeli ne razmnožavaju i ne rađaju druge anđele. I u Starom i u Novom zavetu anđeli su uvek opisani u muškom rodu, a ne u ženskom ili srednjem. Kad god su anđeli bili vidljivi, pojavili su se u obliku mladića, a nikada kao žene (Post. 18:1-19:22; Mk. 16:5-7; Lk. 24:4-7; Dela 1:10-11). Prema tome, ne možemo da uzmemo Matej 22:30 kao argument kojim pobijamo tvrdnju o anđelima u Postanju 6:1-4, jer se tu govori o situaciji na zemlji, a ne na nebu; niti Matej 22:30 uči da su anđeli bespolni.
Sasvim je drugo pitanje, "Zašto je Satana hteo da neki pali anđeli opšte sa ljudskim ženama? Zašto bi se opterećivao time?" Razlog možemo da nađemo istražujući širi kontekst Knjige postanja. Tri poglavlja ranije zabeleženo je prvo mesijansko proroštvo (Post. 3:15). Ovo proroštvo je objavilo da će Mesija izaći iz ženinog semena i da će to seme da zgazi Satani glavu. Ono što se dogodilo u Postanju 6:1-4 bio je satanski pokušaj da pokvari ženino seme tako što su neki njegovi anđeli uzeli ljudski oblik i opštili sa ljudskim rodom kako bi pokvarili to seme. Prema tome, događaji iz Postanja 6:1-4 bili su satanski pokušaj da poništi proročanstvo iz Postanja 3:15.
(3) Posledica opštenja između sinova Božijih i kćeri čovečjih: Postanje 6:3
Posledica njihovog opštenja bio je sud Božiji: Tada Gospod reče: Neće
se duh moj do veka s ljudima prepirati, jer su oni samo put, i zato će dani njihovi biti sto i dvadeset godina.
U stihu 3 Bog izgovara osudu: Duh Sveti se neće zauvek boriti sa ovakvom vrstom zla i Bog odlučuje da uništi ljudski rod, što i čini sto i dvadeset godina kasnije, a sredstvo koje za to koristi je potop. Svrha Opšteg potopa bila je da se uništi rezultat opštenja između anđela i žena, o čemu govori sledeći stih.
(4) Rezultat njihovog opštenja: Postanje 6:4
U to vreme bejaše divovi na zemlji, pošto su se sinovi Božji sastali bili sa kćerima čovečjim, pa im one rađahu sinove. To behu oni junaci koji su u staro vreme na glasu bili.
Da bismo dobili jasnu sliku šta ovaj stih znači, prvo moramo da prodiskutujemo pojedine njegove delove.
(a) Nefilim: Oni koji su pali
Prvo ime je Nefilim. Neki prevodi ovu reč prevode sa "divovi". Kad to čitaju, ljudi zamišljaju ogromna ljudska bića. Ali, jevrejska reč koja je ovde upotrebljena ne znači divovi, nego "oni koji su pali". Ova reč ne govori o divovima u smislu ogromnih bića, već o rasi koja je pala. Razlog zašto je ova reč prevedena sa "divovi" je vrlo zanimljiv. U Septuaginti, grčkom prevodu Starog zaveta iz 250. godine pre Hrista, jevrejski učitelji su stih 4 preveli grčkom reči gigentes, što znači "Titan". Engleska reč "giant" dolazi od ove grčke reči, gigentes.
"Ali, šta su Titani bili u grčkoj mitologiji?" Oni su bili ljudi, polu-bogovi, jer su proizišli od bogova i ljudi. Kad su jevrejski učitelji 250. godine pre Hrista prevodili reč Nefilim na grčki, upotrebili su grčku reč za Titane, jer su to prepoznali kao spajanje i to ne dve vrste ljudskih bića, već, sasvim ispravno, kao spajanje anđela i ljudi od kojih su došla bića koja nisu bili ni anđeli, ni ljudi. Ovi jevrejski učitelji, koji su živeli daleko bliže vremenu kada je Mojsije pisao ovaj tekst, jasno su razumeli da je to bio brak između anđela i ljudskih žena. Kao posledica ovog braka, pojavila su se nova vrsta bića, oni koji su pali, nazvani Nefilimi. Oni su bili gigentes, prvoklasni ljudi, ali ne po veličini. Oni su imali ljudske karakteristike, ali su istovremeno bili super-ljudi. Oni su imali posebna svojstva – mentalna i fizička – iako možda uopšte nisu bili ništa veći od običnih ljudi.
Grčka i rimska mitologija vodi preko događaja iz Postanja 6:1-4. Ovi mitološki zapisi govore kako su se bogovi sa Olimpa ženili ljudskim bićima na zemlji i rađali decu sa nadljudskim osobinama, koji su bili više od ljudi, ali manje od bogova. Tako, Knjiga postanja beleži istiniti istorijski događaj, dok grčka i rimska mitologija daje iskrivljeni izveštaj. U grčkoj i rimskoj mitologiji nalazimo ljudsku varijantu u kojoj se ti događaji podižu na pijedestal nečeg posebnog i slavnog, ali Bog to naziva grehom.
(b) Giborim: Snažni ljudi
Sledeća reč koju treba da primetimo je giborim, koja se prevodi kao
junaci... koji su na glasu bili. Dakle, budući da su bili rezultat opštenja
između palih anđela i žena, oni su bili jedinstveni; bili su giborim. Primetite da se nigde ne govori o snažnim ženama, što bi bilo čudno da je reč o normalnoj zajednici muškarca i žene; jer u normalnom braku između
rezultat snažne muškarce i snažne žene. Ali, rezultat su samo snažni
muškarci, jer je to nova vrsta bića koji nisu ni anđeli, ni ljudi. Jedini način
kako možemo da objasnimo poreklo giborima jeste da su oni proizvod zajednice o kojoj govori stih 4.
Ostali delovi biblijskog učenja imaju smisla jedino ako kažemo da Postanje 6 govori o anđelima. Jedino tako nalazimo odgovarajuće objašnjenje određenih tvrdnji u 2. Petrovoj i Judinoj poslanici, što je sledeće naše proučavanje. To je specifičan greh. Povezan je sa Opštim potopom i drugačiji je od prvog pada anđela. Da nije tako, pali anđeli bi zauvek bili zatočeni.
b. 2. Petrova 2:4-5
Jer, ako Bog nije poštedeo anđele koji su zgrešili, nego ih je bacio u mračna grotla pakla, da budu čuvani za Sud; ako ni stari svet nije poštedeo kad je sručio potop na njegove bezbožnike, nego je sačuvao samo Noju, propovednika pravednosti, i sedmoro drugih...
Stih 4 iznosi mesto gde se nalaze demoni koji su trajno zatočeni. Privremeno zatočeni demoni se nalaze u Bezdanu, ali trajno zatočeni demoni se nalaze negde drugde. Grčka reč u ovom tekstu za pakao je Tartarus.
Tartarus je deo Šeola ili Hada gde se nalaze trajno zatočeni demoni. I Bezdan i Tartarus su delovi Šeola ili Hada. Bezdan je mesto za privremeno
zatočene demone, a Tartarus je mesto za trajno zatočene demone. Za
Tartarus se kaže da je mračno grotlo pakla, a za ove anđele se kaže da se tu čuvaju za Sud. To je poslednji sud kod velikog belog prestola. To znači da
ovi anđeli nikada neće biti oslobođeni. Kad dođe vreme, oni će iz Tartara direktno otići pred veliki beli presto gde će im biti suđeno, a onda će biti bačeni u Ognjeno jezero. Oni nikada neće imati priliku da slobodno idu kuda hoće, već su trajno zatočeni.
Stih 5 otkriva vreme njihovog zatočeništva, a vezano je za Veliki potop. To je u skladu sa događajima iz Postanja 6:1-4, što su takođe događaji vezani za potop. Svrha potopa bila je da uništi posledicu zajednice između palih anđela i žena.
Ako uporedimo tekst iz 2. Petrove i tekst iz Postanja, dolazimo do dobrog dokaza koji pokazuje da tekst iz Postanja ne govori o braku između Setovih i Kainovih potomaka, nego o braku između palih anđela i žena. Do ovog zaključka možemo da dođemo čak i ako uzmemo u obzir samo starozavetni tekst; ali i Novi zavet takođe podupire ovo tumačenje.
c. Juda 6-7
Pa i anđele koji nisu sačuvali svoje dostojanstvo, nego su napustili svoje prebivalište, sačuvao je u večnim okovima u tami za Sud koji će biti na Veliki dan. Tako i Sodom i Gomor, i okolni gradovi koji su se na sličan
način odali bludu i tražili nasladu u drugačijoj puti, služe kao primer, ispaštajući kaznu u večitom ognju.
Stih 6 naglašava pad određene grupe anđela i opisuje njihov pad koristeći četiri tvrdnje. Prvo: oni nisu sačuvali svoje dostojanstvo. Reč
dostojanstvo se često pominje kad se govori o anđelima i jedan je od termina
koji opisuje jedan od anđeoskih rangova. To znači da oni nisu ostali na svom mestu i nisu sačuvali status koji su imali u satanskom kosmosu. Drugo: oni su napustili svoje prebivalište. Oni su napustili prostor delovanja demonskih anđela i ušli su u prostor ljudi tako što su uzeli obličje mladića i ženili se ljudskim ženama. Treće: oni se sada nalaze u večnim okovima u tami. Ovde Juda pominje isto ono o čemu je Petar govorio, da su ovi anđeli sada trajno zatočeni. Petar takođe otkriva i mesto njihovog zatočeništva: Tartar. Četvrto: oni će biti tamo do Suda koji će biti na Veliki dan. Juda ponovo potvrđuje Petrove tvrdnje da će ti anđeli ostati u zatočeništvu do dana Suda. To je sud kod velikog belog prestola. Time se još jednom potvrđuje da ovi demoni nikada neće biti oslobođeni da lutaju okolo, nego su zauvek osuđeni u Tartaru. Kad dođe vreme, oni će iz Tartara biti odvedeni pred veliko belo prestolje suda, a potom će biti bačeni u Ognjeno jezero.
Stih 7 govori o prirodi njihovog greha. Ključni izraz je: sličan način. Na sličan način, kao Sodom i Gomor, tražili su nasladu u drugačijoj puti. Greh koji su ovi anđeli počinili sličan je grehu koji su počinili stanovnici Sodoma i Gomora, seksualni greh traženja naslade u drugačijoj puti.
Drugačija put znači seksualno spajanje koje je neprirodno, odnosno
suprotno prirodnom opštenju. U slučaju Sodoma i Gomora, drugačija put bila je homoseksualnost. U slučaju ovih anđela, drugačija put bila su ženska tela. Umesto da su ostali u svom prebivalištu, prešli su u prebivalište drugačije puti i počinili odvratan seksualni nemoral. Prema tome, Sodom i Gomor i ovi anđeli imaju nešto zajedničko; i jedni i drugi snose krivicu za seksualni greh. U slučaju Sodoma i Gomora taj seksualni greh je bila homoseksualnost; u slučaju ovih anđela, seksualno opštenje sa ljudima.
Ako uporedimo tekst iz Postanja sa tekstovima iz 2. Petrove i Judine poslanice, jasno ćemo videti da su to anđeli koji su opštili sa ženama, a da se ne radi samo o sklapanju brakova između Setovih i Kainovih potomaka. d. Zaključak
Evo i zaključka o poreklu demona: svi demoni imaju isto iskonsko poreklo, a to je da su svi pali zajedno sa Satanom. Ipak, posle nekog vremena nakon tog pada, neki Satanini pali anđeli uzimali su za žene kćeri čovečije, u nameri da pokvare seme ženino i da tako stanu nasuprot proroštva u Postanju 3:15. Ti anđeli su sada trajno zatočeni u Tartaru. Ostali su slobodni, ali mnogi od njih povremeno bivaju privremeno zatočeni u Bezdanu, da bi ponovo bili oslobođeni da slobodno lutaju.
osuđen na doživotnu robiju. Naravno, na kraju će svi demoni da budu trajno osuđeni na Ognjeno jezero, gde će biti bačeni nakon Suda kod velikog belog prestola.
V. BROJ DEMONA
"Koliko demona postoji u svemiru?"
Prvo, postoji nekoliko indicija da postoji ogroman broj demona. Na primer, Marko 5:9, 15 i Luka 8:30 pominju legiju demona kako prebiva u jednoj osobi. Jedna legija se sastoji od četiri do šest hiljada demona. Prema tome, ova osoba je imala između četiri do šest hiljada demona. Otkrivenje 9:16 pominje dve stotine miliona privremeno zatočenih demona.
Drugo, iako Sveto pismo nigde ne navodi tačan broj demona, Otkrivenje 12:3-4 otkriva procenat anđela koji su pali zajedno sa Satanom:
Tada se na nebu pojavi drugo znamenje: Aždaja, velika, crvena kao vatra. Imala je sedam glava i deset rogova, a na svojim glavama sedam kruna. Njen rep povuče trećinu zvezda sa neba i baci ih na zemlju. Aždaja stade pred ženu koja je trebalo da se porodi, da joj proždre dete čim ga rodi.
Ovaj tekst kaže da je aždaja, koja predstavlja Satanu, povukla sa sobom trećinu zvezda. Gde god se koristi reč zvezda, ona se koristi simbolički i uvek je simbol za anđela. Činjenica da je Satana poveo trećinu zvezda otkriva da od ukupnog broja anđela, trećina je krenula za Satanom u njegovoj pobuni. Trećina anđela postali su demoni, dok su dve trećine ostale lojalne Bogu.
Što se tiče broja demona, odgovor je: nebrojeno mnogo. Prema Jevrejima 12:22-24, stvoreno je nebrojeno mnogo anđela. Prema tome, veliki je broj demona, ali tačan broj se nigde ne navodi.
VI. ORGANIZACIJA DEMONA
Pali anđeli su jednako organizovani kao i dobri anđeli i imaju iste titule i poredak. 1. Korinćanima 15:24 govori o tri različita ranga u organizaciji anđela: vlasti, poglavarstva i sile. Efescima 6:12 navodi sledeće:
poglavarstva, vlasti i vladari ovog sveta. Kološanima 2:15 pominje: poglavarstva i vlasti. Stari zavet govori o demonima koji deluju preko
vladara naroda, kao što je poglavar persijskog kraljevstva (Dan. 10:13-20) i
grčki knez (Dan. 10:20).
Očigledno je da je organizacija demona imitacija organizacije izabranih anđela, uključujući slične titule i poredak. Satana i svi demoni jednom su bili deo božanskog poretka svih stvorenja, tako da im je organizacija Božijih anđela na nebu veoma poznata.
VII. KARAKTERISTIKE DEMONA
Karakteristike demona mogu da se svrstaju u tri kategorije.
A. Njihova priroda
Prva kategorija vezana za karakteristike demona je njihova priroda. O njihovoj prirodi treba pomenuti četiri stvari.
Prva stvar vezana za njihovu prirodu jeste to da su demoni duhovna bića. Zapravo, demoni i nečisti duhovi su jedno isto. To može jasno da se vidi ako uporedimo analogne izveštaje. Na primer, Matej 17:18 pominje
demona, ali uporedni izveštaj u Marku 9:25 ga naziva nečistim duhom.
Takođe nalazimo da se termin demon i nečist duh naizmenično koristi u Mateju 8:16; Luki 9:38-39, 42; 10:17, 20. Naizmenična upotreba ovih termina pokazuje da su demoni duhovna bića. Budući da su duhovna bića, veliki broj njih može da koegzistira na malom prostoru, pa tako legija demona može da prebiva u jednom čoveku (Lk. 8:30). Štaviše, Efescima 6:12 govori da demoni nemaju telo i krv.
Druga stvar vezana za prirodu demona jeste to da oni nemaju telo; nemaju fizičko telo (Mat. 12:43-45; Mk. 5:12). Oni mogu da zaposednu fizičko telo, ali ga sami nemaju.
Treća stvar vezana za prirodu demona odnosi se na činjenicu da, iako su duhovna bića, imaju jasne oblike i crte, koje vrlo često liče životinjskim oblicima (Otkr. 9:7-10, 17-19; 16:13-14).
Četvrta stvar vezana za prirodu demona jeste to da oni traže da zaposednu čoveka, budući da njihova moć u određenoj meri zavisi o tome da li su zaposeli nekog čoveka (Mk. 5:1-13; Dela 16:16; 19:16).
B. Njihova moć
Druga kategorija vezana za karakteristike demona je njihova moć. Tu treba da pomenemo četiri stvari.
Prva stvar vezana za njihovu moć jeste to da oni imaju moć da kontrolišu čoveka iznutra, kao što može da se vidi u Marku 5:1-5 i Delima 19:16.
Druga stvar vezana za njihovu moć jeste to da oni mogu da muče ljude, kao što može da se vidi u Otkrivenju 9:1-21 kada u vreme velikih nevolja, pet meseci muče nevernike.
Treća stvar vezana za njihovu moć jeste to da oni mogu da čine čuda, kao što može da se vidi u Otkrivenju 16:14.
I četvrta stvar vezana za njihovu moć jeste to da oni imaju moć da budu vidljivi. To vidimo u Otkrivenju 9:7-10, 17-19; 16:13-14.
C. Njihov moral
Treća kategorija vezana za karakteristike demona tiče se njihovog morala. Tu treba da pomenemo devet stvari.
Prva stvar vezana za njihov moral jeste to da su oni nazvani nečisti duhovi, baš kao što stvarno i jesu u moralnom smislu, nečisti (Mat. 10:1; Mk. 1:23, 27; 3:11; 5:2; 9:25; Lk. 4:36; Dela 8:7; Otkr. 16:13).
Druga stvar vezana za njihov moral jeste to da su oni zli dusi, pokvareni u svojoj prirodi (Lk. 7:21).
Treća stvar vezana za njihov moral jeste to da su oni divlji i opaki (Mat. 8:28).
Četvrta stvar vezana za njihov moral jeste to da su oni takođe i podli i zlonamerni (Lk. 9:39).
Peta stvar vezana za njihov moral jeste to da su okarakterisani kao ekstremno zli (Mk. 9:20).
Šesta stvar vezana za njihov moral jeste to da imaju krivotvoren doktrinarni sistem (1. Tim. 4:1-3). Taj krivotvoreni sistem ima barem šest glavnih tačaka: otpadništvo od vere; podleganje prevari; licemeran život; jezik laži; gubitak savesti i poricanje slobode vernika u području braka i jela.
Sedma stvar vezana za njihov moral jeste to da njihov nemoral vodi u još veći nemoral (Lk. 8.27).
Osma stvar vezana za njihov moral jeste to da su opisani kao oni koji su deo mračnog sveta kojeg kontroliše Satana (Ef. 6:12).
Deveta stvar vezana za njihov moral jeste to da oni nisu svi jednako zli, jer postoji stepen zlobe čak i među demonima (Mat. 12:43-45).
VIII. AKTIVNOSTI DEMONA
O ovoj temi ćemo da govorimo unutar četiri kategorije.
A. Istorijske aktivnosti
Prva kategorija vezana za istorijske aktivnosti odnosi se na činjenicu da njihova aktivnost raste i opada u određenom vremenskom periodu. U periodu celog Starog zaveta, demonska aktivnost je bila mala i samo u retkim slučajevima i zabeležena.
Međutim, sa početkom Evanđelja, odjednom se susrećemo sa pravom bujicom demonskih aktivnosti. Odjednom ih svuda nalazimo i Ješua se s njima suočavao gde god je išao. Razlog tome nalazimo u Otkrivenju 12:1-5, gde čitamo da je za vreme Jošuinog prvog boravka na zemlji, Satana doveo na zemlju čitavu vojsku iz njihovog sadašnjeg boravišta u vazdušnom prostoru, u nameri da pokuša da spreči ostvarenje svrhe Ješuinog prvog dolaska na zemlju. Satana je došao da manipuliše događajima i ljudima, ne bi li sprečio Mesijin odlazak na krst, tako što bi ga ubio ranije kao malu bebu u Vitlejemu, ili na pogrešan način, kao što je mač ili kamenovanje. To je bio razlog neverovatne demonske aktivnosti u to vreme i dolaska čitave vojske demona na zemlju.
Potom, kako se istorija odmotava, dolazimo do Knjige dela apostolskih i kasnije, demonska aktivnost je dovedena u okvire njihove starozavetne aktivnosti.
I na kraju, u budućnosti, za vreme Velikih nevolja, ponovo će doći do ogromne demonske aktivnosti. Knjiga otkrivenja vrlo često pominje demone, čak do te mere da izgleda da će njihova aktivnost doseći razmere njihove aktivnosti u evanđeljima. I opet će to da bude iz sličnog razloga: da se spreči Mesijin drugi dolazak. Drugi dolazak se neće dogoditi dok Jevrejski narod ne bude tražio da se Isus vrati. Budući da to zna, Satana će da upotrebi sve svoje demone da tokom Velikih nevolja pokuša da ceo svet okrene protiv Jevreja, ne bi li ih istrebio jednom zauvek, pre no što i dođu u situaciju da vape za Mesijinim povratkom. Satana se nada da će uništiti celokupan Jevrejski narod pre nacionalne obnove Izraela. U tom slučaju ne bi došlo do Drugog dolaska i Satanski uspeh bi zauvek bio zapečaćen. Zato će u vreme Velikih nevolja doći do pojačanja demonske aktivnosti.
U osnovi, istoriju demonskih aktivnosti možemo da podelimo na četiri područja. Prvo, od Postanja do Evanđelja postojala je mala aktivnost. Drugo,
apostolskih do Velikih nevolja, demonska aktivnost je smanjena. Četvrto, za vreme Velikih nevolja, ponovo će njihova aktivnost rapidno da se uveća.
B. Opšte aktivnosti
U opštem smislu, demoni su uključeni u tri glavne aktivnosti. Prva opšta aktivnost je njihovo pokušavanje da spreče ostvarenje Božije svrhe. Jedan primer toga nalazimo u Danilu 10:10-14, gde je zabeleženo da je vodeći demon tri sedmice držao u zatočeništvu anđela Božijeg kako bi sprečio da Božije otkrivenje o budućim događajima dođe do Danila. Drugi primer je Otkrivenje 16:12-16, gde će demoni pomagati da se narodi okupe za Armagedon, ne bi li tako zaustavili Božiji plan o Drugom dolasku.
Druga opšta aktivnost je proširenje Satanskog autoriteta nad kosmosom, izvršavanjem njihovih naloga (Ef. 2:1-2; 6:11-12).
Treća opšta demonska aktivnost odnosi se na činjenicu da Bog može i koristi demone da se ostvare Božiji planovi i Božija volja. Na primer u 1. Samuilovoj 16:14, upotrebljen je demon da muči Saula. U 1. Carevima 22:19-23, lažljivi duh je bio upotrebljen da bi se ostvarila Ahabova smrt. A u 2. Korinćanima 12:7, demonu je bilo dopušteno da bude upotrebljen kako bi Pavle ostao ponizan. Bog će da upotrebi demone da ostvari svoje vlastite namere.
C. Specifične aktivnosti
Treća kategorija demonskih aktivnosti odnosi se na njihove spacifične ili konkretne aktivnosti. Ovde treba pomenuti dvanaest specifičnih aktivnosti.
Prva specifična aktivnost demona ili palih anđela jeste njihov odnos sa kontrolom naroda. Baš kao što Bog ima dobre anđele pomoću kojih vrši kontrolu nad narodima, tako Satana ima zle anđele da vrši kontrolu nad narodima. Danilo 10:10-14 govori o demonskom persijskom knezu, a Danilo 10:20-21 govori o demonskom grčkom knezu.
Druga specifična aktivnost jeste to da demoni mogu da zadaju fizičku bolest, što i čine. Na primer, demon može da izazove da čovek bude gluvonem ili nem (Mat. 9:32-33; 12:22; Mk. 9:17); gluv (Mk. 9:25); zgrčenost kičme (Lk. 13:10-13); epilepsiju (Mat. 17:15-18; Mk. 9:20; Lk. 9:37-42); slepoću (Mat. 12:22) i povređivanje (Mk. 9:18). Demoni mogu da izazovu fizičku bolest, ali nisu sve fizičke bolesti izazvane demonima. Postoji razlika između fizičkih bolesti izazvane slabošću ljudskog tela i bolesti izazvanoj demonom (Mat. 4:24; 8:16).
Treća specifična aktivnost jeste to da demoni mogu da izazovu ludilo (Mk. 5:1-5; Lk. 8:26-27).
Četvrta specifična aktivnost jeste to da oni čoveku mogu da daju nadnaravnu fizičku snagu (Mk. 5:1-4; Lk. 8:29).
Peta specifična aktivnost jeste to da oni mogu da izazovu čoveka da izvrši samoubistvo (Mk. 9:22).
Šesta specifična aktivnost jeste to da oni mogu da zaposednu životinje (Mk. 5:12-13).
Sedma specifična aktivnost jeste to da demoni podstiču na idolopoklonstvo (Lev. 17:7; Is. 65:11; Pon.zak. 32:17; Zah. 13:2; Os. 4:12; Dela 17:22; 1. Kor. 10:20).
Osma specifična aktivnost jeste to da oni mogu da navedu čoveka da se klanja demonima (Otkr. 9:20-21).
Deveta specifična aktivnost jeste to da oni mogu da navedu čoveka na nečistoću i nemoral (Lk. 8:27).
Deseta specifična aktivnost jeste to da demoni promovišu kriva učenja (1. Tim. 4:1; Jak. 3:15; 1. Jov. 4:1).
Jedanaesta specifična aktivnost jeste to da se oni protive duhovnom napretku vernika (Ef. 6:12).
I dvanaesta specifična aktivnost jeste to da oni nastoje da odvoje vernike od ljubavi Božije (Rim. 8:38).
Postoji još jedna aktivnost – kontrola čoveka iznutra – ali to je nešto što treba proučavati u sasvim drugačijem kontekstu, tako da to neće biti sadržaj ovog proučavanja.
D. Okultne aktivnosti
Ova kategorija demonskih aktivnosti vezane za okult je široka podgrupa, pa ćemo je zato podeliti na šest celina.
1. Grčke reči
Postoje tri grčke reči koje povezuju demonizam sa svetom okulta. Prva reč je deisidaimonia, što znači "poštovanje za demonske stvari" (Dela 25:19). Druga grčka reč je deisidaimonesteros, što znači "poštovanje za demone". Prva reč znači poštovanje za demonske stvari, kao što su okultne stvarnosti, ali druga otkriva šta stoji iza toga, a to je poštovanje samh demona (Dela 17:22). Treća grčka reč je daimoniodeis, koja doslovno znači
Iz ove tri grčke reči možemo da izvedemo značenje reči "okult". Šta se podrazumeva pod terminom "okult"? Prvo, okult se odnosi na stvari koje su "zakamuflirane". Drugo, okult se odnosi na stvari koje su "skrivene i tajnovite". Treće, okult se odnosi na stvari koje su "tajne". Četvrto, okult se odnosi na stvari koje su "misteriozne". Ova četiri elementa nam pomažu da definišemo značenje reči "okult": to su stvari koje su zakamuflirane, skrivene i tajnovite, tajne i misteriozne. Okultne aktivnosti su, dakle, pokušaj da se ide dalje van pet čula, kako bi se došlo do skrivenog znanja i razumevanja.
2. Aspekti okultnog sveta
Kad govorimo o aspektima okultnog sveta, treba da uzmemo u obzir tri biblijska teksta.
a. Ponovljeni zakon 18:9-14
Prvi je Ponovljeni zakon (5. Mojsijeva) 18:9-14, gde Mojsije pominje osam aspekata okultnog sveta. Prvo, vračanje, što znači "proricanje budućnosti magijskim sredstvima". Drugo, gatanje, što je pokušaj da se slatkorečivo odredi budućnost pomoću životinjskih iznutrica. Treće,
čarobnjaštvo, čarobnjak koji druge stavlja pod kletvu ili pod demonsku
kontrolu. Četvrto, vračnjaštvo, što se odnosi na vještičarenje, a uključuje i astrologiju. Peto je hipnoza ili praktikovanje magičnih čuda, bajanja i hipnoze. Šesto, medij poznatih duhova, a odnosi se na medijum kojeg kontroliše demon. Demon je nazvan duh poznatih verovatno zato što je to demon koji je zadužen za preminule osobe. Budući da je ovaj demon posmatrao preminulu osobu kroz ceo njen život i zna sve njene tajne, demon dobro zna kako da imitira preminulu osobu i može da se pretvara da je on duh te osobe. Sedmo, vrač, odnosi se na osobu muškog pola koja se bavi veštičarenjem. Osmo, nektromanter, je medijum koji se savetuje sa mrtvima. b. Dela apostolska 8:9
Drugi biblijski tekst je Dela apostolska 8:9, u kojem se pominje
vračanje.
c. Dela apostolska 16:16
Treći tekst je Dela apostolska 16:16, koji pominje gatanje. Zanimljivo je da grčka reč koju prevodimo sa gatanje, doslovno znači "duh pitona". Piton je zmija, a zmija u Svetom pismu se povezuje sa Satanom (Post. 3:1-15; Otkr. 12:9; 20:2). Prema tome, Satana je osnovni izvor svakog okultizma.
Demoni i okultizam idu ruku pod ruku. Zapravo, okultizam ne bi postojao bez demona. Da demoni ne postoje, ne bi bilo ni okultizma.
3. Obeležja okultizma
Postoje šest svojstvenih obeležja okultizma. Prvo obeležje okultizma jeste da okultizam uvek uključuje neki vid kontakta sa demonskim svetom. To se jasno vidi iz činjenice da kad god se pominju okultne aktivnosti, u korenu grčke reči odzvanjaju demoni. Različiti vidovi okultnog sveta, svi do jednog, povezani su sa demonskim aktivnostima.
Drugo obeležje okultizma jeste da ono uključuje otkrivanje skrivenih stvari iz prošlosti ili budućnosti. To je očigledno iz tri grčke reči koje smo ranije pomenuli.
Treće obeležje okultizma jeste da ono obećava posebne moći. To je ono što privlači ljude svetu okulta. On obećava mentalne moći, sposobnost kontrole drugih ljudi i obećava moć čuda.
Četvrto obeležje okultizma jeste da ono, prema Izlasku (2. Mojsijeva) 20:3-5, može da dovede do prenošenja demonske kontrole na treću i četvrtu
generaciju. Ovo je izveden zaključak, jer greh koji se prenosi na treću i četvrtu generaciju je greh služenja drugim bogovima. U kontekstu
starozavetnog teksta, Bog je upozorio da će idolopoklonstvo i klanjanje bilo kom drugom bogu, dovesti kaznu i da će On dovesti nevolje... na njihov
decu i decu njihove dece do trećeg i četvrtog kolena. Demoni su veoma
uključeni u sferu idolopoklonstva i podstiču klanjanje idolima, tj. klanjanje drugim bogovima. Zbog povezanosti koja postoji između idolopoklonstva i demonologije, okultizam, prema tome, može da dovede do prenošenja demonske kontrole na treće i četvrto koleno.
Peto obeležje okultizma zahteva meditativno ili pasivno stanje da bi demoni mogli da deluju ili da preuzmu kontrolu. To je razlog zašto su hipnoza, istočna meditacija i upotreba droga tako opasni.
Šesto obeležje okultizma jeste da ono stvara čudan magnetizam koji privlači učesnika, dok ga, istovremeno i plaši. Ljudi su privučeni okultizmom i upuštaju se u njega, ali uvek sa određenim stepenom straha i nemira.
4. Zamke okultizma
Ovo se tiče okultnih zamki kojim Satana uvlači ljude u svet okultizma, pa, prema tome i u svet demona. Ove zamke možemo da podelimo u tri kategorije.
a. Spiritizam
Prvo, postoji fizički fenomen. To uključuje lebdenje, kada telo lebdi u vazduhu; premeštanje nekog objekta s jednog mesta na drugo i prolaženje jednog fizičkog objekta kroz drugi; i telekineza, pomeranje jednog objekta, a da ga se uopšte ne dodirne, kroz drugi čvrst objekt.
Drugi oblik spiritizma su psihološki fenomeni. To uključuje spiritualističke vizije; automatsko pisanje, što je pisanje demonske poruke; govor u transu; materijalizacija; podizanje stolova; pomeranje čaša i pomeranje psihe.
Treći oblik spiritizma su metafizički fenomeni. Oni uključuju utvare, odnosno vizije duha u ljudskom obliku; i duhove, koji se nalaze na određenom ograničenom prostoru, kao što su "uklete kuće".
Četvrti oblik spiritizma su magijski fenomeni. Oni uključuju bacanje čini, kao što je bolest pomenuta u Brojevima (4. Mojsijeva) 22:6-7; 24:1. Valam je bio uključen u ovaj oblik spiritizma i prozvan je "vrač Valam" (Isus Navin 13:22). Ovaj oblik spiritizma uključuje i tzv. belu magiju.
Peti oblik spiritizma su kultovi. On uključuje spiritističke kultove i vračanje. Vračanje je stari oblik raširen u biblijsko vreme i pominje se u 1. Samuilovoj 28:3-4; 1. Dnevnika 10:13; Isaiji 29:4.
b. Proricanje
Druga okultna zamka je "proricanje". U osnovi, proricanje znači "predskazivanje budućnosti". Proricanje je umetnost pribavljanja tajnih, nelegitimnih znanja o budućnosti. Postoje dve različite vrste proricanja: prvo je gatanje ili lažno proricanje, umeće čitanja i tumačenja znakova i predskazanja. Ovu vrstu okulta nalazimo u Jezekilju 21:21. Druga vrsta je inspirativno proricanje: primanje informacija od demona koji govori posredstvom medijjuma. Primer ovoga nalazimo u Delima 16:16-18.
Postoje četiri biblijske reči koje se odnose na proricanje i sve se nalaze u Knjizi proroka Danila. Na primer, u Danilu 1:20; 2:2, 10, 27; 4:7; 5:11, 15; ove četiri reči su: mudraci, zvezdari ili magi, vrači i Haldeji.
Kao i spiritizam, proricanje poprima različite oblike. Mogu da se navedu barem njih deset. Prvo, najpopularniji oblik je astrologija. Danas je ona popularna jer potiče iz drevnih vremena. Ona se u Svetom pismu pominje u Ponovljenom zakonu 17:2-7; 2. Carevima 23:5; Isaiji 47:12-13; Jeremiji 102; Amosu 5:25-26; Delima apostolskim 7: 41-43. Drugo, gledanje u karte i tarot karte. Treće, psihometrija ili određivanje nečijeg karaktera pomoću nekog predmeta koji ta osoba poseduje. Četvrto, gledanje u dlan ili gatanje iz dlana. Peto, rašljarenje ili traženje vode pomoću rašlji. Šesto, proricanje budućnosti pomoću viska ili upotreba karte za pronalaženje
izgubljenog predmeta ili osobe. Sedmo, proročki snovi i vizije. Primer toga nalazimo u Jeremiji 29:8-9. Osmo, Ouđa table. Deveto, kristalne kugle. Deseto, vidovitost, još jedan stari oblik koji se pominje u Postanju 44:5 i Isaiji 47:9.
c. Magija ili čarobnjaštvo
Magija ili čarobnjaštvo jeste obavljanje određenih stvari koje su van ljudskih mogućnosti kroz pristupanje nadnaravnim silama. To je zapravo upotreba demona da bi se ostvarila neka nadnaravna dela.
I magija je poprimila različite oblike, od kojih su barem njih trinaest poznati. Prvo, crna magija, koja tvrdi da koristi zle sile ili Satanske sile. Drugo, bela magija, koja tvrdi da koristi dobre sile ili Božije sile. Zapravo i crna i bela magija dolaze od Satane. Treće, prirodna magija, koja tvrdi da koristi sile iz prirode. Četvrto, mentalna sugestija, što je zapravo prenošenje misli od jednog uma ka drugom. Peto, kriminalna hipnoza, što je hipnoza nekoga sa svrhom da učini nešto zlo. Šesto, magično iscelivanje dodirom. Sedmo, isceliteljska magija. Osmo, magija ljubavi i mržnje, odnosno upotreba napitaka od raznih trava da bi se postigla ili ljubav ili mržnja. Deveto, izgovaranje kletvi, gde osoba treba da izgovori neke određene kletve koje treba da se ostvare, kao što je korištenje vudu lutki. Deseto, bajanje. Jedanaesto, vezivanje ili oslobađanje, odnosno tvrdnja da se poseduje moć vezivanja i oslobađanja Satane. Dvanaesto, magija smrti. Trinaesto, nošenje amajlija radi zaštite od zla i nesreće, što je takođe drevna praksa, zabeležena u Postanju 35:4; Sudijama 8:21, 26; Isaiji 3:18.
5. Biblija i okultizam
Peta stvar o kojoj treba da govorimo vezana za okult jeste to da Biblija jasno zabranjuje bilo kakav kontakt sa okultom. Takvu zabranu možemo da nađemo u celom Svetom pismu (Izl. 22:18; Lev. 19:26, 31; 20:6, 27; Pon. zak. 18:9-14; 1. Sam. 15:23; 2. Car. 21:6; Is. 8:19; Jer. 29:8-9; Mih. 5:12; Dela 19:18-20).
6. Okultne pojave
Uprkos svim ovim jasnim zabranama, vračanje je bilo veoma popularno kroz celu biblijsku istoriju (Post. 41:8; Izl. 7:11; 2. Car. 9:22; 17:17; 23:24; 2. Dn. 33:6; Is. 19:3; Jer. 27:9-10; Jezek. 21:21; Dan. 1:20; 2:2, 27; 4:7; 5:11; Naum 3:4; Mal. 3:5; Mat. 7:22-23; Dela 8:9-11; 13:6-11; 19:19; Gal. 5:20; 2. Tim. 3:8). Biblija beleži veoma rasprostranjenu praksu vračanja, ali jasno zabranjuje vernicima da imaju bilo kakav kontakt sa svetom okulta.
IX. DEMONSKA KONTROLA
Sledeća velika podela demonologije je demonska kontrola. Ponekad se ona naziva i "demonsko opsednuće", ali u ovom proučavanju nazivaćemo je demonska kontrola iz razloga koje ćemo kasnije da objasnimo. O ovoj podeli ćemo da govorimo u šest celina.
A. Definicija demonske kontrole
Da bismo dali jasnu definiciju, prvo moramo da izučimo ključnu reč, a potom i ključni izraz.
1. Ključna reč
Ključna reč je daimonizomai, što znači, "biti demoniziran". To znači da "demon ima kontrolu nad osobom iznutra". Ovo je reč koja se vrlo često prevodi sa "opsednut demonom". Problem s ovim prevodom jeste to da se grčka reč za "opsednuće" nikada ne koristi u vezi sa demonima. Reč koju uvek nalazimo je daimonizomai ili "biti kontrolisan od strane demona iznutra". Umesto da to definišemo ili prevedemo terminom "opsednuće demonom", što podrazumeva pripadnost demonu, daleko je pametnije da to jednostavno prevedemo sa "demonska kontrola". Najbolja definicija ove ključne reči daimonizomai je demonska kontrola, što znači da demon ima kontrolu nad nekom određenom osobom. Ovu ključnu reč nalazimo u grčkom tekstu u Mateju 4:24; 8:16, 28, 33; 9:32; 12:22; 15:22; Marku 1:32; 5:15-16, 18; Luki 8:36; Jovanu 10:21.
2. Ključni izraz
Ključni izraz koji ima isto značenje kao i ključna reč daimonizomai, iako ta reč nije upotrebljena u samom izrazu, je "imati demona". Ključni izraz stavlja naglasak na boravište. Naglasak ključne reči stavljen je na kontrolu, ali naglasak ključnog izraza stavljen je na boravište, mesto gde demon prebiva i odakle vrši kontrolu, tj. u čovekovoj nutrini. Ovaj ključni izraz nalazimo u Mateju 11:18; Luki 7:33; Jovanu 7:20; 8:48; 10:20; Delima 8:7; 16:16.
3. Definicija
Kombinujući ključnu reč i ključni izraz, možemo da dođemo do određene definicije. Ovom definicijom demonska kontrola uključuje boravak demona u osobi i vršenje direktne kontrole nad tom osobom, sa određenim stepenom umnog poremećaja ili fizičke pometnje u telu. Ova definicija uzima u obzir i ključnu reč i ključni izraz, kao i posledice. Dakle, demonska kontrola uključuje: boravak demona u osobi, što stavlja naglasak na ključni izraz; direktnu kontrolu nad tom osobom, što stavlja naglasak na ključnu reč; određeni stepen umnog ili fizičkog poremećaja, što je posledica demonskog boravka u osobi i njegove direktne kontrole nad njom.
Dobar primer demonske kontrole nalazimo u Mateju 12:43-45, gde se govori o mestu gde demon prebiva i stavlja naglasak i na ključnu reč i na ključni izraz. U Marku 5:1-20 nalazimo primer posledice demonske kontrole i u fizičkom i u mentalnom području.
4. Razlike
Da bismo imali jasniju sliku o tome šta znači demonska kontrola, potrebno je da napravimo razliku između demonske kontrole i druge dve vrste demonskih aktivnosti.
a. Demonsko uznemiravanje
Jedna vrste demonske aktivnosti je demonsko uznemiravanje, kada demon uznemirava osobu izvana. Primer ovoga nalazimo u Rimljanima 15:22 i 1. Solunjanima 2:18. Ova dva odeljka govore o ometanju; Satana ometa planove vernika. To je demonsko uznemiravanje, kada demoni ometaju rad vernika.
b. Demonski uticaj
Druga vrsta demonske aktivnosti koju ne smemo da brkamo sa demonskom kontrolom je demonski uticaj. Primer ovoga nalazimo u Mateju 16: 21-23. Nakon što je Ješua rekao da će da umre, Petar je rekao da tako nešto Njemu ne može da se dogodi. Zatim se Ješua okrenuo, pogledao Petra i rekao: Beži mi s očiju, Satano! Očigledno je da je Satana pokušavao da spreči Mesiju da ode na krst. Petar je u tom trenutku bio pod Satanskim uticajem.
Treba da pravimo razliku između demonske kontrole i demonskog uznemiravanja, kao i između demonske kontrole i demonskog uticaja.Demonsko uznemiravanje i demonski uticaj su aktivnosti izvan osobe, ali demonska kontrola se odvija unutar osobe.
5. Može li vernik da bude demoniziran?
U svetlu ove definicije, može li demon da ima kontrolu nad vernikom? Obično se ovo pitanje postavlja kao, "Može li vernik da bude opsednut demonom?" Kao što sam ranije rekao, reč "opsednut" nije dobra reč, jer je grčki tekst nikada ne koristi. Ako se pod opsedutošću misli na "posedovanje", odgovor je, "Ne! Vernik nikada ne može da bude opsednut demonom u smislu pripadanja demonu". Prema 1. Korinćanima 6:20, Mesija je otkupio vernike i oni pripadaju Mesiji. Vernici nikada ne mogu da pripadaju Satani, oni mogu da pripadaju samo Mesiji. Način kako Biblija koristi ovaj termin znači "kontrola iznutra". Ako pitanje preinačimo kao, "Može li demon da ima kontrolu nad vernikom iznutra?", odgovor je, "Da, može". Dva biblijska teksta vrlo jasno o tome govore.
